ВИСОКА ШКОЛА АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
„АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ“
ЧАЧАК

Семинарски рад

Предмет: Осигурање

Подела осигурања

|Професор : |Студент : |
|Доц. др Мирослава Петревска |Игор Тадић |
| |бр. индекса: 32/10 |

Београд, 2013. Година

САДРЖАЈ

|1. |УВОД |3 |
|2. |ПОДЕЛА ОСИГУРАЊА |5 |
|2.1. |Осигурање имовине |5 |
|2.2. |Осигурање индустрије |6 |
|2.3. |Осигурање цивила |6 |
|2.4. |Осигурање пољопривреде |9 |
|2.5. |Осигурање моторних возила |10 |
|2.6. |Осигурање кредита |12 |
|2.7. |Осигурање лица |13 |
|2.8. |Осигурање живота |13 |
|3. |ЗАКЉУЧАК |15 |
|4. |ЛИТЕРАТУРА |16 | 1. УВОД

Осигурање почива на добровољној основи, изузев обавезног осигурања. У осигурању веома је важан однос осигуравајуће организације према осигураницима преко целокупне организационе структуре, тј. преко непосредних извршилаца функције осигурања и комуницирања са осигураницима. Ниво и квалитет пружања услуга у погледу правовремености, уважавања осигураника, односно обезбеђење принципа да се осигуравач „нађе у прави час“, чак запостављајући формално – правни карактер услова осигурања – доприносе да осигураник стекне поверење, сигурност и приврженост. Поред мноштва дефиниција осигурања, значајна за ову делатност је она коју даје Закон о облигационим односима: „Уговарач осигурања на начелима узајамности и солидарности удружује одређени износ у осигуравајућу организацију која се обавезује да ће осигуранику или трећем лицу, надокнадити штету, односно исплатити уговорену своту осигурања.“ Када се имају у виду потребе за разним врстама осигурања, потребе и жеље осигураника се идентификују и прилагођавају постојећим и потенцијалним осигураницима. Ради тога, концепт рада осигурања у први план ставља задовољење потреба осигураника и првенствено служе његовим интересима. Другим речима, целокупни рад у осигурању подразумева континуиран процес активности које почињу од осигураника и завршавају се њиме, тј. од момента закључења уговора, закључно са пријавом, процесом и ликвидацијом штете. У осигурању, као делатности, може се конструисати модел размене у коме се могу идентификовати учесници (осигуравач и осигураник), предмет размене (осигурање од ризика штете), принцип слободног одлучивања учесника, принцип комуницирања. Осигурање је институција која надокнађује штете настале у друштву, у његовој привреди или код људи, услед дејства рушилачких природних сила или несрећних случајева. Оно, у ствари, пружа економску заштиту осигураницима од штетних дејстава и економских поремећаја до којих долази када настане осигурани случај, односно када се оствари ризик у свим фазама друштвене репродукције или у свакодневном животу људи. Појмови опасност, ризик, штета, одштета, уско су повезани са појмом осигурања, а сам назив осигурање ствара представу о сигурности. Међутим, у осигурању се, у савременим условима, не ради само о сигурности, већ и о још неким важним факторима, нпр. о стабилности привредног процеса, па и о друштвеном процесу уопште. Осигурање, у суштини, представља удруживање свих оних који су изложени истој опасности, с циљем да заједнички поднесу штету која ће задесити само неке од њих. Преко осигурања изједначавају се ризици на прихватљивом нижем нивоу, амортизују се. Осигурање се јавља у три вида, односно има три саставна дела: • економски, • технички, • правни. 1. Економски вид се изражава у циљу који се постиже у осигурању – то су функције осигурања. 2. Технички је онај део који уређује функционисање осигурања као специфичног механизма за изједначавање ризика. 3. Правни – представља уређивање веома бројних правних односа који нужно настају у осигурању удруживањем средстава за оштећење свих осигураника које задеси штета. То је уређивање правила и обавеза осигураника и осигуравача код остваривања одштетних права, тј. код ликвидације штете. Са аспекта појединаца двострука је улога осигурања: • заштита осигураника. • заштита трећих лица. Појединац се може обезбедити осигурањем почев од егзистенције свих најближих у случају смрти или трајног инвалидитета, односно губитак радне способности па до накнаде путних трошкова и трошкова боравка за време кише на годишњем одмору. Човек може осигурати своју имовину од последица пожара, крађа, поплава, града. Из ових активности може настати штета према њему самом, према трећим лицима, односно његовој и туђој имовини. Бројне могућности осигурања од одговорности омогућавају да се човек не мора лишавати ових активности из страха од одговорности. постоје различите врсте животног осигурања као на промер за случај доживљена одређене старости или за случај смрти где осигураник на бази наплаћених премија унапред осигурава суму да му се исплати у случају реализације уговором предвиђаног ризика. Вредност имовине се може лако утврдити па се и накнада штете на тој имовини може утврдити и исказати у новцу. Имовина лица или компаније укључује земљу, зграде намештај, рачуне у банци, одећу, ауторска права, аутомобиле, патенте и безброј других ствари. Све се то може осигурати. Заштита трећих лица. У модерном праву постоји тежња да се обезбеди заштита одређеном кругу лица која су изложена извесним ризицима. То су лица која без икакве своје кривице могу претрпети штету на сопственој личности или имовини приликом превоза у јавном саобраћају или приликом извршења веома опасних занимања. У овај круг спадају и сви они који могу бити повређени од неког моторног возила или ваздухоплова. Држава у овим случајевима прописује обавезна осигурања од одговорности свих лица који користе наведена опасна средства. Према нашим прописима, путници у јавном саобраћају превозним средствима, обавезно се осигурају од посљедица несрећног случаја. Осигурање су дужни да закључе власници, односно корисници моторних возила и авиона обавезно се осигуравајући од одговорности за штете настале трећим лицима.

2. Подела осигурања

Под појмом поделе осигурања подразумевамо скуп опасности од којих се осигуравају одређене ствари. Према томе, сваку врсту осигурања одређује скуп опасности, особине самих ствари, место коришћења и употребе ствари која се осигурава.

1. 2. 1. Осигурање имовине

Осигурање имовине заузима централно место на укупном тржишту осигурања. У најразвијенијим земљама света постоје другачији односи имовинских осигурања, у која у ширем смислу спадају и осигурање усева и плодова животиња, осигурање моторних возила транспорта и животнога осигурање. У осигурању имовине као кључној грани осигурања постоје бројни проблеми изазвани отежаном условима пословања. Привредни субјект, услед сопствене неликвидности и смањеним капацитетом рада, не осигуравајући целокупну имовину, врше селекцију ризика, осигуравају углавном на бази књиговодствених вредности, које су често нереално ниске, веома тешко плаћају премију. Прије образложења појединих типова осигурања имовине, најбитније категорије које се односе на имовинска осигурања уопште, прије свега, на бази закона о облигационим односима из 1978 године. Осигурање имовине може закључити само лице које има интерес да се догоди осигурани случај, пошто би иначе претрпело неки материјални губитак. Право из осигурања могу имати само лица која су у часу настанка штете имала материјални интерес да се осигурани случај не догоди2. Основна сврха осигурања имовине је у томе да се обезбеди накнада штете која би се десила на имовини осигураника због наступања осигураног случаја. Кључни приступ који произилази из Закона о облигационим односима код надокнаде штете у имовинским осигурањима при томе су:

• Да износ накнаде не може бити већи од штете који је осигураник претрпео наступањем осигураног случаја • Да су пуноважне одредбе уговора којима се износ накнаде ограничава на мањи износ од износа штете • Да се при утврђивању износа штете узима у обзир измакла (изгубљена) добит само ако је то уговорено • Да се накнада из осигурања, уколико се у току истог осигурања догоди више осигураних случајева један за другим, одређује и исплаћује у потпуности за сваки од њих, с обзиром на целу своту осигурања, без њеног умањеног за износ раније исплаћених накнада у току тог периода • Да се накнада у случају да је уговором о осигурању вредности осигуране ствари споразумно утврђена одређује према тој вредности, изузев ако осигуравач докаже да је уговорена вредност знатно већа од стварне вредности, а за ту разлику не постоји оправдан разлог. 2. Осигурање индустрије

Осигурање индустрије обухвата, пре свега, следећа осигурања:

• Осигурање машина од лома и неких других опасности • Осигурање објеката у изградњи • Осигурање објекта у монтажи • Осигурање од опасности прекида рада пожара и других опасности • Осигурање од одговорности из делатности • Осигурање филмских предузећа • Осигурање ствари у рудницима • Осигурање залиха на флотантној основи • Осигурање покретне технике • Осигурање имовине у јамама рудника са подземним експлоатацијом • Комбиновано осигурање електронских рачунара, процесора и сличних уређаја • Осигурање имовине електро привредним предузећа • Гаранцијско осигурање (одговорност за грешке на стварима)

3. Осигурање цивила:

Осигурање цивила чине пре свега следећа осигурања:

• осигурање од опасности пожара и неких других опасности • осигурање од опасности провале, крађе и разбојништва • осигурање од лома стакла • осигурање приредба за случај атмосферских падавина • осигурање ствари излагача на сајмовима • осигурање домаћинстава

• Осигурање од опасности од пожара и неких других опасности: Пожарни ризик сматра се основним ризиком, не само у имовинским осигурањима, него у осигурању уопште. Закључивање многих других врста осигурања условљено је тиме да претходно закључи осигурање од опасности пожара као основно осигурање. Како су уговарачи осигурања због тешке економске ситуације понекад присиљени да врше ткз. селекција ризика, ова врста осигурања се готово никада не заобилази, јер су последица наступања осигураног случаја, по правилу, изузетно велике. Сходно, условима које ћемо образложити, а који су карактеристични за осигуравајуће организације које се баве овом врстом осигурања, предмет осигурања се одређује на следећи начин: • код осигурања грађевинских објеката и других непокретних ствари осигурани су сви делови грађевинскога објекта, темељи и подрумски зидови, све уграђене инсталације, сва уграђена опрема, а када је у питању осигурање зграде у градњи осигуран је и грађевински материјал на градилишту. При томе се не могу одвојено од целог објекта осигурати кров или гориви делови грађевинскога објекта. • У погледу осигурања покретних ствари важно правило да су осигуране све ствари које се налазе на месту осигурања и то оне које су постојале у тренутку закључења уговора и ствари које су накнадно набављене, али под условом да осигураник води одговарајућу књиговодствену евиденцију. При томе су осигуране само оне ствари које су својина осигураника и лица која са њим живе у заједничкоме домаћинству.

Код ове врсте осигурања тарифира се врши тако што се узима у обзир:

а) грађевинска б) класа заштитних мера ц) класа опасности робе

При томе се у полису морају унети сви подаци потребни за одређивање висине премије. Класе опасности се одређују према осетљивости изложених сировини, полупроизвода и финалних производа поједини ризици од којих се осигуравају, као и према изворима ризика који произилазе из технолошког процеса главне производње. Сходно томе, све организације су разврстане у седам класа опасности. С обзиром да се практично ради о основним осигурању, навешћемо и најважније доплате, односно попусте који се примењују. Ако се осигураник све ствари или се осигура само група ствари или само поједине ствари, обрачунава се посебна доплата на премију. Постоји и посебна доплата на ризик удара непознатог моторнога возила и изузетно значајан доплата за откуп амортизоване вредности код делимичних штета. Што се тиче попуста, они се код ове врсте осигурања одобравају пре свега за постојање уређаја за гашење пожара (различитих попуст за различите уређаје), као и трајање осигурања за одређени временски период (у тарифи коју наводимо, по овом основу одобрава се попуст на 5% за трајање осигурања од 5-9 година и 10% за трајање осигурања од 10 и више година)3. Основни принцип о начину обрачуна доплате и попуста, који се не тиче само осигурања од пожара и неких других опасности, него се уопште односи на осигурање цивила и индустрије. Доплате се рачунају појединачно један за другим, до добијенога збира, и то оним редом како су наведени у тарифи, ако поједини тарифама није друкчије одређено, док се попусти рачунају од обрачунате премије повећане за износ доплате, појединачно један за другим, до добијенога збира, односно разлике и то оним редом како су наведени у тарифи.

• Осигурање од опасности провале, крађе и разбојништва :

Предмет овог осигурања могу бити само покретне ствари. Међутим, и овде постоје ограничење да овим осигурањем не могу бити обухваћене ствари изложене на сајмовима и вашарима, као ни моторно возило, пловна возила, приколице, самоходне машине и летелице. И овде важи правило да су осигуране само оне ствари које су власништво осигураника и лица која са њима живе у заједничкоме домаћинству. Ако се изричито уговори и наведе у полиси, осигуране су и ствари радника које се обављају посао у месту осигурања, као и ствари трећих лица примљене ради поправке, прераде, обраде продаје у најам, чување, у залог и итд. Када су у питању покретне ствари правних лица тада су осигуране само оне ствари које се налазе на месту осигурања и ствари које су постојале у тренутку закључења уговора, али и оне коју су накнадно набављене, али под условом да се њима види књиговодствена евиденција. Међутим, када су у питању покретне ствари грађана, тада су осигуране само оне ствари које се налазе у месту осигурања и које су постојале у моменту закључења уговора и под условом да је појединачно наведу у полиси осигурања на посебноме списку. Осигуране опасности, по овим условима су извршење или покушај провале и крађе или разбојништва и вандализама у току извршења провале и крађе. При томе се осигуравајућа заштита пружа и за настале штете проузроковане оштећењем грађевинских делова просторија, инсталација и опреме у којима се налазе осигуране ствари приликом извршења или покушаја провале и крађе, односно разбојништва и то у висини трошкова поправке. На основу врсте осигурања неће бити надокнаде штете настале провалом и крађом или разбојништвом, а које су извршене уз учешће чланова породице које живе уа заједничкоме домаћинству са осигураником. На основу овог осигурања, такође, неће бити надокнаде штете коју су настале преваром, проневером, обичноме крађом, штете у виду губитка зараде, од мањка који је установљен приликом инвестирања.

• Осигурање стакла од лома

Осигурање стакла од лома, по свом карактеру представља допунско осигурање које се, у принципу, закључује уз основно осигурање, а то је осигурање цивила – осигурање од пожара и неких других опасности. Тај допунски карактер овог осигурање уочава и код закључивање уговора, када се редовно закључује основно пожарно осигурање, а при исплати штета, када се по овом осигурању исплаћује штете само ако та врста осигурања није обухваћена неком другом врстом осигурања, и то на претходно образложен начин.

• Осигурање спортских, уметничких и сличних приредби од атмосферских падавина

Предмет ове врсте осигурања чини бруто-приход који се очекује од приредбе или износ трошкова који настану у вези са приредбом. По условима за ову врсту осигурања не могу се осигурати трошкови за подизање објеката у вези са приредбом, као ни износ добијен на име дотације. Ризик обухваћен овим осигурањем су атмосферске падавине и то киша, снег, град, суградица, а услед чијег падања долази до штете у виду смањивања прихода. При томе осигуравач није обавезан да надокнади штету само ако висина воденога талога достигне или премаши уговорену висину означену у полиси. Битно је истаћи да је предмет осигурања очекивани бруто друштвени приход од приредбе да осигурани случај није настао, односно трошкова које је осигураник учинио за приредбу. Накнада штете врши се тако што се исплаћује приход у износу који је осигураник није могао постићи услед недостатка осигураног случаја (практично, разлика између очекиваног и оствареног бруто прихода), а ако су у питању осигурани трошкови – износ стварно учињених, а непокривених трошкова из прихода од приредбе.

• Осигурање ствари излагача на сајмовима

Поред тога што се сајмови осигуравају као привредни субјект, и због природе делатности предвиђено је и осигурање ствари које излажу на сајмовима. Предмет овог осигурања су ствари излагачу на сајмовима и то експонати, опрема и помоћни материјал, под условима да на сајмовима имају сталне изложбене просторије. Овим осигурањем су обухваћени сви експонати, опрема и помоћни материјал који се налази у просторијама и на територији сајма, али не и ствари које се привремено смештају у вези са неком приредбом која нема сајамски карактер или ради продаје, чувања или ускладиштења. Ову врсту осигурања може закључити сајам као привредни субјект у сопствено име, на туђ рачун или излагачу у сопствено име и за сопствени рачун. По овој врсти осигурања обухваћене су опасности од уништења или оштећења крађе и крађе ствари за све време док се налазе на територији сајма. Осигуравач је у обавези да надокнади и штете настале од уништења или оштећења проузроковане гашењем пожара, штете настале због настанка ствари, проузроковане приликом осигурањем, трошкове учињене за рашчишћавање у вези са насталим осигурањем случајем, за смањивање и отклањање штете.

4. Осигурање пољопривреде

Уобичајено је да се осигурање пољопривреде убраја у осигурање усева и плодова и осигурање животиња. У теорији и струци осигурања истиче се да пољопривредна производња обухвата две основне делатности – гајење биљака или биљну производњу и гајење животиња или сточарску производњу. Заједничко за једну и другу делатност је да су предмети рада жива бића, односно биљке и животиње. Биљна производња у сточарској производњи обезбеђује неопходну храну и обрнуто сточарска производња биљној обезбеђује неопходна органска ђубрива. Наведени став потврђује потврду да се ова два вида осигурања поведу под заједничку грану, односно врсту – осигурање привреде.

• Осигурање усева и плодова

Предмет у овој грани осигурања могу бити усеви, укључујући пострне усеве, подусеве и међуусеве, плодови, ливадске траве, лековито биље, украсно биље, воћњаци и виногради, млади воћњаци и виногради пре ступања у род, воћни, лозни и шумски садни материјал, младе шумске културе до навршене 6. године, врбе за плетарство и трска. Усеви и плодови се осигуравају на вредност коју одреди осигураник, а на основу стварне вредности очекиваног приноса културе. Стварну вредност очекиваног приноса одређују очекивани принос (кг/ха) и тржишна цена на велико која се формира у време жетве – бербе. Уговорене вредности приноса и цена могу се усклађивати са њиховим стварним вредностима током трајања осигурања - вегетационог периода. Осигурањем усева и плодова осигураник стиче право да накнади штету која настане као последица оштећења односно уништења усева и плодова од осигураних ризика. Да би остварио накнаду штете према уговореном обиму и висини, осигураник мора да испуни следеће обавезе: – код закључења уговора - да осигура све површине под усевима и плодовима исте врсте које поседује, – током трајања осигурања - да плаћа премију осигурања према уговореним роковима, – кад наступи осигурани ризик - да одмах по сазнању пријави штету осигуравачу, пружи осигуравачу све податке и доказе којима располаже ради утврђивања узрока и висине штете; на оштећеним усевима и плодовима се морају предузети, поред редовних агротехничких мера, и додатне агротехничке мере у циљу ограничења штетних последица.

Правило је да наведени усеви и плодови који су већ били оштећени од ризика од којих се врши осигурање не могу бити осигурани. Сходно томе, уколико се после закључења уговора утврди да је осигурани усев, односно плод пре закључења уговора био оштећен од ризика је обухваћен овим осигурањем, осигуравач има право да захтева поништење уговора. У грани осигурања усева и плодова постоје основне и допунске опасности. Основне опасности су град, пожар, поплава, и пролећни мраз, док је код семенскога кукуруза јесењи мраз. И у овој грани важи опште правило да су осигурање обухваћене допунске опасности, уколико се уговори допунско осигурање и плати допунска премија.

• Осигурање животиња

Ова врста осигурања, такође стимулише кооперативне облике производње и повећање сточнога фонда. Предмет осигурања могу бити домаће животиње у интензивном узгоју по врстама и категоријама (копитари, говеда, овце, козе, свиње, пчеле, пси, пастрмке, фазани, нерчеви, ћурке, морке, паунови и перад), затим пчеле, пси, пастрмке, фазани, нерчеви, као и дивље и егзотичне животиње у зоолошким вртовима и ван њих. Услов за пријем у осигурање животиња је да су животиње здраве и способне за одређену намену и да су обележене у складу с важећим законским прописима, ради идентификације. Животиње могу осигурати правна и физичка лица. Физичка лица осигурање могу закључити и преко уговарача осигурања. Осигурање се закључује са одређеним роком трајања, на период од годину дана или краће од једне године (краткорочно осигурање) или на дужи временски период (5 и 10 година – вишегодишње осигурање). Подмладак и товне категорије животиња осигуравају се на период краћи од годину дана (бројлери, подмладак ћурки, морки, фазана, све товне категорија животиња). Основни ризици од којих се осигуравају животиње су: – Болест (осим болести које подлежу Закону о ветеринарству). – Несрећни случајеви (у смислу Општих услова, несрећним случајем сматра се сваки изненадни, од воље осигураника независни догађај који делује споља и то нагло на осигурану животињу и има за последицу њено: обољење, лечење, принудно клање, принудно убијање или угинуће). Допунски ризици од којих се осигуравају животиње дефинисани су у Посебним условима за осигурање животиња (Осигурање крађе односно нестанка паса, Осигурање мушких приплодних грла од губитка приплодне способности, Осигурање ризика губитка приплодне способности јуница и крава, Осигурање ризика губитка телета или ждребета при порођају). Последице остварених ризика су угинуће, принудно клање или убијање из нужде, принудно клање из економских разлога). За осигурање животиња од допунских ризика, обавезно је осигурање животиња од основних ризика. Под вредношћу грла (која представља горњу границу за одређивање суме осигурања) подразумева се тржишна вредност грла у моменту закључења осигурања и она не може премашити стварну вредност грла. Младе животиње се осигуравају на ону вредност коју ће постићи до краја трајања осигурања. Осигуравач може да, за поједине врсте и категорије животиња, лимитира суме осигурања. Предмет осигурања не могу бити оболеле животиње или животиње за које се сумња да болују од неке болести. Штете које настају као последица неправилне и лоше исхране, лоших смештајних услова, неблаговременог лечења оболелих животиња, хируршких захвата и лечења које су предузимали лаици, као и због земљотреса и нуклеарне експлозије, крађе или нестанка животиње и др. Осигураник има право да оствари накнаду, уколико се оствари осигуран случај. Приликом настанка осигураног случаја, власник је у обавези да предузме одговарајуће радње, како у циљу лечења, тако и у циљу евентуалног максималног искоришћења спашених остатака код угинућа/принудног клања. Принудно клање из економских разлога предузима се само на основу писаног одобрења ветеринара осигуравача. Осигураник је у обавези да омогући осигуравачу вршење редовних контрола и ревизија. Осигуравач и осигураник или уговарач осигурања договарају начин плаћања премије осигурања приликом закључења уговора о осигурању животиња, а осигураник, у зависности од уговореног начина плаћања, стиче право на попуст по овом основу.

5. Осигурање моторних возила

Осигурање моторних возила као грана осигурања има две основне врсте: комбиновано осигурање моторних возила ткз. Каско осигурање и обавезно осигурање власника, односно корисника моторних и прикључних возила од одговорности за штете почињене трећим лицима (ткз. Осигурањем ауто одговорности). Осигурање моторних возила добија се све више на значају и у свету и у нашој земљи. Имајући у виду број моторних возила, а посебно чињеницу да је закључивање осигурања ауто-одговорности обавезно, највећи је број осигуравајућих друштава бави се овом врстом осигурања, али у тој области, на жалост, постоје и највеће неправилности тј. одступање од Закона и струке осигурања.

• Комбиновано осигурање моторних возила - Каско

За разлику од осигурање власника, односно корисника моторних и прикључак возила од одговорности за штете причињене трећим лицима које је обавезно на основу самог Закона, комбиновано осигурање моторних возила, или ткз. Каско осигурање је довољно, што значи да сваки власник, као и за другу имовину, самостално процењује да ли ће закључити уговор о осигурању са осигуравачем. Предмет овог осигурања, пре свега све врсте моторних возила стандардне израде, све врсте прикључних, радних и шинских возила и њихови саставни делови. При томе се под саставним деловима подразумева алат, прибор и резервни делови стандардно испоручени за тип возила: радио апарат који је уграђен у возило од стране произвођача возила, уређај за обезбеђење од крађе, апарат за гашење пожара као и остали прикључни уређаји. Основно правило је да се осигурање ауто-каска закључује на суму осигурања коју сам осигураник одређује. При томе се осигураник може определити:

а) да у моменту закључења уговора, уговори месечну корекцију суме осигурања и наравно, плаћање месечне премије (која се плаћа у дванаест рата, с обзиром да се уговор закључује на годину дана) и то за коефицијент раста цена индустријских производа која објављује Савезни завод за статистику б) да у моменту закључење уговора уговори месечну ревалоризацију суме осигурања, уз плаћање одговарајућих доплатка на годишњем премију осигурања ц) да у моменту закључења уговора одреди фиксни износ суме осигурања који може у току трајања осигурања мењати само ако се до промене суме осигурања није десио осигурани случај.

• Осигурање од ауто-одговорности

У закону је дефинисано да власник, односно корисник моторних и прикључних возила је дужан да закључи уговор о осигурању од одговорности за штету коју употребом моторних возила причини трећим лицима услед смрти, повреде тела, нарушавању здравља, уништења или оштећења ствари, осим за штету на стварима који је примио за превоз. Велики број новооснованих осигуравајућих организација се бави само овом врстом осигурања, без одговарајућих стручних и материјалних услова, што је довело до ерозије овог осигурања. Закључивање ове врсте осигурања по ниским ценама, уз већ поменуто непостојање елементарних стручних и материјалних предуслова, власници моторних возила понекад практично само формално осигуравају своју одговорност за штете причињене трећим лицима, тако да оштећеним, који не могу да наплате штету од осигуравајућих организација, или могу да је наплате само до малог износа, остаје да потпуну накнаду штете остварују од починиоца путем суда. Остваривање накнаде штете путем суда а не непосредно и у потпуности од осигуравајућих организација није у складу са суштином ове врсте осигурања.
• Обавезна осигурања

Сходно Закону осигурања која су обавезно морају закључити су:

1) обавезно осигурање путника у јавноме саобраћају од последица несрећнога случаја 2) осигурање власника моторних и прикључних возила од одговорности за штете настале причињеним трећим лицима 3) осигурање власника ваздухопловних возила од одговорности за штете настале причињене трећим лицима 4) осигурање депозита грађана код банака и других финансијских организација.

Основно правило је да закључивање уговора о осигурању добровољно. Међутим, у свим развијеним земљама постоје осигурања која се морају закључити са осигуравајућом организацијом, с обзиром да се само на тај начин може успоставити потпуна заштита одређених добара и одређених категорија лица. У односу на претходни закон, истичемо да су закони, поред три већ класична вида обавезнога осигурања, уводи и обавезно осигурање депозита грађана код банака и других финансијских организација.

6. Осигурање кредита

Кредитно осигурање или осигурање кредита је посебна грана у осигурању у којој је уговарач осигурања, тј. давалац кредита стиче право да, у случају остварења ризика, а то је не наплата потраживања од корисника кредита, које је настало на основу претходно закљученог уговора о кредиту, наплати своје потраживање од осигуравача. Делкредере осигурања представљају осигурање ризика не наплате новчаних потраживања које са осигуравачем закључује поверилац, који плаћа премију осигурања и има статус осигураника и право да у случају настанка осигураног случаја поднесе осигуравачев одштетни захтев. При томе, дужник, у начелу, и не зна да је поверилац осигурао своје потраживање од њега. Кауцијско осигурање кредита је такво осигурање где дужник склапа са осигуравачем уговор, који повериоцу јамчи да ће његово потраживање бити плаћено, тј. ако га не плати дужник повериоцу платиће га осигуравач. Осигурање против злоупотребе поверења представља послодавчево обезбеђење од штета које послодавац може претрпети услед кривичних радњи својих службеника. Уобичајена је такође подела на међународна и домаћа осигурања. Сагледавајући услове у нашим осигуравајућим организацијама истичемо да су се у оквиру међународних осигурања кредита углавном најчешће спроводило осигурање извозних кредита, али и осигурање потраживања од иностраних комитета против комерцијалних ризика, са или без периода припреме за извоз. Код овог осигурања, уговарач осигурања је банка, односно друго друштвено лице, тј. давалац кредита. Осигурани ризик је ризик не наплате доспелих рата кредита које осигураник, тј. давалац кредита није могао да наплати судским путем, ни у извршноме поступку од корисника кредита или жиранта. Да би осигурани случај наступио није довољно да банка не може да наплати своје потраживање у судскоме поступку, већ ни у извршноме. Такође, осигураников случај није наступио, ако се од корисника кредита не може наплатити потраживање у судскоме поступку, већ ни у извршноме. Такође, осигурани случај није наступио, ако се од корисника кредита не може наплатити потраживање у судскоме и извршноме поступку, а постоји могућност наплате од жираната. Осигурана вредност код овог типа осигурања је главница одобреног кредита увећана за износ уговорене редовне камате. Настанком осигураног случаја и исплатом накнаде штете од осигуравача, ступа у право осигурања, тј. даваоц кредита стиче право на регрес у односу на корисника кредита.

7. Осигурање лица

У закону о облигационим односима дефинише се да у уговорима о осигурању лица (осигурање живота и осигурање од несрећнога случаја) висина осигуране своте, коју је осигуравач дужан да исплати када наступи осигурани случај, утврђује се у полиси према споразумно уговореним странама. Уочава се да и закон указује да осигурање лица обухвата, пре свега, две врсте осигурања: осигурање живота и осигурање од несрећнога случаја. Што ће посебно бити и одређено. Колико је значај, овог осигурања раније, у стабилним условима привређивања био, потврђује и чињеница да су основни облици организовања осигуравајући друштава до 1990 године називали заједнице осигурања имовине и лица. Дакле, већ и од самог назива се може да уочи да је ова врста осигурања имала подједнак значај у односу на сада доминантно осигурање имовине. С обзиром да осигурање живота има елементе штедње, јасно је да је на нашим просторима након хиперинфлације уопште због смањења штедње код грађана, дошло до великога пада у закључивању ове врсте уговора о осигурању. При томе наглашавамо да је осигурање лица од последица несрећнога случаја задржало известан ниво, али да је класично осигурање живота умногоме сведено на минималан број.

8. Осигурање живота

Уговором о осигурању живота уговарач се обавезује да плаћа премију осигуравачу, а осигуравач се обавезује да, ако се деси осигурани случај исплати кориснику осигурану суму, односно њен део. У пракси се осигурање живота закључује у три основна вида:

а) у случају смрти (ткз. Ризико осигурање) б) у случају смрти и штедња (мешовито осигурање) ц) рентно осигурање

Битно је нагласити да се уз осигурање живота може уговорити и допунско осигурање од последица несрећнога случаја. Већ смо истакли да је једно од најбитнијих карактеристика овог осигурања, што у себи садржи и елементе штедње. Тиме можемо и објаснити велику атрактивност и огроман удео у укупноме осигурању ове врсте осигурања на светскоме тржишту осигурања. Основне карактеристике ове врсте осигурања и уједно битне разлике у односу, пре свега, на имовинско осигурање састоји се у следећем. Пре свега, ова врста осигурања за свој предмет има живот и здравље, односно радну способност осигураника, што се може исказати кроз новчану вредност на класичан начин. Дакле, осигурање живота, као и уопште осигурање лица, нема за циљ да надокнади штету, јер се штета у случају наступања осигураног случаја (нпр. смрти) не може надокнадити. Међутим, може се кориснику осигурања, дакле лицу чију се корист закључује уговор о осигурању, исплати и уговор дефинисања осигураних сума, односно може се самом лицу које је претрпело незгоду исплати одговарајућа накнада. Стога је осигурана сума, која је дефинисана као уговорени износ који је осигуравач дужан исплатити када наступи осигурани случај, битан елемент уговора, те уговор није ни пуноважан, уколико она није дефинисана. Из чињенице да се предмет осигурања не може новчано исказати, произилази да се не примењују кључна правила из имовинскога осигурања о односу суме осигурање, вредност осигуране ствари и накнаде штете (правило о подстицању, недоосигурању итд.). Једноставно, у случају наступања осигураног случаја исплаћује се претходно уговорена дефинисана сума. Не примењује се ни правила о немогућности комуницирања која важе код имовинскога осигурања. Напротив корисник осигурања може да кумулира више накнаду из закључних уговора о осигурању. Карактеристично је и то да се осигурање може закључити везано за наступање осигураног случаја који се састоји у томе што наступа смрт неког трећег лица. Приликом закључења уговора о осигурању живота посебно је значајно да се од стране осигураника дају тачни подаци, односно да се не прећуте неке битне околности. Уколико осигураник нетачно пријави године живота, закључење уговор о осигурању живота може бити ништавно. При томе је осигуравач дужан да врати примљену премију ако се приликом закључења уговора нетачно пријављене године живота до које осигуравач, сходно својим условима, закључује осигурање живота. У случају да осигураник има мање година, него што је пријављено за његове стварне године живота. Међутим, када осигураник има мање година него што је наведено приликом закључења осигурања, тада се премија смањује, уз обавезану осигуравачеву да врати разлику између примљене премије и премије на коју, према условима и тарифи има право. Карактеристично је правило утврђено у Закону да осигуравач нема право да судским путем исплати премије уколико уговарач осигурања живота не плати премију у уговореноме року. Овом врстом осигурања регулише се односи између осигурања и осигуравача и то за случај:

а) смрт услед несрећнога случаја б) трајног губитка опште радне способности (идентитет) ц) пролазне неспособности за рад (дневна накнада) д) нарушено здравља која захтева лекарску помоћ е) могући су и други случајеви уколико је предвиђено допунским условима, у случају њиховог уговарања

По правилу, сва лица од четрнаест до седамнаест и пет година живота могу бити осигурани. Међутим, и лица млађа од четрнаест година и старија од седамдесет пет година могу бити осигурана ако је посебним или допунским условима утврђено. Истичемо да су ова осигурања добровољна, и да се закључују на основу уговора односно потписивањем полисе осигурања. Постоји и обавезно осигурање на основу Закона о осигурању имовине и лица и то осигурање путника у јавноме саобраћају. При томе је обавеза и власника, односно корисника возила у јавноме саобраћају да закључи осигурање путника од последица несрећнога случаја.

3. ЗАКЉУЧАК

На тржишту осигурања у Србији послује много друштава за осигурање, међу којима су и велика страна друштва за осигурање и финансијске организације и фондови. Но и поред тога, потенцијал српског тржишта осигурања је велики. Код нас је премија осигурања око 80 евра по становнику, што је далеко испод просека у развијеним европским земљама. Управо тај податак потврђује да има простора за даљи развој. Долазак страних осигуравајућих кућа деловао је изузетно подстицајно на домаће осигураваче. Изузетно је важно да се као држава определимо за модел реформе сектора осигурања који је за Србију најефикаснији. Либерализација тржишта осигурања не значи априори да је држава неефикасан акционар и да треба да прода свој удео у друштву за осигурање. Година која је пред нама треба да буде у знаку реорганизације у смислу смањења трошкова пословања, повећања броја полиса, развоја нових продајних канала, а све са циљем пораста продуктивности и профитабилности. Отуда не видим потребу де се приватизује само или делимично предузеће које успешно послује са вишедеценијском традицијом и изграђеним поверењем грађана и привреде Србије. Тај континуитет треба наставити као допринос општој привредној стабилности јер средства која се акумулирају у осигурању на бази наплаћених премија представљају део националне штедње. Њихов знатан део, у облику резерви, даље се инвестира, а инвестиције су основна претпоставка привредног развоја сваке земље. Стратегију развоја тржишта осигурања треба посматрати у контексту стратегије економског развоја земаља у транзицији. Осигурање, испуњавајући своју примарну функцију, омогућује континуитет процеса друштвене репродукције, као и сигурност грађана и предузећа да ће се њихове евентуалне штете надокнадити. Неолибералистичка прича о приватизацији свега и свачега, као кључ за успешно пословање одавно је напуштена и у водећим капиталистичким државама. Показало се да за привреду у целини, па и за осигурање, није битно каква је структура капитала, већ како предузеће послује. У Словенији постоје две осигуравајуће куће у државном власништву и оне изузетно добро послују. У Америци и у ЕУ држава је купила велики део капитала у приватним банкама и финансијским конгломератима. За улазак у ЕУ и опстанак у њој кључно је да државе кандидати успоставе одрживи развој, а без јаке домаће индустрије, па и домаћег осигурања, одрживи развој није могућ. Страни капитал је добро дошао, али се при том мора очувати и заштитити и домаћи капитал. 4. ЛИТЕРАТУРА

1. Dr Dragan Mrkšić, Osiguranje u teoriji i praksi, ALEF, Novi Sad, 1999. 2. Dr Jelena Kočović, dr Predrag Šulejić, dr Tatjana Rakonjac-Antić; „Osiguranje“, Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost (CID), Beograd 2010. 3. http://www.dunav.com/