Zbornik radova Vizantolo{kog instituta Hß, 2003. Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines Hß, 2003.

UDK:314:316.347Š(497.17)“13”+801.313.1

ZORICA \OKOVI]

STANOVNI[TVO ISTO^NE MAKEDONIJE U PRVOJ POLOVINI XIV VEKA

Rad je posve}en istra`ivanju etni~ke strukture isto~ne Makedonije izme|u 1300. i 1341. godine, {to su okviri odre|eni raspolo`ivim izvornim materijalom. Kako su u tom materijalu popisani samo parici (zavisni seljaci), mogao je biti istra`en samo deo, istina najbrojniji, dru{tvene strukture. Izu~avanje etni~kih prilika na osnovu antroponimije zasnovano je na klasifikaciji imena — li~nih, porodi~nih i nadimaka. Primetne su varijacije u ra{irenosti pojedinih etnikona na osnovu izu~avanja regija Isto~na i Zapadna Halkidika, Strumska oblast sa dolinom Strume, Kedrilionom, Volvonom i Pangejskom gorom. Promene koje se mogu pratiti zavise uglavnom od procesa helenizacije.

Ova studija predstavlja dopunjen tekst magistarskog rada œStanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV vekaŒ odbranjene na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2. oktobra 2001. godine, pred komisijom koju su ~inili prof. dr Ljubomir Maksimovi}, prof. dr Radivoj Radi}, prof. dr Aleksandar Loma i nau~ni savetnik dr Mirjana @ivojinovi}. Posebnu zahvalnost bih najpre iskazala profesoru Bo`idaru Ferjan~i}u koji je svojim briljantnim predavanjima i interpretacijom izvora uticao na moje profesionalno opredeljenje. Zahvalila bih se prof. dr Radivoju Radi}u za sugestije prilikom odabiranja teme i stalnu zainteresovanost za moj rad na njoj. Veliku zahvalnost dugujem mentoru prof. dr Ljubomiru Maksimovi}u na dragocenim savetima i strpljenju koje je pokazao tokom mog istra`ivanja i pisanja samog rada, kao i prakti~nim savetima o strukturi samog dela. Dr Miri @ivojinovi} bih se zahvalila na velikoj pomo}i prilikom kori{}enja i tuma~enja izvorne gra|e. Tako|e se zahvaljujem dr Ninoslavi Rado{evi} za pomo} u prevo|enju izvora, koja mi je ponekad bila potrebna. Izuzetnu zahvalnost dugujem prof. dr Aleksandru Lomi i dr Biljani Sikimi}, nau~nom savetniku, koji su me mnogo zadu`ili svojom pomo}i u klasifikaciji imena. Slobodno mogu re}i da, bez njihove stru~ne pomo}i, ovaj rad ne bi bio mogu}. U Beogradu, septembra 2002. Z. \.

98

Zorica \okovi}

SADR@AJ
Spisak skra}enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Re~nici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Li~na imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Identifikacija kroz porodi~ne odnose Zanimanja Nadimci Prezimena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Ktetici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

ETNI^KA SLIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 SLOVENI I GRCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Halkidika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 a) Zapadna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 b) Isto~na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Strumska oblast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 a) Dolina Strimona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 b) Kedrilion i Volvon c) Oblast Pangejske gore d) Primorske oblasti Latini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

OSTALI NARODI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Vlasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Turci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Albanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Jermeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Cigani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Jevreji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Ma|ari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 ZAKLJU^AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

99

DODACI
I. Spisak imena a) Biblijska, kalendarska i gr~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 b) Slovenska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 c) Etnici i ktetici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 d) Ostala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 e) Neidentifikovana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 II. Spisak dopunskih imena a) Gr~ka c) Etnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 b) Slovenska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 d) Ktetici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 e) Po manastirima f) Albanska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 g) Arapska i turska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 h) Italijanska i latinska j) Hri{}anska k) Jermenska l) Balkanska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 i) Vla{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

m) Neidentifikovana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 III. Op{ta tabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 IV. Karte Isto~na Makedonija 1300–1341 (administrativna podela) . . . . . . . . . . . . . . 215 Isto~na Makedonija 1300/1301 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Isto~na Makedonija 1315–1333 Isto~na Makedonija 1338–1341 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

100

Zorica \okovi}

SPISAK SKRA]ENICA alb. gr. hr. ital. jerm. ktet. lat. ma|. nem. prof. tit. viz. vl. albanski gr~ki hri{}anski italijanski jermenski ktetik latinski ma|arski nema~ki profesija titula vizantijski vla{ki

IZVORI
Acropolitae, Cronikh eggrafh Chil; Chilandar Esph; Esphigmen Iv.III; Iviron III Iv.IV; Iviron IV G. Acropolitae, Opera I, Cronikh eggrafh, ed. A. Heisenberg, Stuttgart 1978. M. @ivojinovi}, V. Kravari, C. Giros, Actes de Chilandar I des origines a 1319, Paris1998. J. Lefort, Actes d’Esphigmenou, Paris 1973. J. Lefort, N. Oikonomides, D. Papachryssanthou, V. Kravari, Actes d’Iviron III, de 1204, a 1328, Paris 1994. J. Lefort, N. Oikonomides, D. Papachryssanthou, V. Kravari, Actes d’Iviron IV, de 1328. au debout du XIVe siecle, Paris 1995. P. Lemerle, A. Guillou, N. Svornos, D. Papachryssanthou, Actes de Lavra II de 1204 a 1328, Paris, 1977. D. Papachryssanthou, Actes de Xenophon, Paris1986. J. Bompaire, Actes de Xeropotamou, Paris 1964. W. Regel, E. Kurtz, B. Korablev, Actes de Zographou, Amsterdam 1965. V. Mo{in, Hilandarski praktik, Akti svetogorskih arhiva, Beograd 1939, 41–66.

Lav. II ; Lavra II Xen, Xenophon Xer, Xeropotam Zog, Zograph Hil; Hilandar

LITERATURA
Ahrweiler, Tsakwnej H. Ahrweiler, Les termes Tsakwnej, Tsakwnia et leur evolution semantique, Revue d’Etudes Byzantines 21 (1963) Paris, 243–249. 2 V. Ani}, I.Goldstein, Rije~nik stranih rije~i, Zagreb 2000 .

Ani}, Rije~nik stranih rije~i

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka Barzoj, H Genealogia Bartusis, The Byzantine Army Bartusis, The Problem of Smalholding Soldiers Brand, The Turkish Element Caratzas, Les Tzacones Charanis, Piracy

101

K Barzoj, H Genealogia twn Komnhnwn A, Qessalonikh, 1984. M. Bartusis, The Late Byzantine Army, Arms and Society, 1204–1453, Philadelphia 1992. M. Bartusis, On the Problem of Smalholding Soldiers in Late Byzantium, DOP 44 (1990) 1–26. C. Brand, The Turkish Element in Byzantium, eleventh-twelfth Centuries, DOP 43 (1989) 1–25. S. Caratzas, Les Tzacones, Berlin-New York, 1976. P. Charanis, Piracy in the Aegean during the reign of Michael VIII Paleologos, Annuaire de l’institut de philologie et d’histoire orientales et slaves 10 (1950) 127–136. P. Charanis, The Armenians in the Byzantine Empire, Byzantinoslavica 22 (1961) Prague, 196–240. P. Charanis, The Formation of the Greek People, Byzantina and Metabyzantina 1 (1978) Malibou, 87–101. P. Charanis, The Jews in the Byzantine Empire under the first Palaiologoi, Speculum XXII 1 (1947), The Medieval Academy of America, 75–77. P. Charanis, The Transfer of Population as a policy in the Byzantine Empire, Comparative Studies in Society and History III 2 (1961) Hague, 140–154. Dumbarton Oaks Papers, Cambridge, Massachusetts. Q. Crepajac, Prilog prou~avawa gr~kih modela srpskohrvatske antroponimije, Onomatolo{ki prilozi I (1970) Beograd, 69–73. J. Cviji}, Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, Sabrana dela 8, Beograd 1995. D. Dhmhtrakou, Neon lexikon orqografikon kai ermhneutikon olhj thj ellhnikhj glwssaj, Aqhna 1969. C. Du Change, Glossarium ad scriptores medie infime graecitatis, reprint, Paris 1943. Duè~ev, Slavànski mestni i li~ni imena v vizantièskite opisni knigi, Izvestià na Instituta za bãlgarski ezik, VIII (1962) Sofià, 197–215. F. Dolger, Aus den Schazkammernn des Heiligen Bergs, Munchen 1984. B. Ferjan~i}, Albanci u vizantijskim izvorima, Iliri i Albanci, Beograd 1988, 285–302. B.Ferjan~i}, Tesalija u XIII i XIVveku, Beograd 1970. M. Grkovi}, Re~nik imena kod Srba, Beograd 1977. M. Grkovi}, Re~nik bawskog, de~anskog i prizrenskog vlastelinstva u XIV veku, Beograd 1986. J. Jordan, Al numelor de femilie romanesti, Bukuresti 1983. A. P. Ka`dan, Socialânáè sostav v gospodstvuäæego klasa Vizantii XI-XII vv, Moskva 1974.

Charanis, The Armenians Charanis, The Formation of the Greek People Charanis, The Jews

Charanis, The Transfer of Population DOP Crepajac, Gr~ki modeli srpskohrvatske antroponimije Cviji}, Osnove za geografiju Dhmhtrakou, Neon lexikon Du Change, Glossarium Duè~ev, Slavànski imena

Dolger, Aus den Schazkammernn Ferjan~i}, Albanci Ferjan~i}, Tesalija Grkovi}, Imena kod Srba Grkovi}, Re~nik imena Jordan, Al numelor Ka`dan, Socialânáè sostav

102
Kondov, Selskoto zanaàt~ièstvo

Zorica \okovi} N. K. Kondov, Selskoto zanaàt~ièstvo v oblastta na Dolna Struma prez pãrvata polovina na XIV vek, ZRVI VIII 2 (1964) 191–206. V. Kravari, L’ Hellenisation des Slaves de Macedoine Orientale, au temoignage des anthropnymes, Melanges offert a Helene Arweiler, Paris 1998, 388–397. A. Laiou, Peasant Society in the Late Byzantine Empire, Princeton, New Jersey 1977. J. Lefort, Toponymie et antroponymie: le contact entre Grecs et Slaves en Macedoine, Castrum 4 (1992) 161–171. G.Liddel, R. Scott, A Greek-English Lexicon I-II, Oxford 1968. G.Makre, Die Gasmulen, Thesaurismata 22 (1992) 44–96. Ph.Malingudis, Die Nachrichten des Nicetas Choniates uber die Entstehung des Zweiten Bulgarischen Staates, Buzantina 10 (1980) 51–147. R. Marojevi}, Posesivne izvedenice u staroruskom jeziku, Beograd 1985. G. Moravcsik, Byzantino-turcika I, Berlin 1958. P. Mutaf~iev, Vladetelite na Prosek, Sbornik na BAN 1 (1913) 1–85. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1993, reprint. G. Ostrogorski, Vizantijski praktici, O vizantijskom feudalizmu, Sabrana dela I , Beograd 1969, 1–118. G. Ostrogorski, Problemi vizantijskog seqa{tva, O vizantijskom feudalizmu, Sabrana dela I, Beograd 1969, 343–405. G. Ostrogorski, Radolivo, selo svetogorskog manastira Ivirona, ZRVI VII (1961) 67–84. G. Ostrogorski, Serska oblast posle Du{anove smrti, Beograd 1965. The Oxford Dictionary of Byzantine I-III, New York, Oxford 1991. Paysages de Macedoine, ed. J.Lefort, Paris 1986. Prosopographisches Lexicon der Palaiologenzeit, Wien, III 1978, VIII, 1985, X, 1990. R. Radi}, Oblasni gospodari u Vizantiji krajem XII i u prvim decenijama XIII veka, ZRVI 24/25 (1986) 151–283. N. Radoj~i}, O nekim gospodarima grada Proseka na Vardaru, Letopis Matice srpske 259 1–19, 260 32–40, Novi Sad 1909. A. Sabbidhj, H buzantinh dunasteia twn Gabaladwn kai h ellhnoitalikh diamach gia th Rodo to 13 aiwna, Buzantina 12 (1983) 405–428. K. M. Setton, Catalan domination of Athens 1311–1388, Cambridge, Massachusetts, 1948. G. A.Sophocles, Greek Lexicon of the Roman and Byzantine periods from B.C. 146 to A.C. 1100, I-II, New York 1887.

Kravari, L’ Hellenisation des Slaves

Laiou, Peasant Society, Lefort, Grecs et Slaves Liddel, Scott, A Greek-English Lexicon Makre, Die Gasmulen Malingudis, Die Nachrichten

Marojevi}, Posesivne izvedenice Moravcsik, Byzantino-turcika I Mutaf~iev, Vladetelite na Prosek Ostrogorski, Istorija Vizantije Ostrogorski, Praktici Ostrogorski, Problemi vizantijskog seqa{tva Ostrogorski, Radolivo Ostrogorski, Serska oblast Oxford Dictionary Paysages de Macedoine PLP Radi}, Oblasni gospodari Radoj~i}, O nekim gospodarima

Sabbidhj, H buzantinh dunasteia

Setton, Catalan domination Sophocles, Greek Lexicon

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka Soulis, The Gypsies

103

G. Soulis, The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Historical Studies, Athens 1980,147–169. G. Soulis, The Thessalian Vlachia, ZRVI VIII 1 (1963) 271–273. P. Qeodwridh, Pinakaj topografiaj tou agioreitikou paragwgikou cwrou, Qessalonikh 1981. G.Qeocaridhj, Katepanikia thj Makedoniaj, Qessalonikh 1954. Tabula Imperii Byzantini, Wien I 1976, II 1981, X 1998. M.Triantafullidhj, Qessalonikh 1995. Ta oikogeniaka maj onomata,

Soulis, The Thessalian Vlachia Qeodwridh, Pinakaj Qeocaridhj, Katepanikia TIB Triantafullidhj, Ta onomata Vacalopoulos, Origins of the Greek nation Vasmer, Die Slaven VIINJ VI Zlatarski, Istorià ZRVI

A. E. Vacalopoulos, Origins of the Greek Nation, The Byzantine Period, 1204–1461, New Brunswich, New Jersey, 1970. M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Leipzig 1970. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije VI, Beograd 1986. V. Zlatarski, Istorià na bãlgarskata dãr`ava prez srednite vekove I-III, Sofià, 1927–1940. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta, SANU, Beograd.

RE^NICI*
Bibliotheca Hagiographica Graeca I-III, ed. F. Halkin, Bruxelles 1957. Dictionnaire etimologique de la langue greque, Paris 1968. E.Felice, Dizionario dei nomi italiani, Milano 1987. F. Brunet, Sur l’ Hellenisaton des toponymes slaves en Macedoine Byzantine, Travaux et Memoires IX (1985) Paris, 235–265. J. Svoboda, Staro~eska osobni jmena a na{e prriijmeni, Praha 1964. M. Karpluk, Slowianskie imiona kobiece, Wroclaw-Warszawa-Krakow 1961. Em. Kriaraj, Lexiko thj mesaiwnikhj ellhnikhj dhmwdouj grammateiaj, Qessalonikh 1966–1997. M. Pe{ikan, Zetsko-humsko-ra{ka imena na po~etku turskog doba, Onomatolo{ki prilozi III (1982) Beograd. N. A. Constantinescu, Dictionar onomastic rominesc, Bukuresti 1963. N. P. Andriwth, Etumologiko lexiko thj koinhj neoellhnikhj, Qessalonikh 1967. P. Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-II, Zagreb 1971/1972. R. Jovi}evi}, Li~na imena u staroslovenskom jeziku, Beograd 1985. S. Il~ev, Re~nik na li~nite i famili imena u Bãlgarite, Sofià 1969 R. Zett, Beitrage zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatichen, Bohlau, Verlag, Koln, Wien 1970. V. Kravari, Villes et villages de Macedoine occidentale, Paris 1989. * Ovaj spisak sadr`i nazive naj~e{}e kori{}enih re~nika i drugih dela koji su nam pomagali u odre|ivanju porekla imena i nadimaka, a koji nisu citirani u glavnom tekstu.

104

Zorica \okovi}

UVOD
Cilj ovog rada je da, na osnovu antroponimijskih podataka, poku{a da prika`e etni~ku strukturu isto~ne Makedonije1 u prvoj polovini XIV veka. Mi smo pod isto~nom Makedonijom podrazumevali oblast koja se nalazi na severu dana{nje Gr~ke, izme|u njenih severnih granica, reke Vardara na zapadu, kotline Drame na istoku i Egejskog mora na jugu.2 Kao izvori kori{}eni su praktici. Re~ je o nekoj vrsti katastarskih popisa u kojima su popisani parici (zavisni seljaci) koji su pripadali pojedinim svetogorskim manastirima u ~ijim arhivima su ovi izvori ostali sa~uvani. Svakako da su postojali praktici i svetovnih gospodara, ali oni nisu doprli do nas. Razlog tome je {to je jedino crkva, u toku duge turske vladavine, bar delimi~no bila neometana u svojim posedima {to joj je omogu}ilo da pre`ivi kao institucija i sa~uva svoje arhive, dok su svetovni arhivi uni{teni. U najve}em broju praktika, pari~ka doma}instva su veoma detaljno opisana. Najpre je upisano ime doma}ina (ili doma}ice ukoliko je na ~elu doma}instva `ena), koji je i bli`e odre|en da bi se lak{e identifikovao (detaljnije o tome u poglavlju o imenima). Potom su poimence navedeni svi ~lanovi porodice, odnosno doma}instva, uz veoma precizno odre|enje u kakvom su srodstvu sa glavom porodice. Onda sledi popis svih njegovih poseda: obradive zemlje, vinograda, broja i vrste stoke...i, na kraju, visina da`bine koju pla}a. Nama je, naravno, najva`niji onaj deo u kojem su sadr`ana imena parika. Praktici u kojima se nalaze nama potrebni podaci, a koji su nam bili na raspolaganju pripadaju manastirima Ivironu, Lavri, Zografu, Esfigmenu, Ksenofonu, Ksiropotamu i Hilandaru. Prava je sre}a da je najve}i broj njih sa~uvan u originalu, jer su prepisi podlo`ni mnogim gre{kama koje nas, zbog osetljivosti materije kojom se bavimo, mogu navesti na pogre{ne zaklju~ke. Izvori su i ome|ili ovaj rad, kako hronolo{ki — na prvu polovinu XIV veka (ta~nije razdoblje od 1300. do 1341) jer samo praktici iz ovog perioda omogu}avaju kontinuirano pra}enje stanovni{tva u pojedinim selima, tako i geografski — na podru~je isto~ne Makedonije jer su se uglavnom tu (na Halkidici i u sersko-strumskoj oblasti) nalazili posedi svetogorskih manastira (vidi kartu 1). U njima nalazimo popise stanovni{tva 65 sela i zaselaka. Me|utim, za najve}i broj sela raspola`emo samo jednim praktikom, {to zna~i da mo`emo samo da registrujemo kakvo je bilo stanje u vreme kada je praktik nastao. Za druga raspola`emo sa vi{e praktika razli~itih manastira iz istog perioda ({to zna~i da je, ponekad, u istom selu parike imalo vi{e gospodara). I kona~no, ima naselja za koja raspola`emo sa vi{e praktika iz razli~itih perioda, {to nam omogu}ava da pratimo populaciju tih naselja dve do tri generacije. Za to su naro~ito zahvalni
1 Termin Makedonija kao geografski pojam menjao se kroz istoriju. O tome v. Cviji}, Osnove za geografiju, 55/56 i Oxford dictionary II, 1261/1262. 2 Paysages de Macedoine, (B. Geyer) 3.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

105

praktici Ivirona, koji za neka sela pru`aju podatke za ~itavo razdoblje od 1301. do 1341. Treba imati u vidu da su u prakticima popisana samo pojedina sela ili ~ak delovi sela, a da ona ne moraju odra`avati stanje u celoj oblasti, odnosno u selima ~iji popisi nisu sa~uvani. Uz to, neki praktici su veoma o{te}eni, pogotovu Ksiropotamovi, tako da su samo pojedini delovi ~itljivi i to te{ko, zbog ~ega su ovi praktici malo korisni. Ponekad iz ~itavog praktika uspemo da razaberemo samo jedno ime. Etni~kom slikom isto~ne Makedonije bavilo se svega nekoliko istra`iva~a tako da literatura o ovom pitanju nije obimna. Svakako, najpre treba pomenuti kapitalno delo M. Fasmera o Slovenima u Gr~koj. Istina, on je svoja istra`ivanja usmerio na izu~avanje toponima, ali je ovo delo dragoceno jer se toponimijski i antroponimijski podaci dopunjuju i naj~e{}e podudaraju. Na ovaj obiman rad nadovezao se F. Brine sa svojim delom o helenizaciji Slovena u vizantijskoj Makedoniji, tako|e baziranoj na prou~avanju toponima. Ovako obimnih radova na izu~avanju antroponimijske gra|e nije bilo. Bugarski nau~nik I. Duj~ev objavio je kra}i ~lanak o slovenskim mesnim i li~nim imenima na osnovu samo jednog dela gra|e kojom smo mi raspolagali. Krajnje sporadi~no, etni~kom strukturom na osnovu antroponima pozabavili su se F. Delger u predgovoru izdanju {est Ivironovih praktika i A. Laiu u svojoj studiji o seoskom dru{tvu poznovizantijskog doba, a ne{to malo detaljnije G. Ostrogorski u monografiji o Serskoj oblasti posle smrti cara Du{ana. Najdetaljnije ovim se bavila V. Kravari u jednom nevelikom ~lanku o helenizaciji Slovena u isto~noj Makedoniji i jo{ jednom ~lanku sli~ne sadr`ine koji je, na `alost, ostao neizdat, ali ~iji rezime daje @. Lefor u svom ~lanku o kontaktima Grka i Slovena u Makedoniji. Lefor je uporedio rezultate do kojih su do{li Brine, koji se bavio toponimima, i Kravari, koja se bavila antroponimima, i pokazao da se oni velikim delom podudaraju. Tamo gde je bilo mnogo slovenskih toponima, obi~no je, bar u odre|enom vremenskom periodu, bilo i mnogo slovenskih li~nih imena. Iz pregleda literature se vidi da se pitanje etni~ke strukture Makedonije svodi na pitanje odnosa Grka i Slovena. To je sasvim o~ekivano jer i najpovr{niji pregled izvora pokazuje da su na ovom prostoru bila zastupljena prvenstveno ova dva naroda. Svi ostali narodi koji se javljaju ~ine neznatnu manjinu, uz to uglavnom ve} asimilovanu. Rezultati do kojih smo mi do{li, posle detaljne analize izvorne gra|e, ovo samo potvr|uju.

106

Zorica \okovi}

IMENA
Manastirski parici identifikovani su u prakticima na razne na~ine. Razumljivo, naj~e{}e po li~nom imenu, mada ima nekoliko slu~ajeva upisivanja samo po nadimku, profesiji ili srodstvu sa nekim drugim, ali je to retkost. Isto tako, retkost je da je neko ozna~en samo po li~nom imenu, bez dodatne odredbe. Kao {to se iz tabele 1. vidi, manje od 5% doma}ina ozna~eno je samo na ovaj na~in i taj procenat stalno opada, {to je sasvim razumljivo. Birokratiji je bilo potrebno da parik bude {to preciznije odre|en radi lak{e identifikacije, a samo ime za to nije bilo dovoljno. Zbog toga, osim po li~nom imenu, parici su ozna~avani po nadimku, profesiji, etni~kom poreklu, mestu iz kojeg su se doselili, ro|a~kom odnosu prema nekom drugom; ponekad i na vi{e na~ina istovremeno. Svi ovi na~ini identifikacije pru`aju nam dragocene podatke o seoskom dru{tvu u Makedoniji u prvoj polovini XIV veka: dopunskim profesijama kojima su se seljaci bavili, odnosima me|u ljudima, materijalnim prilikama, migracijama i, {to je nama najva`nije, o etni~koj strukturi stanovni{tva i jeziku kojim je ono govorilo. Zato }emo svaku od ovih kategorija pojedina~no analizirati. Treba imati u vidu da re~eno va`i samo za glavu porodice–doma}ina. Ostali ~lanovi porodice, odnosno doma}instva ozna~eni su samo li~nim imenom i srodstvom sa doma}inom; tek u nekoliko pojedina~nih slu~ajeva jo{ i po nadimku ili profesiji. TABELA 1.
VREME SAMO IME NADIMAK PORODI^NI ODNOS PROFESIJA KTETIK UKUPNO3 1300/1301. 40 (4,82%) 203 (24,46%) 575 (69,28%) 103 (12,44%) 57 (6,87%) 830 1316–1333. 84 (3,65%) 805 (35,97%) 1156 (50,22%) 186 (8,29%) 207 (8,99%) 2302 1338–1341. 15 (3,58%) 202 (48,21%) 164 (39,14%) 46 (10,98%) 41 (9,79%) 419 1300–1341. 139 (3,91%) 1210 (34,07%) 1895 (53,37%) 335 (9,43%) 305 (8,59%) 3551

LI^NA IMENA
Najbrojniju grupu li~nih imena ~ine biblijska i imena hri{}anskih svetaca, od kojih je ve}ina gr~ka, ali su ih, primanjem hri{}anstva, prihvatili i drugi narodi. Od biblijskih javljaju se: Jovan, Mihailo, Zaharije, Samuil, Danilo, David, Ilija i Sampson, a od `enskih: Marija, Ana, Jelisaveta, Sara, Tamara i Marta. Osim imena Jovan i Mihailo, odnosno Marija i Ana, koja spadaju u najfrekventnija, ostala su veoma ret3 Prilikom ra~unanja uzet je u obzir ukupan broj doma}instava kojim raspola`emo. Brojke navedene pod rubrikom œukupnoŒ ne odgovaraju zbiru brojeva navedenih pod ostalim rubrikama iz razloga {to su neki parici ozna~avani na vi{e na~ina.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

107

ka. Naj~e{}e slavljeni hri{}anski sveci su: Nikola, Dimitrije, Georgije, Vasilije, Konstantin i Teodor, odnosno svetice: Jelena, Irina, Teodora i Evdokija, pa su stoga i njihova imena najrasprostranjenija. Uo~ljivo je da su imena nekih apostola veoma retka. To su imena: Petar, Pavle, Marko, Marin, Luka, dok je Stefan ne{to manje retko, ali nikako se ne mo`e re}i da spada u frekventnija imena. Najve}i broj parika nosi upravo ovakva imena, {to pri~injava velike te{ko}e nama koji poku{avamo da prou~avanjem antroponimije doku~imo kakva je bila etni~ka struktura isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka. Naime, kada neko nosi ime koje pripada navedenoj grupi, jedino {to o njemu mo`emo zaklju~iti to je da se radi o pripadniku hri{}anske vere. Ali, on mo`e biti Sloven, Grk, Jermenin, Latin... O njegovoj narodnosti ne doznajemo ni{ta. Zbog toga }emo dalje u tekstu ovakva imena naj~e{}e nazivati neutralnim ili crkvenim. Ipak, na nekoliko mesta nailazimo na narodne varijante ovih imena. Npr. kod Slovena ponekad sre}emo imena Ivan (Ibanhj), Ivanko (Ibankoj) ili Janko (Iankoj), {to dolazi od Jovan, Diman (Dhmanoj) od Dimitrije, Jerko (Gerkoj) od Georgije, Matko (Matkoj) od Matija, Fotko (Fotkoj) od Fotije, Tudor (Toutouroj) od Teodor.4 Kod ovakvih slu~ajeva mo`emo sa velikom sigurno{}u pretpostaviti da su nosioci ovih imena Sloveni i da jo{ uvek govore slovenskim jezikom, odnosno da nisu helenizovani; jer da jesu, koristili bi originalnu, gr~ku varijantu ovih imena. Isto tako, neka od ovih imena dobijaju gr~ke sufikse, npr. za deminutiv, kao Joanikios ili Joanakis, te u takvim slu~ajevima mo`emo biti sigurni da je re~ o Grcima. Postoji jo{ jedna grupa imena bliska po tome {to da se odnose na Boga, na Hrista ili neke hri{}anske praznike. To su imena poput slede}ih: Teofan, Teotok, Teoharis,Teofilakt, Teodosije, Hristodul, Pashalis, Kiriak, a od `enskih Teofano (i Teofanija), Kiriaki (Kiriako i Kiriakia), Paraskevi (Paraskevo), Pashali, Teodoti...Neka od ovih imena prevedena su i na slovenski, npr. Bogdan, Bo`a, Bo`ana i Bo`ica (Bogdanoj, Mpozaia, Mpozanna, Mpozitza).5 Za razliku od biblijskih i imena hri{}anskih svetaca, za ova smatramo da, bar u izvesnim slu~ajevima, nose i etni~ko obele`je. Naime, Grk ili Grkinja sigurno se ne}e zvati Bogdan, ili Bo`ana, ve} }e biti Teodosije i Teodoti. Za nas su od najve}e koristi narodna imena koja dolaze iz re~nika onog jezika kojim je nosilac takvog imena govorio. Ovakva imena nam najvi{e poma`u da dobijemo podatke o etni~koj pripadnosti njihovih nosilaca. Naime, velika je verovatno}a da budemo u pravu ako pretpostavimo da je onaj ko nosi gr~ko ime Grk (pri tom mislimo samo na ona gr~ka imena koja nisu istovremeno i crkvena), a onaj koji nosi slovensko Sloven. Naravno da ne mo`emo biti potpuno sigurni da je to uvek tako.To naro~ito va`i za bilingvalna podru~ja gde je izme{anost stanovni{tva velika i gde su bile mogu}e pozajmice imena jedne etni~ke grupe od druge. U takvim slu~ajevima potrebno je uzeti u obzir i druge faktore, kao {to su: da li su narodna imena usamljena ili su zastupljena u velikom broju, kakva imena su nosili preci odnosno potomci
4 5

Kravari, L’ Hellenisation des Slaves, 390. Vidi Crepajac, Gr~ki modeli srpskohrvatske antroponimije, 69–73.

108

Zorica \okovi}

li~nosti sa narodnim imenima, da li je osoba starosedelac ili prido{lica, u~estalost me{ovitih brakova... Poreklo ovih imena je razli~ito. Neka ukazuju na duhovne i fizi~ke osobine. Npr. Kalos, Kali, Akakios, Areti i Panaretos ukazuju na dobre i kreposne osobe. Mavros i Melanija govore o tamnom tenu, a Melahrini ukazuje na osobu crne kose. Plavu{a je Ksanti, odnosno Ksanto. Verovatno ovde spadaju i Hioni, Hiono koja ukazuju na sneg. Veoma ~esta gr~ka imena su Ksenos i Kseni koje se ponekad javlja i u varijanti Ksenija. Ona bi mogla ukazivati na stranca ili do{ljaka, ali isto tako i na neku neobi~nost, npr. ako je dete ro|eno dugo nakon {to roditelji nisu imali dece ili pod nekim neobi~nim okolnostima.Tako|e, ~esto se sre}u i imena Stamatis i Stamatiki koja ukazuju ili na `elju roditelja da deca prestanu da im umiru ili, ako ih ima mnogo, na `elju da prestanu da se ra|aju.6 Ne{to re|a od ovih su imena Fotinos i Fotini koja ukazuju na radost i veselje. Neka imena dolaze od naziva metala: Argiros, Argiri, Sidiros, Sidirina i Hrisi. Neka od naziva cve}a: Margarito, Trifilios, Trifilis, Triakondafilis, Triakondafilina, Dafni...A ime Miristikos dolazi od glagola murizw {to zna~i mirisati. O `eljenosti dece govore imena kao Agapitos, Agapitini, Potitos, Potiti i veoma neuobi~ajeno ime Poliefktos (veoma dugo `eljen). Neka su neobi~na poput Sarandinos i Sarandini, a neka veoma stara kao Nestor i Pir. Odgovaraju}a imena mogu se na}i i kod Slovena. Me|u njima veoma ~esta su bila imena od osnove dob(a)r: Dobr(i) (Dobroj, Domproj), Dobromir (Dompromuroj), Dobren (Tomprenoj), Dobrica (Dobritzaj), Dobrilo (Tomprilaj), Dobroslav (Tomprosqlaboj), Dobra (Tompra), Dobrana (Domprana, Tomprana)...A isto tako i od osnove drag: Drag(o) (Dragoj), Dragan (Draganoj), Dragina (Draginaj), Dragoslav (Dragosqlaboj), Dra`an (Drazanoj), Dra`ilo (Drazilaj), odnosno `enska: Dragana (Dragana), Dragna (Dragna), Dragula (Dragoula), Dra`a (Draza). Brojna su imena od osnova b(j)el i ~rn: Beli (ili Bjali) (Mpealhj, Mpealoj), Belka (Belka); ^rni (Tzernhj), ^rnjanka (Tzerneagka), ^rnat (Tzernathj, Tzernatoj)... Na osobine ukazuju jo{ imena poput Tihan (Tucanoj), Tiha (Tuca) i Bla`n (Mplasnoj); a mo`da bi se ovde mogla ubrojati i imena od osnove mir: Mir (Murhj, Muroj), Mirjan (Murianhj) i Mira (Mura). Ekvivalent za gr~ko Hioni bilo bi ime Sn(j)egulja (Sneagoula), dok ima vi{e imena od osnove stan:7 Stan (Stanoj), Stana (Stanna), re|e Stanka (Stagka, Stanka) i Stanija (Stania), a {to bi otprilike odgovaralo gr~kom Stamatis i Stamatiki.8 Od metala dolaze imena poput Zlatko (Slatkoj), Zlatka (Slatka). Od naziva `ivotinja poti~e V(o)lkan (Bolkanoj).Veoma ~esto `ensko ime je Zorana (Zwranna). Od stranih, tj. negr~kih narodnih imena, slovenska su ubedljivo najbrojnija. Prisustvo slovenskih imena u jednoj porodici ukazuje na njeno slovensko poreklo.9 To, naravno, ne isklju~uje mogu}nost da je tu porodicu zahvatio proces helenizacije. Me|utim, u onim porodicama gde se slovenska imena javljaju u dve generacije, saLaiou, Peasant Society, 111. Imena od ove osnove su izuzetno rasprostranjena u celom ju`noslovenskom svetu. Vidi Grkovi}, Re~nik imena, 174–175. 8 Grkovi}, Imena kod Srba, 185. 9 Lefort, Grecs et Slaves, 167.
7 6

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

109

svim sigurno se govori slovenski i one su sa~uvale svoje etni~ko obele`je, tj. nije do{lo do helenizacije. Tamo, pak, gde potomci Slovena nose gr~ka narodna imena, imamo razloga da mislimo da je do{lo do helenizacije.10 Slovenska li~na imena su ve}i pokazatelj o~uvanosti slovenskog elementa od slovenskih nadimaka. Naime, ako neko nosi slovensko li~no ime to zna~i da je nehelenizovani Sloven ili bar da su to bili njegovi roditelji (ili bar jedan od njih). Re~ je dakle o œ`ivimŒ imenima, kako smo ih mi ovde nazvali. Me|utim, ako neka porodica ima slovenski nadimak kao porodi~no ime, dok se u njoj ne javljaju slovenska li~na imena, to ukazuje na slovensko poreklo te porodice, ali ne isklju~uje njenu potpunu helenizaciju. U takvim slu~ajevima, naj~e{}e se radi o tome da se slovenski nadimak koji je nekada u pro{losti bio razumljiv pretvorio u œokamenjenoŒ porodi~no ime koje se prenosilo sa generacije na generaciju ~ak i onda kada je svojim nosiocima postalo nerazumljivo usled njihove helenizacije. Nije uvek sve tako jednostavno. Neki slu~ajevi znaju da budu toliko komplikovani da je nemogu}e klasifikovati ih. Npr. jedna `ena upisana je kao udovica Teodora Dragoto (Dragwtw).11 Drag je bez sumnje slovenska osnova, ali sufiks -w je gr~ki. Druga pak upisana je kao udovica Travlova (h Trauloba),12 {to dolazi od gr~kog nadimka Travlos, ali sufiks za pripadnost je slovenski. Po nekim autorima ovi primeri ukazuju na delimi~an bilingvizam, a on je sigurni pokazatelj sporosti helenizacije.13 Naravno, slovenska li~na imena nisu jedina strana imena, mada drugih negr~kih imena ima veoma malo. Npr. imena kao Beron (Mperon), Domeniko (Domenikoj), Modesto (Modestoj), Erman (Ermanhj) sigurno su imena Latina koji su se zadesili u Carstvu, bilo da se radi o potomcima osvaja~a iz 1204. ili o pripadnicima Katalanske kompanije koja je pro{la ovim krajevima, a ~iji je neki ~lan na neobja{njiv na~in dospeo u red manastirskih parika. Na|e se i poneko vla{ko ime kao Pasaro (odnosno Basaro) (Pasarw, Mpasarw) ili Soraja (Soraia); jedno jermensko Varda (Bardaj)14 i ~ak jedno ma|arsko Varadi (Baradhj).15 Interesantno je da su se neka etni~ka imena po~ela koristiti kao li~na. To su Albanac (Albanithj), Kuman (Komanoj), Vlah (Blacoj), a ne{to re|e Sloven (Slaboj, Sqlaboj). Na dva mesta nalazimo parike sa li~nim imenom Saracen (Sarakhnoj). Na{e mi{ljenje je da se ovde radi o potomcima pripadnika navedenih etni~kih grupa koji su, do{av{i u gr~ku sredinu, po~eli dobijati etni~ka imena kao li~na, a njih im je nametala dominantna gr~ka sredina. Ta imena su se potom prenosila sa kolena na koleno. Ne{to kasnije vide}emo da su nosioci ovakvih imena u ve}ini slu~ajeva helenizovani; a etni~ka imena su im ostala kao jedini relikti njihovog negr~kog porekla.
Kravari, L’ Hellenisation des Slaves, 392. Iviron IV, br. 87 A, 196. Ovaj praktik Jovana Vataca iz 1341. godine sa~uvan je u originalu (ozna~en sa A) i prepisu (ozna~en sa B). Prepis je nastao ubrzo posle originala i sadr`i neke razlike u odnosu na njega. Izdava~i te razlike obja{njavaju nastojanjem da se isprave nedostaci u originalu i prepisu poklanjaju puno poverenje bez obzira na njegovu neautenti~nost (v. Iviron IV, st. 81). 12 Chilandar I, br. 40, 66. 13 Lefort, Grecs et Slaves, 170. 14 Charanis, The Armenians, 221. 15 Jordan, Al numelor, 480.
11 10

110

Zorica \okovi}

Ovde treba dodati da ime Ros (Rwsoj), izgleda nije bilo etni~ko kao {to su neki istra`iva~i mislili,16 ve} }e pre biti da su u pravu oni koji su u njemu videli samo li~no ime.17 Na ovakav zaklju~ak nas navodi slede}i primer. U Kastronu, me|u Lavrinim paricima, upisan je 1321. Ros Bugarin (Rwsoj Boulgaroj).18 On nije mogao istovremeno biti pripadnik oba ova slovenska naroda. Neobi~an je slu~aj jednog parika koji je svom sinu dao ime Vulgariotis {to ukazuje na do{ljaka iz Bugarske, ali najverovatnije i na njegovu etni~ku pripadnost. Naime, ne{to sli~no etnicima, i imena sa oznakama mesta porekla (ktetici) su se pretvarala u li~na, a neka i u porodi~na imena. To je slu~aj sa imenima Komnin,19 Tirijan, Sinadin, Honijat i Nikeja. Eventualno, ovde bi se moglo ubrojati ime Talasini koje ukazuje na blizinu mora. Tako|e, ime Panajotis se veoma ~esto javlja i u formi li~nog imena, ali isto tako i kao nadimak koji dolazi od imena mesta.20 Ne{to sli~no je i sa imenom Komnin. Ono se ponekad javlja kao li~no ime, a ponekad kao porodi~no. Ovakva imena su, u po~etku, najverovatnije ukazivala na mesto porekla svojih nosilaca, ili verovatnije njihovih roditelja. Vremenom su izgubila ta obele`ja i po~ela su se koristiti kao li~na bez obzira na mesto `ivljenja, odnosno dolaska onih koji su takva imena nosili.21 Potvrdu za to nalazimo u slede}im primerima: u Gomatu, oko 1300. godine, upisana je udovica Komnini sa Tasosa,22 a 1321. sre}emo Dimitrija Nisiotisa (dakle iz Nisiona), koji je svojoj k}erki dao ime Komnini.23 Izvestan broj imena, svakako ne zanemarljiv, ostao je neidentifikovan; ponekad zbog svoje kratko}e, ponekad zbog pogre{nog upisivanja, najve}ma zbog autorovih ograni~enih znanja. Ovde je mo`da mesto da se pomenu nevolje koje nam stvaraju gre{ke popisiva~a, odnosno potonjih prepisiva~a. Sve vreme se mora imati u vidu da su popisiva~i Grci i da oni nisu uvek bili sposobni da daju ispravnu transkripciju negr~kih imena i nadimaka. Posebno to va`i za glasove koji ne postoje u gr~kom jeziku. Ponekad, oni helenizuju slovenska i druga negr~ka imena i nadimke ili ih, usled nerazumevanja, deformi{u daju}i im smisao ili zna~enje koji oni prvobitno nisu imali. Neka imena i nadimci toliko su izvitopereni da je veoma te{ko, nekad i nemogu}e, prepoznati ih iza onoga {to je zapisano. Nave{}emo nekoliko primera. U Seladi 1300. upisani su Jovan i Konstantin ^epel (Tzepelaj),24 {to je slovenski nadimak. Me|utim, 1321. njihovi potomci upisani su kao ^epatas (Tzepataj).25 U istom popisu od 1300. naiLaiou, Peasant Society, 113. Duè~ev, Slavànski imena, 213. 18 Lavra II, br. 109, 495. 19 Ovo ime, koje je kao porodi~no nosila i ~uvena carska dinastija, dolazi od imena grada Komnh koji se nalazio u ju`noj Trakiji. O tome v. Barzoj, H Genealogia, 26. 20 Laiou, Peasant Society, 136. 21 Isto, 112. 22 Lavra II, br. 91 III, 55. 23 Isto, br. 109, 637. 24 Isto, br. 91 III, 93 i 95. 25 Isto, br. 109, 772, 774–775.
17 16

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

111

lazimo i na {uraka Jovana ^epelja, Jovana Kofera (Koferaj),26 a godine 1321. dvojica njegovih sinova su upisani kao Kofiras (Kofuraj).27 Ili u Simeonu oko 1300. upisan je Vasilje Jelkan sa `enom po imenu Zwsanna.28 Ovo ime je neobi~no i navodi na pomisao da se radi o biblijskom imenu [o{ana; me|utim, u popisu koji je obavljen oko 1320–25. nalazimo udovicu Zoranu Jelkanju (Zwranna chra h Gelkania).29 Nema sumnje da se radi o istoj osobi. Ostaje samo pitanje da li se zvala [o{ana ili Zorana. S obzirom na slovensko poreklo njenog mu`a, mogli bismo da pretpostavimo da je i ona mo`da slovenskog porekla i da se ipak zvala Zorana. Koliko takve gre{ke mogu da nas navedu na pogre{an zaklju~ak mo`da najbolje ilustruje slede}i primer. U Seladi oko 1300. godine, upisan je Georgije [tur (Stouroj), dakle sa slovenskim nadimkom. On je svakako bio Sloven. To vidimo i iz drugih podataka. Dvoje njegove dece nose slovenska imena Stan i Zorana, njegov brat ima crkveno-slovensko ime Diman, a brati~ina nosi isto ime kao i njegova k}i Zorana.30 Me|utim, u praktiku iz 1321. Georgije je upisan kao Georgije Zguros (Sgouroj),31 {to je gr~ki nadimak i {to bi, da nema drugih podataka, upu}ivalo na sasvim pogre{an zaklju~ak o njegovom etni~kom poreklu. Ponekad gre{ke mogu biti i ve}e, ne samo u imenu ve} i u drugim podacima koji slu`e za identifikaciju parika. Npr. u Jerisu, me|u Zografovim paricima, upisan je 1300. Karamalos, zet Nikole tou Kwqakh sa `enom Anom i k}erkom Kali.32 U popisu koji je obavljen dve godine kasnije nalazimo Jovana Karamalosa, antisika33 tou Kwfakh sa `enom Anom i k}erkom Kali.34 O~igledno je da je re~ o istoj osobi; ali ostaje pitanje da li je on zet ili antisik nekog Nikole, za kojeg je tako|e neizvesno da li je imao nadimak Kotaki ili Kofaki (œGluva}Œ), — nama se ~ini verovatnijim ovaj drugi jer je dosta ~est. Sli~nih primera ima jo{, ali ih ne}emo sve nabrajati po{to nam nije cilj da popi{emo sve takve gre{ke, ve} da poka`emo kakvu nam smetnju predstavljaju u radu i kako nam ponekad, zbog izvitoperenog oblika te gre{ke onemogu}avaju da prepoznamo pravi oblik imena. U svim navedenim primerima, mi otkrivamo gre{ke zahvaljuju}i postojanju praktika-serija, tj. vi{e popisa izvr{enih u razli~itim vremenskim periodima za isto naselje. Tamo gde takvih vi{estrukih popisa nema, gre{ke ne mo`emo ni otkriti. Uo~ava se pojava da ponekad jedan ~ovek ima dva imena. Ova pojava je ~e{}a kod Slovena nego kod Grka. Neki istra`iva~i smatraju da je re~ o obi~aju koji je postojao u Srbiji i Bugarskoj, a to je da se daju dva imena, jedno crkveno-hri{}ansko, a
Isto, br. 91 III, 94. Isto, br. 109, 772. 28 Xeropotam, br. 18 A, 83. 29 Isto, 18 E II, 12. 30 Lavra II, br. 91 III, 158. 31 Isto, br. 109, 849/850. 32 Zograph, br. 15, 29/30. 33 Antisik je parik koji je naselio neko napu{teno ognji{te. Detaljnije o tome v. u poglavlju œIdentifikacija kroz porodi~ne odnose.Œ 34 Zograph, br. 17, 30–32.
27 26

112

Zorica \okovi}

drugo narodno.35 Drugi pak to drugo ime tretiraju kao prezime.36 Ono {to mi mo`emo da ka`emo to je da je te{ko generalizovati ovakve slu~ajeve, ali da smo se mi ipak odlu~ili za ovo drugo re{enje iz vi{e razloga. Najpre, ima primera da svi doma}ini koji poti~u iz iste porodice nose isto narodno ime kao drugo tako da ono zaista li~i na prezime i ima ulogu prezimena. Npr. u Seladi, 1321. upisana su tri brata: Teodor, Petar i Jovan i sva trojica sa istim drugim imenom Stanil(a) (Stanilaj),37 tako da se ovo drugo ime mo`e smatrati kao porodi~no, a ne kao li~no. Stanil je najverovatnije ime njihovog pradede. Naime, u ranijem popisu, onom iz 1300, njih trojica su upisani kao sinovi Dimitrija, sina Vasilija Stanile (ili mo`da Stanilovog) (Dhmhtrioj o uioj Basileiou tou Stanila).38 Pored njih sre}emo jo{ i Teodora, sina Nikole Stanila i Kiriaka Stanila, za koje se ne ka`e da su u srodstvu sa njima, ali najverovatnije da jesu po{to su im doma}instva navedena neposredno pre, odnosno posle doma}instava pomenute trojice bra}e.39 U istom selu i u isto vreme nalazimo jo{ jedan sli~an slu~aj. To su bra}a Jovan i Vasilije Jerila (Gerilaj)40. Osim ovoga, uo~ili smo da ovaj obi~aj davanja dva imena nije karakteristi~an samo za Slovene. Istina, od 114 sigurnih slu~ajeva, gde je parik upisan sa dva imena, u 57 se radi o kombinaciji slovenskog i crkvenog imena. Nave{}emo neke od tipi~nih primera: Georgije Stanko, Dimitrije Bra~ilo (Mpratzilaj),41 Konstantin Bojan (Bagianoj),42 Nikola Dragoslav, Georgije Dobromir i Jovan Strja~ko (Streatzkoj).43 Me|utim, ista pojava postojala je i kod Grka. Na dvadeset i pet mesta nailazimo na parike sa jednim gr~kim, a drugim crkvenim imenom. Npr. Teodor Fotin i Teodor Kalos iz Zdravikiona.44 Tako|e, ima slu~ajeva da jedna osoba nosi dva imena, ali da nijedno nije crkveno, ve} su oba narodna. Npr. me|u Lavrinim paricima u Seladi nalazimo jednog koji je upisan kao Stan Draginja45 (dakle, oba imena su slovenska), a u selu Handak, gde su preovla|ivali Grci, na ~elu jednog doma}instva nalazila se udovica sa dva gr~ka narodna imena Kali Fotini.46 Isto tako, javljaju se parici i sa dva crkvena imena, a bez narodnih. Npr. Konstantin Simeon,47 Jovan Petar,48 Dimitrije Leon,49 Nikola Sava50...
Ostrogorski, Serska oblast, 47–48. Dolger, Aus den Schazkammernn, 187. Laiou, Peasant Society, 136. Kravari, L’ Hellenisation des Slaves, 391. Duj~ev za neka slovenska imena ka`e da se javljaju kao prezimena, te dakle i on smatra da se radi o prezimenima, a ne o drugom imenu. Vidi: Duè~ev, Slavànski imena. 37 Lavra II, br. 109, 792, 795, 796. 38 Isto, br. 91 III, 108. 39 Isto, br. 109, 791 i 797. 40 Isto, 845/846. 41 Xeropatam, br. 18 B, 50; D III, 50. 42 Zograph br. 29, 65. 43 Lavra II, br. 109, 447, 550, 692. 44 Chilandar I, br. 41, 59, 72/73. 45 Lavra II, br. 109, 761. 46 Zograph br. 29, 43/44. 47 Lavra II, br. 104, 63/64. 48 Isto, 149. 49 Isto, br. 109, 99. 50 Esphigmen 15, 38.
36 35

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

113

Ovde se zapravo radi o tome da je ime nekog pretka uzeto za drugo ime njegovih potomaka. Kako se kao takvo prenosilo sa generacije na generacuju, postalo je, u stvari, porodi~no ime, odnosno prezime. To se jasno vidi na nekoliko primera. U selu Simeon, u prakticima nastalim 1300. i malo posle 1300, upisan je Nikola, sin Krstilin.51 U popisu izvr{enom 1320–25, on je upisan kao Nikola Krstila.52 Sli~an primer nalazimo i u Radolivu. Tamo je 1316. upisana Marija, udovica Tirijanova.53 Godine 1341. njenog sina Jovana nalazimo upisanog kao Jovana Tirijana.54

IDENTIFIKACIJA KROZ PORODI^NE ODNOSE
Kao {to se iz tabele 1. vidi, ovaj vid identifikacije je naj~e{}i. Ovde su navedeni svi slu~ajevi gde se, na bilo koji na~in, pominju porodi~ni odnosi, kao i slu~ajevi kada je neko odre|en prema nekom drugom licu, a da nije izri~ito re~eno o kakvom srodstvu se radi, kao npr. œMihailo Bo`aninŒ. Ina~e, ovaj poslednji vid bele`enja je veoma redak. U prakticima, glave doma}instva se navode kao sinovi, k}eri, bra}a, sestre, ne}aci, ne}akinje, zetovi, snaje, unuci, antisiki (naslednici) ili, re|e, kao deca, deveri i stri~evi nekog verovatno starijeg ili uticajnijeg ~lana porodice. Ostali, pak, ~lanovi porodice odnosno doma}instva, odre|uju se prema doma}inu. On sam naj~e{}e je odre|en prema nekom starijem ~lanu doma}instva, izuzetno retko prema mla|em. Isto tako, `ene se odre|uju prema mu{karcu, mada od ovog pravila ima izuzetaka mnogo vi{e nego kod prethodnog. To navo|enje mo`e biti veoma raznovrsno; ponekad krajnje jednostavno, a ponekad veoma slo`eno — npr. da se doma}in odre|uje prema licu koje je tako|e odre|eno prema nekom drugom. Nave{}emo po jedan primer za svaki od nabrojanih slu~ajeva. Kad je mu{karac na ~elu doma}instva, a on je to mnogo ~e{}e nego `ena, on se naj~e{}e javlja kao ne~iji sin ili brat. Npr. œNikola, sin Triakondofila LagudijaŒ (Nikolaoj o uioj Triakontafullou tou Lagoudh).55A ponekad znatno detaljnije kao œNikola Skiadas, sin udovice Kseni Vasilija KuratoraŒ (Nikolaoj Skiadaj o uioj chraj Xenhj Basileiou tou Kouratoroj).56 Ili, u slu~aju bra}e, Jovan, brat Teotoka Pahimarijinog.57 Kad se neko navodi kao brat, daleko je ~e{}i slu~aj da se jedan od bra}e, izgleda obi~no najstariji, navede kao glava porodice, a za ostale se prosto ka`e œbrat muŒ, ~ak i onda kada imaju sopstvena odvojena doma}instva. Ima i ~udnih slu~ajeva, kao {to je onaj u selu Sarantarea. œJovan, sin Marije, `ene Nikole HarakaŒ (Iwannhj o uioj Mariaj thj gunaikoj Nikolaou tou Caraka).58 Te{ko
51 52 53 54 55 56 57 58

Xeropotam, br. 18 A, 95; B, 34. Isto, 18 E II, 22. Iviron III, br. 74, 96. Iviron IV, 87 A, 102. Lavra II, br. 109, 369/370. Isto, br. 91 I, 59. Isto, 45. Isto, br. 109, 51.

114

Zorica \okovi}

je re}i za{to je on tako naveden, a ne naprosto kao sin Nikole Haraka. Da li zato {to je njegova majka iz starije, u selu ukorenjene porodice, a {to mo`da nije slu~aj sa porodicom njegovog oca, ili zato {to Nikola Harakas i nije njegov otac ve} samo drugi suprug njegove majke? U nekoliko slu~ajeva sre}emo i navo|enje prema bratu od strica, ujaka, odnosno tetke, za {ta se u gr~kom koristi izraz exadelfoj: npr. Teodosije, eksadelfos Pankala Ostridisa.59 Veoma je ~est slu~aj da je neko naveden kao ne~iji zet (gamproj), npr. œkroja~ Triakondafilos, zet Georgija IrininogŒ.60 Ponekad je sastavlja~ praktika veoma precizan u odre|ivanju te vrste srodstva u smislu da bli`e odre|uje zeta. Npr. œDavid, od k}erke zet Nikole sina GalovinogŒ (Dauid o epi qugatri gambroj Nikolaou tou uiou thj Galobaj),61 ili œDimitrije, od unuke zet VulkostrelijinŒ (Dhmhtrioj o epi eggonh gambroj thj Boulkostreliaj),62 ili œTeodor [u{man od sestre zetŒ (Qeodwroj Sousmanij o ep’ adelfh gambroj autou),63 ili œNi}ifor, od ne}ake zet Konstantina KsenovijinogŒ (Nikhforoj o ep’ aneyia gambroj Kwnstantinou tou thj Xenwbhj),64 pa ~ak i Mirjan od usvojene k}erke zet (Mureanoj o epi uioqeth gambroj authj),65 ili œNikola od pastorke zetŒ (Nikolaoj o epi progonh gambroj autou).66 Nije redak slu~aj antisika (antishkoj). Antisikos je izraz koji je kori{}en za ozna~avanje parika koji su se planski, uz odobrenje vlasnika imanja, naselili na neko napu{teno ognji{te koje je ostalo bez naslednika ili, ~e{}e, o`enili udovicom preminulog parika i samim tim preuzeli brigu o njegovoj porodici i njegovom imanju.67 Smatramo da bi se ovaj izraz mo`da mogao prevesti kao naslednik, jer se odista u neku ruku radi o nasledniku; drugi razlog koji nas navodi na ovakvu pretpostavku je {to u slovenskom prevodu Hilandarskog praktika dvaput nailazimo na pojavu da je neko ozna~en kao ne~iji naslednik, a da se ne radi o krvnom srodniku. Tako je u Kastrinu upisan Jovan Morovundin, naslednik (namïstnikâ) Koste Bastata Kuculotov68, a u Kamenici Georgije Kukurov, naslednik Mihaila Kaminara.69 Antisiki se izri~ito navode po doma}inu kojeg su nasledili. Npr. œNikola Taksaras, antisikos Dimitrija, sina IpatijevogŒ (Nikolaoj o Toxaraj o antishkoj Dhmhtriou uiou tou Upatiou).70 Pri tom apograf je veoma precizan u ozna~avanju ~lanova antisikovog doma}instva. Za decu koju je njegova `ena stekla u prethodnom braku izri~ito se ka`e da su mu pastorci. Sve ovo najbolje ilustruje slede}i primer. U mestu Ksilorigion,
59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70

Xenophon, br.16, 6. Iviron III, br. 70, 10. Isto IV, br. 86, 23/24. Zograph, br. 15, 18. Lavra II, br. 109, 813. Isto, 187. Iviron III, br. 74, 215. Lavra II, br. 109, 545. Vidi Laiou, Peasant Society, 79 i Iviron III, br.70, 156. Hilandar, 85/86. Isto, 395/396. Lavra II, br. 91 III, 64.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

115

godine 1301. sre}emo Dimitrija, sina starca Stamata. On ima `enu Mariju.71 Nju sre}emo u popisu obavljenom 1318. kao udovicu Mariju, `enu Dimitrija, Stamatovog.72 Dve godine kasnije ona je preudata za Georgija Vlahiotisa, za kojeg se ka`e da je antisikos Stamatov. Dakle, ona se preudala najverovatnije za prido{licu iz Tesalije, a njena dva sina, Georgije i Mihailo, koji su nam poznati jo{ iz popisa iz 1318. ozna~eni su kao pastorci (progonouj) Georgija Vlahiotisa.73 Kada antisikos ima sopstvenu decu, onda se pravi razlika izme|u te dece i dece koju je njegova `ena izrodila u prethodnom braku. Npr. u Kato Volvu upisan je Dimitrije antisikos Georgija ^ava (Tzabaiou). Za njega se ka`e da ima `enu Jelenu, sina Georgija, k}erke Mariju i Kali i pastorke Stirijana i Jovana.74 ^ak i onda kada se ne radi o antisikima, a jedan je od supru`nika, naj~e{}e onaj koji je drugom do{ao u ku}u, {to nije uvek bila `ena, imao decu iz prethodnog braka, to se izri~ito ka`e. To lepo ilustruje slede}i primer. U selu Kria Pigadia, upisan je 1321. Teodor, antisikos Teodora Karkariota. On je imao `enu Mariju, sina Moshosa, pastorku Anu i zeta od nje Vasilija Arkudofa za kojeg se ka`e da ima sinove Konstantina, Teodora i Georgija.75 U retkim slu~ajevima, doma}in je ozna~en kao ne~iji {urak (gunaikadelfoj). To se verovatno ~inilo onda kada je doma}in bio domazet i nije imao dublje korene u selu, ili je porodica njegove `ene bila uticajnija ili bogatija od njegove sopstvene. Ovakvo odre|enje sre}emo samo onda kada tast parikov vi{e nije `iv, te je on odre|en prema tastovom prvom nasledniku, a to je naj~e{}e sin, tj. brat parikove `ene, odnosno {urak mu. Npr. œGeorgije, {urak Konstantina BuheŒ.76 Na jednom mestu nailazimo na parika koji je upisan kao pa{enog, tj. suggambroj. To je Nikola, pa{enog sve{tenika Dimitrija.77 Na nekoliko mesta nailazimo na parike koji su ozna~eni kao deveri (andradelfoj) doma}ice koja se nalazi na ~elu prethodno upisanog doma}instva. Npr. u Jerisu 1320. godine upisan je œNikola, dever jojŒ. A ona je, doznajemo iz prethodno navedenog doma}instva, udovica Fotini, `ena Konstantina Pentikontara.78 Takvih primera, naravno, ima jo{. Pretpostavljamo da su mu{karci-doma}ini ovako navo|eni posle smrti svoga brata koji je prvi bio upisan u praktik. Naime, obi~no je samo jedan od bra}e bio bli`e odre|en, prema roditeljima, nadimku odnosno prezimenu, profesiji i sl. Ostala bra}a, iako su oformila svoja samostalna doma}instva, upisivana su samo po imenu uz koje bi se reklo da je navedeni brat prethodno upisanog. Posle smrti prvonavedenog brata, na ~elo doma}instva bi ponekad dolazila njegova `ena,79
Iviron III, br. 70, 379. Isto, br. 75, 511/512. 73 Isto, br. 79, 502/503. 74 Isto IV, br. 86, 321/322. 75 Lavra II, br. 109, 434/435. 76 Xeropotam, br. 18 A, 29. 77 Lavra II, br. 109, 348/349. 78 Zograph, br. 17, 24/25, 20. 79 Uo~ili smo da je u oblasti Pangejske gore, posle smrti doma}ina obi~no dolazio na ~elo ku}e njegov sin, ukoliko je bio dovoljno odrastao da preuzme brigu o doma}instvu. U ostalim oblastima, pak, obi~no je doma}ina nasle|ivala `ena, ~ak i onda kada je u njenoj porodici bilo odraslih mu{karaca sposobnih da se staraju o doma}instvu.
72 71

116

Zorica \okovi}

te su stoga i bra}a njenog mu`a, tj. njeni deveri bili odre|ivani prema njoj kao glavi prvonavedenog doma}instva. Jedan primer koji nalazimo u Seladi upu}uje na ispravnost ove pretpostavke. Tamo je, u popisu izvr{enom oko 1300. upisan Teodor Melenikiot. On je imao dvojicu sinova, Dimitrija koji je bio o`enjen sa Kali i Nikolu o`enjenog sa Hrisi. Imao je i dvojicu unuka Jovana i Vasilija.80 U popisu iz 1321. nalazimo na ~elu jednog doma}instva Kali, udovicu Dimitrija Melenikiota, po svemu sude}i Teodorovog sina. Ona ima sina Jovana. Odmah iza njenog upisano je doma}instvo Nikole Melenikiota, njenog devera, koji je tako i ozna~en, a koji ima `enu Hrisi, tri sina, snaju i jednog unuka.81 U razmaku izme|u ova dva popisa najverovatnije se dogodilo da je Teodor Melenikiot umro. Nakon toga je do{lo do deobe me|u njegovim sinovima. Verovatno stariji, Dimitrije je bio na ~elu jednog od doma}instava. Da je bio `iv u vreme vr{enja drugog popisa, on bi se i nalazio na ~elu doma}instva, a njegov brat bi bio ozna~en po svom srodstvu sa Dimitrijem. Kako je Dimitrije umro, na ~elo prvog doma}instva do{la je njegova `ena, te je njegov brat ozna~en prema svom srodstvu sa njom. Veoma retko nailazimo na odre|enje prema dedi ili babi. Jedan takav slu~aj je slede}i: œTeodor, unuk udovice Marije PahniotoŒ (Qeodwroj o eggonoj chraj Mariaj thj Pacniwtouj).82 Isto tako, retko je da se neko ozna~ava kao ne~iji ujak, stric ili te~a (gr~ki qeioj). Kao {to je ve} re~eno, obi~no se doma}ini ozna~avaju po starijim ~lanovima svoje familije. Ali i ovo pravilo ima nekoliko izuzetaka. Jedan ovakav slu~aj je onaj sve{tenika Vasilija koji je upisan kao ujak (stric, odnosno te~a) prethodno ubele`enog Nikole, sina sve{tenika Petra Tulukonovog.83 Ne}aci (aneyioj)84 se sre}u ne{to ~e{}e; npr. œJovan Glikis, ne}ak Ka~arevŒ (tou Katzarh).85 Usvojena deca (uioqetoj)86 i pastorci (progonoj)87 tretirani su na isti na~in kao i biolo{ki potomci.88 U izvorima se jasno ka`e kada se radi o usvojeniku, odnoLavra II, br. 91 III, 147/148. Isto, br. 109, 836/837. 82 Iviron III, br. 70, 125. 83 Lavra II, br. 91 III, st. 106. 84 Interesantno je da ovaj izraz u hilandarskom praktiku iz 1300. godine, koji je sa~uvan samo u prevodu na starosrpski, uop{te nije preveden, ve} se koristi transkribovan gr~ki termin. Npr. u Kastrinu je upisana udovica Marija, `ena Dimitrija kova~a. Za nju se ka`e da ima ne}aka (anepseë) Georgija i ne}aku (anepseä) Kali (v. Hilandar, 35–37). Georgije Sakul iz istog sela ima ne}aka Stamatika (v. Hilandar, 241/242), dok je u Kondogriku izvesni Nikola Sofronijev upisan kao ne}ak Dimitrija Parcaleva (v. Hilandar, 454–460). 85 Iviron IV, br. 86, 14. 86 I ovaj termin nalazimo u prevodu hilandarskog praktika. Tako je u Kastrinu upisan Georgije, posinak (posinenikâ) Nikole Komninucika (Hilandar, 14/15). 87 Termin progonoj prvobitno je ozna~avao pretka. Kasnije po~inje da ozna~ava i pastorka (v. Liddel, A Greek-English Lexicon, 1473; Sophocles, Greek Lexicon, 923; Dhmhtrakou, Neon Lexikon, 1150). U na{im izvorima ovaj termin se sre}e samo u ovom drugom zna~enju. Ukoliko je na ~elu doma}instva mla|e lice, a sa njim `ivi i neko od starijih ~lanova, onda se izri~ito ka`e u kakvom su srodstvu, uglavnom otac ili deda, odnosno majka ili baba, ako se radi o `enama. Da se zaista radi o pastorcima svedo~i i to {to na ovakve slu~ajeve naj~e{}e nailazimo u doma}instvima na ~ijem ~elu je antisik, o ~emu je ve} bilo re~i (v. stranu 114/115). Jo{ jednu potvrdu za to nalazimo i u prevodu hilandarskog praktika na starosrpski i to opet u porodici antisika. U selu Munzeni upisan je Georgije Kukurov, antisik Mihaila Ka81 80

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

117

sno usvojenici. Npr. œTeodor usvojeni sin Mihaila RupcaŒ.89 Isto va`i i za pastorke. Npr. œJovan, pastorak Vasilija Kata, zet MelenikiotovŒ (Iwannhj o progonoj Basileiou tou Katw htoi gambrou tou Melenikiwtou).90 Kao {to je ve} re~eno `ene se re|e nalaze na ~elu doma}instva. Ali broj tih slu~ajeva uop{te nije zanemarljiv. @ene se nalaze na ~elu 18,69% ukupnog broja doma}instava. @ena preuzima ulogu glave porodice ubedljivo naj~e{}e kada postane udovica, dakle po smrti dotada{njeg doma}ina. Ponekad `enu, udovicu, nalazimo u toj ulozi ~ak i kada u porodici ima drugih odraslih mu{karaca. Npr. u selu Kato Volvo 1301. godine sre}emo Atanasiju, udovicu Teofilaktovu. Sa njom `ive sin Ksenos, brat Georgije i ne}ak Dimitrije.91 Dimitrije je verovatno Georgijev sin, a to bi onda zna~ilo da je Georgije odrasla osoba koja je, s obzirom na svoje starosno doba, bila u stanju da vodi doma}instvo. Da se verovatno radi o odrasloj i zreloj osobi ukazuje indirektno jo{ jedan podatak. Naime, u istom popisu nalazi se i doma}instvo Georgija, zeta Atanasije Teofilaktove koji je iz braka sa Atanasijinom k}erkom Anom imao dve k}eri: Triakondafilinu i, drugu koja je ime verovatno dobila po babi, Atanasiju.92 Atanasija je ve} bila u godinama da ima unu~i}e te je, prema tome i njen brat Georgije morao biti odrastao. Dakle, i pored prisustva tri mu{karca u doma}instvu, jedna `ena se nalazi na njegovom ~elu. Mo`da se to, bar u ovom slu~aju, mo`e objasniti time da je Atanasija dovela brata u dom svoga mu`a te da se ona kao mu`evljev naslednik nalazi na ~elu njegovog imanja, odnosno time da Atanasijin mu` nije bio domazet, jer bi u tom slu~aju verovatnije na ~elu doma}instva bio Atanasijin brat. U ovom slu~aju smo videli da su udovice obi~no ozna~ene prema svojim mu`evima. Ali to nije uvek tako. Ima slu~ajeva da su one ozna~ene kao ne~ije snaje. Npr. œudovica Ana, snaja KavazovaŒ93 ili udovica œAna, snaja udovice Marije SilignoŒ.94 Veoma ~esto, one su odre|ene i prema svojim krvnim srodnicima, naj~e{}e prema bratu. Npr. œudovica Ana, sestra Georgija JelkanaŒ.95 Ponekad, mada mnogo re|e, prema majci, sestri, ili ujaku, odnosno stricu ili te~i. Npr. œUdovica Kseni k}erka FotininaŒ,96 œudovica Evdokija, sestra AleksandrinaŒ.97 Ili udovica œKali, ne}aka kova~a Mihaila LimneaŒ.98 Ima ~ak slu~ajeva da je udovica odre|ena kao ujna, strina ili tetka (gr~ki qeia). Npr. udovica Marija, upisana je kao ujna pretminara. Sa njim `ivi i njegov pastorak (svedenikâ) Jovan. (v. Hilandar, 395/396). U istom selu nalazimo i Jovana, zeta Mihaila Akritina koji ima pastorku (svedenicô) Mariju (v. Hilandar, 321/322). 88 Laiou, Peasant Society, 79. 89 Lavra II, br. 91 III, 136/137. 90 Isto, br. 109, 835. 91 Iviron III, br. 70, 289. 92 Isto, 310/311. 93 Isto IV, br. 86, 28/29. 94 Isto III, br. 70, 135. 95 Xeropotam, br. 18 A, 27/28. 96 Iviron III, br. 70, 138. 97 Xenophon, br. 25, 98. 98 Lavra II, br. 91 I, 14.

118

Zorica \okovi}

hodno navedenog Georgija Armenopula.99 Neke su ~ak upisane kao ta{te, odnosno svekrve (penqera). Tako je udovica Evdokija Sapono iz Radoliva, ozna~ena kao ta{ta prethodno upisanog Dimitrija Kacivelakisa.100 A udovica Marija, kao svekrva Hlerine, udovice Georgija Mire.101 Ponekad je udovica ozna~ena i prema mu`u i prema nekom od krvnih srodnika. Npr. œudovica Marija, k}erka Kavazova, `ena stolara NikiteŒ (Maria chra h qugathr tou Kabazou, h gunh Nikhta tou Pelekanou).102 Interesantan je slu~aj jedne stanovnice sela Stomion. Ona je 1318. i 1320. upisana kao ~lan doma}instva udovice Evgeno. Ozna~ena je kao Marija, njena k}i. Bila je udata i mu` joj se zvao Georgije.103 Godine 1338. sre}emo je kao udovicu Georgicenu (Georgitzaina), k}erku Evgenijinu, dok se njeno li~no ime Marija potpuno izgubilo.104 Nije bilo neuobi~ajeno da se `ene, naro~ito udovice navode po imenu svog mu`a, a da se njihovo sopstveno ime potpuno gubi. Ipak, mnogo je vi{e slu~ajeva da `ena, udovica kao dopunsko nosi mu`evljevo ime sa odgovaraju}im nastavkom, naj~e{}e -ja (ia)105, {to je slovenski nastavak za prisvojni pridev u `enskom rodu, kao npr. Marinja, {to zna~i Marinova (Marinia), Mihaili~a, tj. Mihailova (Micahlitzia), Jelkanja, tj. Jelkanova (Gelkania) i sl. Ukoliko je `ena ostala udovica, u prakticima se to, uz veoma retke izuzetke, ka`e, ~ak i onda kada je to o~igledno, tj. u odsustvu mu`a, a postojanju dece, unuka i sl. Ako se `ena preuda a ostane na imanju svoga mu`a, to znamo po tome {to je njen novi mu` ozna~en kao antisikos njenog prethodnog mu`a. Ako se mu{karac po drugi put o`eni to nikako ne mo`emo znati, osim tamo gde imamo kontinuirane praktike. Za razliku od `ena, oni su izuzetno retko izri~ito navedeni kao udovci. Ima svega nekoliko takvih slu~ajeva. Jedan od njih je u selu Gomat. Tu nalazimo udovicu Kali Dikrano. Sa njom u istom doma}instvu `ivi zet Konstantin, za kojeg se izri~ito ka`e da je udovac.106 Mu{karci se, kad postanu udovci, ponekad ozna~avaju prema `eninoj porodici, naj~e{}e njenom ocu, a da se ni tada ne ka`e da se radi o udovcu, mada je to sasvim jasno. Ovo je potpuno razumljivo, jer je uobi~ajeno i o~ekivano da mu{karac bude na ~elu doma}instva i da se ostali ~lanovi doma}instva odre|uju po njemu. Za `ene se ka`e da su udovice, jer se time ujedno daje i obja{njenje za{to u ulozi doma}ina nije mu{karac, ve} `ena. Neudate `ene se izuzetno retko nalaze na ~elu doma}instva. U toj ulozi ih nalazimo samo onda kada nemaju roditelje, tj. kad ostanu siro~ad i kada u porodici nema nikog starijeg ko bi preuzeo brigu o doma}instvu. Tada su obi~no odre|ene prema svojim roditeljima. Npr. œKali, k}erka Manojla HlapcaŒ.107 Re|e po nekom druIviron III, br. 70, 18–20. Iviron IV, br. 87A, 49. 101 Isto III, br. 74, 318, 319. 102 Isto IV, br. 86, 11/12 103 Xenophon, br. 12, 9 i br. 13, 15/16. 104 Isto, br. 35, 11. 105 Marojevi}, Posesivne izvedenice, 10 i 12. 106 Iviron III, br. 75, 94/95. 107 Lavra II, br. 109, 899/900.
100 99

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

119

gom pretku ili ro|aku. Npr. œIrini, unuka Atanasija kova~aŒ.108 U ve}ini slu~ajeva, one `ive potpuno same. Ovde se zapravo radi o k}erima koje se nisu udale za `ivota svojih roditelja i koje su se kao siro~ad zatekle u vreme vr{enja popisa. Tamo gde imamo kontinuirane praktike mo`e se videti da one is~ezavaju kao glave doma}instava, naj~e{}e tako {to se udaju, pa se u ulozi doma}ina pojavljuju njihovi mu`evi.109 Tako npr. u Gradi{ti, oko 1300. sre}emo Mariju, k}erku Jovana Klosa.110 Godine 1321. na istom mestu u praktiku nalazimo Georgija od k}erke zeta Jovana Klosa sa `enom Marijom i k}erkom Anom.111 Nema sumnje da je to ona Marija koja nam je poznata jo{ iz popisa iz 1300. Samo u tri slu~aja nije tako. U Gomatu, me|u Ivironovim paricima, upisana je 1318. godine Ana Panajotisova kao jedini ~lan doma}instva.112 Do slede}eg popisa koji je obavljen dve godine kasnije, ona se udala, ali se i dalje nalazi na ~elu doma}instva, dok je njen mu` Dimitrije naprosto naveden samo kao ~lan tog doma}instva (Anna h qugathr tou Panagiwtou ecei andra Dhmhtrion).113 Svakako se radi o tome da je njen mu` do{ao na njeno imanje i da je mo`da ~ak i prido{lica. No, bez obzira na sve to, nije bilo uobi~ajeno da se `ena nalazi na ~elu doma}instva ukoliko ima `ivog mu`a. Po pravilu, ako je mu` `iv, on je doma}in. No, i ovo pravilo, kao {to smo videli, ima svoje izuzetke. U celokupnoj gra|i nailazimo samo na jo{ dva slu~aja da se `ena nalazi na ~elu doma}instva i pored `ivog mu`a. Prvi slu~aj je sasvim eksplicitan i ne ostavlja mesta sumnji. U selu Kozla 1325–30. upisana je kao glava doma}instva Ana, k}erka Limocervulova. Sa njom `ivi i njen mu` ozna~en kao Egip}anin (Aiguptioj).114 Ovde se verovatno radi ne o li~nom ve} o etni~kom imenu kojim su u Vizantiji ovog doba ozna~avani Cigani. Ako se ima u vidu kako Cigani `ive (da se ~esto sele), ~ime se bave (ne obra|uju zemlju) i kakav je bio stav Romeja prema njima (negativan i podozriv),115 kao i to da je on najverovatnije bio prido{lica, onda ovaj usamljeni slu~aj ne treba mnogo da ~udi. Tre}i slu~aj ve} nije sasvim jasan. Nalazimo ga u selu Zdravikion. Tu se prilikom popisa jednog doma}instva ka`e da Pepani ima Nikolu.116 Tvorac ovog praktika najpre navodi ime doma}ina, potom ka`e ime `ene ne navode}i izri~ito da je re~ o `eni, mada je to iz konteksta sasvim jasno, a onda nabraja ostale ~lanove doma}instva navode}i i u kakvom su srodstvu sa glavom porodice. Prema toj analogiji, Nikola bi morao biti Pepanin mu`. Ali, mi ipak ne isklju~ujemo mogu}nost da je on mo`da ipak njen sin ili brat. Ponekad, najverovatnije u slu~aju neodrasle dece koja su ostala bez roditelja, tj. siro~adi, kao parici navedena su samo deca uz ime roditelja. Veoma ~esto njima
108 109 110 111 112 113 114 115 116

Xeropotam, br. 18 F II, 16. Laiou, Peasant Society, 89. Lavra II, br. 91 III, 218. Isto, br. 109, 707. Iviron III, br. 75, 153. Isto, br. 79, 133. Xeropotam, 18 F II, 14. Soulis, The Gypsies, 167. Chilandar I, br. 41, 61.

120

Zorica \okovi}

se ~ak ni imena ne navode, ve} za njih doznajemo u narednim popisima, naravno pod uslovom da imamo praktike-serije, koji nam omogu}avaju da ih pratimo u izvesnom vremenskom periodu. Npr. u praktiku koji je sastavljen malo posle 1300. upisana su deca Dimitrija kova~a. Odmah iza njih upisana su œdeca BubalinaŒ.117 U praktiku koji je nastao 15 do 20 godina kasnije saznajemo imena bar neke od te dece. U popisu iz 1315–20. nalazio se Georgije, sin Dimitrija kova~a, koji je u to vreme ve} bio o`enjen. Ne{to dalje sre}emo Nikolu Bubala sa bratom Jovanom.118 Ponekad su ozna~ena prema majci, npr. œdeca HrisudijinaŒ.119 Veoma retko, deca se navode poimence, kao {to je to slu~aj sa decom izvesnog Leona iz Zdravikiona: Teodorom, Dimitrijem, Panajotisom i Georgijem.120 U jednom slu~aju, parici su ozna~eni kao deca iako je sasvim jasno da se radi o odraslim osobama. Npr. me|u Lavrinim paricima na metohu Ederokastra upisana su deca vrtlara Kalogira, Stamatis i Jovan. A dalje se ka`e da je Stamatis o`enjen i da ima i sina.121 Interesantan je slede}i slu~aj. U selu Kato Volvo 1341. upisana je Evdokija, udovica Strumi~aninova. Pored sina i snaje koji `ive sa njom, u njenom doma}instvu je i njena k}erka Marija sa mu`em, za kojeg se ka`e da je odgajen od strane manastira (anatrofhn thj monhj).122 Ova odrednica ne mo`e se ra~unati u identifikaciju kroz rodbinske odnose, ali upu}uje na to da je on verovatno siro~e ili mo`da i naho~e. To potvr|uje da su popisiva~i nastojali da daju {to iscrpnije podatke o paricima kako bi se ovi {to lak{e mogli prepoznati.

ZANIMANJA
U ne{to manje od 10% pari~kih doma}instava nalaze se ~lanovi ozna~eni po nekom zanimanju. To zna~i da se odre|eni broj parika, pored zemljoradnje, bavio i nekim dodatnim zanimanjem, naj~e{}e zanatstvom.123 Uop{teno posmatrano, najrasprostranjenija zanimanja su obu}ar (tzankarhj), grn~ar (tzukalaj), kroja~ (rapthj), kova~ (calkeuj) i sve{tenik (iereuj, papaj). Ne{to re|a su tka~ (ufanthj, na jednom mestu samo anafanthj), kapad`ija (kapasaj), krznar (gounarhj) i stolar (pelekanoj, xulourgoj). Jo{ re|i su mlinari (mulwnaj), vrtlari (khpouroj), ribari (alieuj), pintori (bagenaj) i lekari (iatroj, mo`da ovde spada i flebotomoj)124. Sa nekim profesijama se sre}emo samo jednom ili dvaput u celokupnoj gra|i iako se ponekad radi o zanimanjima za kojim je u seoskoj sredini morala postojati velika potreba. To su sedlar (sagmaraj), kolar (amaxaj), trgovac
Xeropotam, br. 18 B, 49/50, 50. Isto, D I, 47. 119 Isto, 52. 120 Chilandar I, br. 41, 78. 121 Lavra II, br. 105, 21. 122 Iviron IV, br. 86, 325/326. 123 Veoma iscrpno o zanatstvu u ovo vreme u oblasti Donje Strume pi{e Kondov. Vidi Kondov, Selskoto zanaàt~ièstvo. Smatramo da rezultati do kojih je on do{ao va`e i za ostale delove isto~ne Makedonije, osim {to rasprostranjenost pojedinih zanata nije potpuno odgovarala onoj u oblasti Donje Strume. 124 Laiou, Peasant Society, 120/121.
118 117

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

121

(pragmateuthj), mesar (makellarhj), klobu~ar i rudar (poslednje dve nalazimo samo u slovenskom prevodu)...Tu su jo{ i prodavac vina (krasopwlhj), nekoliko kamenorezaca (marmaraj). Nailazimo na zlatare (crusocooj) i slikare (zwgrafoj). Me|u hilandarskim paricima nalazimo jednog lovca i jednog kuvara, {to se te{ko mo`e smatrati profesijama u pravom smislu. Za neke od profesija koje se navode uz imena parika moramo se upitati da li su zaista postojale u selu i da li su parici uop{te bili u stanju da se bave takvim poslovima. Naime, nekoliko parika je upisano kao vivlograf, gramatik i kalamar, a {to se mo`da sve moglo svesti na jedno: ~oveka koji zna da pi{e. Sumnjamo da se ovde zaista radilo o pravoj profesiji, pre }e biti da su svi ovi termini ozna~avali seljake koji su bili pismeni i mo`da zahvaljuju}i tome obavljali neke pisarske poslove za svoje susede. Sli~no mo`emo pretpostaviti i za one koji su ozna~eni kao ~ita~i odnosno ~teci (anagnwsthj). Sre}emo i jednog parika upisanog kao stratiot (stratiwthj).125 To je Jovan Kasidaris iz Svete Jefimije. On to najverovatnije nije bio, jer da jeste, onda ne bi bio i parik istovremeno. Mogu}e je da se radi o biv{em stratiotu (vojniku) koji je izgubio svoje imanje neophodno da bi mogao da se opremi za rat. Ili se radi o biv{em stratiotu izbeglom sa tertitorije koju je Carstvo izgubilo, a koji je kao izbeglica nastanjen na manastirskom imanju i tako dospeo u polo`aj parika. Verovatno isto va`i i za onih nekoliko parika koji su upisani kao akrite, {to je termin kojim su ozna~avani doma}i vojnici–grani~ari. Pretpostavljamo da se radi o akritama izbeglim iz neke maloazijske oblasti nakon njenog dospe}a pod tursku vlast, ili o njihovim potomcima. Na nekoliko mesta nailazimo na ljude koji su ozna~eni kao protogeri (prwtogeroj). Verovatno je re~ o onim istaknutim starinama koji su nekim svojim isticanjem i zaslugama, mo`da i bogatstvom i(li) `ivotnim iskustvom zaslu`ili da predstavljaju svoje susede pred manastirskim vlastima, odnosno da posreduju izme|u njih. Da se zaista radilo o starijm osobama vidimo iz slede}eg primera. Godine 1318. u Kato Volvu, upisan je Stamatis Tiotokijin, sa kojim su `iveli njegovi brat i snaja.126 Dve godine kasnije, Stamatisa ponovo sre}emo; ovoga puta kao o`enjenog ~oveka.127 Tek 1341. on je upisan kao protoger Stamatis Tiotokijin.128 Bliski njima su nomici koje tako|e sre}emo, a za koje znamo da su predstavljali seljake pred vlastima.129 Nisu se svi koji su ozna~eni po nekoj profesiji njome zaista i bavili. Ponekad se naziv za profesiju pretvarao u porodi~no ime. Porodice su ga sticale tako {to se neki njihov predak zaista bavio odre|enom profesijom. Tokom vremena, naro~ito ako porodica nije imala neku drugu karakteristi~nu oznaku, ~itava porodica se po~ela ozna~avati po tom njegovom dodatnom zanimanju.
125 Lavra II, br. 109, 157; o njemu v. Laiou, Peasant Society, 140, 144 i Bartusis, The Problem of smallholding soldiers, 6/7. 126 Iviron III, br. 75, 421. 127 Isto, br. 79, 407. 128 Iviron IV, br. 86, 317/318. 129 Laiou, Peasant Society, 63.

122

Zorica \okovi}

U mnogim slu~ajevima je veoma te{ko razlu~iti da li je re~ o profesiji ili prezimenu. Izuzetno su retki eksplicitni slu~ajevi kao œMihailo Neropolis, on je stolarŒ (Micahl o Neropwlhj...o autoj o pelekanoj).130 Ili œGergije Mankafa131...ribarŒ (Gewrgioj o Magkafaj...o autoj alieuj).132 Mo`emo biti sigurni da se radi o profesiji kada je neki od ~lanova doma}instva, a koji nije sam doma}in, ozna~en po nekoj profesiji. Naime, mi smo rekli da je samo glava porodice bli`e identifikovan, dok su ostali ~lanovi porodice ozna~eni prema svom srodstvu sa njim. Veoma retko su ozna~eni na jo{ neki na~in, a ako jesu onda je to obi~no po profesiji ili nadimku. U takvim slu~ajevima ne mo`e biti re~i o prezimenu, jer bi ga onda nosili i ostali ~lanovi porodice, a ne bi se samo jedan izdvajao kao takav. Npr. u Radolivu je upisana Stanula, udovica Jovana Dobrika (tou Tomprika). Sa njom `ive dvojica njenih sinova od kojih je samo jedan, Nikola ozna~en kao kroja~.133 Ili, u Vorisku je upisan stolar Nikola Surulas. U istom doma}instvu, ali u posebnoj ku}i (izri~ito se ka`e da `ive u odvojenim ku}ama, ali zajedno pla}aju porez) `ivi njegov brat Georgije Dokianos,134 upisan bez ikakve druge oznake. Sa njim u ku}i su i njihova dva brata: Vasilije, za kojeg se ka`e da je stolar i drugi Slav, koji je upisan bez ikakve dodatne oznake.135 Dakle, dvojica bra}e su se bavila istim zanatom, a dvojica nisu. Da je re~ o prezimenu, nosio bi ga i Georgije kao glava porodice, a ne samo jedan od bra}e koji `ivi sa njim. Jo{ jedan slu~aj gde mo`emo biti sigurni da se radi o profesiji jeste kada se neko zanimanje pojavljuje u porodici, a da se niko od njenih ~lanova ranije nije bavio tim poslom. Ovo mo`emo da pratimo samo tamo gde imamo praktike-serije. Npr. u Melicijani 1301. upisan je Mihailo Kavaz. Ni on, niti neko drugi od ~lanova njegovog doma}instva nije ozna~en po nekoj profesiji.136 Ovu porodicu sre}emo i 1318. odnosno 1320. i dalje bez ikakve oznake za profesiju.137 Tek 1341. nailazimo na Teodoru, udovicu Mihaila Kavaza i udovicu Anu, snaju Kavazovu koja ima dvojicu sinova Georgija i Dimitrija. Ovaj poslednji je upisan kao tka~.138 Dakle, ni Mihailo Kavaz, ni njegovi sinovi nisu imali nikakvo dopunsko zanimanje. Tek se jedan od njegovih unuka posvetio tka~kom zanatu.
Lavra II, br. 109, 875. Prezime Mankafa nosila je i jedna maloazijska aristokratska porodica, koja se pojavila na prelazu XII i XIII veka, a po~etkom XIII veka osamostalila se u oblasti Mileta (Ka`dan, Socialânáè sostav, 129/130; 169). Izgleda da je bila turskog porekla (Radi}, Oblasni gospodari, 265, nap. 5). Kasnije, u doba Paleologa sre}emo vi{e li~nosti sa ovim prezimenom, pripadnika razli~itih dru{tvenih slojeva (PLP, VII, 6–7). 132 Lavra II, br. 109, 930/931. 133 Iviron III, br. 74, 153. 134 Ovo prezime nosila je i jedna porodica koja je pripadala maloazijskoj vojnoj aristokratiji. Pojedini njeni ~lanovi su se ~ak orodili sa carskom porodicom Vataca. Vidi Ka`dan, Socialânáè sostav 155, 200, 210. U doba Paleologa sre}emo vi{e pripadnika ovog roda od kojih su neki vr{ili veoma va`ne funkcije, domestika npr., a neki nosili visoke titule (PLP VII, 55–57). 135 Iviron III, br. 74, 238/239. 136 Isto, br. 70, 14/15. 137 Isto, br. 75, 26/27 i br. 79, 24. 138 Iviron IV, br. 86, 28/29.
131 130

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

123

Ovo mo`emo prihvatiti kao ta~no samo pod pretpostavkom da su popisiva~i uvek upisivali i tu dodatnu profesiju kojom se parik bavio. Na `alost, izgleda da to nije uvek bio slu~aj. Naime, u Jerisu, me|u Ivironovim paricima, upisana je 1301. godine udovica Ana Krekova sa sinom Georgijem.139 Njenog sina sre}emo kao doma}ina i u popisima iz 1318. i 1320.140 Me|utim, tek 1341. on je upisan kao tka~.141 Za{to ranije nije tako upisan? Da li zato {to su popisiva~i to gre{kom izostavili? Ovo je malo verovatno jer su popise radile razli~ite li~nosti te sumnjamo da su obojica napravila propust na istom mestu. Da li zato {to su smatrali da to nije neophodno? Ili naprosto zato {to se Georgije tek posle 1320. posvetio tka~kom zanatu kojim se ranije nije bavio? Jo{ karakteristi~niji primer nalazimo u selu Simeon. Tamo je, u praktiku nastalom oko 1300. godine, upisan Jovan Tiligadis, obu}ar. On je imao `enu Irinu i sina ~ije je ime ne~itko, jer je praktik o{te}en na tom mestu.142 U slede}em popisu koji je izvr{en ne{to malo posle 1300. nalazimo Dimitrija Tiligadisa.143 Uz njegovo ime ne stoji nikakva oznaka za profesiju, dok je u popisu iz 1315–20. upisan kao Dimitrije obu}ar sa sinom Jovanom i k}erkom Irini.144 Pretpostavljamo da se ovde radi o sinu Georgija Tiligadisa, koji je svojoj deci dao imena po svojim roditeljima. Da je tako potvr|uje popis iz 1320–25, gde je on ponovo upisan kao Dimitrije Tiligadis i sa istim ~lanovima porodice koje upoznajemo 1315–20. Na mestu gde se nalazi lakuna, a to je izme|u njegovog prezimena i nabrojanih ~lanova porodice, mogu}e da je stajala oznaka za profesiju.145 Dakle, u praktiku nastalom posle 1300. ubele`eno je Dimitrijevo porodi~no ime, ali ne i profesija. Naravno, nije nemogu}e da joj se on tek kasnije posvetio. Me|utim, popisiva~ iz 1315–20. bele`i njegovu profesiju, ali ne i nadimak. Dotle onaj iz 1320–25. najverovatnije bele`i oba podatka. Jedan od popisiva~a je morao napraviti propust, bilo da je to bio onaj koji je propustio da navede profesiju, bilo da je onaj koji je propustio da navede nadimak. Ipak, u ovom slu~aju, izgleda da postoji sasvim opravdan razlog za to. Dimitrije je, prema podacima kojima raspola`emo, bio jedini sa nadimkom Tiligadis, a isto tako i jedini obu}ar, te je bilo sasvim dovoljno navesti samo jedan od ta dva podatka o njemu, pa da bude prepoznatljiv. O profesiji se radi i u onim slu~ajevima kada su parici, osim po profesiji i li~nom imenu, ozna~eni na jo{ neki na~in. Npr. u Gomatu, upisan je 1301. obu}ar Dimitrije Volerinos, zet Putlijev.146 Na osnovu ovih podataka, pretpostavljamo da je on zaista bio obu}ar koji je do{ao iz oblasti Volerona 147 (ako ne on sam onda svakaIsto III, br. 70, 128. Isto, br. 75, 230 i br. 79, 202. 141 Iviron IV, br. 86, 81. 142 Xeropotam, br. 18 A, 97. 143 Isto, 18 B, 35. 144 Isto, 18 D II, 29/30. 145 Isto, 18 E II, 25/26 . 146 Iviron III, br. 70, 101. 147 Ta oblast se prote`e od Didimotike na istoku do Hristopolja na zapadu i od Egejskog mora na jugu do tvr|ave Ksantije na severu. Vidi VIINJ VI, 263, nap. 122.
140 139

124

Zorica \okovi}

ko neki njegov bliski predak) i prizetio se u Gomatu o`eniv{i se Putlijevom k}erkom. Kako za Gomat raspola`emo prakticima-serijama, Dimitrjevu porodicu mo`emo da pratimo sve do 1341. U popisu iz 1318. nalazimo njegovog sina Georgija samo sa prezimenom Volerinos.148 Na potpuno isti na~in on je upisan i 1320.149 Godine 1341. nalazimo Dimitrijevu udovicu Irinu Volerini,150 bez ikakve druge oznake. Stoga mo`emo biti sasvim sigurni da se Dimitrije bavio obu}arskim zanatom, a da posle njegove smrti, niko od ~lanova njegove porodice nije preuzeo taj zanat te stoga nije ni bio ozna~en po njemu. Kao porodi~no ime ustanovljeno je ono koje ukazuje na oblast iz koje porodica poti~e. Ovakvi slu~ajevi su jo{ jasniji i uverljiviji kada porodica broji vi{e doma}instava. Npr. u Seladi 1300. bilo je ~etiri doma}instva na ~ijem ~elu se nalaze osobe sa prezimenom Rup(e)c (Roupetzhj). Od toga je samo jedan, Georgije upisan kao kroja~151 dok se ostali Rupci, izgleda, nisu bavili nikakvim dopunskim zanimanjem. Zato nema sumnje da se Georgije zaista bavio profesijom upisanom uz njegovo ime. Za razliku od ovih slu~ajeva koji ne ostavljaju mesta sumnji da se zaista radi o profesiji, ima onih koji su manje jasni. Npr. u Gomatu 1300. sre}emo obu}ara Vasilija Porinosa. On ima trojicu sinova.152 Jednog od njih sre}emo i 1321. to je Teoharis Porinos, obu}ar153. [ta re}i, da li se ovde radi o profesiji ili dvostrukom prezimenu? Na{e mi{ljenje je da je ipak re~ o profesiji, jer nam se ~ini sasvim prirodnim da su pojedine zanatlije svoju ve{tinu prenosile i na svoje potomke.154 Uz to, dvostruka prezimena su veoma retka. Isto tako, kada su ~lanovi porodice sa istim prezimenom ozna~eni po razli~itim profesijama, mo`emo smatrati da se stvarno radi o zanimanju. Npr. u Radolivu je 1316. bilo {est porodica sa prezimenom Slav, odnosno Sloven. Jedan od doma}ina upisan je kao sve{tenik Vasilije Slav,155 a drugi kao Dimitrije grn~ar, sin Slavov.156 Ostala ~etvorica doma}ina su bez ikakvih oznaka za profesiju.157 Ili, u Gomatu, 1300. upisani su Vasilije, sin popa Konstantina i, u posebnom doma}instvu, obu}ar Georgije, njegov brat.158 Georgije je najverovatnije obavljao obu}arski zanat. Da se radilo o prezimenu, isto bi nosio i njegov brat, tim pre {to je on prvi upisan. Da se ovde ne mo`e raditi o prezimenu govori jo{ i to {to je Vasilijev i Georgijev otac bio sve{tenik, a ne obu}ar. Jo{ jedan dokaz nalazimo u popisu iz 1321. U njemu sre}emo Georgijevog sina Nikolu koji, ne samo da nije upisan kao obu}ar, ve} je stekao svoj
148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158

Iviron III, br. 75, 187/188. Isto, br. 79, 164. Iviron IV, br. 86, 272/273. Lavra II, br. 91 III, 127/128. Isto, 47/48. Isto, br. 109, 545. Kondov, Selskoto zanaàt~ièstvo, 205. Iviron III, br. 74, 81. Isto, 79/80. Isto, 80/81 i 76. Lavra II, br. 91 III, 32 i 34.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

125

li~ni nadimak Kokica.159 Dakle, Georgije je upisan kao obu}ar i, po svemu sude}i, on je to i bio, stoga ovaj primer mo`e da poslu`i i kao dokaz da su izdava~i pogre{ili kada su pretpostavili da se u slu~ajevima gde pored li~nog imena nema nikakve druge oznake, osim za profesiju, radi o prezimenu, a ne o aktivnom bavljenju tim poslom, te je ta oznaka i {tampana velikim slovom.160 U nekim porodicama javljaju se i po tri profesije. Npr. u Gomatu oko 1300. sre}emo Konstantina, brata Mihaila kapad`ije, drugog brata sve{tenika Ni}ifora i tre}eg Kiriaka,161 za kojeg tek iz popisa iz 1321. doznajemo da je kroja~.162 Oznake za profesiju nalazimo i uz imena `ena, uz odgovaraju}i nastavak za `enski rod -w. U ve}ini slu~ajeva radi se o nadimcima koji su nastali od profesije mu`eva ili predaka tih `ena koje ovakve nadimke nose. Npr. u Gomatu je 1301. upisan Teodor grn~ar sa k}erkom Zoi.163 Godine 1318. i 1320. Zoi je upisana kao udovica Zoi Cikalo (Tzukalw).164 U istom selu bilo je jo{ udovica upisanih na isti na~in. Npr. udovica Irini Kaligo (Kaligw)165, ili udovica Ana Kiporisa (Khpwrissa)166. U Gomatu nalazimo 1300. udovicu Mariju, snaju Georgija Cikale.167 Godine 1321. ona je upisana kao udovica Marija Cikalo.168 Dakle, nosila je prezime po profesiji svoga svekra. U Jerisu, 1301. nalazimo udovicu Anu Gunaro. Izme|u ostalih sa njom `ivi i njena k}i Kali sa mu`em Mihailom.169 Kali sre}emo i 1318. i 1320. upisanu kao Kali Gunaro.170 Dakle ona, iako udovica, nosi prezime svojih roditelja nastalo od profesije. Na nekoliko mesta nailazimo na primere gde je na naziv zanimanja dodat gr~ki sufiks pulos (pouloj) karakteristi~an za prezimena,171 te smatramo da se i u ovim slu~ajevima verovatno radi o prezimenu nastalom od zanimanja, a ne o aktivnoj profesiji. Neki od tih primera su Georgije Raptopulos iz Jerisa,172 Georgije Jatropulos iz Zdravikona,173 Konstantin Cankaropulos iz Doksobusa.174 Ponekad i podaci o profesiji, ili ta~nije, prezimena nastala od njih, mogu biti dragoceni izvori o etni~kom poreklu svojih nosilaca. Naime, nazivi nekih profesija (u
159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174

Isto, br. 109, 605. Isto, predgovor, 8. Isto, br. 91 I, 24–28. Isto, br. 109, 540. Iviron III, br. 70, 51/52. Isto, br. 75, 86 i br. 79, 80. Lavra II, br. 91 III, 62. Isto, br. 109, 630. Isto, br. 91 III, 50. Isto, br. 109, 617/618. Iviron III, br. 70, 145. Isto br. 75, 244 i br. 79, 15. Triantafullidhj, Ta onomata, 99. Xenophon, br. 25, 63. Chilandar I, br. 41, 59. Lavra II, br. 104, 125.

126

Zorica \okovi}

primerima kojima raspola`emo ve} su prerasla u prezimena) sa~uvani su na negr~kim jezicima. Npr. u selu Simeon malo posle 1300. upisan je Dimitrije, sin Kova~ev (tou Kobatzh).175 A u Radolivu nalazimo Stanislava (Stanisqlaboj), zeta Mihaila Kolara (tou Kwlarh), a potom Anu, udovicu Georgija Kolara.176 Dalje u istom praktiku nalazimo popisane jednu iza druge tri porodice Kolara (tou Kolarh).177 U Melicijani najpre nalazimo udovicu Irini Ka~ar (Katzarw),178 a potom i njenog sina koji je upisan kao Fotin Ka~arev (tou Katzari).179 U popisu iz 1341. pojavljuje se Jovan Glikis, ne}ak Ka~arev.180 Smatramo da se ovde radi o paricima Slovenima, ili bar slovenskog porekla; da su se oni nekada zaista bavili tim zanatima po kojima su ozna~eni i to na svom jeziku. Da se ne radi o aktivnoj profesiji zaklju~ujemo po tome {to je popisiva~ nije prepoznao kao takvu, jer da jeste, upisao bi je na slu`benom, gr~kom jeziku. To najbolje potvrduje primer udovice Marije koja je upisana kao udovica kova~a Nikole Kolara.181 Dakle, njen mu` je imao svoju profesiju kova~a, dok mu je Kolar verovatno porodi~no ime. Uz to, u selu je bilo devet drugih o~igledno slovenskih porodica koje su se bavile nekim zanatima, a ~iji su nazivi upisani na gr~kom. Slovenski nije jedini negr~ki jezik na kojem su nam sa~uvani ovakvi podaci. Ima i onih arapsko-turskog porekla.Tako je u Neohorionu npr. upisan Kalos Sakis (Sakkhj).182 Njegov nadimak dolazi od arapsko-turske re~i saki koja ozna~ava vinoto~u.183

NADIMCI
Ako se pogledaju spiskovi imena i nadimaka prilo`eni uz ovaj rad, vide}e se da su nadimci bili daleko brojniji. Kao {to se iz tabele 1 vidi, ovaj vid identifikacije bio je, posle odre|ivanja prema rodbinskim odnosima, naj~e{}i oblik ozna~avanja parika, s tim {to on stalno raste tako da je do 1341. godine skoro polovina pari~kih doma}instava imala ~lanove sa nadimcima. Kao izvor nadimci su izuzetno va`ni jer daju obilje podataka o svom nosiocu, neuporedivo vi{e nego {to to ~ine sama imena. Oni govore o ne~ijem izgledu, karakternim i duhovnim osobinama, nedostacima, materijalnom stanju, polo`aju nosioca u svojoj sredini, ~ak i o jeziku kojim govori. Najve}a grupa nadimaka je ona koja se odnosi na telesne i duhovne osobine. U prve bi spadali slede}i nadimci: œ]osavŒ (Spanoj),184 œCrnokosŒ (Melacrhnoj),
Xeropotam, br. 18 B, 40. Iviron III , br. 74, 15, 17. 177 Isto, 192, 194, 195. 178 Isto, br. 70, 13; br. 75, 24. 179 Isto, br. 79, 22. 180 Iviron IV, 86, 27. 181 Iviron III, 74, 192 182 Lavra II, br. 109, 286. 183 Triantafullidhj, Ta onomata, 73. 184 Zbog prostora ne}emo ovde navoditi mesta gde se ovi nadimci nalaze u izvorima, jer se isti mogu na}i u dodatku II, tj. u posebnom pregledu dopunskih imena.
176 175

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

127

œCrnomanjastŒ (Mauroj), œPlavokosŒ (Xantaj), œKovrd`avŒ (Sgouroj),185 œ[irokŒ (Platwnaj), œ]elavŒ (Koutroullhj), œDebeoŒ (Pacuj, a verovatno isto ozna~ava i nadimak Strogguloj), œMr{avŒ (Xhroj, Xhrakhj, Xhradw, Laparoj), odnosno œVitakŒ (Berghj), œPro`drljivŒ (Fagaj). O duhovnim i moralnim osobinama govore slede}i nadimci: œUsamljenŒ (Monacoj), œBezbri`anŒ (Amerimnhj), œJakŒ (Karterhj), œHvalisavacŒ (Faflataj). Brojne sli~ne nadimke sre}emo i kod Slovena: œCrniŒ (Tzernhj), œKudravŒ (Kontraboj), œGrickoŒ (Gkritzkoj), œHrabriŒ (Cramperhj), œ@estiloŒ (Sestilaj), œNesre}anŒ (Nestzestanoj, Nestzesanoj), œSrdiloŒ (Sertzilhj), œSva|alicaŒ (Tzepelaj). Neki su nadimke stekli prema svojim nedostacima: œGluvŒ (Kwfoj), œNemŒ (Bwboj), œMucavacŒ (Trauloj), œKrastaviŒ (Kaseidaj), œHromiŒ (Tzaluparij je arapsko-gr~ka slo`enica u kojoj obe re~i zna~e isto), œGrbavacŒ (Kakoracithj)... Neki nadimci ukazuju na delove tela i lica: œCrne nogeŒ (Mauropwdhj), œLepa ObrvaŒ (Kalofrudhj), œCrne o~iŒ (Maurommathj), œVelika kostŒ (Kwkalaj), œUsneŒ (Ceilatoj)...Verovatno da su nosioce ovakvih nadimaka karakterisali ba{ ovi delovi lica i tela. Veliku grupu nadimaka ~ine oni koji dolaze od naziva biljaka i `ivotinja: œDivlja kru{kaŒ (Acradaj), œJavorŒ (Platanaj), œHrastŒ (Prinoj), œ[i{arkaŒ (Koukounaraj); odnosno œZebaŒ (Spinoj), œZecŒ (Lagwoj), œKozaŒ (Katzikaj), œKrljaŒ (Tzumourhj), œKomaracŒ (Kwnwpoj), œMoljacŒ (Sarakaj), œCvr~akŒ (Tzetzikaj). A kod Slovena: œHrastŒ (Frastoj), œ@irŒ (Zirhj), œVranaŒ (Branaj), œLabudŒ (Lampoudhj). Kod ovakvih nadimaka verovatno se radi o tome da njihovi nosioci imaju neku osobinu karakteristi~nu za `ivotinju ~ije ime mu je nadenuto. Posebnu grupu ~ine nadimci koji poti~u od naziva najrazli~itijih predmeta: œZlatna iglaŒ (Crusobelwnhj), œKle{taŒ (Skendilh), œVileŒ (Dikranhj), œMo~ugaŒ (Matzoukhj), œKr~agŒ (Koumarij), œ^eki}Œ (Sfurhj) i jo{ mnogo toga. Neki odra`avaju materijalne prilike svojih nosilaca: œBezga}nikŒ (Abrakwtoj), œLepa ku}aŒ (Kalosphtoj), œLepo imanjeŒ (Kaloktenhj); odnosno kod Slovena: œBeshlebŒ (Mpescleampoj), œSamohranŒ (Zamokranithj), œBesku}Œ (Beskoutzhj). Neki su veoma neobi~ni, kao: œKobasicaŒ (Karukhj), œGizdava usnaŒ (Komyoceiloj), œPamu~ni {tapŒ (Bambakorabdhj), œSecikrastavacŒ (Sfaxagkourhj), œNebojedŒ (Ouranofagoj)... Nekoliko nadimaka dolazi od titula: Disipat, Kesar i Duka (Dusipatoj, Kaisar, Doukaj). Najverovatnije svi ovi nadimci ukazuju na neke osobine svojih vlasnika. Postoji jedna grupa nadimaka koja ukazuje na neku moralnu ili fizi~ku osobinu, a koji se kao prefiksi vlastitom imenu pi{u zajedno sa njim, kao npr.: œZliŒ Jovan
185 Ovaj nadimak se javlja i kao prezime aristokratske porodice koja se pojavila u XI veku i jedno vreme samostalno vladala na delu Peloponeza. Vidi Ka`dan, Socialânáè sostav, 117, 169; Radi}, Oblasni gospodari, 248.

128

Zorica \okovi}

(Kakoiwannhj), œZliŒ Georgije (Kakogewrgioj), œCrniŒ Jovan (Mauroiwannhj), œLepaŒ Irini (Kaloeirhnh), œDebelaŒ Marija (Pacumaria), slovenski œBrzaŒ Marija (Mpourzomaria). Nadimci nam u odre|ivanju ne~ije etni~ke pripadnosti mogu biti od velike koristi. Kao {to je ve} re~eno, najve}i broj parika nosi crkvena imena, koja ne daju nikakve podatke o etni~koj pripadnosti. Nadimci su stoga naro~ito dragoceni tamo gde imamo posla sa porodicama ~iji ~lanovi nose samo ovakva imena. Naime, postojanje slovenskih nadimaka upu}uje na to da se u sredini gde se oni javljaju razume i govori slovenski jezik, dok gr~ki nadimci upu}uju na to da se razume i govori gr~ki. U principu, onaj ko nosi slovenski nadimak najverovatnije je Sloven.186 Me|utim, postojanje ovakvog nadimka ne isklju~uje helenizaciju. Svedoci smo toga da su mnogi li~ni nadimci prerasli u prezimena i kao takva se œokamenilaŒ i prenosila na potomke ~ak i onda kada su oni prestali da razumeju njihovo zna~enje, budu}i da su se helenizovali. O tome }e vi{e re~i biti u poglavlju o etni~koj strukturi.

KTETICI187
Broj parika koji su ozna~eni prema mestu svog porekla, odnosno ranijeg boravka nije mali. Kre}e se u proseku ne{to preko 8,50% (vidi tabelu 1). Prvih trideset godina XIV veka on raste da bi do 1341. ostao stabilan. Ova vrsta podataka je korisna jer nam daje obave{tenja o migracijama do kojih je dolazilo u Carstvu. Moramo re}i da smo ovde ra~unali samo ktetike u u`em smislu, dakle samo nadimke koji ukazuju na mesto porekla, a ne i na etni~ku pripadnost. Npr. oni koji su ozna~eni kao Blacoj nisu ra~unati, a oni koji su upisani kao Blaciwthj jesu. Ktetike naj~e{}e prepoznajemo po karakteristi~nom nastavku koji se pridodaje na ime mesta iz kojeg je do{lo lice koje takav nadimak nosi. U na{im izvorima naj~e{}e se sre}u slede}i nastavci -(i)wthj, -ithj, -(i)anoj, -hnoj, -aioj, -ioj.188 Ponekad, parici-migranti ne dobijaju ovaj nastavak, ve} kao nadimak nose samo ime mesta iz kojeg dolaze. Npr: Partzalaj, Kwnstitza, Lestitzaj, Losnikhj. Veliki broj doseljenika dolazio je sa ostrva. Ubedljivo najvi{e ih je bilo sa Lemnosa, potom Mitilene (tj. Lezbosa) i Tasosa. Manje sa Hiosa, Naksosa i Skamandrosa i po jedan sa Samosa i Milosa. Neki nisu odre|eni samo po ostrvu sa kojeg dolaze, ve} preciznije po provinciji ili gradu sa tog ostrva. O tome svedo~e nadimci kao Agiosofithj189, Amariani,190 Koumarinaj i Skoutariwthj,191 koji poti~u od mesta na Hiosu, Lezbosu i Kritu. Kao {to se iz tabele 2. vidi, broj doseljenika
Kravari, L’ Hellenisation des Slaves, 393. Ovaj termin ozna~ava naziv prideva izvedenog od imena naseljenog mesta etnika. Vidi Ani}, Rije~nik stranih rije~i, 756. 188 Triantafullidhj, Ta onomata, 25–27. 189 TIB I, 260. 190 Isto II, 139. 191 Isto X, 238 i 279. Ne treba isklju~iti mogu}nost da nadimak Skoutariwthj poti~e i od jedne gradske ~etvrti, odnosno predgra|a Carigrada.
187 186

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

129

TABELA 2.
VREME MAKEDONIJA GR^KA OSTRVA ISTOK OSTALO UKUPNO 1300/1301. 35 (60,34%) 3 (5,17%) 7 (12,07%) 7 (12,07%) 6 (10,34%) 58 1316–1333. 104 (50,24%) 29 (14,01%) 35 (16,91%) 21 (10,14%) 18 (8,69%) 207 8 (19,51%) 5 (12,19%) 6 (14,63%) 41 1338–1341. 22 (53,66%) 1300–1341. 161 (52,61%) 32 (10,46%) 50 (16,34%) 33 (10,78%) 30 (9,80%) 306

sa ostrva je velik i on stalno raste. A. Laiu pretpostavlja da je do migracija sa ostrva najpre do{lo u drugoj polovini XIII veka, posle ratova Mihaila VIII sa italijanskim pomorskim dr`avama. Te migracije su se nastavile i u XIV veku, {to je verovatno bila posledica stalnog prisustva pirata u Egejskom moru.192 Iz kontinentalne Gr~ke broj doseljenika raste dramati~no u prvih dvadeset godina XIV veka da bi se posle oni potpuno izgubili, {to verovatno nije bio slu~aj, ve} je posredi mali broj izvora. Ubedljivo najvi{e ih ima iz Vla{ke, tj. Tesalije. Potom slede oni iz Tebe i Korinta, a ima ih i iz Monemvasije, Epira i Etolije. Do ovih migracija je najverovatnije do{lo posle obnavljanja vizantijske vlasti u Makedoniji.193 U ovu grupu su ura~unati i oni koji su upisani kao Tzakwnej, mada je ovaj termin, u vizantijsko vreme imao dvojako zna~enje.194 U po~etku je on ozna~avao veoma {irok spektar raznih vojnih slu`bi kao {to su lako naoru`ana vojska, dvorska garda, obezbe|enje tvr|ava i dr.195 Moderni istra`iva~i se sla`u u tome da je ovaj termin vremenom postao etnografski. Po njihovom mi{ljenju, oblast u kojoj je bilo mnogo vojnih posada i utvr|enja nazivala se Cakonija. To je bio slu~aj sa jugom i jugoistokom Peloponeza, pa su se i stanovnici ove oblasti vremenom po~eli nazivati Cakoni; ali je isti termin i dalje kori{}en za ozna~avanje odre|ene vojne slu`be.196 Iz tabele 2. vidimo da dolazak izbeglica sa Istoka, najverovatnije Male Azije, ne jenjava. Me|utim, ne treba smetnuti sa uma da mnogi od njih ktetike nose kao prezimena, te su neki od onih koje nalazimo u prakticima iz 1338. i 1341. u stvari potomci onih sa kojima smo se sreli u prethodnim popisima, a nije re~ o novim prido{licama. Njih uglavnom prepoznajemo po nadimku Anatolikoj, Aatolikh. Re|e su bli`e odre|eni, tj. po oblasti ili gradu iz kojih su do{li, kao npr. Paflagwn ili Lamyakhnoj. Ve} smo pokazali da na poreklo ukazuju i neka li~na imena kao NikeO tome Charanis, Piracy i Laiou, Peasant Society, 128–129. Isto, 128. 194 The Oxford dictionary III, 2127; Karatzas, Les Tzakones, 254–270; Bartusis, The Problem of smalholding soldiers, 16. 195 Bartusis, The Byzantine Army, 46. 196 V. Karatzas, Les Tzakones, 310; Arhweiler, Les termes Tsakwnej, 249; Bartusis, The Problem of smalholding soldiers, 16.
193 192

130

Zorica \okovi}

ja, Sinadin, Tirian...Ali ona nisu ovde ra~unata jer je re~ o li~nim imenima, a ne nadimcima. Me|u onima koji su podvedeni pod œostaliŒ najvi{e ih je bilo iz Trakije. Jedan je upisan kao Sthlariwthj {to ukazuje da poti~e iz Stilarija, mesta u Zapadnoj Trakiji.197 Ostali nose kao nadimak, odnosno prezime oznaku Makedwn, Makedona. Jedino realno obja{njenje za ~injenicu da su neki parici ozna~eni kao œMakedonciŒ, a da ve} `ive u ovoj oblasti jeste to da se radi o temi Makedoniji, koja je, u stvari, obuhvatala zapadnu Trakiju.198 Da je re~ o do{ljacima iz Trakije moglo bi da govori i to {to je ve}ina onih koji su ozna~eni na ovaj na~in sme{tena u Strumskoj oblasti, koja je Trakiji bli`a. Samo nekoliko njih je dospelo i do Halkidike. Ipak, ubedljivo najvi{e migracija, vi{e od polovine, vr{eno je u okviru same Makedonije. Prema nadimcima koje seljaci nose: Kasandrhnoj, Kalamarhnoj, Kruophgadithj, Qessalonikaia, Ierisiwthj, Loggianoj, Radolibinoj, Bolerhnoj i jo{ mnogim drugim (vidi dodatak II pod ktetici), kao i prema mestima u kojima parike sa tim nadimcima nalazimo, mo`emo re}i da se makedonsko seosko stanovni{tvo selilo bukvalno u svim pravcima kada je re~ o samoj Makedoniji. Najpre je bilo migracija iz zapadne u isto~nu Makedoniju. Oni su se uglavnom zaustavljali na Halkidici, ali neki su uspevali da stignu sve do Pangejske gore. Stanovni{tvo se selilo sa Halkidike u Strumsku oblast i obrnuto. Iz ravni~arskih i primorskih mesta odlazilo je u planinska, kao i {to se iz planinskih spu{talo u niziju. Mobilnost seljaka je, sude}i po ovim podacima, zapanjuju}e velika. Kao {to je poznato, parici nisu imali pravo da napuste domen svog gospodara.199 Ali, o~ito je da su oni to ~inili. Drasti~an primer je selo Stomion u kojem, prema popisu iz 1318. od 17 doma}instava, parici na ~elu njih 10 identifikovani su prema mestu svog porekla, a dva prema etni~kom poreklu.200 U popisu izvr{enom dvadeset godina kasnije, pojavljuje se 11 novih doma}instava. Od toga, 4 parika ozna~eni su po mestu porekla, a dvojica po etni~koj pripadnosti.201 Najverovatnje da su parici identifikovani na ovaj na~in, u stvari, odbegli sa domena svojih ranijih gospodara da bi, na kraju, ipak zavr{ili kao parici.202 Naj~e{}e su se selili siroma{ni seljaci.203 Pretpostavljamo da je do ovih migracija dolazilo zbog siroma{enja i ugnjetavanja seljaka usled raznih i brojnih katastrofi~nih zbivanja kao {to su pusto{enja Katalanske kompanije 1307–1309, ili onih koja su bila izazvana gra|anskim ratom Andronika II i Andronika III 1321/1322. i 1327/1328. Tako|e, poznato je da su razbojni~ka plja~kanja, koja su bila karakteristi~na za pojedine krajeve, naro~ito blizinu Strumice, isto tako dovodila do migracija.204 Osim toga, ne sme se zaboraviti ni to da su
197 198

Qeodwridh, Pinakaj topografiaj, 421. Ostrogorski, Serska oblast, 50–51. 199 Laiou, Peasant society, 250 i Ostrogorski, Praktici, 75 i 78 i Problemi viz. seqa{tva, 393. 200 Xenophon, br. 12, 5–11. 201 Isto, br. 25, 6–15. 202 Laiou, Peasant Society, 263. 203 Ostrogorski, Praktici, 75. 204 Vidi Laiou, Peasant Society, 264.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

131

veleposednici, i pored svih zabrana da primaju tu|e parike, ipak to ~esto ~inili, ~ak ih ponekad i namerno preotimaju}i.205 Eventualno, ovde bi se mogli ubrojati i nadimci poput œKraji{nikŒ, œPrimoracŒ i œRavni~arŒ (Perathkoj, Paraigialithj i Pediakoj) mada oni ne odre|uju precizno o kojim pograni~nim, primorskim, odnosno ravni~arskim krajevima se radi. Osim ktetika, kao nadimci se sre}u i etni~ka imena.Ve}ina njih je paralelno zastupljena i me|u li~nim imenima i me|u nadimcima. To su imena kao œKumanŒ, œVlahŒ, œAlbanacŒ, œSlovenŒ, œCiganinŒ. Ostala, poput œSrbinŒ, œBugarinŒ, œAlamanŒ, œJermeninŒ, œFranakŒ... sre}u se samo kao nadimci. Ovi nadimci, odnosno imena svakako govore o etni~kom poreklu onih koji takva imena nose, mada to ne isklju~uje njihovu helenizaciju.

PREZIMENA
Op{te je poznato da u srednjem veku dugo nije bilo prezimena. To va`i i za vizantijsko dru{tvo. Ipak, neke porodice, one aristokratske, ustanovile su svoja porodi~na imena veoma rano.206 Mi pak mo`emo da tvrdimo da u Makedoniji, u XIV veku, prezimena postoje i me|u seoskom populacijom. Ona nisu op{teustanovljena, tj. nema ih svaki pojedinac, odnosno svaka porodica, ve} se koriste i drugi na~ini identifikacije. Prime}uje se da tamo gde postoje razgranate porodice, tj. grupa bliskih srodnika ima vi{e doma}instava, glave tih porodica nose isti pridevak, koji se mo`e tretirati kao prezime. Ta doma}instva su naj~e{}e u praktiku upisana jedna pored drugih. Razlozi za sve ve}u rasprostranjenost porodi~nih imena svakako se kriju u potrebi vizantijskih vlasti da, prilikom periodi~nih popisivanja poseda i prihoda, parici budu {to preciznije identifikovani, kako bi se lak{e prepoznali; a to je mnogo jednostavnije kada postoje prezimena.207 Sama imena nisu bila dovoljna, tim pre {to su neka od njih veoma ~esta. Uzmimo samo jedan primer: u selu Gomat oko 1300. popisano je 95 doma}instava samo Lavrinih parika. Ime Jovan se javlja 36, a ime Marija 32 puta.208 U proseku otprilike svako tre}e doma}instvo ima ~lanove ovih imena. Da bi se oni razlikovali bilo je neophodno da budu ozna~eni na jo{ neki na~in. Kao prezimena, mi smo tretirali sve pridevke koje nosi vi{e doma}ina u jednom selu, a za koje se ka`e da su ro|aci, ili se to indirektno vidi. Ako imamo samo jednog doma}ina sa nekim nadimkom te{ko je, naj~e{}e nemogu}e, odrediti da li se radi o njegovom li~nom ili o porodi~nom nadimku. Samo tamo gde imamo praktike-serije omogu}eno nam je da tu dilemu re{imo, kao i da pratimo genezu i postojanost prezimena.
Ostrogorski, Praktici, 75. Poznata je npr. porodica Melisina ~iji se prvi ~lanovi javljaju jo{ za vladavine Konstantina V, dakle u VIII veku, a koji su zna~ajnu ulogu u `ivotu Carstva igrali i u poznovizantijsko doba. Vidi The Oxford dictionary II, 1335. Mo`da je jo{ poznatiji primer samog cara Mihaila I Rangabea koji je vladao po~etkom IX veka. 207 Laiou, Peasant Society, 119 208 Lavra II, 91 I, 1–59; II 1–29; III 1–68.
206 205

132

Zorica \okovi}

Prezimena su naj~e{}e nastajala od nadimaka, ali su, kao {to smo videli, mogla nastati i od li~nih imena, kao i od mesta porekla ili oznake za zanimanje kojim su se ~lanovi porodice nekada bavili. Nekih striktnih pravila o nasle|ivanju prezimena nema. Naj~e{}e su sinovi, odnosno deca nasle|ivala prezimena od svojih o~eva, a `ene od mu`eva. Me|utim, ima nemalo slu~ajeva gde je bilo druga~ije. Na vi{e mesta ima potvrda da parici nose prezimena svojih tastova. Npr. u Kondogriku, oko 1300. upisana je udovica Jelena, `ena Dimitrija Mirote. Sa njom `ive k}erka Kseni, zet Nikola i unuk Mihailo.209 Do slede}eg popisa 1315–20. godine, Jelena nestaje, a kao glava doma}instva pojavljuje se njen zet Nikola Mirota;210 dakle sa prezimenom svoga tasta. Sli~no, u Kato Volvu 1301. na ~elu prvog doma}instva bio je Dimitrije sin Kiriakov. U drugom doma}instvu `iveo je Konstantin, njegov zet. On je imao ~etvoricu sinova.211 Jednog od njih, Georgija nalazimo u popisu iz 1318. odnosno 1320. upisanog kao Georgije Kiriak.212 Dakle, on je za prezime imao li~no ime svog pradede po majci. [to se ti~e prezimena kod `ena, uo~avaju se dva oblika. Jedan je genitivski, kao {to je i danas slu~aj u gr~kom jeziku, a drugi je sa karakteristi~nim nastavcima –w i -ia. Ponekad se oba oblika sre}u u istoj porodici. Npr. u Gomatu 1321. bile su tri udovice: jedna je Marija Platanova (tou Platana), a druge dve Ana i Marija Platano (Platanw).213 Neretko, `ene bi, posle smrti svojih mu`eva, ponovo nosile svoje, kako bismo mi danas rekli, devoja~ko prezime. Npr. u Kato Volvu 1301. nalazilo se doma}instvo Georgija, sina Kali Radinje (thj Rantiniaj). U njemu je `ivela Georgijeva sestra Semni.214 U popisima iz 1318. i 1320. ona je upisana kao udovica Semni Radinja (h Radhnia)215. Dakle nosi isto prezime kao i njena majka. [tavi{e i njen sin nosi isto prezime; 1341. on je upisan kao Panajotis Radinja.216 Ovakvih primera ima mnogo. Naprosto, ovde se radi o tome da je imanje registrovano pod odre|enim imenom i da se oni koji docnije `ive na tom imanju ozna~avaju po imenu prvobitnog vlasnika na ~ije ime je imanje i upisano u prakticima. Tako ime tog prvobitno upisanog vlasnika ima funkciju prezimena. Poku{aj da utvrdimo da li se jedan oblik prezimena koristi za udovice koje nose mu`evljevo, a drugi za one koje nose o~evo prezime nije dao rezultata. Ni ovde, izgleda nije bilo pravila. To potvr|uje slu~aj Marije iz Simeona. Ona je najpre, oko 1300, upisana kao Marija V(o)lkanova (tou Boulkanou),217 a potom, u popisu koji je izvr{en izme|u 1315. i 1320, kao Marija V(o)lkanja, tj. V(o)lkanova `ena (h Boulkania).218 Dakle, kod udovica je nemogu}e znati da li nose roditeljsko ili mu209 210 211 212 213 214 215 216 217 218

Xeropotam, br. 18 A, 33/34. Isto, 18 B III, 44. Iviron III, br.70, 281–283. Isto, br. 75, 416 i br. 79, 404. Lavra II, br.109, 597, 606 i 607. Iviron III, 70, 298/299. Isto, br. 75, 426 i br. 79, 412/413. Isto IV, br. 86, 306. Xeropotam, br. 18 B, 32. Isto, 18 D II, 22.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

133

`evljevo prezime, osim tamo gde imamo praktike-serije, {to nam omogu}ava da ih pratimo u odre|enom vremenskom periodu, ili ako popisiva~ sam izri~ito ne ka`e da je ona ne~ija k}erka, odnosno `ena. Npr. u Vra{ti, 1318. upisana je udovica Stanija Krasopolova.219 Mi ne znamo u kakvom je ona srodstvu sa Krasopolom, da li mu je bila k}erka ili `ena. To saznajemo tek zahvaljuju}i popisiva~u iz 1321. preciznijem od svog kolege koji je popis vr{io tri godine ranije. Naime, on izri~ito ka`e da je Stanija k}erka Krasopolova.220 Ponekad su udovice kao prezimena, ili umesto njih, nosile mu`evljevo ime sa odgovaraju}im nastavkom. Npr. u Seladi, upisana je 1300. udovica Ana, `ena V(o)lkana œKudravogŒ (tou Kostreanou). Ona ima sina Tudina (Tountinoj) i snaju Teodoru.221 Do 1321. Ana i njen sin su se upokojili, a Teodora je upisana kao udovica Teodora Tudinja (Tountinia).222

ETNI^KA SLIKA
Op{te je poznato da Vizantijsko carstvo nije bilo etni~ki homogeno. To je bila dr`ava gr~ke kulture i gr~kog jezika kao zvani~nog, ali narodi koji su `iveli u njemu bili su veoma brojni. To va`i i za isto~nu Makedoniju u prvoj polovini XIV veka. Osim Grka, koji su bili najbrojnija etni~ka grupa, ovde se sre}u Sloveni, Vlasi, Latini, Albanci, Turci, Cigani...Kako je gr~ka populacija bila dominantna, vremenom je do{lo do helenizacije ovih naroda. Jedini narod koji nije potpuno helenizovan, a pri tom je ~inio i znatan deo stanovni{tva u Makedoniji, bili su Sloveni.

SLOVENI I GRCI
Vizantijsko Carstvo se suo~ava sa Slovenima po~etkom VI veka i od tada pa sve do kona~ne propasti Carstva 1453. Sloveni su igrali izuzetno va`nu ulogu u njegovom `ivotu. Po~etkom VI veka, oni su se pojavili na severnim evropskim granicama Carstva, tj. na levoj obali Dunava. Njihovi masovni upadi u Carstvo, koji su bili plja~ka{kog karaktera, trajali su ~itav jedan vek, ta~nije sve do smrti cara Mavrikija. Dolaskom na vlast slabog i nesposobnog vladara, cara Foke, po~inje trajno naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo. Stigav{i do juga Peloponeza, izazvali su najzna~ajniju etni~ku promenu od anti~kih vremena. Prilikom naseljavanja, oni su potisnuli doma}e stanovni{tvo u planinske predele ili primorske gradove, u kojima se jo{ uvek o~uvala vizantijska vlast. Me|utim, domoroda~ko stanovni{tvo nije potpuno potisnuto. [to se ide dalje ka jugu, to je broj domorodaca koji su uspeli da opstanu ve}i. Time se i obja{njava postepeni nestanak Slovena iz oblasti koje su okupirali, a do ~ega je do{lo helenizacijom, tj. utapanjem Slovena u domoroda~ko gr~ko
219 220

Esphigmen, br. 14, 71. Isto, br. 15, 11. 221 Lavra II, br. 91 III, 114/115. 222 Lavra II, br. 109, 801.

134

Zorica \okovi}

stanovni{tvo i prihvatanjem gr~kog jezika. Osim stihijski naseljenih Slovena, bilo je i onih koji su se naselili uz odobrenje vizantijskih vlasti. Tako je car Iraklije dozvolio Srbima i Hrvatima da se nasele na tlo Vizantije. Zahvaljuju}i njegovoj mudroj politici, Sloveni su po~eli da se inkorporiraju u vizantijsko dru{tvo pretvaraju}i se od ru{ilaca i plja~ka{a u stratiote i slobodne seljake. Nekoliko vizantijskih careva (Konstans II, Justinijan II, Konstantin VI i Vasilije I) preduzimali su ofanzive protiv Slovena i uspeli da pokore neka njihova plemena. Tako je vizantijska vlast do sredine IX veka obnovljena u mnogim oblastima koje su Sloveni naselili: u Trakiji, Makedoniji, Gr~koj, Peloponezu i Albaniji. Osim oru`ja, u nastojanju da Slovene pokori i uklju~i u sferu svog uticaja, Vizantijsko carstvo je koristilo i mirne metode, od kojih je najdelotvornija bila hristijanizacija. Ona je uglavnom sprovedena do po~etka X veka. No, i pored toga, odnosi Carstva i Slovena bili su dinami~ni i naj~e{}e neprijateljski sve do pred sam kraj njegovog postojanja. Interes slovenskih dr`ava koje su nastale na tlu Vizantije i interesi samog Carstva ~esto su se prelamali ba{ u Makedoniji, na onoj teritoriji koja je predmet na{eg interesovanja. Jedan njen deo u{ao je u sastav Prvog bugarskog carstva (istina, ne i isto~na Makedonija) i Samuilove dr`ave, u X veku. Posle propasti ove druge, Vizantija je obnovila svoju vlast u skoro ~itavoj unutra{njosti Balkanskog poluostrva. Ali ta vlast, ostvarena dugotrajnom, upornom i sistematskom borbom Vasilija II, bila je duboko uzdrmana ubrzo posle njegove smrti. Tada je do{lo do nekoliko ustanaka Slovena na Balkanskom poluostrvu: Petra Deljana, koji je po~eo u Beogradu 1040, Stefana Vojislava 1035. u Duklji i Georgija Vojteha 1072. u Skoplju. U XII veku stvoreno je Drugo bugarsko carstvo izme|u planine Balkana i Dunava, a koje je Vizantija priznala 1187.223 Samo tri godine kasnije morala je da prizna i srpsku dr`avu sa Stefanom Nemanjom na ~elu.224 U ovim dvema dr`avama Vizantija je stekla dva velika protivnika koji su poku{avali da svoje granice pro{ire na ra~un Carstva, a neki njihovi vladari ~ak i da sru{e Carstvo i uspostave novo bugarsko-gr~ko, odnosno srpsko-gr~ko carstvo. Bugarska se pod Kalojanom i Jovanom II Asenom do sredine XIII veka pretvorila u najmo}niju zemlju isto~ne Evrope. Dr`ava Jovana II Asena imala je u svom sastavu i ~itavu Makedoniju, koju su Vizantinci uspeli da povrate tek onda kada su po~eli mongolski napadi na Bugarsku. Ali to nije bio kraj vizantijskih nevolja sa slovenskim dr`avama. Od druge polovine XIII veka na ~elo slovenskog sveta na Balkanskom poluostrvu staje Srbija. Vojska srpskog kralja Milutina doprla je sve do Egejskog mora. Osvajanja je nastavio njegov unuk Stefan Du{an.
223 Ustanak koji je u Bugarskoj izbio 1185. godine vizantijski car Isak II poku{ao je vi{e puta da ugu{i. Godine 1187. morao je da odustane od dalje borbe i prihvati sporazum sa pobunjenicima. Sklapanje mira zna~ilo je i priznanje novostvorenog stanja, tj. nastanka nezavisne bugarske dr`ave. Vidi Ostrogorski, Istorija Vizantije, 380. 224 Godine 1190. car Isak II An|eo porazio je Srbe u bici na Moravi. To je dovelo do pregovora izme|u vizantijskog i srpskog dvora, koji su se zavr{ili sklapanjem mirovnog ugovora, veoma povoljnog za Srbe jer je veliki `upan Stefan Nemanja zadr`ao deo teritorija koje je bio zauzeo. Uz to, predvi|eno je da se njegov sin Stefan o`eni sinovicom Isaka II i k}erkom budu}eg cara Aleksija III. To je bilo svojevrsno me|unarodno priznanje Srbije i na ovaj na~in joj je obezbe|ena nezavisnost. V. Istorija srpskog naroda I (J. Kali}), 259/260.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

135

On je pokorio velike delove Makedonije, koja je ostala pod srpskom vla{}u sve do svog pada pod tursku vlast. Na{ zadatak je da poka`emo {ta se sa Slovenima koji su se jo{ u VII veku naselili na teritoriji Makedonije dogodilo, tj. da li su uspeli da o~uvaju svoja etni~ka obele`ja ili su ih izgubili utopiv{i se me|u Grke. Ono {to za sam po~etak mo`emo re}i jeste da je nehelenizovanih Slovena u prvoj polovini XIV veka, dakle vi{e od sedam vekova od doseljavanja na ovu teritoriju, jo{ uvek bilo u isto~noj Makedoniji. Njihov broj nije zanemarljiv i ima ih neuporedivo vi{e od ostalih negr~kih naroda. Njihovo jako prisustvo u ovoj oblasti obja{njava se ne samo njihovom otporno{}u na gr~ki uticaj, ve} i prilivom novih Slovena koji dolaze iz severnih krajeva. Ipak, mora se re}i da slovensko stanovni{tvo nije ravnomerno raspore|eno. U zastupljenosti slovenske populacije postoji velika razlika izme|u pojedinih delova isto~ne Makedonije, ovde }emo analizirati jedan po jedan njen deo.

HALKIDIKA
Halkidika je podru~je u kojem je broj Slovena, u razdoblju od po~etka XIV veka pa do 1341. godine bio znatan. U proseku, njihova imena i nadimci se javljaju u oko 25% doma}instava {to nam, statisti~ki posmatrano, govori da su ~etvrtinu stanovni{tva TABELA 3.225
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 1300/1301. 402 (60,27%) 265 (39,73%) 240 (35,98%) 111 (16,64%) 45 (6,75%) 145 (21,74%) 103 (15,44%) 19 (2,85%) 667 1318–1330. 967 (68,92%) 777 (55,38%) 292 (20,81%) 120 (8,55%) 89 (6,34%) 227 (16,18%) 207 (14,75%) 31 (2,21%) 1403 1338–1341. 107 (73,29%) 89 (60,96%) 20 (13,69%) 4 (2,74%) 12 (8,22%) 23 (15,75%) 27 (18,49%) 4 (2,74%) 146 1300–1341. 1476 (66,61%) 1131 (51,04%) 552 (24,91%) 235 (10,60%) 146 (6,59%) 395 (17,82%) 337 (15,21%) 54 (2,44%) 2216

225 Tabele koje prikazuju zastupljenost imena u doma}instvima sadr`e slede}e rubrike: œGr~kaŒ pokazuje broj doma}instava u kojima se javljaju gr~ka narodna imena i nadimci, a rubrika œSamo gr~kaŒ broj doma}instava u kojima se, od narodnih javljaju jedino gr~ka imena. Isto je i sa rubrikama œSlovenskaŒ i œSamo slovenskaŒ. Rubrika œOstalaŒ pokazuje broj porodica sa narodnim i etni~kim imenima koja nisu ni gr~ka, ni slovenska. Rubrika œMe{ovitaŒ pokazuje broj porodica u kojima se javljaju narodna imena vi{e razli~itih naroda, œNeutralnaŒ sadr`i broj porodica u kojima se javljaju jedino neutralna crkveno-hri{}anska imena, a œNeidentifikovanaŒ pokazuje u koliko porodica nismo uspeli da identifikujemo sva imena.

136

Zorica \okovi}

Halkidike ~inili Sloveni, bilo da je re~ o onima koji su jo{ uvek sa~uvali svoja etni~ka obele`ja, bilo da se radi o onima koji su se helenizovali, ali su sa~uvali slovenska li~na imena ili nadimke kao porodi~na imena. Kada se napravi vremenski presek rasprostranjenosti slovenskih imena i nadimaka, nedvosmisleno se pokazuje da broj Slovena na Halkidici neprekidno opada. Sa 35, 98% koliko ih je bilo na po~etku XIV veka, njihov broj je do dvadesetih godina pao na 20,81% i nastavio pad sve do 1341, kada se javljaju u samo 13,69% doma}instava. U istom tom periodu, uo~ava se porast broja doma}instava sa gr~kim imenima, kao i smanjenje broja onih sa me{ovitim imenima, tj. sa narodnim imenima bar dva naroda, ovde naj~e{}e gr~kih i slovenskih. Mislimo da se u ovoj pojavi i krije obja{njenje za smanjenje broja porodica sa slovenskim imenima. Naime, kako su me{oviti brakovi bili uobi~ajena pojava, vremenom je u takvim brakovima preovladavao gr~ki uticaj, {to je sasvim razumljivo budu}i da su Grci, kao {to se to iz tabele 3. vidi, jo{ na samom po~etku veka bili dominantni. Pored toga {to se uo~ava da je broj Slovena u stalnom opadanju, prime}uje se da njihova rasprostranjenost nije bila svuda ista. U vezi sa tim postoje velike razlike izme|u zapadne i isto~ne Halkidike. Zato }emo ih analizirati pojedina~no.

Zapadna Halkidika
U zapadnu Halkidiku smo ra~unali katepanikije Kalamariju, Kasandru, Ermiliju i Apros, tj. Longos (v. kartu 1). Osim za Kalamariju, imamo malo podataka. Izvorna gra|a je i hronolo{ki neravnomerno raspore|ena. Za po~etak veka imamo popise za samo tri sela koja se nalaze u Kalamariji. Za dvadesete godine, ta~nije za razdoblje od 1318. do 1325–30. imamo neuporedivo vi{e podataka. U izvorima je popisano stanovni{tvo 29 sela, ali od toga za 23 raspola`emo samo jednim popisom te ne mo`emo videti da li je u njima dolazilo do nekih bitnijih promena vezanih za etni~ku strukturu stanovni{tva. Za razdoblje od 1338. do 1341. ima podataka za samo ~etiri sela. Jedina dva mesta koja se mogu pratiti kroz ~itavo razdoblje od 1300. do 1341. jesu Kato Volvo i Ksilorigion. Krenimo stoga od njih. U Kato Volvu godine 1301. porodica sa slovenskim imenima bilo je ~etiri, 1318. tri, 1320. dve, da bi ih 1341. bilo, kao i na po~etku veka, ~etiri. Godine 1301. najpre sre}emo Georgija, sina udovice Kali Radinje (thj Rantiniaj).226 Njegova majka je imala gr~ko ime i slovensko prezime, {to ukazuje na to da su ona, ili njen mu`, verovatno slovenskog porekla, ali to ne isklju~uje helenizaciju, ~ak i potpunu. Li~no ime nekog, verovatno vremenski ne mnogo udaljenog, pretka preraslo je u porodi~no, tj. u prezime. Da se porodica odista helenizovala pokazuju nam potonji popisi. Naime, i 1318. i 1320. ~lanovi ove porodice nose gr~ka imena. Georgijeva sestra, koju sre}emo i 1301, upisana je kao udovica Semni Radinja (h Radhnia, Rantinia),227 a 1341. sre}emo njenog sina Panajotisa Radinju.228 Ovo je ujedno i jedina porodica sa slovenskim prezimenom koja se o~uvala sve do 1341. godine.
226 227

Iviron III, br. 70, 298. Isto, br. 75, 426 i br. 79, 412/413. 228 Isto IV, br. 86, 306.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

137

Ostala doma}instva sa slovenskim imenima iz 1301. su: udovice Zoi, `ene Nikole Anagnosta, u kojem `ivi njen ne}ak Dragan,229 Zlog Jovana (Kakoiwannhj), zeta Vlahovog, ~ija k}erka Sarandini je udata za Draga (Dragoj),230 i poslednje udovca Teodora, koji ima unuka Golema (Goulimhj).231 Svi oni nestaju do 1318. U praktik iz 1341. upisano je jedanaest novih doma}instava. Me|u njima ima i onih sa slovenskim imenima. To su doma}instva Georgija Grive (Gribaj)232 i Groza œStrumi~aninaŒ (Grozeaj o Stroumpitzhnoj), koji je o`enjen sa Kali, ali ~iji sin nosi slovensko ime Dobro (Domproj),233 {to govori o o~uvanju etni~kog obele`ja. Sam nadimak Strumi~anin ukazuje na mesto odakle je Groz(a) do{ao. Izvori pokazuju da je okolina Strumice sredina u kojoj su Sloveni imali apsolutnu broj~anu nadmo}; slovenska imena se javljaju u preko 90% porodica (v. dodatak III). Me|u novoupisanima je i udovica Evdokija œStrumi~aninovaŒ. Na osnovu re~enog bismo mogli da pretpostavimo da je i njen mu` verovatno, poput Groza, bio Sloven. Njen sin Dimitrije o`enjen je Grkinjom Stamatiki.234 Ako prihvatimo da je Evdokijin mu` bio Sloven, to bi zna~ilo da su se Sloveni, odmah po dolasku u novu sredinu, po~eli me{ati sa gr~kim stanovni{tvom. To potvr|uje i brak Groza œStrumi~aninaŒ, ~ija `ena nosi gr~ko ime Kali. Ipak, ~injenica da im sin nosi slovensko ime mogla bi da govori o tome kako helenizacija nije bila ostvarena bar dve generacije po doseljavanju. Me|utim, ima izvora koji upu}uju i na druga~iji zaklju~ak. Me|u paricima manastira Svete Bogorodice upisan je Rad (Radoj) Pelagonitis. Dakle, on je Sloven do{ao iz zapadne Makedonije, gde je Slovena bilo znatno vi{e nego u isto~noj. Njegove i `ena i k}erka nose gr~ka imena Argiri, odnosno Eumorfija235, {to govori da je u ovom gr~ko-slovenskom braku odmah preovladao gr~ki uticaj. Istina, to ne negira na{u pretpostavku da do helenizacije nije dolazilo u prvoj generaciji, jer, po{to za ove parike imamo samo jedan popis, onaj iz 1321, ne mo`emo znati da li je Rad bio taj koji je do{ao iz Pelagonije ili je to bio neki njegov ne tako daleki predak, od kojeg je nasledio oznaku za mesto porekla kao dopunsko ime. Me|u prido{licama je i Jovan grn~ar, koji je svom sinu dao neobi~no ime Vulgariotis (Boulgariwthj)236, {to nedvosmisleno svedo~i o sredini iz koje je do{ao, a najverovatnije i o njegovom etni~kom poreklu. U Ksilorigionu, gde je manastir Iviron imao daleko manje parika nego u Kato Volvu, 1301. nalazimo tri porodice sa slovenskim elementom. To su one Vasilija œBugarinaŒ o`enjenog Grkinjom Kali, Manojla œBugarinaŒ i Bogdana, zeta Georgija Botra. Bogdan je o`enjen Grkinjom Evnostujom. Jedno njihovo dete nosi slovensko ime Dragan, a drugo gr~ko Kseni.237 Sude}i prema tome kako je upisan, on je najverovatnije do{ao u gr~ku porodicu koja je izvr{ila delimi~an uticaj na njega te je jed229 230 231 232 233 234 235 236 237

Isto III, br. 70, 302/303. Isto, 304/305. Isto, 308/309. Isto IV, br. 86, 327. Isto, 328/329. Isto, 325/326. Lavra II, br. 93, 9. Iviron IV, br. 86 , 324. Iviron III, br. 70, 382–384.

138

Zorica \okovi}

nom svom detetu dao gr~ko ime. Helenizacija verovatno nije potpuna, jer drugo dete nosi slovensko ime.To, me|utim, ne zna~i da se nisu helenizovali ve} u slede}oj generaciji budu}i da su `iveli u sredini u kojoj je preovladavao gr~ki etni~ki faktor. [ta je dalje bilo sa ovom porodicom ne znamo, jer se vi{e ne poljavljuje u izvorima. Uzrok tome mo`e biti njihovo utapanje u neke od gr~kih porodica i, kao posledica toga, helenizacija. U popisima iz 1318, 1320. i 1341. ne pojavljuje se nijedno slovensko ime niti nadimak. Jedino 1341. sre}emo Jovana œStrumi~aninaŒ,238 koji bi mogao biti Sloven s obzirom na sredinu iz koje dolazi. Ali, to je samo pretpostavka koja se ne mo`e dokazati. Ovaj podatak, kao i pominjanje prido{lica iz Strumice u Kato Volvu iste, 1341, godine mogli bi da ukazuju da je u periodu od 1320, kada je izvr{en prethodni popis, do 1341. do{lo do imigracije stanovni{tva iz ovih oblasti na zapadnu Halkidiku. To nas navodi na pomisao da bi se prisustvo nehelenizovanih Slovena u ovom podru~ju najverovatnije moglo objasniti imigracijom. Kao {to je ve} re~eno, mnogo vi{e izvora ima za dvadesete godine XIV veka. Oni, tako|e, svedo~e o helenizaciji. Od 29 sela za koje imamo podatke, u devet se slovenska imena uop{te ne javljaju; u sedam se pojavljuju u manje od 10% ukupnog broja doma}instava; u osam ih ima izme|u 10 i 20% doma}instava i samo u pet se javljaju u preko 20% (vidi dodatak III). Da ne bismo analizirali svako od tih sela ponaosob, jer nam se to, u ovom slu~aju ~ini beskorisno, zadr`a}emo se na dva sela: Svetoj Jefimiji i Lorotonu. Njih smo odabrali jer je u njima popisan veliki broj doma}instava, a zaklju~ci do kojih se dolazi svakako su bli`i istini ukoliko su izvedeni na obimnijoj izvornoj gra|i. Drugi razlog je taj da je Sveta Jefimija selo sa znatnim brojem doma}instava sa slovenskim imenima, ~ak sedamnaest, {to je jedna ~etvrtina ukupnog broja doma}instava koje je manastir Lavra posedovao u ovom selu, dok je u Lorotonu bilo najvi{e karakteristi~nih primera. Pa ipak, i ovde gde su slovenska imena brojnija no ina~e, ima o~iglednih potvrda izvr{ene helenizacije. U selu nalazimo ~ak sedam porodica sa slovenskim prezimenom @eligod. Na njihovom ~elu su: Stamatis, sin Dimitrija @eligoda (tou Siligoudh),239 Ksenos od k}erke zet Jovana @eligoda,240 udovica Irini @eligodo (Siligoudw), ~ija k}erka nosi gr~ko ime Kali, a zet slovensko Dra` (Drazhj),241 {to je jedino slovensko ime u svih sedam porodica; zatim udovica Ana, `ena Manojla @eligoda,242 udovica Kali @eligodja (Siligoudia), snaja Makrova243 i na kraju Kalotet od k}erke zet @eligodov244 i Nikola @eligodjin, ~ija k}i nosi gr~ko ime Teofano.245 O helenizaciji svedo~i gotovo potpuno odsustvo slovenskih imena. Osim Dra`a, koji je upisan kao zet Irini @eligodo, {to govori da je najverovatnije do{ao `eni u ku}u, drugih vidljivih tragova Slo238 239 240 241 242 243 244 245

Iviron IV, br. 86, 394. Lavra II, br.109, 133. Isto, 134. Isto, 135. Isto, 137. Isto, 168. Isto, 186. Isto, 186/187.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

139

vena nema. Samo Irinino prezime grecizirano je gr~kim sufiksom -w. Drugi pokazatelj helenizacije jeste obilje gr~kih imena: Stamatis, Ksenos, Kali, Kalotet i Teofano, koja su pripadnici nekad slovenske porodice davali svojim helenizovanim potomcima. Potvrda helenizacije mogao bi biti i slede}i primer. Me|u paricima, nalazi se i Dimitrije, antisik Dimitrija Vulgaropula.246 Da je preminuli Dimitrije, odnosno neki njegov predak bio negr~kog, tj. slovenskog porekala govori prvi deo prezimena, a da se bar delimi~no helenizovao pokazuje gr~ki sufiks -pulos. I u ostalim porodicama sa slovenskim imenima i nadimcima ima i gr~kih imena. [tavi{e, samo je jedna porodica sa slovenskim i neutralnim imenima, a bez gr~kih. Ovo upu}uje na zaklju~ak da su brojni me{oviti brakovi ti koji su doveli do helenizacije Slovena, jer je u njima bez sumnje prevagu odnosio gr~ki elemenat. To sve nas navodi na zaklju~ak da su Sloveni nekada ~inili zna~ajan deo populacije Svete Jefimije, ali do 1321. njihova li~na imena, a mnogo ~e{}e nadimci prerasli su u porodi~na, koja su se tradicionalno davala potomcima, u me|uvremenu helenizovanim. U Lorotonu nailazimo na tri ognji{ta ~iji su doma}ini ozna~eni kao Bugari: Vasilije œBugarinŒ, u ~ijoj se porodici javljaju samo crkveno-hri{}anska imena,247 Mihailo œBugarinŒ, ~iji `ena i brat nose gr~ka imena Kali i Ksenos,248 i Nikola œBugarinŒ sa gr~kim nadimkom Bambakas (Bambakaj).249 Bugarsko etni~ko ime i gr~ki nadimak ukazuju na to da se radi o helenizovanom Bugarinu ili, eventualno, Bugarinu kojem je dominantna gr~ka sredina nametnula gr~ki nadimak. Koliko je bila dominantna gr~ka etni~ka grupa govori ne samo to {to se gr~ka imena i nadimci sre}u u preko 81% porodica, ve} i ~injenica da neke od njih imaju ~lanove samo sa gr~kim imenima. Npr. Dimitrije sa gr~kim nadimkom Kladis (Kladhj) ima `enu Eufrosini, sina Panajotisa i k}erku Potito.250 Za period od 1338. do 1341. postoje podaci samo za ~etiri sela. O dva, Kato Volvu i Ksilorigionu ve} je bilo re~i. Preostala dva su Stomion u Kalamariji i Psalidofurna na Longosu. Iako raspola`emo izvorima iz 1318, 1320. i 1320–1338, u njima nema nikakvih tragova Slovena. U oba sela Slovene prvi put sre}emo u popisu od 1338, {to nas navodi na zaklju~ak da se radi o prido{licama. U Stomionu, to su Georgije œBugarinŒ i Ana œBugarkaŒ. Eventualno, slovenskog porekla je mogao biti ~ovek koji je ozna~en samo prema mestu odakle je do{ao, a to je Zagora (Zagorhnoj).251 Naziv mesta je slovenski, ali to ne zna~i da je i njegov nekada{nji stanovnik Sloven. Naime, ima slu~ajeva da u mestima koja nose slovenska imena, u XIV veku, Sloveni vi{e nisu dominantni etni~ki element. To }emo mo}i da vidimo prilikom analize stanja na isto~noj Halkidici. I zbilja, Zagorinova unuka nosi gr~ko ime Dafni, {to ukazuje na helenizaciju ili bar na me{ovitu porodicu. Budu}i da se radilo o
246 247 248 249 250 251

Isto, 167/168. Isto, 212/213. Isto, 250. Isto, 261. Isto, 233. Xenophon, br. 25, 11, 13, 14.

140

Zorica \okovi}

sredini u kojoj su preovla|ivali Grci, sve navodi na zaklju~ak da su se Zagorinovi potomci morali helenizovati, ukoliko jo{ od ranije on sam nije bio helenizovan. Sli~no stanje je i u Psalidofurni. Samo u porodici Georgija Venetika (Benetikoj), zeta popa Dragana, nema gr~kih imena. Njegova `ena se zove Ana, a sin Jovan.252 U ostale tri porodice sa slovenskim nadimkom koje sre}emo dominiraju gr~ka imena. Tako je Stan upisan kao zet Antigonitov, a `ena mu nosi gr~ko ime Evgeno;253 Nikola œSlaniŒ (Slanhj) ima `enu Kali i k}erku Fotini;254 a Mihailo œSlaniŒ k}erku Stamatu.255 Tolika dominacija gr~kih imena svedo~i o utapanju, u ovom slu~aju, najverovatnije prido{lih Slovena u gr~ku sredinu. Uop{teno, za zapadnu Halkidiku se mo`e re}i da je broj Slovena, ta~nije porodica sa slovenskim imenima i nadimcima mali. Statisti~ki posmatrano, taj broj se kre}e oko 13% i ostaje stabilan za ~itavo razdoblje od 1301. do 1341. godine (vidi karte 2, 3 i 4 i dodatak III). Me|utim, u nekim mestima kao {to su Epano Volvo, Skelohorion, Neakit i druga oni se uop{te ne pojavljuju. I tamo gde ih je bilo u broju znatno ve}em od proseka, kao {to je Sv. Jefimija, svedoci smo njihovog i{~eznu}a usled izvr{ene helenizacije. Da je proces helenizacije Slovena na zapadnoj Halkidici zavr{en, svedo~e jo{ dve ~injenice. Prva je da se u ve}ini slu~ajeva gde nailazimo na slovenska imena, odnosno nadimke, ona javljaju u funkciji okamenjenih prezimena i nose ih ljudi crkvenih, neretko i gr~kih li~nih imena, dok slovenskih li~nih imena ima veoma malo. Drugo, tamo gde se slovenska imena i pojavljuju kao li~na naj~e{}e su njihovi nosioci doseljenici, od kojih su se neki prizetili u neku od autohtonih gr~kih porodica. Ovakva, kompletna helenizacija na zapadnoj Halkidici se mo`da mo`e objasniti kao posledica blizine Soluna i uticaja koji je on, kao veliki kulturni centar, vr{io na svoju okolinu. TABELA 4.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 1300/1301. 35 (67,30%) 28 (53,85%) 7 (13,46%) 3 (5,77%) 6 (11,54%) 7 (13,46%) 11 (21,15%) 1 (1,92%) 52 1318–1330. 530 (74,02%) 449 (62,71%) 82 (11,45%) 22 (3,07%) 49 (6,84%) 87 (12,15%) 116 (16,20%) 11 (1,54%) 716 1338–1341. 57 (74,03%) 49 (63,63%) 10 (12,99%) 2 (2,59%) 7 (9,09%) 13 (16,88%) 13 (16,88%) 3 (3,89%) 77

252 253

Isto, Isto, 254 Isto, 255 Isto,

105. 99. 101. 102.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

141

Isto~na Halkidika
U isto~nu Halkidiku su ura~unati katepanikiji Jeris, odnosno Akrus ili Revenikija, kako se on jo{ naziva, i Rendina. Izvori su ravnomernije raspore|eni nego za zapadni deo poluostrva. Za po~etak veka ima desetostruko vi{e podataka. Najbogatije gra|om je razdoblje od 1315. do 1333. dok su za vreme od 1338. do 1341. izvori podjednako oskudni. Samo dva sela Gomat i Jeris mo`emo pratiti kroz ~itav ovaj period. Za oba sela postoji vi{e izvora, naro~ito za Jeris, u kojem je parike imalo ~ak pet manastira: Iviron, Lavra, Zograf, Ksenofon i Ksiropotam. Ve} prilikom povr{nog pregleda gra|e za Gomat uo~ava se da je broj Slovena neznatan. On ne dosti`e ni 15%, a 1341. slovenska imena se javljaju u zanemarljivih 3,13% doma}instava. U ovom selu niko ne nosi slovensko ime kao li~no. Tamo gde sre}emo slovenska imena ona su pretvorena u prezimena, npr. Kiriak Dobromir (Tompromoiroj)256 i njegov sin Georgije Dobromir,257 {to svedo~i o slovenskom poreklu porodice koja ga nosi, ali ne i o tome da je ta porodica jo{ uvek slovenska ili da govori slovenskim jezikom. Jedno od najboljih svedo~anstava helenizacije nalazimo u porodici koja nosi slovensko prezime Manastra (Manastraj).258 Godine 1301. upisani su Jovan Manastra i njegov brat Nikola. Obojica su o`enjeni, a `ene im nose isto, neutralno, ime Ana. Uz to, Jovan ima dve k}eri: Teodoru i Irini.259 Do slede}eg popisa 1318. obe porodice su pretrpele velike promene. Jovan se o`enio po drugi put, verovatno Grkinjom Kali, a svojim k}erima, koje je dobio u me|uvremenu, dao je crkveno ime Marija i gr~ko Stamatiki. K}erke iz prethodnog braka uop{te se ne pominju. One su se najverovatnije ve} udale i `ive u porodicama svojih mu`eva. Jovanov brat Nikola vi{e nije me|u `ivima, a njegova udovica, upisana kao Ana Manastrova, pojavljuje se sa dva sina koji nose gr~ka imena Fotin i Ksen.260 Do 1320. Fotin se o`enio sa Kali i dobio sina ~ije je ime ostalo nezabele`eno.261 Godine 1341. upisan je Mihailo Manastra, verovatno Fotinov sin, sa `enom gr~kog imena Eufrosini.262 Dakle, na po~etku veka, sre}emo porodicu sa slovenskim prezimenom, ali bez ijednog slovenskog imena, mada isto tako i bez gr~kih. Crkvena imena na koja nailazimo ne podrazumevaju helenizaciju, po{to su takva imena podjednako nosili i Grci i Sloveni. Me|utim, za manje od 20 godina situacija se drasti~no promenila: skoro svi potomci Jovana i Nikole Manastra nose gr~ka imena, {to nesumnjivo govori o helenizaciji. U Gomatu nailazimo i na pripadnike dva posebna slovenska naroda: Srbe i Bugare. Jedan parik je upisan kao Vasilije, popa œSrbinaŒ,263 a iz popisa koji je izvr{en 1318. doznajemo i popovo ime; ovoga puta njegov sin je upisan kao Vasilije pop Jo256 257 258 259 260 261 262 263

Lavra II, br. 91 I, 53. Isto, br. 109, 550. Duè~ev, Slavànski imena, 210. Iviron III, br. 70, 70–72. Isto, br. 75, 125–128. Isto, br. 79, 114. Isto IV, br. 86, 251/252. Isto III, br. 70, 87.

142

Zorica \okovi}

vanov, dok se oznaka za etni~ku pripadnost izgubila.264 U porodici, ina~e, nije bilo slovenskih imena i nadimaka. To je jedini pomen Srba, dok je Bugara bilo vi{e. Dvojica njih nose ~ak i isto ime Dimitrije. Jedan je na ~elu sopstvenog doma}instva u kojem `ive jo{ i njegova `ena Evdokija i sin Konstantin,265 a drugi `ivi u doma}instvu svog tasta Jovana, sina Konstantina Dikrana.266 Tu su jo{, me|u Lavrinim paricima, udovica Teodora, `ena Jovana œBugarinaŒ.267 Njen sin je u praktiku iz 1321. upisan kao Ni}ifor œBugarkinŒ (thj Boulgariaj).268 A jedna Teodorina susetka je upisana kao udovica Marija œBugarinova `enaŒ (Boulgaria).269 Tako|e, ni u jednoj porodici Bugara nije bilo slovenskih imena, dok je gr~kih, kao {to smo videli, bilo. To samo pokazuje ono {to smo ve} zaklju~ili o Gomatu, a to je da su Sloveni ve} izgubili svoja etni~ka obele`ja i helenizovali se. Sli~no stanje bilo je i u Jerisu. Istina, tamo je procenat doma}instava sa slovenskim imenima bio ve}i nego u Gomatu i ostao je stabilan tokom ~itavog perioda koji prou~avamo. Slovenska imena se javljaju u oko 25% doma}instava, a gr~ka u oko 75%. Tako, statisti~ki posmatrano, izlazi da su Sloveni ~inili jednu ~etvrtinu stanovni{tva Jerisa, a ostale tri ~etvrtine Grci. Me|utim, uistinu to nije bilo tako. I zato ovde treba re}i da statisti~ki podaci odslikavaju samo relativno stanje stvari. Po{to pojavljivanje slovenskih imena i nadimaka ne zna~i uvek da su njihovi nosioci bili nehelenizovani Sloveni, da bismo saznali koliko je Slovena zaista bilo, neophodna je analiza svakog doma}instva u kojem se takvo ime pojavljuje. A takva analiza, u slu~aju Jerisa, pokazuje da je Slovena ranije bilo u procentu koji smo naveli, ali da su se do sredine veka mnogi od njih helenizovali. Naime, œ`ivoŒ slovensko ime pojavljuje se samo jedan jedini put i to po~etkom veka, me|u Ivironovim paricima. K}i izvesnog Krstila (tou Kristila) nosila je ime Rosa (Rwsa).270 Ona se u izvorima dalje ne pojavljuje. U selu je bilo vi{e porodica sa slovenskim imenima kao porodi~nim. Njihovi doma}ini su Georgije Dragonja (Dragwnaj),271 Georgije Stanko, tj. Stïnko (Steankoj),272 Dimitrije Bodin (Bodinaj),273 Georgije Bodin, koji ima `enu Kali,274 Georgija, udovica Vasilija Bodina, ~iji snaja i unuk nose gr~ka imena Potito i Kiriak275 i Konstantin Bodin.276 Od Bodinovih se u narednom popisu pojavljuju samo Dimitrije Bodin, sin Georgijev i udovica Ana Bodinova,277 ~ija deca nose
264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277

Isto, br. 75, 163. Isto, br. 70, 100. Isto, 95/96. Lavra II, br. 91 III, 18. Isto, br. 109, 530. Isto, br. 91 III, 67 i br, 109, 598. Iviron III, br. 70, 135/136. Zograph, br. 17, 37. Xeropotam, br. 18 B, 50. Isto, 18 D, 46; E I, 20. Iviron III, br. 70, 122/123. Isto, 125/126. Isto, 130. Isto, br. 75, 231/232 i 257.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

143

gr~ka imena Kali i Stamatis.278 Tu je jo{ i Leon Buris (Mpourhj), o`enjen Irinom.279 Do 1318. Irina je postala udovica, a iz istog popisa doznajemo da jedna njena k}erka nosi gr~ko ime Potito,280 dok 1341. sre}emo njenog sina Georgija o`enjenog Grkinjom Areti sa kojom ima sina Kiriaka.281 Kao {to se vidi, u nekim od ovih porodica pojavljuju se gr~ka li~na imena, dok slovenskih, i pored slovenskog prezimena, uop{te nema. To nam govori o helenizaciji i onih 25% stanovni{tva Jerisa za koje znamo da su morali biti slovenskog porekla. Da je do{lo do helenizacije i da se slovenski jezik vi{e nije razumeo govori i slede}i primer. Godine 1301. u praktik je upisan Mihailo Beshlebov (tou Mpescleampou).282 Niko od 14 ~lanova njegove porodice ne nosi slovensko ime. Godine 1318. i 1320. upisan je verovatno njegov potomak Manojlo Behlebov (tou Mpecleampou).283 To bi moglo da ukazuje na ~injenicu da se slovenski vi{e nije razumeo i da je zbog toga slovenski nadimak pogre{no transkribovan. Tome treba dodati ~injenicu da Manojlova k}i nosi gr~ko ime Kali. Naravno, ne treba isklju~iti mogu}nost da se radi o gre{ci popisiva~a. Ipak, smatramo da to nije slu~aj jer su popise iz 1318. i 1320. radili razli~iti autori. Kondogrik je selo sa veoma visokim procentom slovenskih imena i nadimaka. U njemu ~ak dolazi do izvesnog, istina nevelikog, porasta broja porodica sa slovenskim imenima. Od 48,91%, koliko ih je bilo na po~etku veka, taj broj se popeo na 52,08% oko 1320–1325. To zna~i da se slovenska imena i nadimci javljaju u otprilike polovini doma}instava. Ali, i pored ovako visokog procenta porodica sa slovenskim imenima, prime}uju se znaci helenizacije. Naime, analiza pokazuje da se slovenska imena retko javljaju samostalno, tj. bez gr~kih. To je i razumljivo ako se ima u vidu da je broj me{ovitih brakova, odnosno porodica u kojima se zajedno javljaju i slovenska i gr~ka imena veoma visok: po~etkom veka 33,69% da bi se do dvadesetih godina popeo na 43,75%. U selu nalazimo nekoliko porodica ~iji su doma}ini ozna~eni prema svom slovenskom pretku @egljanu (tou Zegleanou). Ali, samo u jednoj od njih nalazimo slovensko li~no ime. To je Teodor, zet @egljanov, dao svojoj k}erki ime Stanija. Ona je, pak, udata za ~oveka sa etni~kim imenom œKumanŒ.284 U ostalim doma}instvima ove brojne porodice, pored hri{}anskih pojavljuju se i gr~ka imena. Tako je udovica Kseni, `ena Mihaila @egljana, koja i sama nosi gr~ko ime, svojoj k}erki dala tako|e gr~ko ime Hrisi. U drugom doma}instvu `ivi njen zet Georgije sa `enom Kali, {to zna~i da je i druga Ksenijina k}i imala gr~ko ime. Odmah iza njih, upisan je Vasilije Paksamadas, zet Jovana @egljana.285 Godine 1300. ~lanovi njegove porodice nose
278 279 280 281 282 283 284 285

Isto, br. 79, 227/228. Isto, br. 70, 124. Isto, br. 75, 225/226. Isto IV, br. 86, 74/75. Isto III, br. 70, 139/140. Isto, br. 75, 240 i br. 79, 211. Xeropotam, br. 18 A, 49. Isto, 21–24.

144

Zorica \okovi}

samo kalendarska imena. Do 1321. on je izgubio svoj gr~ki nadimak, ali njegove dve k}eri, kojih nema u popisu od 1300. nose gr~ka imena Kali i Areti.286 Izgleda da su u me{ovitim brakovima nadvladavala gr~ka imena. Npr. 1315–1320. sre}emo Dimitrija Bra~ila (Mpratzilaj), o`enjenog verovatno Grkinjom Kseni. Od njihovih ~etvoro dece nijedno ne nosi slovensko ime, troje imaju hri{}anska, a ~etvrto, k}erka, nosi gr~ko Eufrosini.287 Isto tako, u porodici Teodora ^eprenika (Tzeprenikaj) sre}emo samo gr~ka imena. Nose ih njegova `ena Kali, sin Semnos i k}erka Kseni.288 Nailazimo ~ak i na jednog parika sa imenom Slav (Sqlaboj) kao li~nim.289 U njegovoj porodici tako|e nema slovenskih imena, ali ni gr~kih. Bi}e da je on najverovatnije do{ao iz neke druge sredine u kojoj prisustvo Slovena nije bilo uobi~ajeno. U Metalinu je broj porodica sa slovenskim imenima veoma visok. Uz to, on znatno raste. Od 42,42% po~etkom veka, zastupljenost slovenskih imena se do 1321. pove}ala na 53,57%. Za to vreme, broj doma}instava sa gr~kim imenima neznatno opada, sa 60,60% na 57,14%. Ovo se mo`e objasniti ~injenicom da je, u me|uvremenu, znatno porastao broj porodica u kojima se javljaju i gr~ka i slovenska imena. Analiza stanja u porodicama potkrepljuje ovakve statisti~ke podatke. Ona nam pokazuje da je u Metalinu slovensko stanovni{tvo bilo veoma zastupljeno, a slovenski jezik `iv. Mnogi stanovnici ovog sela nose slovenska imena, sklapaju brakove sa osobama istih takvih imena i takva imena daju svojoj deci. Npr. oko 1300. sre}emo Jovana œHrastaŒ, ta~nije Hvrast (Frastoj)290 sa `enom Gr(i)danom (Gridanna).291 Tu je i Nikola, sin tesara Dimana œCrnogŒ (tou Tzernh).292 Dakle, Nikolin otac ima i slovensko ime i slovenski nadimak. Tu je i Jovan œSre}koŒ, odnosno Strï~ko (Streatzkoj), antisik drugog Slovena Jovana V(o)lkana, a koji ima sina slovenskog imena Stan.293 Slovenska imena nas iznena|uju i tamo gde ih ne o~ekujemo. Tako 1300. upoznajemo gr~ku porodicu Esfagmena. U njoj su crkvena i poneko gr~ko ime. Slovenima nema ni traga.294 Ali, 1321, Jovan, ne}ak Manojla Esfagmena, o`enjen sa Zoi, dao je jednom od svojih sinova slovensko ime Stan.295 Sli~no tome, Teodor, zet Ksenosa Pecike (tou Petzika) i njegova `ena Kiriakia imaju {estoro dece sa crkvenim imenima,296 od kojih jedno, Georgije, daje svojoj k}eri slovensko ime Stanija,297 ina~e veoma ~esto me|u Slovenima ovog kraja. Mo`emo da pretpostavimo da je Georgijeva `ena Marija bila iz slovenske porodice pa da iz tih razloga njihova k}i nosi slovensko ime. Ili da je i sam Georgije bio iz me{ovite porodice. Nai286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297

Isto 18 D III, 39. Isto, 50. Isto, F I, 18/19. Isto A, 11. Fasmer smatra da frastoj dolazi od slovenske re~i hrast. Vidi Vasmer, Die Slaven, 55. Lavra II, br. 91 III, 191 Isto, 186. Isto, br. 109, 692. Isto, br. 91 III, 73, 75, 171, 185, 190. Isto, 109, 652. Isto, br. 91 III, 193. Isto, br. 109, 659/660.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

145

me, mi imamo podatke samo o porodici njegove majke, gr~koj, sude}i bar po imenu njenog oca, odnosno Georgijevog dede, ali to ne zna~i da joj je i majka bila Grkinja. Njegov otac Teodor mogao je poticati iz slovenske porodice. Bilo kako bilo, nema nikakve sumnje da je ovo selo bilo dvojezi~no. Selada je jo{ jedno od sela u kojem je Slovena bilo vi{e od proseka za ovu oblast. Ipak, ovde njihov broj opada. Sa preko 60% oko 1300, broj porodica sa slovenskim imenima i nadimcima se, do 1321. godine, smanjuje na 46,88%. Me|utim, isto tako, ~ak drasti~nije, opada i broj doma}instava sa gr~kim imenima. To se obja{njava smanjenjem broja vidljivih me{ovitih brakova, kao i porastom, istina ne tako velikim, broja porodica u kojima se javljaju samo neutralna imena. I pored ovog pada, prisustvo Slovena u Seladi je veoma sna`no. Potvrda za to ima u izobilju. Najpre, veliki je broj porodica sa œ`ivimŒ slovenskim imenima. Npr. oko 1300, sre}emo Dimitrija Pagana ili Pogana (Paganoj).298 Do 1321. broj porodica Pagana popeo se na sedam. Da se ne radi o okamenjenom slovenskom prezimenu ve} o porodici u kojoj se jo{ uvek govorio slovenski jezik i koja se nije asimilovala govori to {to na ~elu doma}instava nalazimo parike koji, pored ovog slovenskog prezimena, nose i slovenska li~na imena. Jedan od njih je Stan Pagan. On ima brata Nikolu, ~ija `ena tako|e nosi slovensko ime Zlatna (?Slanna).299 Jedan od Pagana ima i slovenski nadimak – œHrabarŒ (Cramperhj).300 Osim Pagana, u selu je bilo jo{ slovenskih porodica sa vi{e doma}instava. Pomenimo jo{ samo Rupce (Roupetzhj). Godine 1300, bilo je pet doma}instava koja su nosila ovo prezime. Ova porodica je preplavljena slovenskim imenima. Georgije Rup(e)c, grn~ar, ima zeta Dragana;301 Teodor, usvojeni sin Mihaila Rupca o`enjen je Zoranom;302 isto ime nosi i `ena Dimitrija, sina Vasilija Rupca;303 a Nikola, brat Dimitrija Rupca, ima tri k}erke sa slovenskim imenom: Zoranu, Rosanu i Draganu. Jedna njegova unuka se tako|e zove Zorana.304 Negde slovenska imena sre}emo u tri generacije, {to nesumnjivo govori o o~uvanju slovenskog etni~kog elementa. Npr. udovica Stanija, upisana kao snaja Skorive (tou Skoriba) ima k}erku Zoranu; ili udovica Ana Koceljeva (h Koutzelia), k}erka Skorive ima tako|e k}erku Zoranu.305 Dakle, i Ani i Staniji je bar jedan roditelj morao biti Sloven. Za Anu je to izri~ito re~eno, a za Staniju pretpostavljamo po njenom imenu. Obe su bile udate za Slovene i svojoj deci su dale slovenska imena. Ponekad, slovenska imena sre}emo i u onim porodicama koje nose gr~ko prezime. Npr. Stefan Travlos (œMucavacŒ) ima ~etiri sina sa crkvenim imenima. Jedan od njih, Vasilije o`enjen je Draganom, a jedno od njegove unu~adi zove se Stan.306
298 299 300 301 302 303 304 305 306

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

br. 91 III, 103. br. 109, 765. 767. br. 91 III, 127/128. 136/137. 164. 143/144. 176–178. 119/120.

146

Zorica \okovi}

Bilo bi logi~no pretpostaviti da je to upravo ono dete ~ija majka nosi slovensko ime. Dimitrije Travlos ima sina œBelogŒ (Mpealhj) i k}erku Zoranu.307 Interesantno je da u ovoj porodici, i pored gr~kog nadimka koji je prerastao u prezime, nema gr~kih necrkvenih li~nih imena. Sasvim je mogu}e da se ovde radi o slovenskoj porodici kojoj su gr~ki susedi nametnuli nadimak na svom jeziku. U ovom selu tako|e nailazimo na slovensko etni~ko ime kao li~no. U praktik iz 1300. godine upisan je Slav (Slaboj), sin Georgija Skamandrina.308 U narednom popisu, onom iz 1321, nalazimo udovicu Mariju koja je upisana i kao sestra Kalijina i k}erka Sardova. Ona ima sina Dimitrija i dve k}erke od kojih se jedna zove Slavija (Sqlabia),309 {to je jedini slu~aj u celokupnoj gra|i da se ovo ime pojavljuje kao li~no. U izvorima nema nikakve naznake da je ona udovica i da joj je ovo mo`da nadimak po mu`u, {to bi se moglo pretpostaviti na osnovu sufiksa -ja (ia). Njihova imena se mogu objasniti na isti na~in kao {to je obja{njeno postojanje takvih imena u prethodno analiziranom selu. [tavi{e, prvi slu~aj lepo potvr|uje da se radi o doseljenicima iz oblasti u kojoj prisustvo Slovena nije bilo uobi~ajeno. Slavov otac Georgije upisan je kao Skamandrinos, dakle kao neko ko je do{ao sa ostrva Skamandra, a poznato je da je prisustvo Slovena na ostrvima bilo neveliko. Iz svega navedenog vidi se da je Selada bila bilingvalno selo u kojem je slovenski element bio veoma sna`an, a izme{anost etni~ki raznolikog stanovni{tva velika. Zbog toga je te{ko predstaviti etni~ku strukturu pomo}u bilo kakve statistike. [ta re}i za slede}i primer? Trojica doma}ina imaju kao dopunsko isto slovensko ime Draginja (Draginaj). Jedan nosi neutralno ime Dimitrije, drugi slovensko Stan, a tre}i gr~ko Kiriak.310 Ili drugi primer: Ksenos Mesitis, sude}i i po imenu i po prezimenu Grk, upisan je kao zet Vasilija œAlbancaŒ, a `ena mu, dakle œAlban~evaŒ k}i, nosi slovensko ime Stanija.311 Kozla, koja i sama nosi slovensko ime, bele`i veliki pad broja doma}instava sa slovenskim imenima. Istina, zaklju~ke do kojih smo do{li treba uzeti krajnje uslovno budu}i da su izvori fragmentarni i prepuni lakuna. No, na osnovu onoga {to nam oni omogu}avaju da vidimo, mo`emo zaklju~iti da je broj porodica sa slovenskim imenima i nadimcima veoma visok, ali da znatno opada: sa 54,17% na 28,57% u razdoblju od oko 1300. do 1325–30. Za to vreme broj porodica sa gr~kim imenima bele`i porast. Da je u ovom selu morala biti izvr{ena bar delimi~na helenizacja govori ~injenica da, i pored nemalog broja porodica sa slovenskim nadimcima, nema nijedne porodice sa slovenskim li~nim imenom.312 Navedimo samo dva primera. U porodici Vasilija Mu`ata (Mouzatoj), koji nosi slovenski nadimak, nema nijednog slovenskog imena, ali ni gr~kog. Njegovi sinovi se zovu Nikola i Georgije.313 U ovom slu~aju odsustvo slovenskih imena ne mora biti pokazatelj helenizacije. Georgije Go307 308 309 310 311 312 313

Isto, 168. Isto, 151. Isto, br. 109, 902. Isto, 760–763. Isto, br. 91 III, 105. Xeropotam, br. 18, A, 55–72; B, 20–28; F I, 29–34; F II, 1–18. Isto, 18 A, 67.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

147

lem, tj. Gol’am (Galamoj) tako|e ima slovenski nadimak. U njegovoj porodici ne samo da nema slovenskih imena, nego se pojavljuje i jedno gr~ko. Nosi ga njegova k}erka Drosila.314 Dakle, jedino {to nalazimo jesu slovenski nadimci prerasli u prezimena tako da se, bez obzira na statisti~ke podatke koji govore o znatnom prisustvu slovenskih nadimaka, moramo zapitati koliko je u Kozli, i da li je uop{te, bilo 1325–30. nehelenizovanih Slovena. U Gradi{ti se tako|e bele`i drasti~no opadanje slovenske populacije. Ona je po~etkom veka bila veoma sna`na, slovenska imena su se javljala u 63,63% porodica. Do 1321. godine taj broj je spao na 37,50%. Slovenska imena se javljaju uglavnom u me{ovitim porodicama, tj. u onima u kojima ima i gr~kih imena. Analiza pokazuje da se radi o veoma izme{anom stanovni{tvu i bilingvalnom podru~ju. Zadr`imo se na nekoliko primera. Mihailo, zet Nikole Radiljinog (thj Radhliaj) ima `enu Kseniju i k}erku Kali.315 Kao slede}i je upisan Georgije, sin Vasilija Radiljinog.316 On ima sina Stana koji se do 1321. o`enio i dobio k}erku gr~kog imena Hrisi.317 Sa Georgijem, u istom doma}instvu, `ivela je i njegova sestra Kali udata za Slava. Jedna njihova k}i nosi slovensko ime Zorana.318 I kona~no, Mihailo Gro~ (Grotzhj), u odvojenom doma}instvu, od sestre zet Georgijev. Sude}i po prezimenu, on bi morao biti slovenskog porekla. Njegova `ena Marija, tako|e ima slovenske pretke. Od petoro dece koliko imaju, jedna k}i nosi crkveno ime Ana, dvoje slovenska imena Stan i Zorana, a preostale dve k}eri gr~ka Kseni i Kali.319 O izme{anosti stanovni{tva mo`da jo{ bolje svedo~i naredni primer. Zorana, udovica Vasilija œAlbancaŒ ima ~etiri k}erke. Jedna nosi hri{}ansko ime Marija, druga slovensko Stanija, a ostale dve gr~ka Kali i Hrisi. Dve k}erke su udate. Mu` jedne od njh nosi gr~ko-hri{}ansko ime Atanasije, a drugi ima neobi~an gr~ki nadimak Sfaxagkourhj (œSecikrastavacŒ).320 Stanija je, kasnije osnovala sopstvenu porodicu i svojoj k}erki dala ime Hrisi,321 verovatno po svojoj sestri. ^injenica da deca iz slovensko-albanskog braka nose gr~ka imena nedvosmisleno pokazuje da je bar jedan od roditelja morao biti helenizovan. Ovde je to verovatno otac, jer je Albanaca svakako bilo neuporedivo manje nego Slovena na ovom podru~ju, a samim tim bile su im manje {anse da sa~uvaju svoja etni~ka obele`ja. Drugi razlog koji nas navodi na ovakav zaklju~ak jeste taj da njegova `ena ne samo da sama nosi slovensko ime, ve} je i jednoj k}erki dala takvo ime. Pojavljivanje slovenskih imena u dve generacije svakako govori o o~uvanosti slovenskih etni~kih obele`ja. Ipak, moramo priznati da je na osnovu onoga {to vidimo iz popisa 1321. u perspektivi ove porodice ipak bila helenizacija. Zoranine k}erke udate su za Grke, a jedina koja je sama imala slovensko ime Stanija dala je svojoj k}erki gr~ko ime Hrisi. Ima jo{ primera koji govore o velikoj etni~koj raznolikosti ovog podru~ja. Me|u pari314 315 316 317 318 319 320 321

Isto F II, 13. Lavra II, br. 91 III, 227. Isto, 228. Isto, br. 109, 728. Isto, br. 91 III, 228/229. Isto, 229/230. Isto, 234/235. Isto, br. 109, 723.

148

Zorica \okovi}

cima, nalazimo i Mihaila, sina Georgija œCiganinaŒ (tou Katzibelh). On ima `enu slovenskog imena Zoranu i brata gr~kog imena Stamatisa.322 Ovde se najverovatnije radi o braku helenizovanog Ciganina i slovenske `ene. U oba navedena slu~aja nalazimo u istoj porodici tri etni~ka elementa. U prvom slu~aju gr~ki, slovenski i albanski, a u drugom gr~ki, slovenski i ciganski. Simeon je selo u kojem je broj doma}instava sa slovenskim imenima na po~etku XIV veka bio ve}i od onoga sa gr~kim. Dvadeset godina kasnije, situacija je bitno druga~ija. Me|utim, ovo treba uzeti samo uslovno jer je praktik veoma o{te}en, prepun lakuna i ne~itljivih mesta. Broj porodica sa gr~kim imenima je ve}i za preko 25%, dok broj onih sa slovenskim imenima opada sa 44, 05% na 33, 93%. To bi zna~ilo da je i ovde helenizacija uzela maha. Ipak, prisustvo parika koji nose slovenska imena kao li~na govori o tome da ovde helenizacija nikako nije zavr{ena, ve} da jo{ uvek te~e. Slovenska imena nalazimo i u porodicama koje su naizgled gr~ke. Npr.1320–25. upisana je u praktik udovica Fotini. Ime njenog mu`a ne uspevamo da saznamo zbog o{te}enja teksta. Njena snaja tako|e ima gr~ko ime Kali, ali Fotinina unuka se zove Zorana.323 Kako su u ovom selu parike imala dva manastira, pa`nju su nam privukli sinovi udovice Marice, koja je sude}i po imenu svakako bila slovenskog porekla. Naime, me|u Ksiropotamovim paricima, upisan je Dimitrije, sin Mari~in (thj Maritzaj),324 a me|u Zografovim, Stefan, sin udovice Marice.325 Kako su oba popisa izvr{ena u pribli`no isto vreme, oko 1300, pitamo se da li se ovde mo`da radi o dvojici bra}e koja su pripadala razli~itim manastirima ili je re~ o dvojici parika koji nisu bili ni u kakvom srodni~kom odnosu. Lozikin je selo u kojem je manastir Hilandar 1300. imao devet pari~kih doma}instava. Od toga se slovenska imena javljaju u pet, tj. u 55,55% doma}instava i zastupljena su isto koliko i gr~ka. To govori da je slovenski element bio jo{ uvek veoma jak. Ovde se slovenska imena jo{ uvek javljaju kao `iva. Npr. `ena Mihaila Klevtakija nosi ime Zorana.326 A Georgije Ahlada, koji sam nosi gr~ki nadimak, dao je svom sinu slovensko ime Beljen.327 U ovom slu~aju mo`emo pretpostaviti da je Georgijeva `ena Marija slovenskog porekla i da je to razlog {to njihov sin nosi slovensko ime. Ili je mo`da dominantna gr~ka sredina u koju su Sloveni do{li nametnula Georgiju gr~ki nadimak, a da je on, u stvari, bio Sloven. Naime, od pet doma}instava u kojima nalazimo slovenska imena za ~etiri se izri~ito ka`e da su doma}instva eleftera.328 Peto je malo pre pomenuto doma}instvo Mihaila Klevtakija o`enjenog Zoranom, koja je tako|e mogla biti slovenska prido{lica nastanjena u Lozikinu, ali je udajom dospela u ve} ukorenjenu gr~ku porodicu. To pokazuje i primer Nikole Srbopula (Srâbopôlâ), koji je upisan kao zet Klevtakijev, a za kojeg se tako|e ka`e
322 323 324 325 326 327 328

Isto, br. 91 III, 233. Xeropotam, br. 18 E III, 9–10. Isto 18 A, 80/81. Zograph, br. 15, 33–34. Hilandar, 358. Isto, 369/370. Isto, 366.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

149

da je elefter.329 Dakle, i on je do{ao i prizetio se u gr~koj porodici koja je odranije obitavala u ovom selu. Iz re~enog proizilazi da se ovako visok procenat Slovena u Lozikinu po~etkom XIV veka, iako je ime sela slovensko, {to govori o njihovoj nekada{njoj brojnoj nadmo}i, mo`e objasniti pre svega njihovom skorijom imigracijom. Na `alost, izvori nam ne dozvoljavaju da pratimo i dalje populaciju Lozikina. Bilo bi veoma interesantno videti {ta se dogodilo sa prido{lim Slovenima: da li su se helenizovali ili su uspeli da se o~uvaju kao posebna etni~ka grupa? Jo{ jedno mesto sa slovenskim imenom jeste Kamena (Kamenica). Ve} to svedo~i da su Sloveni u njemu nekada morali biti dominantna etni~ka grupa. Po~etkom XIV veka, njihova imena se javljaju u 32% doma}instava, {to svakako nije zanemarljiv broj nosilaca slovenskih imena odnosno nadimaka. No, i pored toga, mi mo`emo govoriti o opadanju slovenske populacije. Naime, u ve}ini slu~ajeva njihove nadimke i imena nalazimo samo u formi okamenjenih prezimena, a i to u me{ovitim gr~ko-slovenskim brakovima. Neki od onih koji sami nose slovenska imena davali su svojoj deci gr~ka, {to ukazuje na helenizaciju. Npr. Jovan, zet Smedkov, o`enjen je Silignijom. Dakle, jo{ je Smedko (Smïdko), iako sam Sloven, dao svojoj k}eri gr~ko ime. Njegov unuk, Jovanov i Silignijin sin, tako|e nosi gr~ko ime Teotok.330 Ovde sre}emo i udovicu Siligni, k}erku Fotini Bitoljanke.331 Tu se svakako radi o Grkinjama, ali s obzirom na to odakle dolaze, mogu}e je da su slovenskog porekla. Naime, raspola`emo fragmentom jednog praktika u kojem je popisano stanovni{tvo u okolini grada Strumice.332 Iz njega se vidi da su Sloveni bili apsolutno brojno nadmo}niji u odnosu na Grke. Slovenska imena se javljaju u preko 90% doma}instava (vidi dodatak III). Kako je Bitolj jo{ severnije od Strumice, mo`emo pretpostaviti da su Sloveni i tamo ~inili ogromnu ve}inu stanovni{tva. Sve to, naravno, ne isklju~uje mogu}nost da je Fotini bila Grkinja koja se preselila u drugu, Grcima bogatiju sredinu. No, isto tako mogu}e je da su njeni preci bili Sloveni, ali da su se, po doseljavanju u sredinu u kojoj su Grci preovla|ivali, helenizovali, a da se oznaka mesta odakle su do{li pretvorila u porodi~no ime. Bilo kako bilo, ovaj nadimak svedo~i o imigraciji stanovni{tva iz severnijih krajeva. To potvr|uje jo{ jedan seljanin, pop Nikola Srbin.333 Ve} sam na~in ozna~avanja ukazuje na to da se ne radi o Nikolinoj prirodnoj sredini, kao i na to da je on, uprkos znatnom prisustvu Slovena, smatran druga~ijim od njih. Te{ko je re}i kada je, kako i za{to on dospeo u Kamenu, ali je, budu}i œSrbinŒ, mogao do}i samo iz oblasti severno od Halkidike. Njegov sin Dimitrije je tako|e pop. U njegovoj porodici javljaju se samo neutralna imena. @ena mu se zove Irina, sin Nikola, a k}erka Marija.334 Samo u dva doma}instva su roditelji dali svojoj deci slovenska imena, {to potvr|uje da je slovenska populacija, uprkos helenizaciji koja se o~igledno odvija, jo{ uvek bila delimi~no o~uvana i da se u njihovim porodicama i dalje govorilo slovenskim jezikom. Na ~elu tih doma}instava su Smed329 330 331 332 333 334

Isto, 372. Isto, 402/403. Isto, 421/422. Iviron III, br. 77. Hilandar, 387. Isto, 390/391.

150

Zorica \okovi}

ko Gerov (Smïtko Gerovâ) sin Linarin, koji je svom sinu dao ime Smedan (Smïdan) i Jovan Kucurubov, koji je svoju k}er nazvao Roza (Rozâ).335 Na isto~noj Halkidici bilo je znatno vi{e Slovena nego na zapadnom delu poluostrva. U proseku, slovenska imena se javljaju u jednoj tre}ini doma}instava. Ako, pak, hronolo{ki posmatramo izvore, vidimo da je broj Slovena u stalnom opadanju (vidi karte 2, 3, i 4). Od 37,89%, koliko ih je bilo na po~etku veka, njihov broj pada na oko 30% dvadesetih godina XIV veka da bi do 1338–41. pao na samo 14,49%. Ovaj poslednji podatak ipak treba uzeti sa velikom dozom opreznosti. Naime, dok za prethodne etape raspola`emo podacima za 615, odnosno 687 doma}instava, za poslednju etapu raspola`emo podacima za samo 69 doma}instava. Stoga smatramo da je dobijeni statisti~ki rezultat, bar delimi~no, posledica fragmentarnosti izvora, a da je Slovena ipak moglo biti ne{to vi{e. Za razliku od zapadne Halkidike, gde smo sretali uglavnom helenizovane Slovene ili slovenske prido{lice, na isto~noj Halkidici Sloveni su se jo{ uvek o~uvali kao sna`na etni~ka grupa. Helenizacija je i ovde sprovedena, ali nije potpuna. Ono {to generalno karakteri{e ovo podru~je jeste velika etni~ka izme{anost stanovni{tva, koegzistencija i bilingvizam. Me|utim, situacija se razlikuje bukvalno od sela do sela. Ima onih u kojima se slovenska imena i nadimci javljaju samo u funkciji prezimena, dok nijedan ~lan zajednice ne nosi slovensko ime kao li~no, {to svedo~i da su Sloveni, u ne tako dalekoj pro{losti tu bili prisutni, ali je izvr{ena helenizacija, kao {to je slu~aj u Jerisu i Gomatu. Ima i sela gde je broj Slovena veliki ali vremenom opada, {to govori o helenizaciji koja je u toku kao u Kozli. Neka sela bele`e visok procenat slovenskog stanovni{tva — Gradi{ta, Simeon i Selada, ali se u njima ipak nailazi na tragove helenizacije. U nekima pak broj Slovena raste: u Kondogriku i Metalinu. Ono {to se tako|e zapa`a jeste i to da se tako velika zastupljenost Slovena mo`e objasniti ne samo njihovom otporno{}u prema helenizaciji, ve} i njihovim skorijim imigracijama u ove oblasti, {to zna~i da se ovde TABELA 5.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 1300/1301. 367 (59,67%) 237 (38,54%) 233 (37,89%) 108 (17,56%) 39 (6,34%) 138 (22,44%) 92 (14,96%) 18 (2,93%) 615 1318–1325. 437 (63,61%) 328 (47,74%) 210 (30,57%) 98 (14,26%) 40 (5,82%) 140 (20,38%) 91 (13,25%) 20 (2,91%) 687 1341. 50 (72,46%) 40 (57,97%) 10 (14,49%) 2 (2,89%) 5 (7,25%) 10 (14,49%) 14 (20,29%) 1 (1,45%) 69

335

Isto, 424–425; 405/06.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

151

ne sre}emo samo sa potomcima starih Slovena, tj. onih koji su jo{ u sedmom veku do{li u ove krajeve, ve} da je slovenska etni~ka zajednica bila osna`ena dolaskom novih Slovena.

STRUMSKA OBLAST
Ovoj oblasti pripadaju katepanikiji Stefanijana i Strimon na zapadnoj obali Strimona i Zabaltija i Popolija na isto~noj (vidi kartu 1). Izvori su veoma neravnomerno raspore|eni. Od 23 sela za koje imamo podatke samo jedno, Melicijani, pokriveno je podacima za ~itavo razdoblje od 1301. do 1341. Za isto~nu obalu nema izvora sve do 1316, dok za zapadnu, osim pomenute Melicijani, podataka ima samo za razdoblje do 1321, kada nastaje prekid. Sem toga, za ve}inu sela raspola`emo samo jednim popisom, tako da ne mo`emo da pratimo promene do kojih je eventualno do{lo u njihovoj populaciji. Sve ovo nas onemogu}ava da izvedemo pouzdane i precizne globalne zaklju~ke, tj. poka`emo kakav je uistinu bio etni~ki raspored stanovni{tva, da li se i kako menjao. To, i kada je mogu}e, ostvarivo je samo na lokalnom nivou, tj. u okviru jedne u`e oblasti ili, ponekad, samo jednog mesta. TABELA 6.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 1300/1301. 114 (65,14%) 72 (41,14%) 52 (29,71%) 21 (12%) 18 (10,29%) 42 (24%) 34 (19,43%) 1 (0,57%) 175 1316–1333. 567 (63,39%) 406 (45,72%) 266 (29,95%) 126 (14,19%) 60 (6,76%) 169 (19,03%) 171 (19,26%) 27 (3,04%) 888 1341. 182 (66,91%) 107 (39,19%) 111 (40,66%) 47 (17,22%) 18 (6,59%) 73 (26,74%) 25 (9,16%) 11 (4,03%) 273 1300–1341. 859 (64,27%) 581 (43,49%) 429 (32,11%) 191 (14,29%) 97 (7,26%) 286 (21,41%) 197 (14,74%) 39 (2,92%) 1336

Ono {to ipak mo`emo da ka`emo na osnovu ovako oskudnih i nezgodno raspore|enih izvora jeste slede}e: etni~ka slika Strumske oblasti bila je slo`enija nego na Halkidici. Postoje velike razlike u rasprostranjenosti slovenskog stanovni{tva. Etni~ka slika se razlikuje od sela do sela. U nekim selima Slovena uop{te nema, ili se javljaju u neznatnom broju. U drugima, pak, oni dominiraju nad gr~kim stanovni{tvom. Zbog toga je te{ko generalizovati podatke koje dobijamo iz izvora. Npr. nije mogu}e napraviti razliku izme|u isto~ne i zapadne obale, kao {to je bilo mogu}e napraviti razliku izme|u isto~ne i zapadne Halkidike, a da to ne bude ve{ta~ki. Te{ko je odrediti i gde je ta~no granica me|u podru~jima, jer ona nikad nije o{tra. Ipak, mo`emo re}i da u Strumskoj regiji ima vi{e karakteristi~nih oblasti. To su planinske oblasti sa obe strane Strimona: Kedrilion i Volvon na zapadnoj i Pangejska gora na

152

Zorica \okovi}

isto~noj, sama dolina Strimona i, eventualno kao posebna oblast se mogu ra~unati i primorski krajevi. Ono {to se uop{teno mo`e re}i, to je da se Sloveni u znatno ve}em broju javljaju u brdsko-planinskim podru~jima, manje ih je u priobalnim krajevima, dok ih u samoj dolini Strimona skoro uop{te nema. Statisti~ki posmatrano, njih je u Strumskoj oblasti bilo vi{e nego na Halkidici; u proseku oko 32,11%. Do tridesetih godina XIV veka, slovenska populacija pokazuje stabilnost (njihov broj se i dalje kre}e oko 30%) da bi do 1341. porastao na preko 40%. Me|utim, ovakve rezultate moramo uzeti sa velikom rezervom zbog fragmentarnosti izvora i njihovog neravnomernog rasporeda. Naime, za 1341. godinu imamo podatke za samo tri sela od kojih su dva u oblasti Pangejske gore, gde je slovenski etni~ki faktor bio izuzetno jak.

Dolina Strimona
Najpre }emo se zadr`ati na dolini Strimona, jer ona predstavlja po etni~koj strukturi jasno diferenciranu, a geografski jedinstvenu oblast. Iz tabele br. 7 vidi se da je broj Slovena ovde bio veoma mali (15,22%). Na po~etku veka ne{to malo ve}i nego na zapadnoj Halkidici gde je, kao {to smo videli, izvr{ena helenizacija. Me|utim, radi se o rezultatu koji je dobijen na osnovu analize stanja u tri sela koja se sva nalaze na zapadnoj obali. Do dvadesetih godina XIV veka broj porodica sa slovenskim imenima, odnosno nadimcima, opao je na oko 10%. Smatramo da je to stanje najrealnije, jer za period od 1316. do 1333. raspola`emo sa najvi{e izvora. Imamo popise za deset sela: Ahino, Melicijani, Munzeni, Lipsohorion, Evnuhion, Maluku, TABELA 7.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 46 1300/1301.336 28 (60,87%) 21 (45,65%) 7 (15,22%) 4 (8,69%) 7 (15,22%) 7 (15,22%) 12 (26,09%) 1318–1333. 247 (73,73%) 219 (65,37%) 33 (9,85%) 13 (3,88%) 36 (10,75%) 34 (10,15%) 49 (14,63%) 7 (2,09%) 335 1341.337 18 (51,43%) 12 (34,28%) 8 (22,86%) 5 (14,29%) 1 (2,85%) 6 (17,14%) 10 (28,57%) 1 (2,86%) 35

336 Za po~etak veka imamo podatke za samo tri sela (Ahino, Munzeni i Melicijani), koja su sva na desnoj obali Strimona. 337 U tabeli je prikazano stanje samo u selu Melicijani jer jedino za njega imamo podatke.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

153

Zdravikion, Doksobus, Nision i Handak. Statisti~ki posmatrano, do 1341. do{lo je do znatnog porasta broja porodica sa slovenskim imenima. Ali, zapravo se radi o prilikama u samo jednom selu za koje imamo izvore, te se ovaj rezultat ne mo`e smatrati relevantnim, odnosno ne mo`emo tvrditi da je takvo stanje bilo u celoj oblasti, tim pre {to se, vide}emo to kasnije, radi prvenstveno o doseljenim Slovenima. Kao {to smo ve} rekli, jedino selo koje se mo`e pratiti kroz ~itav period od 1301. do 1341. jeste Melicijani na zapadnoj obali Strimona. Zato }emo krenuti najpre od njega. Odmah se vidi da je broj porodica sa slovenskim imenima nevelik. Po~etkom veka ima ih samo ~etiri. To su doma}instva Konstantina Hr(a)kote (Crakwtaj), koji je o`enjen Evdokijom i ima k}er Irinu.338 On se dalje ne pojavljuje. Drugo je doma}instvo udovice Zoi Lahano, ~ije dvoje dece nose slovenska imena Dragan i Stana.339 To bi moglo da ukazuje na to da je Zoin mu` mo`da bio Sloven i to nehelenizovani. Me|utim, ve} do 1318. odnosno 1320.340 iz ove porodice potpuno i{~ezavaju slovenska imena da bi se ponovo pojavilo jedno 1341. u li~nosti V(e)lkonje (Belkonaj), zeta Lahanovog,341 dakle nekog ko je verovatno do{ao sa strane i prizetio se. Tre}e je doma}instvo udovice Irini Ka~aro (Katzarw).342 Ovo slovensko prezime sa gr~kim sufiksom mo`emo da pratimo sve do 1341, ali se u porodici ne javlja nijedno slovensko li~no ime dok gr~kih ima. Tako se Irinin sin zove Fotin i o`enjen je sa Kali,343 a njegov ne}ak Jovan nosi gr~ki nadimak Glikis.344 Sve ovo ukazuje na to da se radi o helenizovanoj porodici, koja je kao jedini relikt svog slovenskog porekla zadr`ala slovensko prezime. ^etvrto je doma}instvo udovice izvesnog Bo`e (h Mpozaia), koja ima sina Dragoslava.345 U popisu iz 1318. godine od porodica sa slovenskim prezimenom sre}emo samo Bo`ine i Ka~areve potomke, a 1320. im se pridru`uju i dva doma}instva Karavarija.346 Ovde se najverovatnije radi o doseljenicima, osim ako nisu odranije bili u selu, a tek izme|u 1318. i 1320. postali Ivironovi parici. Bilo kako bilo, i oni su ve} helenizovani. Naime, u porodici Leona Karavarija nalazimo gr~ka imena, a nose ih njegova `ena Kali i sin Moshos. U porodici Mihaila Karavarija javljaju se samo hri{}anska imena i ime Zoi, koje nosi njegova `ena,347 a za koje nije sigurno da li je bilo samo gr~ko ili se mo`e tretirati kao neutralno.348 Godine 1341. broj doma}instava sa slovenskim imenima popeo se na osam, {to se mo`e objasniti pojavom novih parika. Naime, od trideset pet ognji{ta, koliko je manastir Iviron imao 1341. u Melicijani, samo sedamnaest nam je poznato od ranije, {to zna~i da je polovina njih potpuno nova. Me|u njima su neka ~iji
338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348

Iviron III, br. 70, 22. Isto, 24. V. isto, br. 75, 41/42 i br. 79, 37/38. Isto IV, br. 86, 27. Isto III, br. 70, 13. Isto, br. 79, 22. Isto IV, br. 86, 14. Isto III, br. 70, 27/28. Duè~ev, Slavànski imena, 208. Iviron III, br. 79, 53. Kravari, L’ Helenisation des Slaves, 390.

154

Zorica \okovi}

doma}ini nose slovenska prezimena, npr. Mihailo Radila (Radilaj) ili Jovan, zet Kulerin (thj Kouleraj).349 Niko od ~lanova njihovih porodica ne nosi slovenska imena. Jedini koji 1341. ima slovensko ime kao li~no bio je ve} pomenuti V(e)lkonja, zet Ka~arev. Dakle, izvori nam pokazuju da je u Melicijani ne samo izvr{ena helenizacija, ve} da je do po~etka XIV veka bila skoro zavr{ena, jer se ve} tada slovenska imena kao `iva sre}u samo u dve porodice. Tako|e, izvori nam pokazuju da se prisustvo Slovena u ovom selu, a verovatno to va`i i za ~itavu oblast, mo`e objasniti njihovom skorijom imigracijom. U selu Munzeni, za koje imamo podatke samo za po~etak XIV veka, slovenska imena se javljaju u jednoj tre}ini doma}instava koja su pripadala manastiru Hilandaru. Ipak, treba imati u vidu da se radi o malom uzorku, jer raspola`emo podacima za samo deset doma}instava. Interesantno je da se u jednom od njih javljaju samo slovenska imena. Na njegovom ~elu je B(j)el (Bïlo), koji ima `enu Negaju (Negaë) i k}erku Stanu.350 Mihailo Akritin o`enjen sa Kali imao je ~etvoro dece. Od toga je jedna k}erka nosila slovensko ime Zorana, dok su ostala deca imala neutralna imena.351 Ovo bi moglo da ukazuje na to da po~etkom XIV veka u selu Menzeni helenizacija jo{ nije bila dovedena do kraja, odnosno da je jo{ uvek bilo Slovena koji su govorili svojim jezikom i davali deci slovenska imena. Me|utim, da je ona bila u toku svedo~i slede}i primer. Georgije, sin Smoljanov, dao je svojoj k}erki gr~ko ime Teologija.352 Na primeru ove porodice lepo vidimo kako je naj~e{}e tekla helenizacuja: najpre bi Sloveni (Smoljan) davali svojoj deci crkvena imena (Georgije) da bi ovi kasnije, kako helenizacija odmi~e, davali svojim potomcima ~isto gr~ka imena (Teologija). U ostalim selima Strumske doline etni~ka situacija je bila jo{ nepovoljnija po Slovene. U nekim selima, kao {to su Ahino i Hudina, njih, odnosno njihovih imena i nadimaka, uop{te nema, niti ima, bar kad se radi o antroponimijskim podacima, bilo kakvih tragova da ih je ikad bilo. U drugim selima, pak, kao {to su Zdravikion, Lipsohorion, Evnuhion, Handak i Maluka slovenska imena se pojavljuju u jednom ili dva doma}instva, {to ni u jednom od ovih sela ne dosti`e ni 10% doma}instava. Navedimo neke od njih: Jerilo (Gerilaj) u Lipsohorionu,353 Dra` (Drazhj) i ^rnat (Tzernatoj) u Maluci,354 udovica Dobromirja (Dompromhria), tj. `ena nekog Dobromira u Evnuhionu355 i Nikola Debeljak (Tempeliakoj) u Handaku.356 Niko od njih nema potomke slovenskih imena te mo`emo smatrati da je i u ovim selima, u prvoj polovini XIV veka, helenizacija najverovatnije bila potpuna, uz nekoliko pojedina~nih slu~ajeva u kojima se slovenska imena javljaju kao `iva, a {to bi mogao biti pokazatelj njihovog skorijeg dolaska u ovu oblast.
349 350 351 352 353 354 355 356

Iviron IV, br. 86, 25 i 45. Hilandar, 338. Isto, 316–318. Isto, 336/337. Chilandar I, br. 40, 123. Isto, br. 39, 101, 115. Isto, br. 40, 65. Zograph, br. 29, 49.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

155

U Nisionu i Doksobusu slovenska imena se javljaju u ne{to ve}em broju, oko 14%. I u njima je svakako ostvarena helenizacija, ali izgleda nepotpuna. U ovim mestima slovenska imena ponekad nalazimo u veoma neobi~nim slu~ajevima. U Nisionu nailazimo na dva slu~aja da deca roditelja sa gr~kim imenima nose slovenska imena. Tako Fotin o`enjen Marijom ima k}erku Tihu i sina Hrsa (Crusoj).357 Ovaj slu~aj se mo`da mo`e objasniti time da je Fotinova `ena, koja nosi neutralno ime Marija, u stvari bila slovenskog porekla. Drugi je Konstantin Bajan (mo`da i Bojan; gr~ki Bagianoj) o`enjen sa Kali ~iji sin tako|e nosi ime Bajan i to kao li~no.358 Zna~i li to da su u Nisionu neke porodice jo{ uvek govorile slovenski i da helenizacija nije bila dovedena do kraja? Ili je, pak, re~ o skoro doseljenim Slovenima koji, budu}i da su nedavno stigli, nisu mogli biti naglo helenizovani? U Doksobusu, slovenska imena i nadimke naj~e{}e sre}emo u formi prezimena odnosno porodi~nih imena. Npr. Irini Rosa,359 Dimitrije i Kalos Sulim (Soulimaj),360 Teodor Ber(o) (Mperoj),361 Dimitrije Dragan,362 Jovan Rad (Radoj).363 Me|utim, nijedan ~lan porodica navedenih parika ne nosi slovensko li~no ime, ve} samo hri{}anska, dok se u jednom slu~aju javlja i gr~ko. K}erka Irine Rose zove se Stamatiki.364 Posebno je zanimljiv slede}i slu~aj. Konstantin, sin Ksenov (dakle otac mu je najverovatnije Grk) ima `enu Teodoru. Jedan njegov sin nosi gr~ko ime Kalos. Drugi ima najverovatnije slovensko ime Ros, a k}erka kao li~no nosi ime Vlaha.365 [ta re}i za ovakvu porodicu i njenu etni~ku pripadnost? Pretpostavljamo da njeni ~lanovi nisu autohtoni Grci, ve} (mo`da helenizovani) potomci Slovena i Vlaha. U oba sela nailazimo na parike koji su upisani kao Srbi. U Nisionu se na ~elu poslednjeg upisanog doma}instva nalazi parik ozna~en samo kao œSrbinŒ (Serboj), bez li~nog imena i sa `enom ~udnog imena Cumeuth.366 On je prido{lica, o ~emu svedo~i kako njegov nadimak, tako i mesto gde je upisan. Poznato je da su imanja doseljenih parika uvek poslednja upisana u praktik.367 U Doksobusu, Georgije œ@irŒ (Zirhj), verovatno slovenskog porekla, o`enjen je sa Kali, a njegov sin nosi kao li~no ime œSrbinŒ.368 Da li ovo pominjanje Srba koje, vide}emo to ne{to kasnije, nije usamljeno govori o nekoj njihovoj imigraciji u ove oblasti? Ili se radi o pojedina~nim slu~ajevima doseljavanja Srba u Makedoniju? Kako uop{te objasniti njihovo prisustvo u ovim krajevima pre nego {to su oni do{li pod srpsku vlast?
357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368

Isto, 60/61. O imenu Hrs (Hrusoj) v. nap. 547. Isto, 65/66. Lavra II, br. 104, 59/60. Isto, 39 i 124. Isto, 141. Isto, 177. Isto, 158. Isto, 60. Isto, 107/108. Zograph, br. 29, 73/74. Vidi Laiou, Peasant Society, 120. Lavra II, br. 104, 156/157.

156

Zorica \okovi}

Dakle, za dolinu Strimona mo`emo re}i da je broj porodica sa slovenskim imenima i nadimcima nevelik, da se slovenska imena retko sre}u kao li~na dok su ~e{}i nadimci koji su se pretvorili u okamenjena porodi~na imena, tj. prezimena. Nailazimo samo na nekoliko sporadi~nih slu~ajeva da parici sa slovenskim prezimenima daju svojim potomcima slovenska imena. Naprosto, mo`e se re}i da je do polovine XIV veka Strumska dolina bila gotovo potpuno helenizovana (vidi kartu 3).

Kedrilion i Volvon
Stanje u ovoj oblasti mo`emo da pratimo samo prvih dvadeset godina XIV veka i to nepotpuno. Imamo izvore za ~etiri sela: Stefanijanu (tj. metoh Svetog Georgija u njoj), Vra{tu, Kru{ovo i Kastrin. Od toga samo za Stefanijanu i Vra{tu ima podataka u tri praktika: iz 1300, 1318. i 1321. godine. Prilike u Kru{ovu mo`emo da posmatramo samo izme|u 1318. i 1321, dakle u veoma kratkom periodu od samo tri godine, jer je praktik iz 1300. veoma o{te}en na mestu gde su popisani parici ovog sela. Za Kastrin ima podataka samo za po~etak veka, tj. za 1300. godinu. Ono {to se na osnovu analize tako oskudnih izvora mo`e re}i jeste da je broj porodica sa slovenskim imenima velik. Kre}e se oko 35% i ostaje stabilan u toku ovih dvadeset godina za koje imamo izvore. Naravno, ne sme se smetnuti sa uma da je vremenski period suvi{e kratak da bi moglo do}i do nekih drasti~nijih promena, osim pod uslovom da je bilo nekih velikih katastrofa ili masovnih etni~kih pomeranja, {to ovde nije slu~aj. Od pomenuta ~etiri sela jedino je u Stefanijani prisustvo Slovena toliko zanemarljivo da se mo`e smatrati da se radi o ~isto gr~koj sredini. I one dve porodice koje tamo nalazimo nisu uspele da se o~uvaju. To su porodice Stefana Nehtjana (Nekteanoj) sa sinom Nehtjanom.369 Njih dvojica se vi{e ne pojavljuju. Godine 1318. sre}emo Dimitrija œPrimorcaŒ (Paragialithj) sa `enom Marijom i dvojicom sinova od kojih jedan nosi gr~ko-hri{}ansko ime Atanasije, a drugi ime Ros, koje ne mora nu`no biti slovensko.370 Dimitrijev nadimak ozna~ava osobu iz primorskih krajeva, {to bi zna~ilo da je on do{ao u Stefanijanu iz nekih krajeva bli`ih moru. Da se radi o do{ljaku mo`e da ukazuje i to da ga nema u popisu iz 1300. U Kastrinu je manastir Hilandar 1300. godine imao 71 doma}instvo. Slovenska imena i nadimci se javljaju u 24 porodice ili 33,80%. Najpre sre}emo Vasilija Apostata sa majkom Draganom i k}erkom gr~kog imena Hrisi, dok ostali ~lanovi porodice imaju hri{}anska imena.371 Ovde se najverovatnije radi o me{ovitom braku. Vasilijeva majka je slovenskog porekla, a nadimak Apostat Vasilije je najverovatnije nasledio od oca, koji je mo`da bio Grk. Me{oviti brakovi nisu bili retka pojava; skoro 30% brakova bilo je takvo. O tome svedo~e slede}i primeri: Kali Radova,372 Georgije sa slovenskim nadimkom Vrana o`enjen je Grkinjom Fotini,373 Dimitrije Ge369 370

Esphigmen, br. 8, 5. Isto, br. 14, 125. 371 Hilandar, 20–22. 372 Isto, 305. 373 Isto, 306/307.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

157

ril ima `enu Kali,374 Kosta Vzmi~ (Vâzmi~â) ima `enu Pepani,375 a Kosta sin Nikole Bastata `enu Stanu,376 Jovan V(e)lkonja (Vlâkona) ima tri k}eri od kojih jedna nosi gr~ko ime Teotokija, {to bi moglo da ukazuje na to da se iza neutralnog imena njegove `ene Marije krije Grkinja.377 Ima i slu~ajeva da osobe sa gr~kim imenima svojim potomcima daju slovenska imena. Npr. Jovan, sin Hristodulov dao je svom sinu ime Dobromir.378 Dakle ovde unuk verovatno Grka Hristodula nosi slovensko ime. To govori o tome da se ova gr~ka porodica me{ala sa Slovenima. Sasvim je mogu}e da je Marija, `ena Jovanova, bila slovenskog porekla i da je to razlog {to njen sin nosi slovensko ime. Mogu}e je ~ak i da je i njegova majka, Hristodulova `ena, ~ije ime na `alost ne znamo, slovenskog porekla, odnosno da je u ovoj porodici u vi{e generacija dolazilo do sklapanja me{ovitih brakova. S druge strane, brojna porodica Kukulela raspore|ena u ~ak pet doma}instava i sa ukupno 26 ~lanova ima samo jednog ~lana sa slovenskim imenom. To je Stanula, `ena Koste Kukulela.379 Slede}i slu~aj je interesantan jer u jednoj porodici nalazimo tri etni~ka elementa: slovenski, gr~ki i latinski. Naime, Jovan, sin Fruga, tj. œFrankaŒ Hristodula ima brata Dobrotu.380 Hristodul je verovatno bio helenizovani Latin koji je ili sam bio o`enjen `enom slovenskog porekla ili mu je jedan od roditelja bio Sloven. Ono {to mo`emo re}i za Kastrin to je da se odlikuje velikom izme{ano{}u stanovni{tva i bilingvizmom. Jo{ jednu potvrdu za to nalazimo zahvaljuju}i nadimcima koje nosi njegova stanovnica Zoi. Ona je upisana kao Zoi Paravuniotisa Tulu~ica.381 Prvi nadimak je gr~ki, a drugi slovenski. Na `alost nemamo izvore koji bi nam omogu}ili da pratimo {ta se dalje de{avalo sa stanovni{tvom ovoga sela. Za Kru{ovo, kao {to je ve} re~eno, prakti~no imamo izvore samo za 1318. i 1321. godinu. Praktik iz 1300. godine toliko je o{te}en i prepun lakuna na mestu gde su popisani parici iz Kru{ova, da se razabiru samo dva imena, Evdokija i Vasilije te nam on nije ni od kakve koristi.382 Na osnovu podataka koje nam daju preostala dva praktika vidimo da je broj Slovena dvadesetih godina XIV veka u ovom selu bio velik. Slovenska imena i nadimci javljaju se u 50% doma}instava. S druge strane, broj doma}instava sa gr~kim imenima i nadimcima opada sa 65,38% na 45, 45%, tako da je u popisu izvr{enom 1321. bilo vi{e porodica sa slovenskim imenima i nadimcima, nego sa gr~kim. Ipak, smatramo da se ovde, s obzirom na veoma kratak vremenski period od samo tri godine, ne radi o tako drasti~nom opadanju gr~ke populacije. Naime, u me|uvremenu se pove}ao broj porodica u kojima se javljaju samo neutralna imena sa 3,85% na 18,18%, pa }e biti da se Grci kriju u nekima od njih.
374 375 376 377 378 379 380 381 382

Isto, 310 Isto, 63/64. Isto, 100/101. Isto, 197/198. Isto, 76/77. Isto, 166/167. Isto, 43 i 55. Isto, 178. Esphigmen, br. 8, 84–87.

158

Zorica \okovi}

U selu postoji ~itavo obilje slovenskih imena i nadimaka. Npr. Nikola Jelko (Gelkoj),383Mihailo i Georgije Kupen (Koupenoj),384 Jovan i Teodor Dobronja,385 udovica Bo`ana (Mpozanna),386 Vlad Mirin (o Blantoj thj Moirouj).387 Tu je i Kali ^(e)rnoto (Tzernotw),388 koja ima gr~ko ime i gr~ki sufiks na slovensko prezime. Sre}emo i parike sa dva imena, jednim gr~kim i jednim slovenskim. Npr. Stan Hristodul. U njegovoj porodici je preovladao gr~ki element, jer i njegova `ena nosi gr~ko ime Kali, sin je tako|e Hristodul,389 a k}i Hrisi.390 U ovom selu je broj Grka i Slovena bio skoro izjedna~en, te je stoga i velika izme{anost stanovni{tva, o ~emu govori podatak da se u ne{to manje od jedne ~etvrtine doma}instava javljaju podjednako i slovenska i gr~ka imena, odnosno nadimci. A sve to pokazuje da se radi o dvojezi~nom podru~ju. Me|utim, zbog nedostatka izvora ne mo`emo re}i kakva je bila tendencija slovenske populacije, da li je stagnirala ili je mo`da do{lo do njenog porasta ili, pak, opadanja. Ne mo`emo znati ni da li je bilo promena u odnosu na stanje s po~etka veka. Popisi stanovni{tva u Vra{ti pokazuju da je slovenska populacija brojna, ali da je do{lo do njenog opadanja. Po~etkom XIV veka slovenska imena se javljaju u 43,47% doma}instava, a onda dolazi do pada na 36,17% 1318. godine, odnosno na 31,58% 1321. Interesantno je da i broj doma}instava sa gr~kim imenima opada u intervalu od 1300. do 1318, ali posle raste sa 53,19% na 60,53% u roku od samo tri godine. Ovo opadanje slovenske populacije svakako se obja{njava helenizacijom, jer jo{ 1300. nailazimo na porodice u kojima je helenizacija po~ela da se ostvaruje. Npr. sre}emo udovicu Kali Manastrovu (tou Manastra). Njen mu` je, bar sude}i po prezimenu, bio slovenskog porekla, {to ne isklju~uje mogu}nost da je jo{ on bio potpuno helenizovan. Ve} smo pokazali mnogo slu~ajeva da se slovenski nadimci javljaju u funkciji prezimena dugo nakon {to se porodica koja ih nosi helenizovala. Sama Kali ima gr~ko ime, a isto je i sa njenim unukama Hrisi i Konstanto.391 Sli~nih primera ima jo{. Dimitrije B(j)elota, tj. Bjalota (Mpealwtaj) dao je svom sinu gr~ko ime Hristodul. Ali, u ovoj porodici ipak nije do{lo do helenizacije budu}i da je Hristodul bio o`enjen Stanom,392 kao i zbog toga {to su se mu{ki ~lanovi porodice B(j)elota `enili osobama koje su nosile slovenska li~na imena, {to zna~i da su i same bile pripadnice slovenskog naroda. Tako je Teodor, sin B(j)elote, bio o`enjen Dragnom,393 a Vasilije B(j)elota Rosanom.394 Uz to, imali su brata slovenskog imena Be383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

br. 14, 111; br. 15, 73. br. 14, 103; br. 15, 65. br. 14, 84 , 87; br. 15, 52/53. br. 14, 112; br. 15, 74. br. 14, 108; br. 15, 70. br. 14, 89; br. 15, 54. br. 14, 94; br.15, 58. br. 15, 58. br. 8, 37/38. 54/55. br. 14, 57/58. br. 15, 28.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

159

ljan (Mpeleanoj), ali i sestru gr~kog imena Kali.395 Teodor Genimatos, verovatno Grk, o`enjen je Draganom, a jedna njegova k}i nosi gr~ko ime Hrisi dok ostale imaju neutralna imena.396 Mo`emo pretpostaviti da je u ovom me{ovitom braku prevagu odneo gr~ki element. Me|utim, ima primera koji govore o o~uvanju Slovena i prevazi slovenskog elementa u me{ovitim brakovima. Npr. kao prvo u popisu od 1300. godine ubele`eno je doma}instvo Nikole Pashalisa (po nadimku bismo rekli da je Grk),397 zeta Stanovog.398 Njegova `ena je, sude}i po imenu njenog oca, slovenskog porekla. U slede}em popisu od 1318. godine, nalazimo Nikolinog zeta Tihana, dakle Slovena, o`enjenog Marijom. Njih dvoje su svom sinu dali slovensko ime Pagan ili Pogan (Paganoj). Iz istog popisa saznajemo da Tihanovi {uraci, tj. Marijina bra}a nose slovenska imena Ros i Stan.399 To bi zna~ilo da je Nikola, iako sam nosi gr~ki nadimak, svojim sinovima dao slovenska imena, {to se mo`e objasniti njegovim brakom sa `enom iz slovenske porodice i prevagom slovenskog elementa u tom braku. Mogu}e je da je i on sam poticao iz nepotpuno helenizovane porodice, kao i to da mu je gr~ka sredina nametnula nadimak na svom jeziku, koji su i Sloveni, budu}i da se radi o dvojezi~nom selu, verovatno razumeli. Jo{ ~udniji je slede}i primer. Godine 1300. nalazimo Jovana, sina Georgija Klona. On ima majku Kali i `enu Dobricu (Tompritza).400 Jovana sre}emo i 1318, kao Jovana Klona sa drugom `enom Stratigo i k}erkom Anom.401 Tri godine kasnije, sve ih ponovo sre}emo, samo {to se porodica, u me|uvremenu, uve}ala za jednog ~lana, k}erku Staniju.402 Dakle, Jovanov otac Georgije nosio je gr~ki nadimak i, sude}i po tome, verovatno bio Grk. Majka i `ena mu nose gr~ka imena. Jedino k}erka ima slovensko ime. Da je to k}erka iz prvog braka, tj. braka sa Dobricom, ~u|enju ne bi bilo mesta. Me|utim, ona ne mo`e biti Dobri~ina k}i, jer bi se u tom slu~aju u izvorima morala pojaviti ranije; ako ne jo{ 1300. ono svakako 1318, tj. morala se roditi pre o~evog braka sa Stratigo, do kojeg je 1318. ve} bilo do{lo. Mogu}a su tri obja{njenja: da se iza gr~kih nadimaka ne kriju samo autohtoni Grci ili potpuno helenizovani pripadnici drugih naroda, ve} ponekad i nehelenizovani pripadnici drugih naroda kojima su Grci nametali nadimak na svom jeziku, kao {to je ovde slu~aj sa nadimkom Klon; drugo, suvi{e smelo i najmanje verovatno je da su u tako izme{anim naseljima kao {to je Vra{ta razli~iti narodi pozajmljivali imena jedna od drugih pa je tako gr~ka porodica pozajmila od svojih slovenskih suseda ime Stanija, koje je bilo veoma ~esto u ovim krajevima; tre}e je da su imali pravo oni istra`iva~i koji su smatrali da u praktike nisu upisivana sva deca, ve} samo ona koja su bila sposobna za rad,403 te stoga Stanije nema u ranijim popisima.
395 396 397 398 399 400 401 402 403

Isto, br. 14, 59/60. Isto, br. 15, 21. Triantafullidhj, Ta onomata, 54. Esphigmen, br. 8, 28/29. Isto, br. 14, 7–9. Isto, br. 8, 64. Isto, br. 14, 37/38. Isto, br. 15, 32/33. Vidi Ostrogorski, Praktici, 14.

160

Zorica \okovi}

Ako prihvatimo ovu pretpostavku, to bi zna~ilo da je ona verovatno ro|ena u razmaku od 1300. i 1318. godine, svakako bli`e ovoj drugoj godini. Njen otac se mogao ponovo o`eniti pre 1318, ali ona tada nije bila upisana jer je bila jo{ mala i nesposobna za rad. Bilo kako bilo, u Vra{ti je slovenska populacija o~igledno, i pored izvesnog opadanja, i dalje sna`na. Pojedine porodice su uspe{no odolevale helenizaciji. Izme{anost stanovni{tva je velika o ~emu svedo~i oko 30% me{ovitih brakova, koliko ih je bilo po~etkom veka, a koji su najverovatnije doveli do helenizacije onog dela slovenskog stanovni{tva koji se u me|uvremenu izgubio. TABELA 8.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO OKO 1300. 86 (66,67%) 51 (39,53%) 45 (34,88%) 17 (13,18%) 11 (8,53%) 35 (27,13%) 22 (17,05%) 1 (0,78%) 129 1318–1321. 87 (58,39%) 65 (43,62%) 53 (35,97%) 32 (21,48%) 3 (2,01%) 27 (18,12%) 20 (13,42%) 6 (4,03%) 149

Generalno, za ovu oblast se moze re}i isto ono {to smo ve} rekli za Vra{tu i Kru{ovo pojedina~no, a to je da je broj Slovena veliki. Njihova rasprostranjenost odgovara onoj na isto~noj Halkidici, ~ak je i ne{to ve}a. Uprkos helenizaciji koja o~igledno te~e, njihov broj je relativno stabilan. ^injenica da se 1318–1321. godine slovenska narodna imena sama javljaju u preko 20% doma}instava govori da je bar petina stanovni{tva morala biti slovenska i nehelenizovana. Broj me{ovitih brakova je veliki. Govore se oba jezika, slovenski i gr~ki. Me|utim, ovo va`i samo za vremenski period od dvadeset godina. Na`alost, izvori nam ne dozvoljavaju da pratimo {ta se dalje de{avalo sa populacijom ovih sela.

Oblast Pangejske gore
Re~ je o planinskoj oblasti isto~no od Strimona. U njoj je prisustvo Slovena, kao {to se vidi iz tabele br. 9, izuzetno veliko, ve}e nego u bilo kojoj do sada analiziranoj oblasti. Slobodno mo`emo re}i da je ovaj deo isto~ne Makedonije najbogatiji slovenskim stanovni{tvom. Slovenska imena se javljaju u preko 40% doma}instava. Kada bi se tome pridodao i deo onih porodica u kojima se javljaju samo neutralna

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

161

imena, a u kojima je sigurno bilo i Slovena, kao ro|aka upisanih uz one koji nose slovenska li~na imena, onda je njihova zastupljenost jo{ ve}a. Izvora za sam po~etak veka nema, tako da mo`emo da pratimo stanje od 1316. do 1341. i to samo u dva sela: Vorisku i Radolivu. Za ostala sela ili nemamo izvore, kao {to je to slu~aj sa metohom Svetog Pantelejmona, ili iz izvora saznajemo da su ona u me|uvremenu raseljena usled najezde Turaka, kao {to se desilo sa Dobrovikijom i Ovilom.404 Mo`emo pretpostaviti da se isto dogodilo i sa metohom svetog Pantelejmona budu}i da se on nalazi u Popoliji, tj. istom katepanikiju kao i pomenuta raseljena sela, a da je to ostalo nezabele`eno u izvorima. Naime, ovaj metoh je pripadao manastiru Lavri, a njegovi sa~uvani praktici ne idu dalje od 1321. godine, dok su Ovil i Dobrovikija pripadali Ivironu, ~iji praktici idu do 1341. Sva ova sela bele`e izuzetno visok procenat slovenskog stanovni{tva. U svima je on preko 40%, a u nekima i preko 70% (vidi karte 3 i 4). Kada se porodicama sa slovenskim imenima dodaju one u kojima se pojavljuju samo neutralna imena, ali za ~ije ~lanove se izri~ito ka`e da su ro|aci Slovena, dobija se neverovatnih 86,67%, koliko ih je bilo u Vorisku 1316. godine. To govori o brojnoj nadmo}i Slovena u ovom selu, kao i o velikoj izme{anosti stanovni{tva, dvojezi~nosti i velikom broju me{ovitih brakova. ^injenica da se broj slovenske populacije do narednog popisa smanjio, govori o tome da je preko takvih brakova dolazilo i do helenizacije, tj. da je u njima mahom preovladavao gr~ki etni~ki element. Npr. kao prvo upisano je doma}instvo Pankala Kalospita. Njegovi i ime i nadimak su gr~ki, dok mu `ena nosi slovensko ime Sn(j)egulja (Sneagoula). Sinovi nose crkvena imena Teodor i Georgije, dve k}eri Ana i Zoi, a tre}a slovensko Zugla (Zougla).405 Pankalova ne}aka Teodora udata je za Slovena Bel(j)ena i ima sinove Georgija i Pankala.406 Dvadeset pet godina kasnije nalazimo Pankalove i Sn(j)eguljine sinove, ali u njihovim porodicama nema vi{e slovenskih imena.407 Ovo bi mo`da moglo da uka`e na helenizaciju, ali je to sasvim neizvesno, jer u porodici, osim imena Kali, koje je izgleda davano i pripadnicima negr~kog naroda, nema ni ~isto gr~kih imena. Ostalo je samo gr~ko prezime Kalospitos. Do 1341. godine broj porodica sa slovenskim imenima, posmatrano u procentima, drasti~no opada. Sa druge strane broj onih u kojima se pored neutralnih javljaju i gr~ka imena raste sa 6,67% na 43,75%. Vidljivi me{oviti brakovi su prava retkost. [tavi{e, sre}emo samo jedan takav brak. To je Vasilije Ptoharis o`enjen Dobranom, ~ije ime je o~igledno slovensko i sa kojom ima k}erku Kali. Njegova ne}akinja tako|e ima slovensko ime Rosana.408 Te{ko da je u stvarnosti, posle onolike izme{anosti koju zati~emo 1316. godine, do{lo do tolike polarizacije stanovni{tva na slovensko i gr~ko. Ne vidimo ni razloge koji bi do toga doveli. Mogu}e obja{njenje ove promene jeste da je u najve}em broju me{ovitih brakova na koje nailazimo 1316. prevagu odneo gr~ki element, tj. da je do{lo do helenizacije i da se ovde
404 405

Iviron IV, br. 87 A, 232–237. Laiou, Peasant Society, 112. 406 Iviron III, br. 74, 236/237. 407 Iviron IV, br. 87 A, 219. 408 Isto, 249/250.

162

Zorica \okovi}

krije jedan broj Slovena koji se gubi u potonjem popisu. Pri tom treba imati u vidu da se neki od Slovena skrivaju iza crkvenih imena, a ne treba zanemariti ni ~injenicu da raspola`emo sa malim uzorkom od samo 15 doma}instava. Interesantno je da se jo{ 1316. sre}e jedan parik koji kao li~no nosi etni~ko ime Slav, tj. œSlovenŒ (Sqlaboj).409 Nelogi~no je da se u sredini koja vrvi od Slovena neko tako zove. Mogu}e je da se radi o Slovenu koji je do{ao iz neke druge sredine u kojoj prisustvo Slovena nije bilo uobi~ajeno i da je ba{ zato da bi se istakla njegova etni~ka razli~itost, dobio ovakvo ime, ili je, pak, re~ o slovenskom hipokoristiku od imena kao Slavo(mir), (Dobro)slav i sl. U svakom slucaju, re~ je o Slovenu. Radolivo je najve}e selo koje sre}emo u prakticima i sa izuzetno velikim brojem doma}instava. Ono je ~ak izgleda bilo centar katepanikija Zabaltije.410 Kao i Vorisk, mo`emo da ga pratimo u razdoblju od dvadeset pet godina, tj. od 1316. do 1341. U njemu je procenat vidljivog slovenskog stanovni{tva bio visok i stabilan. Godine 1316. slovenska imena i nadimci se javljaju u 43,38% doma}instava, dakle manje nego u Vorisku, ali zato taj broj ostaje skoro nepromenjen do godine 1341, kada se javljaju u 43,24%. Pri tom treba imati u vidu da se radi o veoma velikom uzorku od preko 220 doma}instava {to ~ini da zaklju~ci izvedeni na njima svakako budu bli`i istini od onih do kojih se dolazi analizom manjeg broja uzoraka. Dovoljan pokazatelj da se radi o sredini bogatoj slovenskom populacijom jeste to {to je jedan parik upisan kao Mihailo œRomejŒ (Rwmaioj).411 U selu postoji vi{e ukorenjenih slovenskih porodica koje broje i po vi{e doma}instava. To su Pravice, Pobice, Kolari, œSloveniŒ i drugi. Stanje u porodici œSlovenaŒ, odnosno Slava je takvo da ukazuje na izvr{enu helenizaciju. To je porodica koja 1316. godine broji ~etiri, a 1341. pet doma}instava. U njoj slovenskih imena skoro da nema. Godine 1316. sre}emo jedino Vasilija Brajila (Mprailaj), ali je on upisan kao zet Slavov, {to zna~i da se radi o nekom ko je do{ao sa strane. @ena mu nosi gr~ko ime Kseni, a k}erka Kali.412 Dvadeset pet godina kasnije sre}emo samo jednog ~lana ove porodice sa slovenskim imenom. To je Rosin Slav. Ali i u njegovu porodicu je sasvim sigurno prodrla helenizacija. Naime, njegova k}i nosi gr~ko ime Ksenija. Njegov brat ima tako|e gr~ko ime Teotokios, dok je svojoj k}eri dao ime Kali.413 Potom sledi doma}instvo grn~ara Dimitrija Slava, ~ija `ena nosi gr~ko ime Hrisi, a jedna od snaja se zove Kali.414 Upisani su i sve{tenik Vasilije Slav sa `enom Fotini i sinom Tirijanom, ostala imena u toj porodici su neutralna, dok slovenskih uop{te nema.415 Odsustvo slovenskih imena u porodicama ~iji nadimak ukazuje na slovensko etni~ko poreklo upu}uje nas na to da se radi o helenizovanoj porodici. To {to nose takvo prezime moglo bi da govori da dolaze iz druge sredine u kojoj Slovena nije bilo u velikom
409 410 411 412 413 414 415

Iviron III, br. 74, 239. Vidi Qeocaridhj, Katepanikia, 50 i Ostrogorski, Radolivo, 68. Iviron III, br. 74, 91. Isto, 76. Isto IV, br. 87 A, 94/95. Isto, 96/97. Isto, 112.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

163

broju. Pretpostavljamo da je ove porodice jo{ pre njihovog dolaska u Radolivo zahvatio proces helenizacije. Naime, ~ini nam se da se oni ne bi tako brzo helenizovali u sredini tako bogatoj Slovenima da helenizacija nije ve} bila po~ela. U ostalim navedenim slovenskim porodicama, slovenska imena su ~e{}a. Npr. Pobice 1316. broje ~etiri ku}e, a od toga se u dve javljaju slovenska imena. Ana, udovica Danila Pobice (Pompitzhj) ima sina Priba (Primpoj), koji je o`enjen Grkinjom Hrisi,416 a mu` njene usvojene k}erke nosi slovensko ime Mir(an).417Ali do 1341. od Pobica je ostala samo jedna ku}a i to bez slovenskih imena. Sre}emo samo Jovana Pobicu sa `enom Marijom i sinom Dimitrijem.418 To, naravno jo{ uvek nije pokazatelj da se porodica helenizovala, budu}i da njeni ~lanovi nose crkvena imena koja su podjednako nosili svi pripadnici hri{}anske vere, bez obzira na etni~ku pripadnost. Pravice (Prabitzaj) su 1316. raspore|eni u ~etiri, a 1341. u tri doma}instva. Godine 1316. slovensko ime nalazimo samo u jednoj od tih porodica, a to je porodica Jovana, ne}aka Pravi~inog koji ima sina Stana.419 Do 1341. do{lo je do razdvajanja porodice sve{tenika Vasilija Pravice na dva doma}instva, njegovo i doma}instvo njegovog brata Georgija, koji je svom sinu dao slovensko-crkveno ime Diman.420 Kolarevi (Kwlarhj), kod kojih se slovenska imena sre}u u ve}em broju nego kod prethodno nabrojanih slovenskih porodica, imaju ~etiri ku}e. Na njihovom ~elu su Stanislav, zet Mihaila Kolara ~ija `ena tako|e nosi slovensko ime Stanula.421 Ana, udovica Georgija Kolara ima snaju gr~kog imena Kali za sinom Konstantinom, dok joj je k}erka Teodora udata za Slovena Vojila. Tako|e Ana ima i unuka Dra`ila, mada iz izvora ne mo`emo da vidimo da li od sina ili od k}erke.422 U svakom slu~aju u njenoj porodici slovenska imena su postojana i javljaju se u tri generacije, {to govori o o~uvanju slovenskog etni~kog elementa i pored stupanja u brak sa Grcima, ili bar osobama koje nose gr~ka imena, kao {to je to slu~aj sa Kali, Aninom snajom. Dalje u tekstu, odvojeno od ova dva doma}instva, nalazimo jo{ dve udovice Kolarevih, obe Teodore. Jedna je k}i Konstantina Kolara, a za drugu se ka`e da je k}erka Ane Kolareve.423 Ovde se verovatno ne radi o prethodno navedenoj Ani, udovici Georgija Kolara jer je za nju ve} re~eno da ima k}erku Teodoru udatu za Vojila. Ne izgleda nam verovatno da je Ana mogla imati dve k}eri istog imena. Interesantno je da se Kolarevi, iako tako brojni, ne pojavljuju u popisu izvr{enom 1341. Kao {to se iz ovih podataka ve} vidi, u ovom selu je izme{anost etni~ki raznolikog stanovni{tva velika. Vi{e od jedne ~etvrtine brakova su me{oviti. Npr. 1316. sre}emo Be`ana Zgura (Mpezanoj o Sgouroj). On ima slovensko ime i gr~ki nadimak, {to ukazuje na to da i sam verovatno poti~e iz me{ovitog braka. O`enjen je
416 417 418 419 420 421 422 423

Isto III, br. 74, 214. Isto, 215. Isto IV, br. 87 A, 154. Isto III, br. 74, 14/15. Isto IV, br. 87 A, 163–165. Isto III, br. 74, 15. Isto, 17/18. Isto, 194/195.

164

Zorica \okovi}

Anom i ima dvojicu sinova neutralnih imena.424 Do 1341. dobio je jo{ trojicu sinova od kojih jedan nosi slovensko ime Rob (Rompoj). Dve njegove snaje imaju gr~ka imena Areti i Kali.425 Jovan œKudraviŒ (Kontraboj) ima `enu Zoi, dvojicu sinova od kojih jedan nosi gr~ko ime Stamatis, a drugi biblijsko Mihailo. Snaje su mu jedna Grkinja Hrisi, a druga Slovenka Dobrana (Domprana). Njegov tre}i sin Georgije `ivi u odvojenom doma}instvu i ima k}er slovenskog imena Dragula (Dragoula).426 Mihailo œNesre}anŒ (Nestzestanoj)427 ima `enu Stamatiki i dve k}eri od kojih jedna nosi crkveno ime Marija, a druga gr~ko Kali.428 Ili, udovica Marija, `ena Slovena Dobra (tou Domprou) ima sina gr~kog imena Fotin i k}erku slovenskog imena Dobranu (Domprana).429 Marija je najverovatnije Grkinja pa je to razlog da jedno njeno dete nosi gr~ko ime. Ponekad potomci parika sa gr~kim imenima nose slovenska imena, {to je jo{ jedna potvrda velike izme{anosti stanovni{tva, ali verovatno i toga da su, u ovako izme{anim sredinama, pripadnici jednog naroda œpozajmljivaliŒ imena od pripadnika drugog naroda. Npr. Mihailo, sin Gurnakijev (dakle, njegov otac je verovatno bio Grk) `ivi u braku sa `enom gr~kog imena Kali, ali je svom sinu dao slovensko ime N(j)ego (Neagkoj).430 Sli~an, ali donekle neobi~niji je slede}i primer. Jovan sa gr~kim nadimkom Klostogenis ima `enu Kali i sina po imenu Asan (Asanhj).431 ^udno je da je dvoje ljudi za koje bismo, sude}i po njihovim imenima, rekli da su Grci, svom detetu dali negr~ko i, uz to i necrkveno ime. Naime, Asan je bugarsko carsko ime. Ovo bi moglo da ukazuje na to da je bar jedan od Asanovih roditelja imao u sebi slovenske krvi. O izme{anosti svih etni~kih grupa koje su `ivele u ovom selu jo{ bolje govore slede}a dva primera. Npr. 1341. godine sre}emo Vasilija koji nosi slovenski nadimak Griva (Gribaj) preuzet od tasta. Ono {to je u njegovoj porodici ~udno, jesu imena njegove dece. K}erka ima gr~ko ime Fotini, dvojica sinova nose crkvena imena, a tre}i jermensko ime Varda (Bardaj).432 Ili, drugi primer: Jovan sa gr~kim nadimkom Hovolis (Cobolij) ima `enu slovenskog imena Vi{a (Busa). Njihovi sinovi nose raznorodna imena: hri{}ansko Konstantin, gr~ko Fotin i etni~ko ime œKumanŒ (Komanoj).433 [ta re}i o etni~koj pripadnosti ove dve porodice? Kako ih statisti~ki obraditi? Jedino {to mo`emo da pretpostavimo, to je da je u ovim porodicama, osim
Isto, 200. Isto IV, br. 87 A, 113/114. 426 Isto, 103–105. Ovde se original i prepis razlikuju. U prepisu je jedna snaja upisana kao Zoi, a druga kao Dobrana, ali je ime transkribovano druga~ije kao Tompranna. Vidi isto, B, 115–117. 427 U B varijanti praktika, ovaj nadimak je transkribovan kao Nestzesanoj. Vidi Iviron IV, 87 B, 23. 428 Iviron IV, 87 A, 18/19. 429 Isto III, br. 74, 95/96. 430 Isto, 52. 431 Isto, 77. 432 Isto IV, br. 87 A, 100. 433 Isto, 33.
425 424

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

165

Slovena i Grka, bilo i asimilovanih (helenizovanih, mo`da ~ak i slaviziranih) Jermena, odnosno u drugom slu~aju Kumana. U ovom selu ima vi{e stanovnika koji su ozna~eni kao Srbi. Npr. Georgije kroja~, sin œSrbinovŒ.434 Tu je i obu}ar Teodor Zervos (Zerboj).435 Njegov sin Leon, kojeg sre}emo u popisu iz 1341. tako|e nosi ovu etni~ku oznaku436 kao porodi~no ime.437 A u popisu od 1341. sre}emo Konstantina œSrbinaŒ (Serboj) sa `enom Dobricom (Tompritza).438 Tu je i udovica Kali Srb(j)anova (tou Sermpanou).439 Tako|e, nailazimo i na jednog Bugarina, Georgija.440 Dakle, iako su i sami slovenskog porekla, oni se u sredini prepunoj Slovena, izdvajaju kao posebni, druga~iji. Isti~e se njihova etni~ka pripadnost. Bi}e da se u ovakvim slu~ajevima zaista radi o pripadnicima ova dva slovenska naroda i da se oni na ovaj na~in razdvajaju od ostalih Slovena,441 tj. onih koji se na ovom prostoru nalaze ve} mnogo vekova. Te{ko je objasniti otkuda Srbi u tolikom broju (videli smo da ih je bilo i u dolini Strimona), jo{ u ovo vreme, tj. pre dolaska ove oblasti pod srpsku vlast. Najverovatnije se radi o pojedina~nim slu~ajevima migracije, ili eventualno o nekim zaostalim srpskim vojnicima posle prodora Srba u ove oblasti.442 Prisustvo Bugara je manje neobi~no jer su ove oblasti ulazile u sastav Drugog Bugarskog carstva, {to je mo`da bila prilika da se neki pripadnici tog naroda nastane i u Makedoniji.443 U Dobrovikiji je slovensko stanovni{tvo zastupljeno u jo{ ve}em broju nego u Radolivu. Slovenska imena se javljaju u 48,15% doma}instava. U tom selu je visok
Isto III, br. 74, 108. Isto, 228. 436 Vidi Vasmer, Die Slaven, 233. On smatra da ovo ime dolazi od etni~kog naziva za Srbe. 437 Isto IV, br. 87 A, 31. 438 Isto, 125 . 439 Isto, 44. U prepisu je ime transkribovano kao tou Surmpanou. Vidi Iviron IV, 87 B, 50. 440 Isto, 204. 441 Vidi G. Ostrogorski, Serska oblast, 52. 442 Prva srpska osvajanja u Makedoniji padaju u vreme vladavine kralja Milutina. On je, kao ~lan antivizantijske koalicije, koja je formirana u Orvijetu 1281. napao Makedoniju i zauzeo Skoplje 1282. Kaznena ekspedicija koju je poslao car Andronik II ne samo da nije dala rezultata nego je dovela do protivakcije srpskog kralja koji je prodro duboko u Makedoniju. Srpska vojska je po~etkom 1284. oplja~kala sersku i strumsku oblast i stigla sve do obala Egejskog mora, kod Hristopolja. Tako je do{lo do pomeranja vizantijsko-srpske granice ka jugu. Carstvu je ostavljena upori{na linija Strumica–Prosek–Prilep–Ohrid–Kroja. V. Istorija srpskog naroda I (Q. Maksimovi}) 439–441. Sa osvajanjima u Makedoniji nastavio je unuk kralja Milutina, Stefan Du{an.Ubrzo po dolasku na vlast 1332. on je po~eo da pusto{i vizantijske posede u isto~noj Makedoniji, od Strumice pa sve do Egejskog mora. Godine 1334, do{lo je do pregovora srpskog kralja i vizantijskog cara Andronika III u blizini Soluna. Rezultat tih pregovora je mir na osnovu kojeg su Srbiji pripali Prilep, Ohrid i Strumica. Kralj Du{an se ponovo okrenuo Makedoniji 1342/1343. i do 1345. uspeo da zauzme njen veliki deo, uklju~uju}i sve one oblasti koje su predmet na{eg istra`ivanja i koje su ostale u srpskim rukama sve do pada pod tursku vlast. Me|utim, ta osvajanja i dolazak ovih oblasti pod srpsku vlast izlazi iz hronolo{kih okvira na{eg rada. (Istorija srpskog naroda I (B. Ferjan~i}) 513/514, 523.) 443 Pored etnika Srbin i Bugarin, koji su sasvim eksplicitni, ima i drugih pokazatelja koji nam omogu}avaju da razgrani~imo ove ju`noslovenske etni~ke skupine. Naime, imenska gra|a pokazuje razli~ite dijalekatske osobine. Mi se ovde ne}emo upu{tati u njihovo nabrajanje i analizu jer smatramo da to zahteva pa`ljivu filolo{ku obradu, za koju mi nismo dovoljno stru~ni. Jedino se usu|ujemo da ka`emo da preovla|uju isto~no ju`no-slovenske osobine, {to bi se i o~ekivalo.
435 434

166

Zorica \okovi}

procenat i onih porodica u kojima se javljaju samo neutralna imena. Svakako da se u nekima od njih kriju i Sloveni. Broj me{ovitih brakova je tako|e veoma visok; onih vidljivih ima vi{e od jedne ~etvrtine. Npr. Grk Tirijan o`enjen je Stankom, k}erkom Jerkovom.444 Ili jo{ bolji primer: 1316. nalazimo na ~elu jednog od doma}instava Stanula (Stanoulaj), zeta Tirijana Bjalkinog (thj Mpealkaj).445 Dakle, Stanulova `ena Irina poti~e iz me{ovite, slovensko-gr~ke porodice. Naime, Irinin otac ima gr~ko ime, ali njegova majka Bjalka je svakako bila slovenskog porekla, te je najverovatnije njegov otac taj koji je bio Grk i bi}e da je to razlog {to Tirijan i pored toga {to mu je majka Slovenka nosi gr~ko ime. O pro`imanju dva naroda svedo~i i slede}i primer. Marija, udovica Leona kova~a ima dvojicu sinova neutralnih imena, Vasilija i Jovana, jednog sa slovenskim imenom œBeliŒ, odnosno Bjali (Mpealhj), snaje Kali i Zoi i unu~i}e Pankala i Hrisanu sa gr~kim imenima, kao i Zoranu sa slovenskim.446 Vasilije œStaracŒ (Startzoj) ima brata sa gr~kim imenom Moshos.447 Jovan, sin Stanislavljev (tou Stanisqlabou) o`enjen je Anom, ima ~etvoro dece, dvoje sa crkvenim imenima Vasilije i Marija, jedno sa gr~kim imenom Kali, a jedno sa slovenskim Dragan.448 Neka doma}instva pokazuju upadljivo slovenski karakter. Tako nailazimo na Desana (Desanoj), antisika Konstantina Mire (tou Murh) o`enjenog Zoricom.449 Dakle, jedan Sloven se naselio na imanje drugog parika koji je, sude}i po o~evom imenu isto bio Sloven, o`eniv{i se njegovom udovicom, koja je i sama slovenskog porekla. U Ovilu je broj porodica sa slovenskim imenima veoma velik. Ona se javljaju u 57,50% porodica, a kada im se dodaju i one sa kojim su u srodstvu, ali ~iji ~lanovi nose samo crkvena imena, dobija se brojka od ~ak 70%. To je jednako broju porodica sa gr~kim imenima i ukazuje, barem statisti~ki posmatrano, na broj~anu izjedna~enost ova dva naroda. Me|utim, koliko je slovenska populacija bila broj~ano sna`na u Ovilu i, izgleda, ja~a i od gr~ke najbolje pokazuje ~injenica da je jedan parik upisan kao Jovan œRomejevŒ (tou Rwmaiou).450 To apsolutno govori da se on nalazio u sredini u kojoj su Romeji, koje ovde mo`emo shvatiti kao Grke, bili manjina. Interesantan je i slede}i primer. Mihailo, zet Jerotin (tou Gerwta), ima `enu Kali, sestru Draganu i svastiku, dakle Kalijinu sestru, po imenu Struma (Strouma),451 {to je slovenski naziv za reku Strimon. Dakle, Kali, koja sama nosi gr~ko ime, k}erka je Slovena, sestra joj ima slovensko ime, a ona sama udata je za Slovena. Jedino ona u naizgled slovenskoj porodici nosi gr~ko ime.
444 445 446 447 448 449 450 451

Iviron III, br. 74, 324. Isto, 326. Isto, 320–322. Isto, 302/303. Isto, 309/310. Isto, 320. Isto, 297. Isto, 269.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

167

Ovo nas, kao i brojni sli~ni primeri u drugim selima, navodi na pretpostavku da je ovo ime davano i nehelenizovanim pripadnicima drugih naroda. Samo u Ovilu nailazimo na jo{ nekoliko slu~ajeva da su Sloveni, odnosno potomci onih za koje pouzdano znamo da su Sloveni, svojim k}erkama davali ovo veoma ~esto gr~ko, necrkveno ime. To su: Georgije sin Tudorov (Tountourou),452 {to je slovenska varijanta imena Teodor, Vasilije Belijin, odnosno Bjalijin (thj Mpealiaj)453 i Vasilije œGrickoŒ (Gkritzkoj).454 Isto ime nosi i sestra Jovana, sina M(e)rzanovog (tou Merzanou).455 Ovo bi moglo biti va`no budu}i da najve}i broj doma}instava koja su ura~unata u doma}instva sa gr~kim imenima ima samo jedno gr~ko ime, Kali. Ako bismo pretpostavili da se iza ovog imena ne kriju uvek Grkinje, ve} i pripadnice drugih naroda koji su `iveli na ovom prostoru (kao i da to svakako va`i prvenstveno za ona naselja u kojima je izme{anost stanovni{tva velika), onda bi vidljivo prisustvo Grka u Ovilu bilo daleko manje. Bez Kali, samo u jedanaest porodica se javljaju ~isto gr~ka imena, a to ~ini samo 27,50% ukupnog broja porodica u ovom selu, {to je znatno manje od broja porodica sa slovenskim imenima, odnosno nadimcima. U metohu Svetog Pantelejmona, koji se nalazi u blizini Panaka Sloveni su bili brojno nadmo}niji. Naime, 1317. godine slovenska imena se javljaju u 64,70% porodica, a gr~ka u 52, 94%. Veliki je broj me{ovitih brakova o ~emu svedo~e neki od primera: elefter Teodor Semjak (Semiakoj) ima sina gr~kog imena Stamatis dok k}erka nosi slovensko ime @arka ili Zorka (Zarka), a njen mu` je upisan kao Strez (Streantzoj),456 {to je hipokoristik od Strezimir. Marija, udovica Pr(e)dipopova (tou Prentipapou), ima k}erku Ribicu (Rimpitza).457 Ovakva imena i nadimci, TABELA 9.
VREME GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO 1316. 202 (59,24%) 106 (31,08%) 164 (48,09%) 71 (20,82%) 6 (1,76%) 102 (29,91%) 54 (15,84%) 10 (2,93%) 341 1341. 164 (68,91%) 96 (40,35%) 103 (43,28%) 43 (18,07%) 17 (7,14%) 65 (27,31%) 15 (6,30%) 10 (4,20%) 238

452 453 454 455 456 457

Isto, 253. Isto, 265/6. Isto, 266. Isto, 295. Lavra II, dodatak VIII, 30/31. Isto, 14/15.

168

Zorica \okovi}

kao i njihova veoma uspe{na transkripcija na gr~ki i ~injenica da takve ne sre}emo nigde drugde, govore o postojanosti slovenskog jezika, ali i o dvojezi~nom podru~ju. Kao {to je ve} re~eno, planinske oblasti isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka odlikuje sna`no prisustvo Slovena, koji su ~inili skoro polovinu populacije ovih oblasti. U nekim selima ih je bilo i znatno vi{e (npr. Vorisk 1316), u nekima su bila brojnija i od ~isto gr~kih imena (metoh Svetog Pantelejmona, a smatramo da se ovde mo`e ra~unati i Ovil). Slovenska imena se javljaju kao li~na, tj. `iva imena, a ne kao okamenjene slovenske re~i u funkciji prezimena. O postojanosti slovenskog elementa govore ne samo brojni slu~ajevi da potomci Slovena nose slovenska imena, ve} ima mnogo slu~ajeva da deca iz me{ovitih gr~ko-slovenskih brakova tako|e nose slovenska imena. To pokazuje da u takvim brakovima nije dolazilo do prevage gr~kog elementa, bar ne odmah. Svedoci smo i toga da deca roditelja sa gr~kim imenima ponekad nose slovenska imena. To bi moglo da zna~i da i tamo gde su Slovenima davana gr~ka imena, oni nisu odmah samim tim helenizovani, ve} su, budu}i okru`eni morem slovenskog `ivlja, uspevali da i dalje sa~uvaju svoja etni~ka obele`ja, kao i to da su se veoma te{ko i sporo helenizovali. Za Pangejsku goru mo`emo re}i da je, od svih delova isto~ne Makedonije, najbogatija Slovenima, onima jo{ uvek nehelenizovanim. Oni su se ovde o~uvali kao izuzetno jak etni~ki element i nisu bili helenizovani sve do dolaska Turaka. To odli~no pokazuju primeri sela Dobrovikije i Ovila, koja su, usled turskih napada raseljena u razdoblju od 1316. do 1341. godine.

Primorske oblasti
Ovde se zapravo radi o samo jednom mestu, Likoshismi,458 sme{tenom u primorskoj oblasti nedaleko od Pangejske gore. Naravno da se podaci dobijeni na osnovu analize stanja u samo jednom mestu i to u vremenskom razdoblju tek od ~etiri godine ne mogu generalizovati kao va`e}i za ~itavu primorsku oblast. Ali ih ovde navodimo kao potvrdu op{tem uverenju da je Slovena bilo manje u primorskim nego u planinskim krajevima.459 Ipak, ni ovde njihovo prisustvo nije bilo zanemarljivo. U proseku, slovenska imena se javljaju u 25% porodica. Ovako visok postotak slovenskih imena mo`e se
458 Raspola`emo sa dva popisa za ovo mesto. Jedan je iz oktobra 1317. i naslovljen je kao metosi Ederokastra u Prinariju, a drugi je iz aprila 1321. i naslovljen je kao metoh Likoshisma. Metosi pripadaju manastiru Lavri. Mi smatramo da se radi o istom mestu jer se bar dvanaest doma}instava koje sre}emo u popisu iz 1317. mogu prepoznati i u popisu iz 1321. godine. To su porodice Kacijanitis, Krivodekanik i Satas, koje se pominju u osnovnom tekstu. Tu su jo{ i Potamios sa `enom Anom, koji je 1321. upisan kao Potamis; Georgije Varvarin sa `enom Sofijom, koji je izme|u ova dva popisa dobio sina Dimitrija; Nikola Zervos, zet Satajovanov, udovica Kali Prosalendina sa sinom Jovanom upisana 1321. kao udovica Prosalendo; isto je i sa Kali, udovicom Satoleontovom; Teodor, brat Satoleontov sa `enom Marijom upisan je 1321. kao Teodor Satas; Aleksije Eksopetrinov, kojeg 1317. sre}emo sa `enom Evdokijom, upisan je 1321. sa drugom `enom Marijom; u oba popisa sre}emo i izvesnog Argira sa `enom Marijom i k}erkom Dimitrom; a 1317. upisan je Teodor Milonas (mlinar), dok 1321. nalazimo Teodora Milokopa, koji bi mo`da mogao biti Teodor mlinar kojeg znamo iz prethodnog popisa. (Vidi Lavra II, br. 105, 7–22 i br. 112, 7–22.) 459 Kravari, L’ Hellenisation des Slaves, 388 i Lefort, Grecs et Slaves, 170.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

169

objasniti planinskim zale|em, koje vrvi od Slovena. Analiza izvora pokazuje da su oni jo{ uvek nehelenizovani i da se u toj sredini govorilo slovenskim jezikom. Naime, u skoro svim porodicama u kojima sre}emo slovenska imena i nadimke ona su li~na, {to pokazuje da su njihovi nosioci sa~uvali svoja etni~ka obele`ja. Dakle, ne radi se o okamenjenim slovenskim imenima i nadimcima koji se javljaju samo u formi prezimena, a da njihovi nosioci i ne znaju njihovo pravo zna~enje, jer su se u me|uvremenu helenizovali. Npr. Leon Satas ima `enu slovenskog imena Dobrica.460 @ene istog imena imaju i Teodor Kacijanitis461 i Sidiros Kalogirov.462 Do 1321. k}i Teodora Kacijanitisa se udala za Slovena Stana. Teodor i Dobrica su u me|uvremenu dobili jo{ ~etvoricu sinova, ili su ovi tek tada dospeli da budu upisani u praktik, odnosno postali radno sposobni. Dvojica od njih nose slovenska imena Dra`il(a) (Drazilaj) i Dobrin (Tomprhnoj).463 Ima porodica koje pokazuju ~isto slovenski karakter. Npr. V(e)lkonja, upisan kao zet Krivodekanikov (Krubodekanikhj), o`enjen je Dragulom, a sam Krivodekanik imao je jo{ jedno dete sa slovenskim imenom, sina Vlada (Bladoj). Istina, jedna njegova k}i imala je gr~ko ime Kali,464 {to bi moglo da ukazuje na to da joj je jedan od roditelja, najverovatnije majka, bio gr~kog porekla, ali isto tako i da potvrdi pretpostavku da je Kali, kao veoma ~esto ime, davano i drugim narodima koji su `iveli u gr~kom okru`enju.

OSTALI NARODI
Kao {to je ve} re~eno, me|u stanovnicima isto~ne Makedonije, osim Slovena, bilo je i pripadnika drugih negr~kih naroda. Me|u njima ne{to su brojniji Vlasi, Latini i Turci, re|e se sre}u Albanci i Jermeni, dok Cigane, Ma|are i Jevreje nalazimo samo u nekoliko sporadi~nih slu~ajeva. TABELA 10.
VREME ALBANCI CIGANI JERMENI JEVREJI LATINI MA\ARI TURCI VLASI 8 (0,95%) 19 (2,26%) 1300/1301. 10 (1,19%) 2 (0,24%) 2 (0,24%) 1 (0,12%) 19 (2,26%) 37 (1,62%) 2 (0,09%) 20 (0,87%) 47 (2,05%) 26 (6,21%) 3 (0,72%) 7 (1,67%) 11 (2,63%) 1316–1333. 16 (0,69%) 1 (0,04%) 10 (0,44%) 1338–1341. 2 (0,48%) 1 (0,24%) 1 (0,24%)

460 461

Lavra II, br. 105, 8/9. Isto, 11. 462 Isto, 18. 463 Isto, br. 112, 7–9. 464 Isto, br. 105, 14/15.

170

Zorica \okovi}

LATINI
Iako se ve}e prisustvo Latina u Vizantijskom carstvu obi~no vezuje za vreme posle ^etvrtog krsta{kog rata, oni su i ranije bili prisutni. Jo{ od XI veka dolaze u Carstvo, najpre kao pla}enici i trgovci, a potom 1204. kao osvaja~i.465 Njihova vlast nije dugo potrajala niti je ostavila promene u etni~koj strukturi. Bilo ih je premalo da bi mogli da asimiluju prvobitne stanovnike Carstva. Osim toga, poznato je da su oni, uglavnom, bili sme{teni po gradovima, te je ~udno {to ih mi nalazimo me|u manastirskim paricima. Te{ko je re}i kako su oni uop{te dospeli u takav polo`aj. Pod Latinima smo podrazumevali sve do{ljake sa Zapada: Italijane, Franke, Nemce, [pance...Ve}ina njih svoje etni~ko ime nosi kao prezime, odnosno nadimak. Potomaka Franaka je, izgleda, bilo najvi{e. U mestu Karvei, nalazimo Nikolu Franka (Fraggoj);466 u Kastrinu su bila dvojica: Jovan, sin œFrankaŒ (Frouga) Hristodula, ~iji otac ima gr~ko hri{}ansko ime, `ena gr~ko Kali, jedan brat slovensko Dobrota, a drugi, Kosta o`enjen je Grkinjom Fotini;467 drugi je Dimitrije œFrankovŒ (Frôgovâ) koji je svojoj k}erki dao gr~ko ime Kali.468 Ovo govori ne samo o helenizaciji, ve} i o ~injenici da su se Latini me{ali i sa drugim, negr~kim narodima, npr. Slovenima. U Kato Volvu, 1301. nalazimo Berona (Mperon) Franka.469 On se u izvorima vi{e ne pojavljuje, niti sam niti njegovi naslednici ako ih je uop{te bilo, budu}i da su u popisu iz 1301. sa njim upisane samo `ena Irini i sestra Marija. U Gomatu je, me|u Lavrinim paricima, upisan kao elefter Georgije Alamanov, o`enjen Grkinjom Siligno.470 Nema~kog porekla je, verovatno, bio i Jovan grn~ar, koji je oko 1300. `iveo u Seladi. Kako ina~e objasniti razloge koji su ga naveli da svom sinu da ime (H)Erman (Ermanhj)? Njegova sestra, (H)Ermanova tetka, koja `ivi u susednom doma}instvu, ima gr~ko ime Talasini.471 U Svetoj Jefimiji sre}emo Ni}ifora Idalga ({to mo`da dolazi od {panskog hidalgo) Domenikovog (Intalkoj tou Domenikou).472 On je mo`da {panskog porekla, verovatno potomak nekog pripadnika Katalanske kompanije, koja je 1308. pusto{ila ovim prostorima. Ipak, te{ko je re}i {ta ga je navelo da se od vojnika premetne u parika. U Doksobusu su se na{li Konstantin, zet Vasilija Franka,473 Leon German (Germanhj), Kalanijin474 i verovatno helenizovani Italijan Jovan, sin Aleksija Gavale (tou Gabala).475 Ovo selo je ina~e poznato po svom multietni~kom karakteru —
Charanis, The Transfer of Population, 150. Lavra II, br. 109, 300. 467 Hilandar, 43–55. 468 Isto, 291/292. 469 Iviron III, br. 70, 313. 470 Lavra II, br. 91 III, 67. 471 Isto, 91–93. 472 Isto, br. 109, 173. 473 Isto, br. 104, 40. 474 Isto, 144. 475 Isto, 26. Porodica Gavala je ostavila dubokog traga u pojedinim delovima Carstva, pogotovu posle njegovog prvog pada 1204. Tako se Lav Gavala, u toku vladavine Jovana Vataca, osamostalio na Rodosu. O porodici Gavala v. Sabbidhj, H Buzantinh dunasteia, 112.
466 465

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

171

osim Latina, u njemu je bio znatan broj Vlaha i Slovena, a sve ih je apsorbovala gr~ka sredina, jer je ovde gr~ki etnos bio dominantan; gr~ka narodna imena se javljaju u skoro 80 % doma}instava. Sumnjamo da su sami popisiva~i razlikovali sve ove narode sa Zapada, tim pre {to su neki od njih evidentno ve} helenizovani. Smatramo da }e pre biti da se radi o nadimcima koje im je, identifikuju}i ih u po~etku kao strance sa Zapada, nametnula doma}a gr~ka sredina, a koji su prerasli u porodi~na imena i kao takva se okamenila. Iz tabele br. 10 vidimo da je u isto~noj Makedoniji, u prvoj polovini XIV veka, Latina bilo otprilike koliko i Vlaha — oko 2% ukupne populacije. Po{to se radi o narodima ~iji su pripadnici daleko vi{e zastupljeni u gradskoj sredini, mo`emo pretpostaviti da je njihov broj ipak bio ne{to ve}i nego {to nam izvori dozvoljavaju da to vidimo.Tako|e se uo~ava da ih je na Halkidici, gde se pojavjuju u 22 sela bilo znatno vi{e nego u oblasti Strimona. Tamo ih nalazimo samo u 5 naselja. Ovde bi se mogli pomenuti i Gasmuli, odnosno Vasmuli. To ime se koristilo da se ozna~e potomci Latina i Grka, tj. Vizantinaca (naj~e{}e je otac bio Latin, a majka Grkinja).476 Mi smo u izvorima na{li samo jednog za kojeg se izri~ito ka`e da je Vasmul (Basmouloj), Mihaila Vasmulosa, antisika Gomarevog.477 Smatramo da je on jedini koji je tako ozna~en, a da je, u stvari, ve}ina Latina koje smo sreli bila to isto, jer ili su sami poticali iz me{ovitih brakova ili su `iveli u takvim brakovima te su stoga njihovi potomci bili Gasmuli.

VLASI
U izvorima, Vlasi se pojavljuju u drugoj polovini X veka. Tada su ve} bili nastanjeni u Tesaliji i oblasti Pinda u Makedoniji.478 U Tesaliji su bili toliko brojni da je ova oblast u XIII i XIV veku nazivana Vlahija ili, ~e{}e, Velika Vlahija (Megalh Blacia).479 Od manje rasprostranjenih negr~kih naroda Vlasi su, uz Latine, bili najbrojniji, ~ine}i ne{to vi{e od 2% stanovni{tva isto~ne Makedonije, i podjednako su zastupljeni u svim njenim delovima. Naj~e{}e ih prepoznajemo tako {to je uz ime koje je obi~no hri{}ansko dodato i etni~ko ime Blacoj, Blaca. Takvi slu~ajevi su brojni. Nave{}emo samo neke: Georgije Vlah iz Stomiona;480 udovica Zoi œVlahinjaŒ iz Epano Volva;481 Jovan Vlah iz Selade.482 Re|e i te`e ih prepoznajemo po karakteristi~nim vla{kim re~ima
476 Du Change, Glossarium, 182; Dhmhtrakou, Neon lexikon, 334; The Oxford Dictionary II, 823. Op{irno o njima v. Makre, Die Gasmulen. 477 Lavra II, br. 109, 625. 478 Charanis, The Formation of The Greek People, 95. 479 Soulis, The Tessalian Vlachia, 272. Ferjan~i}, Tesalija, 9. 480 Xenophon, br.12, 9. 481 Xeropotam, br. 18 B, 54. 482 Lavra II, br. 91 III, 178.

172

Zorica \okovi}

koje su u{le i u vla{ki onomastikon, kao npr. Nikola Bunos (Mpounoj) u Panagiji;483 udovica Teodora, `ena Teodora Kopila (Kopil) iz Kastrina, ~iji jedan sin nosi etni~ko ime œKumanŒ, a drugi gr~ko-hri{}ansko Panajotis;484 ili Georgije Sakula (Sakôl) iz istog mesta, a koji je o`enjen Grkinjom Hrisi. Sa njim u doma}instvu `ivi i njegov brat Teodor ~ija `ena i k}erka nose gr~ka imena Kali i Stamatiki.485 Oni koji su ozna~eni kao Blaciwthj, tj. kao do{ljaci iz Vlahije, odnosno Tesalije nisu tretirani kao Vlasi. I pored ~injenice da je u ovoj oblasti bilo mnogo Vlaha, ne mo`e se automatski smatrati da je svako ko dolazi iz nje Vlah. Ipak, potvrda koja bi mogla potkrepiti mi{ljenje da je Blaciwthj isto {to i Blacoj ima. Naime, ve} pomenuti Georgije Vlah iz Stomiona upisan je sa svojim etni~kim imenom jo{ u dva popisa, 1320. i onom iz 1320–38.486 Me|utim, u popisu iz 1338. on je upisan kao Georgije Vlahiotis.487 S druge strane, u Lorotonu 1321. kao Vlahioti upisani su Stamatis, Nikola i Jovan. Prvi me|u njima Stamatis ne samo da sam nosi gr~ko ime nego je i svom sinu dao gr~ko ime Tiotok.488 Dakle, on je ili Grk do{ao iz Vla{ke (on sam ili neki njegov bliski predak) ili, {to je verovatnije, helenizovani Vlah, odnosno potomak Vlaha, dok je etni~ka oznaka uz ime prerasla u porodi~no prezime. Ovih do{ljaka je bilo mnogo i, ako su i oni zaista bili Vlasi, onda je broj Vlaha u Makedoniji bio znatno ve}i nego {to smo mi to pokazali. U svakom slu~aju, prido{lice iz Vlahije su rado prihvatane od strane manastirskih vlasti i naseljavane na manastirske posede. Tako me|u proskatimenima manastira Svete Bogorodice nalazimo i jednog Jovana Vlahiotisa, tj. iz Vla{ke.489A u Ksilorigionu sre}emo 1320. Georgija Vlahiotisa, antisika Dimitrija Stamatovog.490 On se, posle Dimitrijeve smrti, koja je morala nastupiti pre 1318, jer je u popisu izvr{enom te godine njegova `ena upisana kao udovica,491 o`enio njegovom `enom Marijom i do{ao da `ivi u Dimitrijevom doma}instvu za koje je preuzeo odgovornost. O brzoj helenizaciji Vlaha, a poznato je da su se oni asimilovali mnogo br`e od drugih naroda, Albanaca ili Slovena na primer, svedo~e brojna gr~ka imena u nekada vla{kim porodicama. Karakteristi~an je slede}i primer: u Kato Volvu 1301. nalazimo Mihaila Mancavina (Mantzabinoj), ~iji sin nosi gr~ko ime Kalos, k}erka je Kali, a njen mu` Konstantin ima gr~ki nadimak Makros. Njihova deca, Mihailovi unuci, nose ~isto gr~ka imena Melisin i Stamatik. U istom selu sre}emo jo{ jedan zanimljiv slu~aj. To je porodica œZlogŒ Jovana (Kakoiwannhj), zeta Vlahovog, koji je, sude}i po prefiksu, Grk. Iako mu je `ena bila Vlahinja, verovatno ve} helenizovana, njihove k}erka i unuka nose gr~ka imena Kali odnosno Sarandini. Uz to, unuka je udata za Slovena Draga.492
483 484 485 486 487 488 489 490 491 492

Isto, br. 109, 410. Hilandar, 138/139. Isto, 241–243. Xenophon, br. 13, 16 i dodatak II, 7. Isto, br. 25, 11. Lavra II, br. 109, 253, 259, 264, 254. Isto, br. 93, 12. Iviron III, br. 79, 502. Isto, br. 75, 511/512. Isto, br. 70, 296/297 i 304/305.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

173

^udan je slu~aj na koji nailazimo u Psalidofurni 1338. Tamo je upisan Konstantin Anatolik œre~eni VlahŒ (legomenoj Blacoj).493 Ovde se, izgleda ne radi o etni~koj pripadnosti, ali je te{ko doku~iti za{to je Konstantin tako nazvan; tim pre {to je ozna~en kao Anatolik, a to je nadimak obi~no kori{}en za izbeglice iz Male Azije, odnosno sa Istoka. O asimilaciji svedo~i i gr~ki sufiks pulos (-pouloj) pridodat na etni~ko ime. Tako u Stomionu nalazimo Mihaila Vlahopula,494 a u Radolivu Jovana, sina Vlahopulovog.495 Ono {to se tako|e uo~ava, to je nemali broj parika koji etni~ko ime Blacoj, Blaca nose kao li~no, a {to je tako|e jedan od pokazatelja asimilacije, ili toga da se Vlasi ne nalaze u svojoj prirodnoj sredini. Sasvim je sigurno da Vlasi u Vlahiji, tj. tamo gde ~ine ve}inu stanovni{tva, ne bi nosili takva imena. Na nekim mestima ih prepoznajemo jedino po ovim imenima. U selu Doksobus, koje broji 121 doma}instvo, u 12 se pojavljuju Vlasi, a u polovini njih, se etni~ka imena javljaju kao li~na. Vlah je ime koje nose sinovi Jovana Marula i Dimitrija Pendeimatisa.496 Mihailo Taru{, sin Poligenitov, ima `enu po imenu Vlaha. Njegovi brat i sin nose gr~ka imena Fostir, odnosno Ksen.497 Nadimak njegovog oca je tako|e gr~ki. Leon, sin Jovana Jakume (tou Iakoumh) ima unuka Vlaha.498 Humn, sin Dimitrija Stilinda ima brata Vlaha.499 Naro~ito je interesantan slede}i slu~aj. Kao glava doma}instva upisan je Konstantin, sin Ksenov. On ima `enu Teodoru. Njihova deca nose imena kakva ne bismo o~ekivali: gr~ko Kalos, mo`da po dedi sa o~eve strane, verovatno slovensko Ros i etni~ko Vlaha.500 Ono {to mo`emo re}i jeste da su Konstantin i Teodora verovatno poticali iz helenizovanih slovenskih i vla{kih porodica i da su me{oviti brakovi bili ~esta pojava, te se tako de{avalo da se samo u jednoj porodici pojave pripadnici tri etnosa.

TURCI
Vizantijski izvori su dugo koristili naziv Turci za razli~ite azijske narode.501 Turaka je u Carstvu bilo skoro oduvek. Poznato je da je jo{ Justinijan I naseljavao neke turske narode u oblast Strimona i uop{te u isto~noj Makedoniji.502 U X veku nedaleko od Soluna sre}u se Turci poznati kao Vardarioti.503 Oni su se o~uvali pod
493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503

Xenophon, br. 25, 106. Isto, br. 12, 11. Iviron III, br. 74, 162/163. Lavra II, br. 104, 49, 52/53. Isto, 76/77. Isto, 87–91. Isto, 117. Isto, 107/108. Brand, The Turkish Element, 1. Moravcsik, Byzantino-turcika I, Predgovor XIV. Charanis, The Transfer of Population, 143. Isto 149 i The Oxford Dictionary III, 2153.

174

Zorica \okovi}

tim imenom sve do po~etka druge polovine XIII veka, kada ih pominje Georgije Akropolit u doga|ajima vezanim za 1256. godinu.504 U vizantijskoj slu`bi Turci se u ve}em broju javljaju od XI veka, odnosno od doba Komnina — koji su zarobili mnoge Turke i nastanili ih unutar Carstva. Jevstatije Solunski ka`e da ih je u okolini Soluna bilo toliko mnogo da se ova oblast mogla nazvati œNova Turska ili evropska zemlja TurakaŒ.505 Kasnije, nikejski carevi nastanjivali su Kumane i u svojim evropskim provincijama, a brojne Turke naselio je u Makedoniji i Mihailo VIII Paleolog.506 Stoga nije nikakvo ~udo {to ih u ovoj oblasti sre}emo u prvoj polovini XIV veka, daleko pre prvih turskih osvajanja u Evropi. Oni ~ine oko 1% stanovni{tva. Nakon neznatnog pada u razdoblju od po~etka veka do 20. godina, njihov broj se do 1338–1341. pove}ao na 1,67% stanovni{tva. Ovakav rezultat se mo`da mo`e objasniti i fragmentarno{}u izvora, ali nije nemogu}e da se broj Turaka zaista pove}avao, jer su oni kao najamnici ve} uveliko krstarili ovim prostorom te je sasvim mogu}e da su se na njemu kao pojedinci po~eli i zadr`avati, odnosno naseljavati. Tako od negr~kih naroda oni, po brojnosti, dolaze posle Slovena, Latina i Vlaha. Ono {to je tako|e uo~ljivo, to je da ih ima vi{e u oblasti Strimona nego na Halkidici. Od turskih naroda, u ovo vreme, u isto~noj Makedoniji najrasprostranjeniji su bili Kumani. Oni ~ine 45,71% ukupnog broja Turaka. Pri tom treba re}i da su kao Kumani ra~unati samo oni koji su ozna~eni kao takvi, {to ne zna~i da se oni ne kriju i iza nekog od turskih imena odnosno nadimaka. Odmah se zapa`a da je etni~ko ime Komanoj, Komana preraslo u li~no. Od 13 slu~ajeva gde nailazimo na ime œKumanŒ ono je upisano kao li~no ~ak deset puta, a samo u tri slu~aja se radi o nadimku odnosno prezimenu. Nosioci ovih nadimaka su Mihailo Komanos iz Panagije507 i Jovan Komanos iz Selade,508 i udovica Kali Komana iz Stomiona.509 Uo~ljivo je da u kumanskim porodicama preovla|uju hri{}anska imena, {to nesumnjivo svedo~i o njihovoj verskoj pripadnosti. Neki od njih su i sami postali sve{tenici. Npr. u selu Ahino, na metohu Lemin, u doma}instvu sve{tenika Teodora `iveo je i njegov brat Komanos.510 Teodor je kao œKumanovŒ brat i sam morao imati kumanske krvi. Sli~no, u Melicijani nalazimo Irinu udovicu popa Manojla sa k}erkom Komanom.511 Komani je svakako jedan od roditelja morao biti kumanskog porekla. Istina to nije morao biti otac, ve} mo`da majka Irini. Ali nesumnjivo je da su se Turci, kao i drugi narodi Carstva, me{ali sa Grcima. Ime Sarakin, tj. Saracen (Sarakhnoj) tako|e se javlja kao li~no, a iza njega se verovatno kriju Turci.512 Nalazimo ga na dva mesta. U Evnuhionu 1318. to ime nosi
504 505 506 507 508 509 510 511 512

Acropolitae, Cronikh eggrafh, 131; 26, 28. Brand, The Turkish Element, 13. Charanis, The Transfer of Population, 150. Lavra II, br. 109, 413. Isto, 739. Xenophon, br. 25, 7. Esphigmen, br. 8, 25/26. Iviron III, br. 75, 12/13. Brand, The Turkish Element, 3.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

175

sin Teofana Alduvina,513 a u Melicijani sin udovice Evdokije, `ene Cakona (tou Tzakwnoj) Konstantina.514 Mo`emo pretpostaviti da se Turci kriju i iza nadimka Persikhj, ~iji su nosioci dvojica parika iz Lorotona: Leon Persikis i Teodor Persikis.515 Dakle, kao i ostali negr~ki narodi u Carstvu i Turci su primali hri{}anstvo i asimilovali se. Ponekad, pored svojih turskih nadimaka odnosno prezimena, nose ~isto gr~ka imena, npr. Kalos Sakis (Sakkhj) iz Neohoriona i njegov sused Jevstatije Sakis, koji je svom sinu dao gr~ko ime Agapit.516

ALBANCI
Albanci se u izvorima pojavljuju u XI veku, a po~inju u ve}em broju da naseljavaju Carstvo od XIV veka.517 Tada su se pro{irili na Tesaliju, Etoliju, Akarnaniju i pojedine delove Makedonije.518 Na{i izvori ih bele`e jo{ na samom po~etku XIV veka. [tavi{e, tada ih je, statisti~ki posmatrano, bilo vi{e nego u potonjim godinama. Izvori govore o postepenom opadanju broja Albanaca, mada sa takvim zaklju~cima treba biti oprezan zbog fragmentarnosti izvorne gra|e. Npr. u selu Kato Volvo ~ije stanovni{tvo mo`emo da pratimo sve do 1341, nalazimo 1301. godine Georgija œAlbancaŒ. Me|utim, ni u jednom od praktika posle 1301. nema vidljivih tragova Albanaca. To se, bar u ovom slu~aju, mo`e objasniti helenizacijom. Naime, Georgije je imao dvojicu sinova sa gr~kim imenima, Miristikosa i Asimopulosa,519 {to je nesumnjivi pokazatelj helenizacije. U ostalim slu~ajevima gde sre}emo albanska imena, naj~e{}e kao prezimena, uglavnom se radi o ve} helenizovanim Albancima. Npr. u selu Pinson nalazimo udovicu Kali Kurte{o (Kourtesw).520 Da se radi o `eni Albanca svedo~i prezime Kurte{, ali gr~ki sufiks -w ukazuje na helenizovano ime. Osim toga, sama Kali nosi gr~ko ime. ^ak i u Neohorionu, koji bele`i najve}i broj porodica sa albanskim imenima, ima potvrda helenizacije. Tamo je `ivela razgranata porodica Kulubarda (Kouloumpardoj), koja broji {est doma}instava. Najpre je naveden Georgije Kulubard, sa kojim `ivi i njegov brat gr~kog imena Kalos.Njegov brat Jovan o`enjen je Grkinjom Areti i sinu je dao gr~ko ime Stamatik. Njihov brat Pepani ostavio je iza sebe udovicu Vasiliki.521 U preostala tri doma}instva zastupljena su samo hri{}anska imena.522
513 514 515 516 517 518 519 520 521 522

Chilandar I, br. 40, 43. Iviron III, br. 79, 8/9. Lavra II, br. 109, 254. Isto, 286 i 291/292. Charanis, The Formation of The Greek People, 96 i Ferjan~i}, Albanci, 286. Ferjan~i}, Albanci, 295. Iviron III, br. 70, 275. Lavra II, br. 109, 93. Isto, 266, 267, 270. Vidi isto, 268, 269 i 289.

176

Zorica \okovi}

Osim {to su se me{ali sa Grcima, {to se i moglo o~ekivati, Albanci su se me{ali i sa Slovenima koji su, izgleda, i sami bili delimi~no ili potpuno helenizovani. U nekim doma}instvima nalazimo pripadnike sva tri naroda. U Gradi{ti, `ivela je Zorana, udovica Vasilija œAlbancaŒ sa k}erkama Kali, Marijom, Hrisi i Stanijom. Dakle od oca Albanca i majke Slovenke dve k}eri nose gr~ka, jedna hri{}ansko, a jedna slovensko ime. U Zoraninom doma}instvu `ive i dvojica njenih zetova, od kojih jedan ima neobi~an gr~ki nadimak, œSecikrastavacŒ (Sfaxagkourhj).523 Ova porodica je verovatno delimi~no helenizovana, a onaj etni~ki element koji jo{ uvek uspeva da se o~uva jeste slovenski (jedna k}er ipak ima slovensko ime, Stanija), a ne albanski. Donekle sli~an primer nalazimo u Seladi, gde je upisana Irina, udovica Georgija Esfagmena sa dvojicom sinova Hrisom i Alvanitisom, tj. Albancem.524 Nadimak njenog mu`a je gr~ki, ime jednog sina slovensko, dok drugi nosi kao li~no etni~ko ime, {to je jedan od pokazatelja helenizacije.

JERMENI
Me|u etni~kim grupama koje sre}emo u Makedoniji XIV veka bilo je i Jermena. U vreme kada je Vizantija bila neuporedivo ve}eg obima, pre turskih osvajanja u Maloj Aziji i ^etvrtog krsta{kog rata, oni su bili jedna od najsna`nijih etni~kih grupa. Skoro pola milenijuma, od VI veka pa do bitke kod Mancikerta, igrali su veliku ulogu u vojnom i politi~kom `ivotu Carstva. Mnogi carevi koji su sedeli na carigradskom prestolu bili su jermenskog porekla. Naravno, svi oni su bili helenizovani. Vizantijske vlasti ~esto su vr{ile preme{tanje stanovni{tva iz jednog kraja Carstva u drugi, a takvim prisilnim migracijama bili su izlo`eni i Jermeni. Jedna od najve}ih bila je u toku vladavine Vasilija II, koji je i anektirao veliki deo Jermenije, tj. Vaspurakansku oblast.525 U evropskim oblastima jermenska sela su postojala bar do kraja XII veka. Zna se da su u Solunu u XIII veku imali sopstvenu crkvu.526 Verovatno je specifi~nost njihove vere i upornost da joj ostanu odani razlog tome da su se tako dugo odr`ali u krajevima daleko od matice. Ne treba isklju~iti mogu}nost da Jermeni koje mi nalazimo u Makedoniji u prvoj polovini XIV veka vode poreklo od onih Jermena koji su u XIII veku imali svoje naseobine u Maloj Aziji, a koji su odatle izbegli pred turskom najezdom. Nalazimo ih samo u nekoliko naselja. U selu Gurne sre}emo Kali, k}erku Georgija Varde (tou Barda).527 Ona nosi gr~ko ime, a o jermenskom poreklu njenog oca svedo~i prezime Varda, koje je, u stvari, ~esto jermensko li~no ime.528 U Kria Pigadia, `iveo je Konstantin Cimiskije (Tzumiskhj).529 Njegov nadimak je jermenski i odgo523 524 525 526 527 528 529

Isto, br. 91 III, 234/235. Isto, 73. Ostrogorski, Istorija Vizantije, 299. Veoma detaljno o ulozi Jermena u Vizantijskom Carstvu v. Charanis, The Armenians. Lavra II, br. 109, 21/22. Charanis, The Armenians, 221. Lavra II, br. 109, 420.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

177

vara ~estom gr~kom pridevu kondoj.530 U Gomatu, 1321, upisani su Georgije œJermeninŒ (Armenhj), od unuke zet Plumo (thj Ploumouj),531 Dimitrije œJermeninovŒ (tou Armenh) sa k}erkom gr~kog imena Triakondafilina532 i V(o)lkan, od k}erke zet œJermeninovŒ sa `enom Irinom i sinom Dimitrijem.533 U Melicijani nalazimo Georgija Armenopula. Njegov sin nosi gr~ko ime Kalos,534 a samo Georgijevo prezime sastoji se od etni~kog imena i gr~kog sufiksa, {to je samo jo{ jedna potvrda helenizacije.

CIGANI
Na{i izvori potvr|uju da je Cigana bilo na Balkanu i pre dolaska Turaka. Pretpostavlja se da su u Carstvo do{li iz Jermenije i neki se sre}u u Carigradu jo{ sredinom XI veka. Nazivani su œEgip}animaŒ (Aiguptioi) ili Katsibeloj, Katzibeloj.535 Njihov broj u isto~noj Makedoniji XIV veka bio je neznatan — nalazimo ih samo u ~etiri porodice, {to ~ini 0,11% ili hiljaditi deo stanovni{tva popisanog u prakticima. Pri tom treba imati u vidu da se radi o stanovni{tvu koje je sklono nomadskom na~inu `ivljenja i da mi sre}emo samo pojedina~ne slu~ajeve Cigana koji su se privoleli sedela~kom `ivotu. Stoga je mogu}e da je broj Cigana u Carstvu bio ne{to ve}i. Koliko je vizantijska birokratija bila nepoverljiva prema njihovom sedela{tvu mo`da indirektno govori primer koji smo ve} naveli. To je onaj slu~aj da se `ena javlja na ~elu doma}instva i pored `ivog mu`a. Re~ je o Ani Limocervulovoj udatoj za verovatno prido{log œCiganinaŒ (Aiguptioj), {to je njemu upisano kao li~no ime.536 Iz ovoga vidimo da su se Cigani me{ali sa doma}im stanovni{tvom i verovatno asimilovali. O tome jo{ ubedljivije govori primer iz Gradi{te, gde je `iveo Mihailo, sin Georgija Kacivela, tj. Ciganina. Jedan od njegove bra}e nosi gr~ko ime Stamatis, a sam Mihailo o`enjen je slovenskom `enom Zoranom.537 To navodi na zaklju~ak da su se oni Cigani koji su œodabraliŒ sedela~ki `ivot me{ali sa drugim narodima i veoma brzo asimilovali budu}i da su bili okru`eni morem etni~ki druga~ijeg `ivlja.

JEVREJI
Me|u podanicima Vizantijskog carstva bilo je i Jevreja. Oni su obi~no `iveli u gradovima, a od vremena Mihaila Paleologa u`ivali su versku toleranciju.538 Mi smo u celokupnoj izvornoj gra|i, nai{li samo na jednog Jevrejina. U Gomatu, me|u La530 531 532 533 534 535 536 537 538

Triantafullidhj, Ta onomata, 81–82. Lavra II, br. 109, 622. Isto, 635. Isto, 641. Iviron III, br. 70, 18/19. Soulis, The Gypsies, 141–165. Xeropotam, br. 18 F II, 14. Lavra II, br. 91 III, 233. Charanis, The Jews, 76.

178

Zorica \okovi}

vrinim paricima upisan je oko 1300. Jovan iz Judeje (ex Ioudaiwn).539 Ovo obja{njenje da se radi o ~oveku iz Judeje mi smo shvatili kao da je re~ o ~oveku judejske vere. Naime, u istom selu 1321. nalazimo Jovana œ(Po)kr{tenogŒ (Bebaptismenoj),540 koji bi mogao biti isti onaj Jovan iz Judeje. Jedino {to nas onemogu}ava da budemo potpuno sigurni u takav zaklju~ak jeste ~injenica da je 1300. godine kao njegova `ena upisana Teodora, a 1321. Teodoti. Mogu}e je da se radi o gre{ci. Me|utim, A. Laiu uop{te nije sumnjala da se ne radi o istom ~oveku.541 Kao argument se mo`e navesti jo{ i to da raspored navo|enja doma}instava odgovara onom iz 1300. Tako|e, da je od ro|enja bio hri{}anin, Jovan sigurno ne bi bio upisan kao Jovan œ(Po)kr{teniŒ. Ono {to se ne mo`e doku~iti to je kada i za{to je Jovan do{ao u seosku sredinu i {ta ga je navelo na promenu vere. Da li je to bila svojevoljna odluka ili je kao manastirski parik morao biti hri{}anin?

MA\ARI
Ma|arsko ime sre}emo samo u jednom mestu, Radolivu. Radi se o doma}instvu Vasilija Varadija (Baradhj). U posebnom doma}instvu `ivi njegov brat Nikola koji je svom sinu dao italijansko ime Gavala.542 U popisu izvr{enom 1341. nalazimo neke ~lanove njihovih doma}instava: Zoi, udovicu Vasilijevog sina Marina, koja je 1341. upisana samo kao Marinja, tj. `ena Marinova; osim njene dece, sa njom `ive i jetrva Kali, Nikolina udovica, kao i dever Teodor sa sinovima. Godine 1341. oni svi `ive zajedno i zajedno pla}aju porez.543 Ne{to dalje u popisu nalazimo jo{ dve porodice sa istim prezimenom: Ni}ifora i Konstantina Varadija.544 Te{ko je re}i kako su oni dospeli u ovo planinsko selo isto~ne Makedonije. Verovatno se radi o sasvim pojedina~nom slu~aju koji nije imao veze sa nekim op{tim kretanjima i zbivanjima u toj oblasti ili okolini.

ZAKLJU^AK
Stanovni{tvo isto~ne Makedonije nije bilo etni~ki homogeno. Iako su Grci, u prvoj polovini XIV veka, svakako dominantna etni~ka grupa, znatno je i prisustvo drugih naroda, prvenstveno Slovena, koji su, izgleda, bili jedini negr~ki narod koji je jo{ uvek sa~uvao svoja etni~ka obele`ja. Ostali koje sre}emo: Vlasi, Latini, Turci u naj{irem smislu, Jermeni, Albanci, Cigani… ve} su, izgleda, bili helenizovani. Naj~e{}e ih prepoznajemo po etni~kim imenima koja nose, ponekad kao li~na, a
Lavra II, br. 91 III, 5. Isto, br. 109, 590. 541 Laiou, The Peasant Society, 134–135. 542 Iviron III, br. 74, 110/111. O imenu Varadi vidi Jordan, Al numelor, 480, a o imenu Gavala Triantafullidhj, Ta onomata, 92. 543 Iviron IV, br. 87 A, 125/126 . 544 Isto, 134–136.
540 539

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

179

ponekad kao nadimak uz ime koje je moglo biti i ~isto gr~ko, a {to je dokaz helenizacije. Ve} ranije smo rekli da se prou~avanje etni~ke slike Makedonije, u prvoj polovini XIV veka, svodi na izu~avanje odnosa gr~ke i slovenske populacije. Pripadnici i jednog i drugog naroda upisivani su na potpuno isti na~in. Obi~no je uz li~no ime doma}ina davana i neka bli`a odredba: ime bar jednog od njegovih roditelja, nadimak, naziv dodatnog zanimanja kojim se parik bavio, naziv mesta iz kojeg je do{ao... Kao {to smo videli, u ve}ini slu~ajeva ta imena su crkveno-hri{}anska tako da ne daju podatke o etni~koj pripadnosti svog nosioca, kao {to to ~ine narodna imena. Kad je re~ o narodnim imenima, smatramo da slovenska imena u jednoj porodici ukazuju na njeno slovensko poreklo, ne mnogo udaljeno od vremena kada je takvo ime bilo zabele`eno u izvorima, ali ne isklju~uje helenizaciju te porodice. Ovo tim pre {to neka slovenska narodna imena prerastaju u porodi~na dok ~lanovi tih porodica nose neutralna, a ponekad i gr~ka imena. Siguran pokazatelj da se porodica nije helenizovala i da jo{ uvek govori slovenski jeste ~injenica da deca i unuci roditelja sa slovenskim imenima i sami nose slovenska imena. Ukoliko, pak, deca roditelja sa slovenskim imenima imaju gr~ka imena, re~ je o helenizaciji. [to se ti~e gr~kih necrkvenih imena, njih nose sami Grci, kao i helenizovani pripadnici drugih naroda. Sa nadimcima je situacija ne{to slo`enija. Istina, onaj ko nosi gr~ki nadimak najverovatnije je Grk i nalazi se u sredini u kojoj se govori gr~ki, dok je onaj ko nosi slovenski nadimak najverovatnije Sloven i nalazi se u sredini u kojoj se govori slovenski. Me|utim, ne sme se isklju~iti mogu}nost da pripadnici jednog naroda mogu dati pripadnicima drugog naroda nadimak na svom jeziku a da on bude op{teprihva}en, npr. da parik za kojeg je sasvim jasno da poti~e iz slovenske porodice i koji i sam nosi slovensko li~no ime ima nadimak na gr~kom jeziku. Na ovakve slu~ajeve naj~e{}e se nailazi u dvojezi~nim podru~jima, gde je takav nadimak bio podjednako razumljiv i jednoj i drugoj etni~koj grupi. Sve ovo treba imati u vidu prilikom dono{enja kona~nog zaklju~ka o odnosu ova dva naroda, a ne samo broj~ani odnos zastupljenosti gr~kih i slovenskih imena i nadimaka u odre|enoj sredini, prikazan u na{im tabelama. Pri tom, nikako se ne sme zaboraviti da je stvarnost, ipak, znatno kompleksnija nego {to se to statisti~ki mo`e prikazati. Isto tako, izvori nas, ponekad, onemogu}avaju da prona|emo re{enja za sva pitanja koja nam se name}u u toku istra`ivanja, a samim tim i da damo sigurne zaklju~ke. Ono {to, ipak, mo`emo re}i, to je da se slovenska imena i nadimci javljaju u ne{to vi{e od jedne ~etvrtine doma}instava, ali to svakako ne zna~i da se u svim tim slu~ajevima radi o nehelenizovanim Slovenima. Imali smo prilike da vidimo da su neke porodice zadr`ale slovenske nadimke i nakon {to su se helenizovale. S druge strane, ne sme se zaboraviti da se jedan broj Slovena verovatno krije iza crkvenih imena. Rasprostranjenost slovenske populacije u isto~noj Makedoniji nije svuda podjednaka. Na zapadnoj Halkidici, u koju smo mi ura~unali i poluostrva Kasan-

180

Zorica \okovi}

dru i Longos, kao i u samoj dolini Strimona, videli smo da nehelenizovanih Slovena gotovo uop{te nema. U onih nekoliko pojedina~nih slu~ajeva u kojima nailazimo na njih, naj~e{}e se radi o prido{licama, {to se vidi po njihovim nadimcima koji govore da su stigli iz zapadne Makedonije ili okoline grada Strumice, a to su oblasti koje su obilovale Slovenima. Ipak, iz izvora se vidi da su Sloveni nekada bili prisutni u ovim oblastima, mada u nevelikom broju, ~ime se i mo`e objasniti njihova helenizacija. Na isto~noj Halkidici prisustvo Slovena je znatno. Njihova imena se javljaju u jednoj tre}ini doma}instava, s tim {to njihov broj, uop{teno posmatrano, opada; odnosno, oni se helenizuju (slu~aj u selima Simeon, Selada i Gradi{ta). Ima sela u kojima je helenizacija skoro potpuno sprovedena, kao {to su Jeris i Gomat; dok sa druge strane ima onih u kojima dolazi do porasta slovenske populacije, kao {to su Metalin i Kondogrik. Stoga mo`emo re}i da je situacija na isto~noj Halkidici {arolika. Jo{ je ve}e prisustvo Slovena u planinskim oblastima Kedriliona i Volvona na desnoj obali Strimona, naro~ito u selima Vra{ta i Kru{ovo. Ipak, slovenska populacija se najbolje o~uvala u planinskoj oblasti Pangeja. Tamo je skoro polovina stanovni{tva slovenska. U nekim selima Sloveni su ~ak brojno dominantni u odnosu na Grke, kao u Ovilu, Vorisku ili metohu Svetog Pantelejmona. Tu su Sloveni uspeli da se o~uvaju kao sna`na etni~ka grupa sve do dolaska Turaka. O tome najbolje svedo~e sudbine Dobrovikije i Ovila. Ova sela su, usled turskih pusto{enja, raseljena u razdoblju od 1316. i 1341. Dakle, ~itavu deceniju pre nego {to su Turci izvr{ili prva trajna osvajanja u Evropi. Ono {to sa sigurno{}u mo`emo da zaklju~imo, jeste da je na prostoru isto~ne Makedonije svakako do{lo do helenizacije, ali da je ona spora i da je do dolaska Turaka ostala nedovr{ena. Istovremeno, ova oblast, jezi~ki posmatrano, ~ini prelaz izme|u dve druge homogene oblasti: severne, u kojoj se govorilo slovenski i ju`ne, u kojoj se govorilo gr~kim jezikom. Ono {to se svakako jo{ mora pomenuti to je da je svaka podela na slovensku i gr~ku sredinu, odnosno ~isto gr~ku i ~isto slovensku populaciju, ve{ta~ka. Iz izvora se jasno vidi da su seljaci u pojedinim oblastima razumevali oba jezika i drugo, da je broj me{ovitih brakova velik. U takvim brakovima, ponekad, neka deca nose slovenska, a druga gr~ka imena.Takve porodice se sigurno ne mogu svrstati samo u jednu etni~ku grupu, jer sadr`e elemente oba naroda. Bilingvizam i koegzistencija su bile uobi~ajena pojava, te smatramo da su upravo one glavni faktor helenizacije, budu}i da je u takvim me{ovitim sredinama vremenom dolazilo uglavnom do prevage gr~kog etni~kog elementa. Stoga nam se ~ini da se etni~ka o~uvanost Slovena ne mo`e objasniti samo njihovom otporno{}u na gr~ki uticaj, ve} i imigracijom, verovano laganom, iz severnijih oblasti u kojima su oni bili dominantna etni~ka grupa.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

181

DODACI
Ç. SPISAK IMENA
BIBLIJSKA, KALENDARSKA I GR^KA IMENA Mu{ka Agaphtoj Iv. III, 79, 402; 86, 313, Lav. II, 109, 73, 285, 292, 293. Agapioj Xer, 18 B, 44; D II, 34. Aqanasioj*545 Akakioj Lav. II, 109, 71, 72; Akaki7 Hil, 506. Alexioj Iv. IV, 87, 77; Zog, 17, 59. Aliathj Iv. IV, 86, 257. Anastasioj* Andreaj* Andronikoj Iv. III, 70, 22, 86; 75, 39, 48, 50, 231; 79, 35, 43, 46, 203; Iv. IV, 86, 30, 76; Lav. II, 109, 218, 327, 348, 349, 415, 465, 486; Esph, 14, 154; 15, 118; Xen, 25, 63; Xer, D II, 45; F I, 29; F II, 33; Chil. I, 39, 104; 40, 69; Andronik Hil, 408/409. Anqhj Lav. II, 109, 141, 197; Xer, D I, 36; E I, 13. Antwnioj* Arguroj Iv. III, 70, 287, 291, 301; Lav. II, 104, 94; 105, 7; 109, 221, 222, 229, 278, 396, 425, 433, 443; 112, 9. Xen, 13, 177. Aroulhj Iv. IV, 87, 65. Arsenioj* Asimopouloj Iv. III, 70, 295. Asproiwannhj546 Iv. IV, 86, 258. Balsamwn Iv. III, 70, 101, 292; 75, 134; 79, 119. Basilakhj Lav. II, 109, 440. Basileioj* Blasioj* Gabrhl* Gauraj* Gerbasioj* Lav. II, 109, 462. Gewrgioj* Grhgorioj* Damianoj* Danihl* Daubid* Dhmhtrioj* Dhmhtritzhj Lav. II, 91 I, 47. Diaswrhnoj Iv. IV, 86, 320. Doroqeoj* Eugenikoj Xen, 25, 104. Eudokimoj Lav. II, 109, 577. Euqumioj Lav. II, 109, 388, 554. Eunostioj Xer, 18 A, 74. Euretoj Esph, 14, 47. Eustaqioj* Zacariaj* Zwmakhj Iv. IV, 87, 192. Hliaj* Qeiotokioj Iv. III, 79, 228, 401; Iv. IV, 86, 308; Lav. II, 109, 146, 154, 194, 204, 211, 254, 263, 460, 484, 510, 521, 615, 682, 929, 934; Esph, 14, 33, 104; 15, 65; Xen, 25, 107, 108. Qeiotokhj Lav. II, 104, 80, 82. Qeñkdist Hil, 74/75.

545 Na ovaj na~in su ozna~ena imena za koja nismo navodili gde se nalaze u izvorima. Razlog za to je {to nas imena zanimaju kao pokazatelji ne~ije etni~ke pripadnosti, a ova imena to nisu. Re~ je o biblijskim i hri{}anskim, odnosno kalendarskim imenima, koja smo mi, za potrebe na{eg rada, nazvali neutralnim. Veliki broj tih imena je, po svom poreklu, gr~ki, ali su ih nosili i pripadnici drugih hri{}anskih naroda. Uz to, ova imena su i najfrekventnija te bi njihovo navo|enje u izvorima samo nepotrebno optere}ivalo tekst. Mesta u izvorima naveli smo samo za ona kalendarska imena koja su veoma retka i za koja nismo bili potpuno sigurni da su u prvoj polovini XIV veka bila rasprostranjena me|u negr~kim narodima, kao npr. Filaret, Pamfilije i sl. 546 Ovo ime se sastoji od samog imena i prideva koji se javlja kao prefiks. Takva imena su istovremeno i nadimci, te smo ih zato navodili i u spisku nadimaka.

182

Zorica \okovi}

Qeognwstoj Lav. II, 109, 321. Qeodosioj Lav. II, 91 III, 8; dodatak VIII, 17; Esph, 14, 142; 15, 107; Xen, 12, 9; 13, 14; 16, 8. Qeodwroj* Qeopemptoj Lav. II, 109, 293. Qeopistoj Lav. II, 104, 113/114. Qeotokhj Iv. III, 74, 105, 168, 217; Iv. IV, 87, 129, 152, 218. Qeotokioj Iv. III, 70, 283; 75, 413; Iv. IV, 87 B 105; Lav. II, 91 III, 42, 45, 66, 127; Esph, 15, 30; Xen, 16, 12, 17; Qeñtok7 Hil, 282, 403. Qeofulaktoj Iv. III, 70, 152, 290, 311; 74, 56; Iv. IV, 87, 14, 53; Lav. II, 109, 475; Zog, 29, 9, 16/17. Qeocarhj Iv. III, 74, 243, 244; Lav. II, 91I, 48; 109, 174, 545. Qerianoj Chil. I, 40, 52. Qetokioj Iv. IV 87, 94, 117 Qhrianoj Iv. III, 70, 300; 74, 96, 307, 324, 326; Iv. IV, 87, 102, 112; Zog, 29, 23. Qwmaj* Ierakarioj Iv. IV, 86, 79. Isaakioj* Iwannakhj Iv. IV, 87B, 203. Iwannakioj Iv. III, 74, 193; Iv. IV, 87, 182. Iwannhj* Iwannikaj Esph, 8, 35, 46; Iwannhkaj Xer, 18 D II, 25; Iwannikaj E II, 22. Iwannikioj* Kakogewrgioj Xen, 16, 15; dodatak II, 12. Kakoiwannhj Iv. III, 70, 304; Esph, 14, 118; 15, 80; Xer. 18 B, 47. Kallimanhj Iv. III, 77, 17, 21. Kaloiwannhj Iv. III, 79, 421; Iv. IV, 86, 79, 80; 87, 47. Kaloqetoj Lav. II, 109, 186, 204. Kaloj Iv. III, 70, 11, 19, 286, 287, 296; 75, 19, 34, 423; 77, 21, 123; 79, 18, 30, 410; Iv. IV 86, 20; Esph, 8, 27; 15, 127; Lav. II, 104, 45, 46, 65, 68/69, 89, 106, 107, 124, 151; 109, 89, 108, 140, 147, 193, 201, 221, 224, 227, 230, 232, 246, 266, 286, 338, 341, 356, 390, 401, 403, 418, 498; Chil. I, 41, 73. Kaloudhj Iv. III, 74, 60, 63, 65; Iv. IV 87, 57, 78, 160; Esph, 8, 49, 64; 14, 130; 15,

92; Xer. F II, 20; Lav. II, 104, 47, 48; 109, 574. Kanakioj Xen, 16, 12; Lav. II, 91 III, 132, 170; 109, 462. Katakalwn Lav. II, 104, 54, 78, 154, 155; Esph, 8, 12. Kedrhnoj Esph, 14, 139. Kontoiwannhj Xen, 25, 107; Lav. II, 109, 29, 190, 229, 257. Kosmaj* Kuriakoj Iv. III, 70, 58, 62, 85, 86, 126, 135, 137, 145, 148, 282; 75, 101, 164, 242, 245, 248, 249, 416; 79, 142, 214, 219, 220, 404; Iv. IV, 86, 75, 77, 84, 86, 89, 90, 95, 230, 254, 266, 278, 311; Lav. II, 91 I, 28, 36, 39, 43, 44, 50, 53; 91 III, 5, 25, 31, 41, 95, 123, 135, 156, 215, 217; 109, 333, 335, 474, 500, 514, 528, 535, 540, 542, 580, 600, 602, 606, 610, 675, 706, 762, 775, 797, 825, 857/858, 864, 867, 873; Esph, 8, 10, 66; Zog, 15, 12, 13, 20, 26; 17, 52; 29, 72; Xer, 18 A, 75, 76; B, 27, 48; D II, 8; D III, 3; Chil. I, 41, 68/69, 72, 74; Kiriëkâ Hil, 101, 159, 487. Kwnstakhj Iv. III, 77, 138, 143; Iv. IV, 87, 73. Kwnstantinoj* Kwnstaj Iv. IV, 87, 219. Ladanoj Lav. II, 109, 448. Lampethj Xen, 15, 7. Lewn* Limoiwannhj Esph, 14, 163. Loukaj* Maqaioj* Maliashnoj Iv. III, 74, 174. Manouhl* Marinoj* Markoj* Maurikioj Lav. II, 91 III, 97; 109, 906; Iv. IV, 87, 115; Mavrik7 Hil, 427. Maurianoj Lav. II, 104, 101; Xen, 25, 108. Maurobasilaj Iv. III, 75, 145; 79, 127. Mauroiwannhj Iv. IV, 87, 132; Lav. II, 109, 288. Maurokwnstaj Esph, 14, 31/32; 15, 30. Mauroj Iv. III, 70, 74, 102; 74, 299; Chil. I, 40, 68, 70. Melahrinâ Hil, 438.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

183

Melisshnoj Iv. III, 70, 297; 74, 117, 132; Iv. IV, 87, 200, 229. Melittinoj Esph, 15, 113. Micahl* Modestoj* Iv. IV, 87, 132; Xen, 15, 10; 25, 105. Moscoiwannhj Lav. II, 109, 340, 411; Esph, 14, 169. Moscoj Lav. II, 109, 372, 406, 434, 573; Iv. III, 79, 50; Moscwnaj Iv. IV, 87, 200. Muristikoj Iv. III, 70, 295; 75, 169; 79, 148; Iv. IV, 86, 281; Esph, 14, 179. Nestwr* Nhkhtaj* Nikhforitzhj Lav. II, 109, 365. Nikhforoj* Nikolaoj* Xanqoj Iv. IV, 86, 38. Xenoj Iv. III, 70, 25, 73, 75, 91, 290; 74, 116, 313; 75, 87, 128; 77, 70, 100; 79, 81; Lav. II, 91 I, 48; 91 II, 24; 91 III, 8, 12, 19, 105, 193; 104, 76, 93, 94, 107, 109, 136; 105, 17, 19; 109, 26, 29, 33, 36, 134, 173, 208, 237, 250, 281, 337, 342, 379, 466, 480, 485, 509, 549, 590, 591, 788; Esph. 8, 49, 78; 14, 17, 53, 56; 15, 16, 40, 41; Xen, 12, 9; 15, 14; 25, 15, 106; dodatak II, 7; Xer, 18 A, 80; D II, 1; E I, 9; Zog, 29, 55. Pagkaloj Iv. III, 74, 99, 106, 107, 124, 236, 237; Iv. IV, 87, 111, 149; Xen, 16, 6; Zog, 29, 52. Pamfiloj Lav. II, 109, 363. Panagiwthj Iv. III, 70, 21, 82, 288, 291, 299; 74, 82, 130, 317; 75, 29, 36/37, 151, 153, 255, 424, 426; 77, 126; 79, 26, 33, 42, 131, 133, 226, 411, 413; Iv. IV, 86, 25, 33, 34, 94, 264, 268, 306, 309, 320; 87, 137, 156, 172; Lav. II, 91 III, 58; 104, 102, 113, 116; 105, 13; 109, 37, 200, 215, 233, 249, 346, 354, 355, 374, 458, 608, 660, 682, 909;Esph. 8, 22; 14, 83; 15, 51; Xen, 12, 6; 13, 10; 16, 16; 25, 104; dodatak II, 5, 6; Xer, 18 F II, 15, 34; Chil. I, 40, 64; 41, 78; Panagiñtâ Hil, 139. Panaretoj Lav. II, 109, 634. Panaristoj Xer, 18 F II, 26.

Paraskeuaj Iv. IV, 86, 91; Lav. II, 109, 485; Xen, 16, 6, 12; Xer, 18 B, 5; F I, 20; F II, 23. Pascalhj Iv. III, 70, 380; 74, 6, 7, 83, 86, 88; 79, 503; Iv. IV, 86, 393; 87, 4, 13, 107, 108, 115; Lav. II, 109, 505; dodatak VIII, 20; Esph, 8, 29; 14, 7; 15, 8/9; Paskalâ Hil, 342. Pauloj* Pacunikolaoj Lav. II, 91 III, 165; 109, 858, 907, 908. Pepanoj Lav. II, 109, 270; Chil. I, 39, 118. Petraleifhj Iv. III, 70, 283; 79, 401. Petraloifaj Iv. III, 75, 413. Petroj* Poqhtoj Zog, 15, 12. Polueuktoj Lav. II, 109, 228. Potamioj Lav. II, 112, 13. Potamhj Iv. III, 77, 109; Lav. II, 105, 18; 109, 308. Prokopioj Iv. III, 77, 105; Iv. IV, 87, 147; Lav. II, 109, 500. Ptwcarhj Iv. IV, 87, 223, 224. Purroj Lav. II, 109, 231; Pir Hil, 190. Rwmanoj Lav. II, 91 III 203; 104, 134; 105, 12; 109, 355; dodatak VIII, 12, 19; Roman Hil, 59, 126. Sabbaj* Samouhl* Samywn* Saranthnoj Iv. IV, 87, 192; Lav. II, 104, 78, 105; 109, 46. Semanoj Iv. III, 74, 104; Iv. IV, 87, 116. Semnoj Xer, 18 D III, 31; F I, 19. Sergioj* Sidhroj Lav. II, 105, 17. Solomwn* Staurakioj Iv. III, 74, 122. Stamatikoj Iv. III, 70, 5, 297; 75, 11, 424; 79, 10, 401. Stam(m)athj Iv. III, 70, 9, 98, 123, 293, 294, 379, 381; 74, 47, 95, 171, 250, 304, 306; 75, 166, 197, 257, 421, 428, 512; 79, 40, 144, 169, 228, 407, 502; Iv. IV, 86, 9, 256, 269, 317, 319; 87, 62, 103, 115, 148, 168, 210, 216, 229; Lav. II, 91 III, 190, 233; 105, 21; 109, 27, 73, 113, 133, 184, 230, 252, 253, 267, 279, 312, 366, 370, 406, 513, 587, 604, 618, 625, 712, 848,

184

Zorica \okovi}

914, 916, 937; 112, 10; Esph, 8, 36, 51, 76; 14, 23, 52; 15, 37, 39; Xen, 15, 8; 16, 16; 25, 11, 13, 105, 108; Zog, 17, 60; Xer, 18 A, 46; B, 16; D I, 44; DII, 18; E II, 14; Chil. I, 41, 68, 72; Stamatâ Hil, 133, 409. Stashnoj Iv. III, 70, 284, 300; 75, 414; 79, 402; Xer, 18 A, 104; B, 37; D I, 40; DII, 38; E I, 15. Stauroj* Steilianoj Iv. III, 75, 425; 79, 412, 504; Sthleianoj Lav. II, 109, 380; Stulianoj Iv. IV, 86, 322. Stefanoj* Strathghj Lav. II, 104, 28. Strathgioj Lav. II, 109, 252, 322, 478; Xen., 16, 5, 11, 16, Xer, 18 F II, 27; Chil. I, 40, 57. Sumewn* Swthrhj Lav. II, 109, 112. Triakontafulloj Iv. III, 70, 10; 75, 17; 79, 16; Iv. IV, 86, 6; Lav. II, 109, 275, 369. Trufwnaj * Trifullhj Lav. II, 109, 849; Esph, 8, 68. Trufullioj Lav. II, 91 III, 157. Tucwnaj Iv. III, 74, 274. Filaretoj Iv. III, 75, 431; 79, 417; Iv. IV, 86, 310. Filippoj Iv. III, 75, 97; 79, 89; Iv. IV, 86, 286; Xer, 18 A, 112; B, 41. Filoqeoj Esph, 8, 59. Fwkaj Lav. II, 104, 17; 109, 130, 346. Fwsthrhj Lav. II, 104, 76. Fwteinoj Iv. III, 70, 14, 73, 75; 74, 6, 25, 40, 60, 64, 96, 151, 152, 165, 259; 75, 24, 128, 138; 79, 22, 122, 131, 406; Iv. IV, 87A, 11, 25, 27, 33, 34, 39, 109, 117, 211, 226; Lav. II, 91 I, 34; 91 III, 31; 104, 17, 48, 57, 96, 122, 152; 109, 372, 601, 608; Esph, 8, 67; Xen., 15, 6; Zog, 29, 60; Chil. I, 41, 59, 80 Fwtioj Iv. III, 70, 75; Iv. IV, 87, 29; Lav. II, 109, 508. Fwthj Iv. IV, 87 B, 29. Calkoj Iv. III, 74, 69. Cantrhnoj Iv. III, 74, 68. Chwnatoj Esph, 8, 70. Cristoforoj *

Cristodouloj Iv. III, 75, 145; 79, 127; Lav. II, 109, 202, 218, 222, 262/263, 279, 282, 306, 332, 405, 429. Esph, 8, 55; 14, 94, 153, 160, 161; 15, 58, 118, 123; Hristodoul Hil, 43, 76, 229/230. Crusafhj Lav. II, 109, 190, 505. Crusoj, Crusoj Iv. III, 74, 48, 88, 89, 298; 77, 131; Iv. IV, 87, 41, 226; Lav. II, 91 III, 73; 109, 742, 778; Esph, 8, 53, 71; 14, 26, 44, 45; 15, 12, 26, 30, 35, 36; Xer, 18 A, 103; B, 37; Zog, 29, 61. (v. spisak slovenskih imena) @enska imena Agaphtinh Lav. II, 109, 139. Aggelina* Iv. IV, 86, 39. Adrianh (prema kalendarskom Adrianoj) Iv. III, 70, 272 Aqanasia* Aikaterinh* Alexandrw (po mu`u) Xen, 25, 97, 98. Alexia Iv. IV, 86, 260. Amassianh Lav. II, 104, 116; Amaseianh 109, 166. Anastasia* Anna* Antwnia* Aporupth Lav. II, 109, 317. Argurh Iv. III, 70, 148; 75, 2, 33; 79, 205; Iv. IV, 86, 77; Lav. II, 91 III, 63; 109, 237, 300, 518, 629; Xen, 12, 9; 13, 15; 15, 9; 25, 8, 103. Argurw Lav. II, 109, 360. Areth Iv. III, 70, 23, 83, 91, 95, 287; 75, 87, 106, 138, 157; 79, 81, 122, 136, 421; Iv. IV, 86, 75, 96, 275; 87, 30; Lav. II, 91 III, 68; 109, 267, 272, 305, 328, 337, 418, 443, 467, 600, 803; Xen, 12, 11; 13, 17; 16, 8; dodatak II, 8; Xer, 18 A, 32, 90; D II, 21, 23, 31, 35; D III, 7, 39, 43, 47, 52; E II, 27; E III, 18; F I, 3; F II, 4; Zog, 17, 47, 62; Aretië Hil, 327. Arcaggelhnh Lav. II, 109, 488. Arcontia, Lav. II, 91 II, 26; Arcontw Lav. II, 109, 554. Asimhna Lav. II, 104, 98. Basilikh Iv. III, 70, 63, 307; 75, 103, 416, 430; 79, 416; Lav. II, 109, 140, 146, 240,

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

185

270, 505, 895, 934; Esph, 14, 146; 15, 111; 25, 9; Xer, 18 F II, 20. Basilw Iv. III, 70, 140, 272; 74, 222, 239, 270; 75, 240; 79, 212; Iv. IV, 86, 32. Bruona Iv. IV, 87 B, 187. Galhnh Lav. II, 104, 135; 109, 471. Gewrgia* Giannw Iv. IV, 86, 393. Dafnh Iv. III, 75, 151, 190; 79, 132; Xen. 25, 14, 97, 102; Dafnië Hil, 413. Dhmhtra* (od Dimitrije) Dhmhtrw Iv. III, 70, 301; Iv. IV, 86, 275; 87, 179; Lav. II, 109, 396, 570; 112, 9. Drosianh Iv. III, 75, 95; 79, 87; Lav. II, 109, 474, 639; Xen, 16, 20. Drosila Xer, 18 F II, 13. Eirhnh* Elenh* Elisabet* Elefantinh Lav. II, 109, 582. Episkeptitissa Iv. III, 74, 225. Erwtikh Lav. II, 109, 504. Eugenia* Eugenw Lav. II, 109, 481, 495, 503, 516, 933; Xen, 12, 9; 13, 15; 16, 7; 25, 11, 64, 99; dodatak II, 7. Eudokia* Eumorfia Iv. III, 74, 211; Lav. II, 109, 188; 112, 19; Çemorâfië Hil, 61. Eunostia Iv. III, 77, 81; Lav. II, 109, 131, 170, 509, 561; Chil. I, 40, 46. Eufhmia* Eufrosunh Iv. III, 70, 382, 385; 74, 56; 75, 30; 79, 27; Iv. IV, 86, 251/252; Lav. II, 104, 97, 129; 109, 41, 69, 233, 239, 247, 480, 490, 499, 502, 506, 517, 548, 598, 611, 637, 744, 883, 935; Esph, 14, 118; 15, 80/81; Xen, 25, 63; Xer, 18 D I, 45; Zog, 29, 55; Chil. I, 41, 73, 80; Çefrosina Hil, 288. Zouzana Xer, 18 A, 112; B, 40; D III, 50; F I, 16; F II, 10. Zwh Iv. III, 70, 13, 24, 52, 67, 79, 93, 142, 270, 273, 301, 302; 74, 11, 13, 18, 23, 46, 55, 58, 70, 72, 75, 82, 91, 94, 95, 98, 103, 106, 108, 110, 115, 121, 123, 137, 138, 144, 150, 152, 158, 164, 169, 170, 175, 177, 209, 216, 227, 236, 246, 256, 261, 289, 304, 305, 321, 329; 75, 21, 86, 119,

193, 242, 418; 77, 13, 25, 36, 57, 105, 117, 141; 79, 19, 53, 80, 168, 313, 407; Iv. IV, 86, 85; 87, 4, 7, 11, 21, 25, 27, 28, 31, 35, 41, 43, 44, 52, 62, 69, 71, 82, 84, 91, 99, 100, 103–106, 114, 120, 121, 124, 130–132, 141, 143, 145, 151, 156, 158, 159, 161, 165, 168, 171, 175, 177, 182, 190, 192, 194, 213, 214, 219, 220; Lav. II, 91 I, 28; 91 III, 60, 87, 106, 127, 128, 225, 228; 104, 33, 103, 124; 109, 57, 91, 145, 159, 184, 186, 201, 255, 322, 324, 326, 376, 384, 418, 421, 428, 447, 536, 652, 717, 721, 731, 757, 772, 783, 827, 830, 873, 876, 877, 899, 912; 112, 20; dodatak VIII, 11, 19, 20, 22; Esph, 8, 9, 30, 33, 34, 37, 38, 39, 73, 78; 14, 13, 54, 87, 88, 92, 110, 126, 133, 178; 15, 40, 43, 44, 49, 50, 52, 54, 67, 71, 88, 94, 99; Xen, 12, 7; 13, 12; 16, 6; dodatak II, 6; Xer, 18 A, 40, 52, 105; B, 54; D I , 33; D III, 48; E I 10; F I, 4; F II, 33; Zog, 17, 21; Zoë Hil, 20, 44, 51, 86, 111, 119, 132, 149, 191, 235, 268, 325, 336, 466, 475. Zwsanna Swsanna* Qalasshnh Iv. IV, 86, 314; Lav. II, 91 III, 93. Qamar* Qaumasth Iv. IV, 86, 249. Qeitokw Iv. III, 75, 97, 421; 79, 89, 407; Lav. II, 109, 299, 344, 350, 475, 484, 486; Esph, 14, 87, 97; 15, 53, 61. Qeodwra* Qeodoth Lav. II, 109, 340, 347, 421, 433, 442, 490, 590; Xen, 16, 15; 25, 12; Qeñdoti Hil, 449/500. Qeñlogië Hil, 337. Qeomoira Lav. II, 109, 500. Qeotokia Iv. IV, 86, 318; Teñdokië Hil, 59, 197/198, 440. Qeotokw Iv. III, 70, 78; Iv. IV, 86, 89; 87, 55; Lav. II, 91 III, 64; Xen, 16, 13. Qeofania Lav. II, 109, 153. Qeofanw Iv. III, 74, 59, 241, 290; 79, 228; Iv. IV, 86, 94; Lav. II, 91 III, 165; 104, 17, 65, 82, 102, 146; 109, 131, 187, 482; Xen, 12, 6, 10; 13, 11, 16; dodatak II, 5, 7. Qhrianh Iv. III, 75, 256; Lav. II, 91 I, 51. Iannousa Lav. II, 91 III, 112.

186

Zorica \okovi}

Iwannw Lav. II, 91 III, 108, 159, 169; 109, 119. Kalh Iv. III, 70, 8, 10, 11, 18, 21, 25, 27, 52, 62, 63, 70, 77, 83, 95, 100, 103, 122, 123, 132, 134, 139, 145, 153, 270, 275, 276, 284, 288, 295, 296, 298, 304, 306, 310, 314, 380, 382; 74, 8, 12, 17, 20, 21, 23, 25–30, 32, 35, 39, 40, 41, 44, 48, 50, 52, 65, 68, 74–79, 81, 83, 99, 102, 110, 113, 122, 126, 129, 139, 145, 148, 149, 152, 160, 174, 180, 181, 183, 187, 189, 190, 191, 192, 197, 203, 205, 206, 208, 215, 217, 220, 221, 222, 226, 229, 232, 239, 244, 245, 248, 253, 255, 263, 266, 267, 269, 272, 273, 274, 276, 282, 284, 295, 296, 299, 302, 310, 311, 313, 314, 319, 322, 325; 75, 8, 12, 24, 44, 47, 53, 54, 94, 104, 112, 125, 148, 156, 196, 199, 238, 240, 244, 248, 250, 251, 238, 252, 257, 415, 421–424, 426, 428, 429, 431, 513; 77, 14, 21, 29, 40, 45, 49, 100, 105; 79, 7, 11, 17, 22, 33, 40, 42, 43, 48, 50, 86, 130, 136, 169, 209, 211, 219, 221, 223, 228, 403, 407, 409, 411, 412, 414, 415, 418; Iv. IV, 86, 6, 10, 17, 27, 34, 48, 80, 81, 89, 92, 238, 244, 308, 309, 313, 314, 319, 320, 322, 328, 393; 87, 13, 14, 16, 17, 19, 21, 22, 25, 28, 32, 36, 37, 40, 42–51, 58, 59, 65, 68, 70, 71, 73–75, 79, 80, 84, 86, 88, 90, 91, 93, 95, 97, 98, 106, 109, 114, 117, 118, 123, 126–128, 132, 135, 148, 150, 160, 169, 172, 173, 176, 181, 182, 184, 187, 191, 200, 204, 207, 210, 212, 215, 216, 221, 222, 225, 226; 87B, 56, 117; Lav. II, 91 I, 14, 53, 55; 91 II, 22; 91 III, 1, 25, 26, 28, 37, 57, 79, 81, 86, 87, 91, 95, 99, 107, 111, 118, 125, 126, 127, 128, 129, 132, 134, 135, 137, 139, 142, 145, 148, 150, 151, 158, 162, 163, 166, 175, 183, 184, 185, 189, 192, 194, 196, 197, 199, 205, 210, 212, 214, 217, 219, 223, 227, 228, 230, 234, 238, 241, 242; 104, 19, 20, 22, 27, 36, 51, 52, 65, 83, 87, 92, 98, 111, 125, 127, 131, 133, 139, 146, 147, 147/148, 149, 155, 157, 161; 105, 8, 11, 15, 19; 109, 21, 24, 38, 42, 44, 57, 62, 65, 73, 79, 81, 82, 84, 86, 93, 103, 107, 109, 110, 122, 127, 128, 130, 135, 141, 150, 154, 158, 160, 162,

166, 168, 174, 175, 177, 178, 179, 182, 188, 189, 192, 193, 196, 197, 200, 202, 204, 206, 210, 211, 216, 230, 235, 247, 249, 250, 259, 263, 264, 265, 268, 277, 278, 282, 286, 289, 291, 295, 302, 305, 309, 312, 318, 319, 321, 324, 332, 335, 337, 341, 350, 352, 354, 355, 368, 370, 372, 374, 376, 382, 383, 386, 387, 392, 394, 399, 407, 409, 411, 414, 419, 421, 422, 429, 433, 435, 440, 442, 443, 444, 445, 453, 454, 457, 459, 462, 465, 469, 471, 472, 473, 475, 476, 477, 480, 484, 490, 493, 500, 506, 510, 511, 512, 516, 537, 554, 556, 565, 578, 583, 621, 624, 643, 652, 655, 658, 672, 677, 679, 681, 693, 695, 699, 703, 704, 709, 716, 718, 723, 725, 732, 737, 742, 744, 748, 752, 761, 764, 769, 772, 773, 774, 775, 780, 784, 788, 793, 798, 807, 813, 819, 822, 829, 830, 832, 834, 836, 838, 842, 849, 851, 852, 854, 855, 856, 858, 861, 864, 866, 867, 869, 877, 880, 881, 883, 884, 888, 890, 894, 896, 897, 898, 899, 901, 902, 903, 909, 915, 927, 935, 935, 937; 112, 8, 9, 12, 16; dodatak VIII, 17, 22; Esph, 8, 10, 23, 25, 27, 36, 37, 44, 50, 53, 59, 62, 64, 79; 14, 11, 15, 20, 23, 29, 32, 34, 52, 56, 60, 67, 74, 84, 85, 89, 94, 102, 106, 111, 117, 137, 139, 149, 151, 158, 160, 165; 15, 13, 15, 19, 26, 30, 31, 39, 41, 45, 47, 51, 54, 58, 63, 67, 69, 72, 78, 105, 114, 116, 122, 123; Xen, 12, 7, 10, 12, 14; 13, 12, 17, 23, 177, 178; 15, 11, 12, 16; 16, 10; 25, 7, 13, 98–101, 103, 107, 108; dodatak II, 5, 8, 11, 12, 13; Xer, 18 A, 5, 7–10, 12, 19, 23, 31, 36, 40, 42, 47, 58, 59, 64, 67, 75, 76, 92, 94, 101, 104, 105; B, 4; D I, 38, 41, 46; D II, 1, 2, 4, 9, 13, 16, 26, 27, 31; D III, 1, 2, 15, 17, 25, 26, 39, 42, 43, 44, 48, 56; E I, 8, 16; E II, 1, 23, 24, 27; E III, 12, 17, 26; F I, 4, 8, 9, 11, 14, 18, 19, 24, 31, 34; F II, 4, 7, 8, 20, 24, 28, 29, 31; Zog, 15, 8, 9, 30, 34, 37; 17, 32, 33, 37, 40; 29, 30, 32, 37, 43, 50, 65, 68; Chil. I, 39, 93, 97, 98, 113, 114; 40, 45, 48, 50, 56, 70, 74, 111, 121; 41, 58, 60, 63, 64, 67, 68, 71, 72; Kalië Hil, 15, 37, 61, 64, 69, 124, 135, 230/231, 242, 252, 253, 262, 278, 283,

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

187

293, 296, 299, 305, 310, 316, 321, 343, 359, 455, 480, 483, 502. Kalouda Iv. III, 74, 225; Iv. IV, 87, 119. Kastanië Hil, 508. Komianh Lav. II, 109, 619. Kontoiwannw Esph, 14, 110; 15, 71. Kuriakia Iv. III, 77, 72; Lav. II, 91 III, 115, 155, 157, 160, 193, 201; 109, 853. Kuriakh Iv. IV, 86, 248; Lav. II, 109, 91, 198. Kuriakw Lav. II, 109, 319, 487, 498, 538, 848; Zog, 29, 71. Kwnstantia * (od Konstantin) Kwnstantw Esph, 8, 38; Chil. I, 39, 100. Lamprhnh Iv. IV, 87, 208. Leontw Lav. II, 109, 207, 263. Ligurh Lav. II, 104, 117. Margaritw Iv. III, 70, 63, 76. Marqa* Maria* Marina* Maurogianw Lav. II, 104, 165. Melania Iv. IV, 87, 27. Melacrhnh Lav. II, 91 III, 71; Melahrinië Hil, 256. Melisshnh Iv. III, 70, 133, 181, 241. Melittinh Esph, 15, 114. Xanqh Iv. III, 74, 86, 168, 268; Iv. IV, 87, 191; Lav. II, 104, 121, 122, 163; 109, 163, 195; Chil. I, 40, 64. Xantw Iv. III, 70, 122. Xenh Iv. III, 70, 52, 59, 68, 83, 86, 93, 99, 129, 130, 138, 275, 385; 74, 37, 66, 76, 112, 186; 75, 202, 238; 79, 210; Iv. IV, 86, 278; Lav. II, 91 I, 35, 46, 59: 91 III, 36, 49, 122, 154, 182, 231; 109, 314, 490, 510, 522, 526, 545, 557, 583, 585, 611, 658, 735, 844; 112, 10, 17; Xen, 25, 14, 103; Xer, 18 A, 17, 21, 27, 29, 34, 47, 59, 63, 81, 82, 88; B, 9; D II, 14, 42; D III, 4, 16, 22, 33, 38, 44, 50; E II, 9; E III, 4, 19; F I, 1, 4, 14, 16, 19, 20; Zog, 15, 11; 17, 12; Chil. I, 40, 114, 125; ÿena Hil, 88, Ksenâ 439, 465. Xenia Iv. III, 75, 97, 157, 196, 230, 515; 79, 89, 169, 202, 505; Iv. IV, 86, 75, 83; 87, 94, 101, 115; 87 B, 35; Lav. II, 91 III, 171, 190, 227, 230; 109, 188, 234, 352, 409, 866, 905; Esph, 8, 43; 14, 14, 33, 36,

52, 174; 15, 31, 44; 25, 12; Xer, 18 F I, 20; ÿenië Hil, 377, Ksenië 447. Orfanh Iv. IV, 87, 52. Pagkalw Lav. II, 104, 20. Panwraia Iv. III, 70, 288; Lav. II, 109, 77, 220, 256, 353, 399, 408, 422, 424, 426, 445, 446. Paraskeuh Zog, 29, 14; Paraskevië Hil, 437. Paraskeuw Iv. III, 75, 36, 228; 79, 32, 200; Iv. IV, 86, 46; Lav. II, 104, 24, 31, 58, 100, 159/160; 109, 477, 484, 485, 513; Xen, 13, 179; dodatak II, 14; Xer, 18 A, 14. Pascalina Xen, 16, 5. Pascalw Esph, 14, 105; 15, 67. Patrikia (prema kalendarskom Patrikioj) Lav. II, 109, 497. Pacumaria Lav. II, 91 I, 45. Pepanh Lav. II, 104, 87; 109, 113; Chil. I, 41, 61; Pepanië Hil, 64. Perdikaria Esph, 14, 154; 15, 118. Potinië Hil, 64. Poqhth Iv. III, 70, 85, 126, 127, 137; 75, 161; Iv. IV, 86, 96, 269; Lav. II, 109, 83, 233, 314, 390, 497. Poqhtw Iv. III, 75, 225, 227; 79, 140, 200; Chil. I, 41, 62. Saranthnh Iv. III, 70, 150, 286, 305; 75, 145; 79, 127; Lav. II, 109, 930. Sarra* Sebasth Iv. III, 74, 51. Semnh Iv. III, 70, 284, 299; 75, 143, 184, 426; 79, 125, 160, 412; Iv. IV, 86, 238; Lav. II, 109, 591, 681; Xen, 25, 108. Sidhrina Lav. II, 109, 316. Silignw Iv. III, 70, 64, 82, 94, 135; Lav. II, 91 I, 10, 39; 91 III, 3, 52, 67; 109, 460, 512, 524, 569, 580, 586, 627, 629, 633, 640; Esph, 14, 143; 15, 109; Xen, 13, 21, 25, 103, 104, 106; dodatak II, 12; Zog, 17, 59; Silignië Hil, 402, 421, 427. Sofia* Stamata Esph, 8, 51; Xen, 25, 102. Stamatikh Iv. III, 70, 285; 74, 23, 30, 167; 75, 17, 43, 125, 201; 79, 16, 173, 404; Iv. IV, 86, 6, 326; 87 A, 18, 19, 56, 110, 122, 153, 170, 203, 211, 213, 225; Lav. II, 91 III, 52; 104, 60, 70, 109; 109, 31, 38, 157,

188

Zorica \okovi}

166, 303, 388, 410, 464, 466, 526, 583, 639, 727, 933; Esph, 14, 45, 143; 15, 36; Xer, 18 F II, 25; Stamatiki Hil, 242; Stamatihië 220, 489/490. Stashnh Esph, 14, 120; 15, 81; Stasië Hil, 220. Stefania* (od Stefan) Steilianh Iv. IV, 87 B, 16, 183, 218; Sthleianh Lav. II, 109, 254; Stulianh Iv. IV, 86, 318; Iv. IV, 87, 14, 166, 195. Strathgw Lav. II, 109, 515, 630, 929; Esph, 8, 51; 14, 37; 15, 33; Xen, 16, 14; 25, 8, 106. Sunagoula (?) (Sinâgola, gr. izgovor sl. imena Snïguqa) Iv. IV, 87, 171. Tracamina Lav. II, 109, 488. Triakondafullina Iv. III, 70, 311; Lav. II, 109, 284, 635. Feggw Chil. I, 41, 67, 75, 76. Fobhnh Lav. II, 109, 67, 397. Fwsthra Iv. III, 74, 175; 75, 35; 79, 32; Iv. IV, 86, 46; 87, 117; Lav. II, 104, 64, 164; 109, 226; Esph, 8, 22. Fwteinh Iv. III, 70, 27, 59, 62, 75, 104, 134, 138, 142, 149, 151; 74, 10, 81, 124, 197, 208, 221; 75, 101, 151, 243, 256; 79, 214, 227, 233; Iv. IV, 86, 97; 87 A, 14, 61, 72, 100, 112, 117, 144; Lav. II, 91 I, 45; 91 III, 39; 104, 30, 48, 75, 131; 109, 544, 563; Esph, 14, 74/75; 15, 45; Xen, 25, 101; Xer, 18 E II, 9; Zog, 15, 16, 19, 23; 17, 20; 29, 44; Fotinië Hil, 50, 302, 421. Calakthnh Chil. I, 40, 52. Ceilw Lav. II, 109, 575. Cionw Iv. III, 79, 420; Lav. II, 104, 16; 109, 117, 153, 226; Hiñnië Hil, 272. Crisoudia Xer, 18 B, 52. Crusanna, Crusanna Iv. III, 74, 322; Lav. II, 104, 128; 109, 42; Xen, 16, 17. Crush Iv. III, 70, 98; 74, 34, 44, 64, 78, 156, 178, 186, 214, 248; 75, 99, 413; 77, 21, 38, 52, 65, 82, 84, 99, 103, 117, 129, 140, 144; 79, 42, 232, 400; Iv. IV, 87, 58, 75, 85, 96, 104, 108, 147, 193; Lav. II, 91 III, 148, 151, 170, 175, 234; 109, 406, 439, 464, 605, 628, 631, 703, 705, 706, 718, 723, 727, 728, 772, 777, 795, 805, 815, 822, 835, 837, 843, 855, 869, 876,

930; 112, 21; Esph, 8, 8, 12, 14, 38, 41; 14, 16, 19, 20, 43, 106, 115, 128; 15, 12, 16, 17, 21, 58, 79, 90; 25, 12; Xer, 18 A, 21, 45, 88; B, 16; Zog, 15, 28; 29, 52; Hrisië Hil, 21, 69, 209, 241. Cristina* SLOVENSKA IMENA Mu{ka imena Asanhj (Asïn) Iv. III, 74, 77, 183, 220; Iv. IV, 87, 85, 141, 149, 206. Bagianoj (Bajan, Bojan) Zog, 29, 65, 66. Basilkoj (Vasiqko) Iv. IV, 87, 158, 159, 160, 162. Baskoj (Vasko) Iv. IV, 87, 42, 58. Beaskoj (Vïs(t)ko) Iv. III, 74, 34, 35. Belianoj (Veqan, Beqan) Lav. II, 109, 255. Belkanoj (Vlkan) Iv. III, 74, 78, 254, 258, 263, 272, 292; Iv. IV, 87, 90; Xer. 18 A, 25; B, 10. Belkashj (Vlka{) Iv. IV, 87, 77. Belkokwnstaj (Veliki Konstas) Iv. IV, 87, 214. Belkokwstaj (Veliki Kosta) Iv. III, 74, 87; Iv. IV, 87, 237. Belkonaj Belkwnaj (Vlkona) Iv. III, 74, 25, 160, 179, 258; Iv. IV, 86, 27; 87, 139; Lav. II, 105, 14; 112, 16; Vlâkona Hil, 197. Bitanoj (Vitan) Lav. II, 91 III, 116; 109, 734. Bladoj (Vlad(o)) Lav. II, 112, 12. Blantoj (Vlad(o)) Lav. II, 105, 15; 109, 436; Esph. 14, 108, 15, 70. Bogdanoj (Bogdan) Iv. III, 70, 384; 77, 74, 75; Bogdanâ Hil, 495. Boeioj (Voj(o)) Iv. III, 77, 36. Boilaj (Vojil(o)) Iv. III, 74, 17; Iv. IV, 87, 195. Boisqlaboj (Vojislav) Iv. III, 77, 24. Bolkanoj (Vlkan) Lav. II, 109, 641, 692, 802; Xer. 18 B, 32; Boulkanoj Xer. 18 A, 90; B, 32; Iv. IV, 87B, 100. Borilaj (Boril(o)) Iv. III, 74, 48, 51; Iv. IV, 87, 38. Boultzhj (Vâl~) Esph. 14, 61. Gelkanaj (Jelkan) Xer, 18 A, 28, 83; B, 11, 23, 30; D III, 40; F I 14/15, 27; Kelkanaj Xer, 18 A, 65.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

189

Gelkoj (Jelko) Esph, 14, 111. Gerilaj (Jeril(o)) Iv. III, 74, 121, 198; Iv. IV, 87, 147; Lav. II, 91 III, 155; 109, 845, 846; Chil. I, 40, 123. Gerkoj (Jerk(o)) Iv. III, 74, 324; Lav. II, 109, 675. Geroj (Gero, od Georgije) Iv. III, 77, 142. Goleaskoj (Golï{ko) Iv. III, 74, 298. Goleoj (Goq(o)) Iv. III, 77, 167. Golhj (Gol) Iv. III, 77, 141. Goudhlaj (Godil(a)) Lav. II, 109, 508. Goulimhj (Gulim, od Golim, Golem) Iv. III, 70, 309. Gridanoj (Grdan) Lav. II, 109, 815, 885; Esph. 8, 30; Xer. 18 D III, 12; Grâdanâ Hil, 464. Grozeaj (Groza) Iv. III, 77, 38, 88, 112; Iv. IV, 86, 328. Groumpersij (Gruber) Lav. II, 109, 511. Groutzhj (Gro~(o)) Lav. II, 109, 729. Desanoj (Desan) Iv. III, 74, 320; Iv. III, 77, 33, 66. Dhmanoj (Diman, od Dimitrije) Iv. III, 74, 176, 202; Iv. IV, 87, 165, 188, 190; Lav. II, 91 III, 135, 159, 186, 200; 109, 196, 387, 852; Esph, 14, 26, 167; 15, 26/27; Xer, F II, 24. Dobrikaj (Dobrko) Iv. III, 74, 154; Lav. II, 109, 903. Dobritzaj (Dobrica) Lav. II, 109, 906. Dobroj (Dobr(i)) Iv. III, 74, 33. Dobrwnaj (Dobrowa) Esph, 14, 84, 87; 15, 52. Dompromuroj (Dobromir) Iv. III, 74, 120; Dobromir Hil, 77. Domproj (Dobr(i)) Iv. III, 74, 96, 182; Iv. IV, 86, 329. Dobrota Hil, 55. Draganitzhj (Draganic, Dragani}) Iv. III, 74, 249. Draganoj (Dragan) Iv. III, 70, 24, 303, 384; 74, 9, 178, 204, 205, 244, 296, 310, 329; 77, 11, 13, 17, 24, 40, 49, 60, 78, 122; Iv. IV, 87, 184; Lav. II, 91 III, 128, 210, 214; Esph. 8, 46; 14, 62; Xer. 18 D I, 17; E II 14; Xen, 25, 105. Draghj (Drag(i)) Iv. III, 77, 6, 13, 25, 55, 95, 116, 120, 124, 131, 134, 136.

Draginaj (Dragiwa) Iv. III, 74, 102, 205; 77, 82; Iv. IV, 87, 145; Lav. II, 109, 760, 761, 763 Xer. 18 A, 36; B, 13; D III, 47, 53; F I 3. Dragonhj (Dragowa) Lav. II, 104, 147. Dragoj (Drag(o)) Iv. III, 70, 305. Dragosqlaboj (Dragoslav) Iv. III, 70, 28; 77, 53, 74, 129, 166; Lav. II, 109, 446. Dragotzhj (Drago~, skr. od Drago~aj) Esph, 8, 53, 56, 71; Drago~ Hil, 479, 483. Dragwnaj (Dragowa) Lav. II, 91 III, 220; 109, 714; Zog. 17, 37. Dragwtaj (Dragota) Iv. III, 74, 223; Iv. IV, 87, 51. Drazanoj (Dra`an) Iv. III, 74, 139. Drazilaj (Dr(a)`ilo) Iv. III, 74, 18; Lav. II, 112, 7. Drazhj (Dra`) Lav. II, 109, 135, 899; Chil. I, 39, 101; Esph. 14, 99; 15, 62. Drazoj (Dra`) Iv. III, 77, 52, 117. Zegleanoj (@egqan) Xer, 18 A, 21, 24, 49; B, 9, 10, 18; D III, 39; F I, 24. Zelianoj (@eqan) Iv. IV, 87, 215; Zeliën Hil, 498. Zerboj (Srb) Iv. IV, 86, 90, 91, 96; 87, 36; Lav. II, 109, 22, 23, 128, 377, 894, 904. Zirhj (od @iroslav) Lav. II, 104, 156. Iankoj (Janko)v. III, 77, 102; Lav. II, 109, 885. Ibanhj (Ivan) Iv. III, 77, 11, 33, 40, 200; Esph. 8, 30. Ibankoj (Ivanko) Lav. II, 104, 143. Iskroj (Iskro) Iv. III, 77, 159. Kalinâ (?) Hil, 219. Kopanâ Hil, 412. Kraikoj (Krajko) Iv. III, 70, 128; 75, 230; 79, 202; Krakoj Iv. IV, 86, 81. Krampourhj (Hrabãrâ) Lav. II, 112, 16. Kristilaj (Krstilo) Iv. III, 70, 136; Lav. II, 91 III, 195; 109, 819, 820; Xer. 18 A, 20, 94, 114; B, 8, 34, 42, 43. Kwnstitzaj (Konstica) Iv. III, 74, 241, 242, 329; Iv. IV, 87, 223, 22; Kwstitzaj Iv. IV, 87 B, 252. Lampoudhj (Labud) Lav. II, 109, 414, 415. Lestitzaj (Lâstica) Iv. III, 74, 33, 200; Iv. IV, 87, 58, 205. Loukanoj (Lukan) Iv. III, 77, 160; Iv. IV, 87, 39; Lav. II, dodatak VIII, 13.

190

Zorica \okovi}

Loutkoj (Qutko) Iv. IV, 87, 169. Mandroiwannhj (Mudri Jovan) Iv. IV, 87, 99. Manitzaj (Manica, od Manislav) Lav. II, 91 III, 85. Marobithj (Mïrovit) Lav. II, 109, 458. Matkoj (Matko) Iv. III, 75, 174; 79, 152; Smatkoj Iv. III, 70, 91. Merzanoj (Mrzan) Iv. III, 74, 24, 296; 77, 49; Lav. II, dodatak VIII, 14; Esph. 8, 34, 36; 15, 10. Mhlaj (Mila) Lav. II, 104, 26, 37; 109, 227; Milaj Lav. II, 104, 39. Moirianoj (Mirjan) Esph. 8, 45. Molibonthj (Molib’d) Lav. II, 112, 22. Momtzilaj (Mom~il) Lav. II, 91 III, 181; Momitzilaj Lav. II, 112, 20. Mpaioj (Baj(o)) Iv. III, 77, 163. Mpaleoj (Bïl) Iv. III, 77, 167. Mpatilaj (Batil(o)) Xer. 18 D III, 45; Mpatilaj (Batil(o)) Iv. III, 77, 45. Mpealhj (Bïl) Lav. II, 109, 862. Mpealhj (Bïl) Iv. III, 74, 321; Lav. II, 91 III, 168, 109, 384; Xer. 18 A, 101; B, 36; D II, 36. Mpealoj (Bïlo) Hil, 338. Mpealwtaj (Bïlota) Esph. 8 54, 73, 81; 14, 28, 58; 15, 28. Mpezanoj (Be`an) Iv. III, 74, 102, 104, 200, 224; Iv. IV, 87, 113. Mpeleanoj (Bïlïn, Beqen) Iv. III, 74, 237; Esph. 14, 60; Bïlën Hil, 370. Mplasnoj (Bla`ân) Iv. III, 77, 77, 79, 135, 136. Mprailaj (Brajil(o)) Iv. III, 74, 76. Mpratilaj (Bratil(o)) Iv. III, 74, 274, 275, 278, 279, 281. Mprizomarhj (Brzomïr) Iv. III, 74, 118. Mprimpaj (Priba) Xer. 18 A, 12, B 4. Mureanoj (Mirïn, Mirjan) Iv. III, 74, 215. Murhj (Mir) Iv. III, 74, 318, 320; Iv. IV, 87, 19. Murianhj (Mirïn, Mirjan) Lav. II, 112, 20. Murnoj (Mirân) Iv. III, 77, 88. Muroj (Mir) Iv. III, 77, 70, 92. Murwtaj (Mirota) Xer. 18 A, 33; B, 13; D III, 44; F I, 1. Neagkoj (Nïg(o)) Iv. III, 74, 52, 180; 77, 72.

Neagnoj (Nïg(o)) Esph, 14, 73. Nektanoj (Nehtïn) Iv. III, 74, 303; Lav. II, 112, 11, 19. Nekteanoj (Nehtïn) Lav. II, 109, 124, 373, 408, 409, 418; Esph. 8, 5, 69. Nentanoj (Nedan) Lav. II, 109, 750. Nesgrempaj (Nezgãreba) Iv. III, 77, 82. Nikoulitzaj (Nikolica) Iv. IV, 87, 98. Nikwtaj Iv. IV, 86, 16. Olhmerhnoj (Holimïr) Lav. II, 109, 336. Ouresij (Uro{) Iv. IV, 87, 183. Paganoj (Pagan, Pogan) Lav. II, 91 III, 88, 157; 109, 763, 766, 768, 769, 847; Esph. 14, 7; 15, 9. Patzakwtoj (Pa~egod) Iv. III, 74, 189; Iv. IV, 87, 183, 228; Lav. II, 104, 22; Pitzakwtoj Lav. II, 104, 133. Peritzhj (Perica) Iv. III, 74, 27, 37; Iv. IV, 87, 48. Petrounhj (Petrun) Iv. IV, 87, 216. Plasnoj (Bla`n) Iv. III, 77, 81. Plagoulhj (od Blagoqub) Lav. II, 91 III, 195; 109, 665. Pozaroj (Po`ar) Xer, 18B, 44. Prakazaj, Prekazaj (Prïkaz) Lav. II, 91 III, 1; 109, 588. Prantelhj (Prïdïl) Xer, 18 B, 13; Prantoulhj Iv. III, 79, 218; Prentelhj Xer, 18 A, 16, 34; B, 7; F I, 2; Prentoulhj Iv. III, 75, 246. Primpoj (Prib(o)) Iv. III, 74, 214; 77, 72; Iv. IV, 87, 225, 228. Prodanoj (Prodan) Iv. III, 74, 176; Lav. II, 109, 648; Xer. 18 D III, 11. Rahj (Raj) Lav. II, 109, 197. Radilaj, Radhlaj (Radilo) Lav. II, 109, 146; Iv. III, 74, 41, 47; Iv. IV, 86, 25; Iv. IV, 87, 66. Radoj (Rad) Iv. III, 74, 98; 75, 241; 77, 31, 67, 137, 140; 79, 212; Iv. IV, 86, 84, 85; Lav. II, 93, 9;104, 158; Xer, 18 F I, 9. Rantinoj (Radin) Iv. III, 75, 425; 79, 411; Iv. IV, 86, 306, 307. Rozanâ Hil, 367. Rompij (Rob) Lav. II, dodatak VIII, 22. Rompoj (Rob) Iv. III, 70, 144; 74, 93; 79, 229; Iv. IV, 87, 113. Rôsin Hil, 489.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

191

Rwsinoj (Rus(in)) Iv. IV, 87, 94; Lav. II, 91 III, 156; Xer. 18 A, 82, 85, 105; D II, 17, 40. Rwshj (Rus) Lav. II, dodatak VIII, 17. Rwsoj (Rus) Iv. III, 77, 132; Iv. IV, 87, 101; Lav. II, 91 III, 215; 104, 107; 109, 495, 508, 702, 704; Esph. 8, 35, 48, 65; 14, 9, 125; 15, 9, 86; Xer. 18 D II, 16, D III, 25. Semiakoj (Sïmjak) Lav. II, dodatak VIII, 30. Serdanoj (Srdan) Iv. III, 77, 135. Sermpanoj (Srb(j)an) Iv. IV, 87, 44. Siligoudhj (@eligod) Lav. II, 109, 133, 134, 137, 186, 304. Sineoj (Siw) Iv. III, 77, 201. Sinhj (Siw) Iv. III, 77, 128. Slatkoj (Zlatko) Iv. III, 77, 95, 199. Slinaj (Zlina) Iv. III, 74, 12, 133. Slinoj Iv. IV, 87, 186. Smïdan Hil, 425. Smïdâko Hil, 402, 424. Smolanâ Hil, 336. Smolhj (Smoq) Iv. III, 77, 167; Esph. 8, 67; Xer. 18 A, 9; B 3. Soulimaj (Sulim) Lav. II, 104, 124. Stamenitzhj (Stamenic) Lav. II, 109, 582. Stanilaj (Stanil(o)) Lav. II, 91 III, 104, 108, 111, 200; 109, 791, 792, 795–797; Iv. III, 74, 272; 77, 73. Stanisqlaboj (Stanislav) Iv. III, 74, 15, 309; 77, 102. Stanoj (Stan) Iv. III, 74, 15, 131, 226, 291, 296; 77, 17, 21, 28, 52, 81, 90, 92, 112, 125, 137, 141, 162; Iv. IV, 87, 118, 130, 150; Lav. II, 91 III, 87, 88, 90, 120, 158, 172, 17, 228, 229; 109, 181, 374, 446, 652, 655, 692, 728, 729, 761, 763, 768, 850, 869, 874, 877, 890; 112, 8; Esph. 8, 29, 36; 14, 8, 32, 64, 94; 15, 9, 42, 50, 58; Xer. 18 B 43; D II 13; D III 34; Xen. 25, 99. Stanoulaj (Stanul) Iv. III 74, 177, 326. Stasimhroj (St(r)a{imir) Iv. III, 77, 102. Staukoj (Stajko, Slavko) Lav. II, 91 III, 69.

Steankoj (Stïnko) Lav. II, 109, 918; Xer. 18 B, 50. Stoiwannhj (Stojan) Lav. II, 91 III, 88. Strantinoj (Stradina) Xer. 18 A, 4; B, 176. Streatzkoj (Sre}ko, Strï~ko) Lav. II, 109, 692 Surmpanoj (Srb(j)an) Iv. III, 77, 109/110; Iv. IV, 87 B, 50, 128. Tzelhj (Cel) Iv. III, 74, 20, 22, 58, 222; Iv. IV, 87, 51. Tzelkoj (Celko) Lav. II, 109, 826. Tzernatoj (^(e)rnat) Chil. I, 39, 115. Tzernhj (^rn) Iv. III, 74, 292, 298, 309. Tzoulkoj (Cuqko) Lav. II, 109, 822. Tomprilaj (Dobril(o)) Iv. III, 77, 49, 50, 77. Tomprikaj (Dobrika) Iv. III, 74, 153. Tomprenoj (Dobren) Iv. III, 77, 105; Iv. IV, 87, 224/225. Tomprhnoj (Dobrin) Lav. II 112, 7. Tompromoiroj (Dobromir) Lav. II, 91 I 53; 109, 515, 550, 720. Tomproj (Dobr(o)) Iv. III, 74, 161, 162. Tomprosqlaboj (Dobroslav) Iv. III, 77, 6, 25, 110. Tornikhj (Tornik) Lav. II, 109, 44. Tountinoj (Todin, Tudin, od Teodor; Tu|in) Lav. II, 91 III, 114; dodatak VIII, 21. Tountouritzhj (Todorica) Iv. IV, 87, 187. Tountouroj (Tudor) Iv. III, 74, 253. Tucanoj (Tihan) Esph. 14, 7; 15, 8. Fotkoj (Fotko, od Fotije) Iv. III, 74, 166; Iv. IV, 87, 193. Canteaj (Hodja) Xer, 18 B, 33. Coumnoj (?) Lav. II, 104, 117. Crusoj, Crusoj547 (Hrs) Iv. III, 74, 48, 88, 89, 298; Iv. IV, 87, 41, 226; Lav. II, 91 III, 73; 109, 742, 778; Esph, 8, 53, 71; 14, 26, 44, 45; 15, 12, 26, 30, 35, 36; Xer, 18 A, 103; Zog, 29, 61. @enska imena Basilka (Vasilka) Iv. III 74, 173. Belka (Belka ili Velika) Iv. III, 74, 176.

547 O ovom imenu i njegovom poreklu mnogo se raspravljalo. Ono najverovatnije dolazi od gr~kog crusoj, ali smo ga mi ra~unali u slovensko ime jer se u izvornoj gra|i pojavljuje jedino u sredini koja je veoma bogata Slovenima, kao i u porodicama ~iji ~lanovi nose druga slovenska imena. Vidi Radoj~i}, O nekim gospodarima, 16; Mutaf~iev, Vladetelite na Prosek, 7–8; Zlatarski, Istorià na bãlgarskata dãr`ava, 121–122, nap. 4; Grkovi}, Imena kod Srba, 205.

192

Zorica \okovi}

Bella (Bïla) Iv. III, 77, 36. Belkousa (Vlku{a) Xer. 18 A, 30, 95; B, 12. Bhsa (Vi{a, od Vi{eslava) Iv. III, 77, 67, 95. Bussa (Vi{a, od Vi{eslava) Iv. III, 74, 175; Iv. IV, 87, 33. Gianka (Janka) Iv. III, 74, 252. Gridanna (Grdana) Lav. II, 91 III, 191. Desina (Desna) Iv. III 77, 199. Dompra (Dobra) Iv. III 77, 21. Domprana (Dobrana) Iv. III 74, 96; Iv. IV, 87, 104; Lav. II, dodatak VIII, 16. Domprousa (Dobru{a) Iv. III 74, 159. Dragan(n)a (Dragana) Iv. III 74, 38, 269; Iv. IV, 87, 205; Lav. II, 91 III, 143; 109, 228; Esph. 8, 47; 14, 58; 15, 21; Dragana Hil, 22. Dragna (Dragna) Lav. II, 91 III, 120; 109, 916; Iv. III 74, 257; Esph. 8, 48; 14, 58; 15, 21; Xer, 18 A, 98; B, 35. Dragoula (Dragula) Iv. III 74, 132; Iv. IV, 87, 105, 133, 158; Lav. II, 105, 14; 112, 16. Draza (Dra`a, Dragja) Iv. III 77, 102, 142; Lav. II, 109, 679. Dukliousa (Dikqu{a) Xer. 18 A, 32. Dwna (?) Chil. I, 41, 62. Zarka (Zorka, @arka) Lav. II, dodatak VIII, 31. Zerbena (^rvena) Lav. II, 104, 36. Zougla (?) Iv. III 74, 236; Lav. II, 91 III, 147; Xer. 18 F II, 24. Zwranna (Zorana) Iv. III 74, 322; Lav. II, 91 III, 87, 98, 99, 132, 134, 135, 142, 143, 144, 145, 156, 158, 159, 162, 164, 168, 174, 177, 211, 212, 220, 223, 229, 230, 231, 233, 234; 109, 701, 723, 733, 780, 814, 823, 863, 886; Xer. 18 B, 15; D III, 47; E II 12, E III, 10; Zorana Hil, 318, 358. Zwritza (Zorica) Iv. III 74, 320; Iv. IV, 87 B, 34; Zaritza Iv. IV, 87 A, 34. Kalanna (? od Kalojoana) Lav. II, 104, 64, 144; 109, 173. Maritza (Marica) Iv. III 74, 221; 77, 85; Iv. IV, 87, 206; Zog, 15, 34; 17, 33; Xer. 18 A, 81; B, 29; D II 14/15; E II, 9. Merzanna (Mrzana) Lav. II, 91 III, 155.

Merzoula (Mrzula, Mrzuqa) Iv. III 74, 85; Esph, 15, 36. Mpealka (Bïlka) Iv. III 74, 326; 77, 125. Mpozanna (Bo`ana) Esph, 14, 112; 15, 74. Mpozitza (Bo`ica) Iv. IV, 87 B, 35. Mposna (Bo`na) Iv. III 77, 132. Mpratilia (Bratila) Iv. IV, 87B, 41. Mura (Mira) Iv. III 77, 33, 49. Mouraina (Borjana) Iv. III, 75, 225; 79, 197. Mucna (Mihna) Iv. III 74, 257. Neazw (Nï`a) Iv. III 74, 296. Negaia (Negoja) Iv. III 77, 121; Negaë Hil, 338. Nekta (Nehta) Iv. III 74, 260; 77, 57, 110. Nesdana (Ne`dana) Iv. III 74, 9. Paganh (Pagana, Pogana) Lav. II, 109, 395. Petrouba (Petrova) Xer, 18A, 101. Petrouna (Petruna) Iv. III, 74, 216; Iv. IV, 87, 193. Rada (Rada) Iv. III 77, 25, 36, 53. Rimpitza (Ribica) Lav. II, dodatak VIII, 15. Rwssa (Rosa, Roza) Lav.II, 91 III, 8; 104, 60; 109, 528; Iv. III, 70, 136; 75, 248; 79, 219; Iv. IV, 86, 90; Rozâ Hil, 406. Rwsanna (Rosana, Rosawa) Iv. III, 74, 61, 133, 243, 307; Iv. IV, 87, 182/183, 224, 227, 254; Lav. II, 91 III, 143, 178; Esph, 8, 32; 14, 30; 15, 28. Rwsainna (Rosana, Rosawa) Lav. II, 109, 507. Rwsitza (Rosica) Iv. IV, 87, 39. Sqlabia (Slavija) Lav. II, 109, 902. Sqlabitza (Slavica) Iv. III, 74, 61, 280; Iv. IV, 87, 159. Slanna (? Zlatna) Lav. II 91 III, 222; 109, 769, 892. Slatka (Zlatka) Iv. III 77, 61. Sleiana (Zlijana) Xer. 18 B, 2. Sneagoula (Snïguqa) Iv. III, 74, 236. Stagka (Stanka) Lav. II, dodatak VIII, 22. Stanka (Stanka) Iv. III, 74, 22, 324. Stania (Stanija) Lav. II, 91 III, 88, 176, 202, 203, 234, 239; 109, 660, 668, 675, 695, 709, 723, 729, 734, 783, 853; Esph, 14, 64, 71; 15, 11, 33, 42; Xer, 18 A, 49; F I, 9. Stan(n)a (Stana) Iv. III, 70, 24; 77, 75; Lav. II, 93, 15; Esph, 8, 55; Stana Hil, 74, 100, 338.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

193

Stanoula (Stanula) Iv. III, 74, 15, 26, 97, 153, 209, 284, 289; Iv. IV, 87, 51, 81, 178; Stanôla Hil, 167. Steantw (St(r)ïda) Xer, 18 D II, 10. Strouma (Struma) Iv. III, 74, 269; 77, 4, 7, 17. Tzerneagka (^erwanka) Iv. III, 74, 127. Tzernagka (^ernanka) Esph, 8, 40. Tompra (Dobra) Iv. III, 77, 39, 70, 93, 137, 144, 157. Tompran(n)a (Dobrana) Iv. IV, 87, 141, 223; 87 B 115; Lav. II, 91 III, 104. Tompritza (Dobrica) Iv. III, 74, 79, 93, 98; 77, 40, 72, 88, 90, 113, 116, 126, 127, 139, 141; Iv. IV, 87, 30, 95, 125, 152; Lav. II, 91 III, 96; 105, 8/9, 11, 17; 109, 776; 112, 7, 8; Esph, 8, 64, 71. Tuca (Tiha) Iv. III, 77, 57, 93, 95, 123, 144, 200; Zog, 29, 61. ETNICI I KTETICI Aiguptioj (Ciganin) Xen, 18 F II, 14. Albanithj Lav. II, 91 III, 73; 109, 741. Blaca Iv. IV, 87, 82; Lav. II, 104, 76, 108. Blacoj Iv. III, 77, 201; Iv. IV, 87, 147, 214; Lav. II, 104, 49, 53, 91, 117; 109, 362, 439. Boulgariwthj Iv. IV, 86, 324. Damaskhnoj Lav. II, 104, 102. Zerboj Iv. III, 74, 108. Qhrianoj Iv. III, 70, 300; 74, 96, 307, 324, 326; Iv. IV, 87, 102, 112.; Zog, 29, 23. Hrakleiwthj Lav. II, 104, 155. Kananithj Iv. III, 75, 513; Kanonithj Iv. III, 79, 503; Iv. IV, 86, 393. Komana Iv. III, 75, 13; 79, 11; Lav. II, 91 III, 55. Komanka Iv. III, 77, 92. Komanoj Iv. III, 77, 60; Iv. IV, 87, 33; Esph, 8, 22, 26; 14, 115/116; 15, 79; Xer, 18 A, 49; Koumanâ, Hil, 30 Kômanâ 139. Komnhnh Iv. III, 75, 32; 79, 29; 109, 476, 637; Komiënâ Hil, 501. Komninoj Lav. II, 104, 59. Kunamoj Lav. II, 104, 118. Rwmaioj Iv. III, 74, 91, 297. Sarakhnoj Iv. III, 79, 9; Chil. I, 40, 45. Serboj Lav. II, 104, 157; Zog, 29, 73.

Slaboj Iv. III, 77, 124; Lav. II, 91 III, 151, 228. Sqlaboj Iv. III, 74, 76, 80, 81, 239; 77, 41; Iv. IV, 87 , 190; Xer, 18 A, 11; B, 4; D III, 29. Steiriwnhj Chil. I, 40, 52/53. Sunadhnh Lav. II, 104, 64; Zog, 29, 22. Sunadhnoj Iv. III, 70, 301; Lav. II, 109, 390, 499. Tourkopouloj Iv. III, 77, 120 Clerhnh Iv. III, 74, 318. Cwniatissa Iv. IV, 86, 315. Cwneiathj Esph, 14, 25. OSTALA IMENA Baradhj (Varadi, ma|.) Iv. III, 74, 110; Iv. IV, 87, 100, 125, 134, 135. Bardaj (Varda, jerm.) Iv. III, 77, 64; Iv. IV, 87, 111; Lav. II, 109, 22; Xen, 15, 8. Gabalaj (Gavala, ital.) Iv. III, 74, 111. Gianoula (Janula, vl; od Jovan) Iv. III, 74, 294. Domenikoj (Domeniko, ital.) Lav. II, 109, 173. Ermanhj ((H)Erman, lat.) Lav. II, 91 III, 91. Zouza (Zuza, ma|.) Iv. III, 77, 60. Karbwnoj (Karbon, lat.) Zog, 29, 70. Larentzoj (Lorenco, ital.) Lav. II, 109, 515. Loumpertoj (Lambert(o), lat.) Lav. II, 109, 395. Mazarina (Mazarina, ital.) Iv. III, 75, 514; 79, 504. Mpasarw (Basaro, vl.) Iv. IV, 87B, 61. Mperon (Beron, lat.) Iv. III, 70, 313. Pasarw (od Basaro, vl.) Iv. IV, 87, 53. Soraia (Soraia, vl.) Iv. III, 77, 160. Ualeaj (vl.) Iv. IV, 87, 133. NEIDENTIFIKOVANA IMENA Blateroj Lav. II, 109, 54; Xen, 16, 10. Bruenioj Iv. III, 74, 30; Iv. IV, 87, 55, 63, 170; Lav. II, 104, 18, 57, 123, 129. Gallianna Lav. II, 109, 395/396. Gerwtaj Iv. III, 74, 269 Draioj Iv. III, 77, 112. Kalanithj Iv. III, 70, 380. Kalen(n)oj Iv. III, 74, 52; Iv. IV, 87, 217; Xen, 12, 12; 13, 20; dodatak II, 9. Kalomanna Lav. II, 109, 130.

194

Zorica \okovi}

Malhj Xen, 25, 62. Malca Lav. II, 91 III, 153. Modhnoj Iv. III, 74, 131, 213; Iv. IV, 87, 155; Lav. II, 104, 19, 73, 74, 116, 149, 161; 105, 20; 109, 204, 357, 425; Esph, 8, 30, 48, 76; 15, 10; Xer, 18 D III, 35. Nikoletoj Iv. IV, 87, 23. Omphj Lav. II, dodatak VIII, 22.

Paressa Iv. III, 74, 311. Raiwannhj Iv. III, 77, 57. Rhgena Lav. II, 104, 109. Sardeoj Lav. II, 91 III, 145; 109, 834, 902. Seba Iv. III, 77, 136. Sebw Iv. III, 74, 109. Cumeuth Zog, 29, 74. Oqhanh Chil. I, 41, 65.

II. DOPUNSKA IMENA548
Acradw Lav. II, 91 III, 53/54; Zog, 15, 32. Bagenw (po mu`evljevoj profesiji) Lav. II, Abrakwtoj Iv. III, 79, 169. 91 III, 155; 109, 650. Agelarhj Lav. II, 109, 89. Balmaj Lav. II, 109, 200, 225. Agriwthj Chil. I, 41, 69, 70. Bambakaj Lav. II, 109, 261, 445. Aeitanhj Iv. IV, 86, 95; Lav. II, 109, 335, 338. Bambakorabdhj Lav. II, 109, 416. Aineithj Iv. IV, 86, 92. Bampouloj Lav. II, 109, 407. Ainithj Xen, 12, 13; 13, 24; dodatak II, 11; Barbatw Lav. II, 91 I, 62. Xer, 18 B, 45; D II, 4; EI, 8, 9; E II, 4. Akridinâ Hil, 162; Akritin 63/64, 67, Barsamaj Lav. II, 104, 131. Baruj Lav. II, 109, 937. 148, 235, 315. Basilakaj Xer. 18 D III, 24. Amaxarhj Lav. II, 109, 88. Bastagianhj Esph, 15, 37. Amerimnhj Lav. II, 104, 161. Bastagw Esph, 8, 72. Ampelitzhj Iv. IV, 87, 36. Bastaiwannhj Esph, 14, 47. Anagnwstoj Iv. III, 70, 303. Bebaptismenoj Lav. II, 109, 590 Anaplaj Chil. I, 39, 106. Berghj Iv. III, 70, 305; 74, 49; 75, 305, 429, Anaplhj Lav. II, 109, 108. 430; 79, 416; Iv. IV, 87, 68. Andronikea Chil. I, 39, 103/104. Bhcaj Lav. II, 104, 152; 109, 518; Xen, 15, 9. Andronikia Zog, 29, 70. Bicaj Xen, dodatak II, 10. Antzatoj Lav. II, 109, 492. Boqroj Iv. III, 70, 383, 384. Apersourianoj Lav. II, 109, 443. Borroj Lav. II, 104, 106. Aplorabdhj Esph, 14, 25. Boubalarhj Lav. II, 109, 318. Apostatâ Hil, 20, 30, 59. Boukellataj Lav. II, 109, 159, 160. Apostatarw Lav. II, 109, 293. Boulhmacoj Lav. II, 109, 328. Argirië (po mu`u) Hil, 122. Boumpalhj Xer. 18 B, 50. Arkoudofaj (neiz.) Lav. II, 109, 434. Braciolithj Iv. III, 70, 21; 75, 37, 38, 46; Aroulhj Iv. III, 74, 69, 151; Iv. IV, 87, 74. 79, 33, 34, 46; Iv. IV, 87, 33. Arnadhj Lav. II, 105, 17. Briskoj Xer. 18 F II, 7. Aridhj Lav. II, 109, 321, 334. Broutzhj Lav. II, 109, 224. Arcontia Lav. II, 91 II, 26. Bwboj Xer. 18 F II, 23. Asproiwannhj Iv. IV, 86, 258. Galatw Xen, 25, 13. Aswmateianh Lav. II, 109, 385. Galiagraj Xer. 18 B, 46; D III, 22. Ahlada Hil, 369. Genhmathj Chil. I, 41, 75. Acradaj Lav. II, 109, 516, 621. GR^KA
548 Kao dopunska imena naj~e{}e su kori{}eni nadimci, druga li~na imena ili njihovi hipokoristici i, kada su u pitanju `ene, obi~no udovice, imena po mu`u uz odgovaraju}i nastavak.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

195

Genimataj Esph, 15, 21. Glikaj Xer. 18 B, 38; Glukuj Iv. IV, 86, 14; Lav. II, 104, 131. Glukadhj Lav. II, 109, 242. Goggulaj Lav. II, 104, 126, 159. Gomaraj Iv. IV, 86, 266; Lav. II, 91 I, 41; 109, 541, 542, 625. Gomarofagoj Iv. III, 74, 65. Gomarw Iv. IV, 86, 249; 87, 22; Lav. II, 91 III, 56; 109, 543. Gonikatzhj Iv. III, 70, 143; 75, 242; 79, 213; Iv. IV, 86, 86, 230. Gorgontzhj (?) Xer. 18 D III, 15. Gorgoploutoj Esph, 8, 27. Goulianhj Xer. 18 F II, 21. Gournakhj Iv. III, 74, 52. Gourounakhj Iv. III, 74, 180. Grammatikoj Iv. III, 74, 50; 104, 58. Gramatilaj (prof ?) Lav. II, 109, 363. Gurwnaj Lav. II, 91 III, 69. Damakhj Xen, 16, 16. Deipnaj Iv. IV, 87, 45. Dhmhtropouloj Lav. II, 104, 157. Dhmosioj Lav. II, 104, 82. Dhmpianij Iv. III, 74, 141. Diabathnoj Esph, 14, 19; 15, 17. Diabathj Lav. II, 109, 404. Diadromithj Zog, 17, 45. Diakonissa Iv. IV, 86, 275; Esph, 14, 146. Diakonoj Xen, 15, 15; 25, 6. Didumoj Iv. III, 74, 71, 74, 75; Doudimoj Iv. IV, 87, 81, 83/84. Dikranhj Iv. III, 70, 57, 95. Dikranw Iv. III, 75, 94; 79, 86/87. Diyianij Iv. IV, 87, 180. Diyiania Iv. IV, 87, 201. Doukainh (tit.) Xer. 18 A, 78; Doukenh B, 28. Doukaj (tit.) Lav. II, 91 III, 93, 202; 109, 183, 677. Drakaj Lav. II, 109, 491; Xer. 18 B, 53. Drakontoj Iv. III, 70, 142; Xer. 18 A, 41; B, 15. Drakontw (po mu`u) Xen, 12, 13; 13, 23; 25, 65; dodatak II, 11. Dromonithj Xer. 18 F II, 29. Droshnoj Lav. II, 109, 317. Drosoj Iv. III, 74, 314. Druinoj Lav. II, 109, 451.

Dusipatoj (tit.) Lav. II, 109, 110. Duthj Lav. II, dodatak VIII, 21. Egkoponia Lav. II, 91 III, 59. Exaptoj Lav. II, 109, 159. Exwkokkisthj Iv. III, 75, 14; 79, 13; Iv. IV, 86, 36; Lav. II, 109, 385, 413. Exwpetrhnoj Lav. II, 105, 16; 112, 14. Episkotoj Iv. IV, 87, 118. Eptamhnithj Lav. II, 109, 276, 277. Ergasthj Iv. III, 74, 7. Esfagmenoj Lav. II, 91 III, 73, 75, 171, 185, 190; 109, 652, 741–743, 748, 752, 868–870, 873, 920. Eugenhj Chil. I, 41, 66. Eudaimonitzhj Lav. II, 109, 705. Eulogioj Iv. III, 75, 514; 79, 505; Iv. IV, 86, 354. Eumachj Lav. II, 104, 61. Eumorfakhj Iv. IV, 87, 218. Zeugithj Zog, 15, 38. Qeodwropouloj Chil. I, 39, 96, 114. Qeologhtissa Lav. II, 109, 393. Qeplôh Hil, 327. Iatrika Lav. II, 91 III, 194, 205. Iatrikhj Lav. II, 109, 663. Iatropouloj (prof ?) Chil. I, 41, 59. Ierakarioj Xer. 18 A, 70. Ipat (tit.) Hil, 430/431. Kazanhj (prof ?) Lav. II, 109, 41. Kazania (od mu`evljeve profesije) Iv. III, 74, 26. Kaqaroj Chil. I, 41, 62. Kaqaroywmaj Lav. II, 109, 85. Kaqolikoj Lav. II, 109, 40. Kaisar Lav. II, 109, 786. Kakogewrgioj Xen, 16, 15; dodatak II, 12. Kakoiwannhj Iv. III, 70, 304; Esph, 14, 118; 15, 80; Xer. 18 B, 47. Kakomoushj Lav. II, 91 III, 23. Kakoracithj Iv. III, 75, 252/253; Iv. IV, 86, 93. Kakoj Esph, 14, 117. Kalabardoj (gr/arm) Esph, 14, 19. Kalamaraj (prof ?) Iv. IV, 86, 246; Lav. II, 109, 140; Zog, 17, 14. Kalamhnoj (?) Lav. II, 109, 249, 251. Kalantina Lav. II, 109, 485. Kalantoj Lav. II, 109, 483. Kalekaj Lav. II, 109, 295.

196

Zorica \okovi}

Kaligw (od mu`evljeve profesije) Lav. II, 91 III, 62. Kallinikoj Lav. II, 104, 95. Kaloghroj Iv. III, 70, 102; Lav. II, 105, 17, 21; Esph, 14, 109; 15, 71. Kalograia Lav. II, 109, 388, 513. Kaloeirhnh Iv. III, 74, 113, 114; Iv. IV, 87, 203. Kaloiwannhj Iv. III, 79, 421; Iv. IV, 86, 79, 80; 87, 47. Kaloktenhj Iv. III, 74, 100, 231. Kaloloustoj Lav. II, 104, 140. Kalospithj Iv. III, 74, 236; Kalospitoj Iv. IV, 87, 219. Kaloutzikoj Iv. III, 70, 288; 75, 418; 79, 406; Iv. IV, 86, 320. Kalofrudhj Lav. II, 109, 905. Kamantoucaj Zog, 17, 54. Kamathroj Iv. III, 70, 55, 103; 75, 84, 115, 199; 79, 78; Iv. IV, 86, 232, 256; Lav. II, 109, 154, 155. Kamnoj Xer, 18 D I, 43. Kampodoukhj Esph, 14, 118. Kanakhj Iv. III, 74, 279; Xen, 25, 108. Kanakw Lav. II, 109, 169. Kanonaj Lav. II, 104, 142. Kanwpoj Chil. I, 39, 98. Karabaj Iv. III, 70, 11, 26; 75, 17, 19, 22; 79, 17, 18, 20; Iv. IV, 86, 16, 19. Karabiaj Esph, 14, 45. Karabidhj Esph, 8, 71; 15, 35. Karamaloj Zog, 15, 29; 17, 31. Karania Iv. IV, 87, 93. Karapapilaj Iv. IV, 86, 317. Karatoj Lav. II, 109, 122, 234. Karterhj Iv. III, 74, 127. Karukhj Lav. II, 109, 177, 178. Kaseidarhj Lav. II, 109, 157. Kaseidaj, Kasidaj Xer, 18 A, 6; B, 21. Kasianh Chil. I, 40, 54. Katallakthj Lav. II, 91 III, 226; 109, 864, 865; Katallaktoj Lav. II, 91 III, 169. Katzianithj Lav. II, 105, 11; 112, 7. Katzikaj Iv. III, 70, 66, 100; 75, 115; Iv. IV, 86, 262. Katzulakhj Lav. II, 109, 323, 399–403. Katikhj Xer, 18 B, 51. Katwtikoj Esph, 8, 24. Kafourhj Lav. II, 109, 237.

Kayalaj Lav. II, 109, 440, 510. Kegcreaj Iv. III, 74, 6; Iv. IV, 87, 4, 5, 7, 11, 12, 130. Kegcrhnoj Iv. III, 79, 51; Lav. II, 109, 246. Kerdopouloj Xer, 18 D II, 1. Kecionismenoj Iv. III, 70, 308. Khpwrissa (po mu`evljevoj profesiji) Lav. II, 109, 630. Kladesa Chil. 39, 98. Kladhj Lav. II, 109, 36, 37, 161, 162, 191, 195, 207, 233, 262, 278, 280. Kleptakhj Iv. III, 74, 209; Iv. IV, 87, 173; Lav. II, 91 III, 243; Kleptôhi Hil, 253; Klevtaki Hil, 353, 372. Klonoj Esph, 8, 64; 14, 37, 67; 15, 33; Xer, 18 A, 63; 18 B, 22. Klwsaj Lav. II, 91 III, 218; Lav. II, 109, 707. Klwstogenhj Iv. III, 74, 75, 77; Iv. IV, 87, 85; Lav. II, 109, 584, 585. Klwstomalloj Lav. II, 91 II, 22. Kokaitzhj Lav. II, 109, 721. Kokkitzhj Lav. II, 91 III, 231; 109, 605. Kokkologoj Esph, 14, 156, 157; 15, 120, 121. Kokkosalhj Xen, 16, 19. Kokkwtoj Iv. III, 74, 119, 129, 130, 181. Koliloj Iv. IV, 86, 230. Kolokunqw Iv. III, 70, 68, 89, 92; 75, 122, 180; 79, 157, 167; Iv. IV, 86, 240. Komninoucik Hil, 14/15. Komyoceiloj Xer, 18 A, 103; B, 37. Konarithj Iv. IV, 87 B, 64. Kontakhj Lav. II, 112, 19. Kontarij Iv. IV, 86, 87; Lav. II, 104, 61. Kontaritzhj Iv. IV, 87, 56. Kontoiwannhj Xen, 25, 107; Lav. II, 109, 29, 190, 229, 257. Kontoiwannw Esph, 14, 110; 15, 71. Kontokotzhj Esph, 8, 47. Kontolenh Iv. III, 79, 19. Kontonikhtaj Lav. II, 109, 324. Kontopouloj Xer, 18 D I, 32. Kontorepanhj Iv. III, 75, 427/428; 79, 414; Iv. IV, 86, 323. Kontorhna Iv. III, 70, 103. Kontoj Lav. II, 91 I, 55; Chil. I, 39, 116. Kontostefanoj Xer, 18 F I, 8. Kontoutzikoj (gr/alb.) Iv. IV, 87, 131.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

197

Kontwlenhj Iv. III, 75, 21. Korashj Iv. IV, 87, 199. Korasoeidw Lav. II, 109, 301 Kouklhj Iv. III, 75, 134; 79, 119. Koukounaraj Iv. IV, 86, 88; Lav. II, 109, 361. Koumarij Lav. II, 109, 515, 912. Koumarina Lav. II, 109, 509. Kourikaj Lav. II, 109, 375; Xer, 18 D I, 42; E I, 17. Kourkounakhj Lav. II, 109, 382. Kourouphj Lav. II, 91 I, 51; 91 II, 10; 109, 548, 549. Koursarhj Lav. II, 109, 355, 357, 492, 782, 883. Koursarw Lav. II, 109, 322, 358. Kourtinoj Xer, 18 A, 92; B, 43; D II, 23; E II, 20. Koutzomithj Chil. I, 40, 55. Koutzoubelhj Esph, 8, 16; 14, 130; 15, 92, 96. Kôcôrôbâ Hil, 405. Koutitzia Lav. II, 109, 836. Koutroullhj Lav. II, 109, 353, 385, 503. Koyolokotinhj Lav. II, 109, 437, 438, 446. Krasakhj Chil. I, 40, 120. Krikoj Esph, 8, 39, 40, 52. Kritopouloj Xer, 18 D III, 17. Krokaj Lav. II, 91 III, 12. Krokidaj Lav. II, 109, 390. Kromudaj Lav. II, 109, 561; Xer, 18 A, 73; B, 26; F II, 12. Kruonerhj Lav. II, 104, 131/132. Kruosiderhj Lav. II, 109, 600. Kruosidhroj Lav. II, 91 III, 25. Ktenw Lav. II, 104, 164. Ktisthj Lav. II, 109, 721/722. Kuriakopouloj Chil. I, 40, 116. Kuriannhj Iv. III, 77, 70, 113; Xer, D II, 16. Kuriantzoj Lav. II, 91 III, 207. Kwbidw Lav. II, 109, 416. Kwkalaj Iv. III, 70, 295; 75, 422; 79, 408; Iv. IV, 86, 312; Lav. II, 109, 881. Kwlatoj Xen, 16, 20. Kwnstakhj Iv. III, 74, 162; Iv. IV, 86, 82. Kwnwpoj Chil. I, 39, 107. Kwtzocerhj Iv. III, 77, 200. Kwfakhj Zog, 17, 31; Kwqakhj Zog, 15, 30. Kwfaloj Esph, 8, 69.

Kwfoj Iv. IV, 86, 316; Lav. II, 109, 555. Lagoudhj Lav. II, 109, 370. Lagwgenhj Lav. II, 109, 246. Lagwoj Iv. III, 75, 200; 79, 137, 173; Lav. II, 91 III, 97; 109, 780, 781. Laqhraj Iv. III, 70, 137, 301; 75, 428. Laimakoj, Lemakaj Iv. III, 74, 39, 40; Iv. IV, 87, 63. Lanaraj Xer, 18 A, 86; B, 31 D II, 19; D III, 22; E II, 15. Laparoj Lav. II, 109, 127, 130, 179, 251; Xen, 13, 10, 12; 25, 7; dodatak II, 5. Laurakioj Lav. II, 109, 350. Lacanaj Iv. III, 75, 42; 79, 38; Iv. IV, 86, 27; 87, 188; Xen, 12, 6, 7. Lacanina (po mu`u) Iv. III, 74, 224. Lacanw (po mu`u) Iv. III, 70, 24; 75, 41; 79, 37. Leicotzerboulhj Xer, 18 A, 76. Leiyoj Lav. II, 109, 24, 38. Lecanoj Lav. II, 91 III, 223; 109, 716. Lewkaj Iv. IV, 86, 41. Liamenoj Xer, 18 B, 53; F II, 32. Libadarioj Chil. I, 40, 122. Liberhj Iv. IV, 87 B, 168; Lav. II, 104, 27, 60, 70; Chil. I, 40, 72. Liggourhj Iv. IV, 87, 153. Ligdeaj Lav. II, 109, 398. Limaraj Iv. IV, 87, 45. Limoiwannhj Esph, 14, 163. Limotzerboulhj Lav. II, 91 III, 45; 109, 615; Xer, 18 B, 26/27. Linaraj (prof ?) Iv. III, 74, 257; Iv. IV, 87, 29, 211; Linara Hil, 424, 433. Linardoj Zog, 29, 63. Liparij Iv. III, 74, 22; Iv. IV, 87, 36; Liparoj Chil. I, 40, 125. Logaraj (prof ?) Lav. II, 109, 260, 504; 112, 20. Logarw Lav. II, 109, 204, 260. Logoqethj (tit.) Lav. II, 109, 44, 260. Louloudhj Esph, 8, 26; 14, 123; 15, 85. Lukommathj Iv. III, 70, 127; 75, 228; 79, 200; Iv. IV, 86, 82. Lukoj Lav. II, 109, 386. Magnadhj Chil. I, 39, 117. Mazarij Lav. II, 104, 148; Chil. I, 39, 93. Makronikolaoj Iv. IV, 86, 17. Makropodarhj Iv. IV, 86, 255.

198

Zorica \okovi}

Makroj Iv. III, 70, 297; 74, 211; Iv. IV, 86, 314; Lav. II, 109, 168, 169, 473. Malaniaj Iv. IV, 87, 34. Malenia Iv. III, 74, 150. Margarithj Iv. IV, 87, 193. Margaj Lav. II, 109, 283. Marinopouloj Xer, 18 A, 39. Marmaropouloj (prof ?) Lav. II, 109, 492; Xer. 18 B, 14. Maroulaj Zog, 29, 55; Chil. I, 41, 63. Marouloj Lav. II, 104, 47–49; Esph, 8, 25. Masouroj Lav. II, 109, 395. Matzoukhj Zog, 17, 47, 51. Maurakhj Iv. III, 74, 104; Iv. IV, 87, 116. Maurobasilaj Iv. III, 75, 145; 79, 127. Maurogianw Lav. II, 104, 165. Mauroeidw Lav. II, 104, 165. Mauroiwannhj Iv. IV, 87, 132; Lav. II, 109, 288. Maurokwnstaj Esph, 14, 31/32; 15, 30. Maurommathj Lav. II, 109, 318. Mauropodhj Iv. III, 70, 293. Mauroj Lav. II, 109, 116, 192, 412, 523. Macairaj Iv. IV, 87, 175. Machj Lav. II, 109, 330, 843. Machtarhj Lav. II, 109, 273. Melagcrhnoj Lav. II, 109, 116, 412, 523; Xer, 18 A, 44; B, 28: D III, 51; F I, 5. Melacrhnoj Iv. III, 70, 152; 79, 230. Meligalaj Lav. II, 109, 444. Melidonhj Lav. II, 104, 147. Melitaj Xer, 18 F II, 5. Melitinoj Esph, 14, 148, 149. Melittw Xer, 18 D I, 36; E I, 13. Meshmerhj Iv. III, 74, 172. Mesithj Lav. II, 91 III, 105; 109, 384. Mhlopouloj Lav. II, 105, 16. Mhnaj Iv. III, 74, 153; Iv. IV, 87, 81; Lav. II, 109, 727. Mhnatzia Iv. III, 74, 116. Monacoj Iv. IV, 87, 231. Monokordhj Lav. II, 109, 887. Moscoiwannhj Lav. II, 109, 340, 411; Esph, 14, 169. Mouzakhj Iv. IV, 86, 42, 244. Moustoj Lav. II, 91 II, 8; 109, 521. Moutziwn Xer, 18 F I, 21. Mocqhj Lav. II, 109, 371.

Mpoumpalhj (Poupmalhj) Xer, 18 A, 78; D I, 47; D II, 12; E I, 22. Muarij Esph, 14, 108. Mulokopoj Lav. II, 112, 13. Mwraithj Esph, 8, 10; 14, 18. Mwromatzoukhj Iv. IV, 87, 124. Nerobruthj Lav. II, 104, 101, 102. Neropwlhj Lav. II, 109, 875. Nikouliakoj Iv. IV, 87, 44. Nomikoj (od profesije?) Lav. II, 109, 595. Xantaj Iv. III, 70, 151; 74, 44, 46; Iv. IV, 86, 87; 87, 75; Zog, 15, 27; 17, 28. Xantoj Lav. II, 109, 915. Xantw Iv. III, 75, 252, 256; 79, 223, 227; Zog, 17, 29; Xer, 18 D II, 3; E I, 14. Xenikoj Lav. II, 109, 103; Xer, 18 F II, 27. Xenitisthj Xer, 18 A, 44; B, 16. Xenitzaj Lav. II, 91 III, 221, 225, 226; 109, 718. Xenwbh Lav. II, 109, 181, 187. Xhradhj Chil. I, 39, 113. Xhradw Xer, 18 D III, 11. Xhrakhj Iv. IV, 87, 146. Xhroj Iv. III, 74, 202, 203. Xuloqhkarhj Iv. III, 70, 84; 75, 158; 79, 137. Xunoulhj Zog, 17, 40. Oxeidhj Lav. II, 104, 34, 139. Orestaina Lav. II, 109, 510. Orqolaginoj Zog, 29, 68. Ornakhj Iv. III, 74, 313. Ouranofagoj Iv. III, 74, 128. Oyimorifia (Yimorifia) Esph, 14, 128; 15, 90. Pannomithj Iv. III, 75, 430; 79, 416; Iv. IV, 86, 310. Pantecnhj Chil. I, 41, 65. Paxamadaj Xer, 18 A, 24; B, 9. Papagiannaj Iv. IV, 86, 266. Papadopouloj Lav. II, 109, 154. Papaiwannaj Iv. III, 75, 163; 79, 142. Papaiwannw (po mu`u) Iv. III, 75, 168; 79, 147. Paravôniñt(isa) Hil, 178, 267. Paraigialithj (ktet ?) Esph, 14, 125; 15, 39, 86. Parapapa Hil, 324. Parapolithj Chil. I, 39, 97. Pardoj Lav. II, 91 III, 198, 212; 109, 699.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

199

Partzalhj Xer, 18 A, 91, 114; B, 33, 42; E II, 19; Pertzalhj Xer, 18 D III, 7. Partzalia (po mu`u) Xer, 18 D II, 26; Portzalia Xer, 18 D III, 20. Paspala Hil, 440. Paspalaj Lav. II, 109, 636. Pascalw (po mu`u) Iv. III, 75, 513. Patzoj Lav. II, 109, 487. Patelhj Lav. II, 109, 350. Patrhnoj Iv. IV, 87, 168. Patzourhj Iv. IV, 86, 329; Lav. II, 109, 39. Pacnathj Iv. IV, 86, 92; Xer, 18 B, 47, 51; D II, 7, 8. Pacniwtw Iv. III, 70, 125. Pacumaria Lav. II, 91 I, 45. Pacunikolaoj Lav. II, 91 III, 165; 109, 858, 907, 908. Pacuj Lav. II, 109, 484. Pediakoj Iv. III, 74, 144, 197; Iv. IV, 87, 176, 182. Penqerakhj Iv. III, 74, 213; Iv. IV, 87, 150. Pentakhj Lav. II, 91 III, 240; 109, 732. Penteimathj Lav. II, 104, 52. Penthkontarhj Zog, 15, 22; 17, 20. Pepagwmenoj Lav. II, 104, 84; 109, 35. Pepelij Lav. II, 91 III, 222. Peperitzhj Iv. IV, 87, 101. Pepisswmenoj Esph, 14, 142, 173; 15, 107/108; Zog, 29, 56. Pepolhmenoj Xen, 25, 63. Peratikoj (ktet ?) Iv. III, 70, 309, 310; Zog, 17, 64. Peratoj Lav. II, 104, 120. Peribolhj Iv. III, 74, 176, 206. Peribolia (po mu`u) Iv. IV, 87, 77. Pikridhj Iv. III, 79, 233. Piperhj (neiz.) Iv. III, 74, 97. Pissaraj Lav. II, 109, 496, 497, 498. Pissokaloj Lav. II, 109, 381. Pisswmenoj Lav. II, 104, 86, 113. Plastaraj Iv. III, 74, 112, 159. Platanaj Lav. II, 91 III, 16, 39; 109, 597, 613. Platanw (po mu`u) Lav. II, 109, 606, 607. Platukoiloj Lav. II, 109, 359. Platwnaj Lav. II, 109, 856, 905. Plhmelhj Esph, 8, 75. Ploumw Lav. II, 91 III, 54; 109, 622. Plutaj Lav. II, 91 III, 3; 109, 197, 588.

Podaraj Xen, 13, 21; 25, 10; dodatak II, 9, 13. Podaritzhj Zog, 29, 27. Polithj Lav. 109, 99, 107, 125 Polugenhj Lav. II, 104, 76, 114, 118. Polulogoj Xen, 16, 8. Poluommathj Xer, 18 A, 68; B, 24; F II, 8. Polupeiroj Lav. II, 91 III, 5. Poluprikhj Iv. IV, 86, 248. Polusporoj Lav. II, 109, 232. Pomyotouloj Lav. II, 109, 900. Portarhj Iv. IV, 87, 26, 214. Prasinoj Lav. II, 91 III, 231; 109, 721, 722. Prestiakoj Iv. IV, 87, 128. Primikhropouloj Xen, 25, 12. Prinoj Lav. II, 109, 181. Prosalentina Lav. II, 105, 19. Prosalentw Lav. II, 112, 17. Prwtinaj Iv. III, 74, 206. Prwtozeughj Chil. I, 41, 79. Ptwcarhj Iv. IV, 87, 223. Pwleadainh Lav. II, 109, 461. Ramataj Iv. III, 79, 231. Raptainhj (prof ?) Esph, 8, 21; 14, 115; Xen, 25, 107. Raptopouloj (prof ?) Lav. II, 109, 532, 587; dodatak VIII, 14; Xen, 25, 63. Regkoushj Lav. II, 109, 145, 146. Rouselhj Lav. II, 109, 511. Rwmanhj Lav. II, 109, 679. Saberij Zog, 29, 29, 35. Sakellarioj (tit.) Iv. IV, 87 B, 192; Esph, 14, 91. Sapwnw (od mu`evljeve proesije ?) Iv. IV, 87, 49. Sarakaj Lav. II, 104, 156. Sarantapucina Lav. II, 109, 171/72. Sarwnaj Xen, 25, 102, 105. Sayaqhj Lav. II, 109, 628. Sayuqhj Lav. II, 91 III, 61. Sgouraina Chil. I, 39, 105. Sgouropouloj Iv. III, 79, 52. Sgouroj Iv. III, 74, 200, 202; Iv. IV, 87 B, 124; Lav. II, 109, 248, 850; Esph, 8, 33. Sebastoj (tit.) Xen, 25, 103. Sidhraj Xer, 18 A, 103; B, 37; D III, 18; E III, 3. Sidhroj Xer, 18 D II, 38. Skamagkhj Lav. II, 104, 92; 112, 9.

200

Zorica \okovi}

Skayampelhj Lav. II, 104, 62/63, 98. Skendilhj Lav. II, 91 III, 208. Sklabakhj Lav. II, 109, 281. Sklhraina Iv. III, 75, 419. Skolarikw (prof ?) Lav. II, 109, 96. Skôlakë Hil, 123. Skoulhj Lav. II, 109, 27, 82, 95, 556. Skulitzhj Iv. III, 74, 216. Soleanikoj Iv. III, 74, 42; Souleanikoj Iv. IV, 87, 216. Sothrhcoj Xer, 18 B, 45; Swthrhcoj D I, 33; D II, 5; E I, 10; E II, 2. Soubleaj Iv. III, 74, 106, 108, 226. Soufrakia Iv. IV, 87, 50. Spanaina Iv. III, 75, 420. Spanoj Iv. III, 79, 419; Iv. IV, 86, 243; Lav. II, 109, 98, 105. Spinoj Lav. II, 109, 342. Staurakhj Chil. I, 41, 74. Straborabdhj Lav. II, 109, 383. Stratitzaj Lav. II, 109, 552. Strogguloj Xer, 18 B, 48; D I, 41, 42; E I, 16, 17. Sunesioj Iv. III, 77, 40; Lav. II, 104, 150. Sfaktaiaj Xer, 18 F II, 10. Sfaxagkourhj Lav. II, 91 III, 235. Sfentzakhj (sl/gr?) Esph, 15, 125. Sfiktarioj Iv. III, 74, 252. Sfixommathj Iv. III, 74, 123, 125; Iv. IV, 87 B, 218. Sfoundulhj Lav. II, 104, 86. Sfurakhj Iv. IV, 86, 308, 328. Sfurakia Iv. III, 75, 413; 79, 401. Sfurhj Lav. II, 109, 253; Xen, 16, 12, 13. Swthricoj Lav. II, 109, 170. Tankaleurhj Lav. II, 109, 25. Taraciaj Esph, 8, 43; 14, 65, 15, 25. Telwnhj Xer, 18 F II, 3/4. Temneaj Esph, 8, 34; 14, 11. Tetradhj Lav. II, 109, 405. Tiligadhj Xer, 18 A, 97; Tilhgadhj B, 35; Tuligadhj E II, 26. Tzagkaromicahl Lav. II, 104, 119. Tzankaropouloj (prof ?) Lav. II, 104, 125; 109, 463. Tzapimacoj Iv. IV, 87, 136. Tzaphj Xer, 18 A, 94; B, 34. Tzeperinoj Lav. II, 91 III, 122. Tzetzikaj Lav. II, 109, 697.

Civiskiñtâ Hil, 132. Tzimourhj, Tzumourhj Iv. III, 74, 94; 75, 106/107, 202; 79, 174; Iv. IV, 86, 278; Xer. 18 A, 42, B, 15. Tzubinhj Zog, 29, 32. Tzukalw Lav. II, 109, 617/618. Tzuknogoulhj Iv. IV, 87, 138. Tzuligaj Lav. II, 109, 652. Tzumpinoj Xen, 25, 100. Thganhj Iv. IV, 86, 32, 38. Torneumenoj Lav. II, 109, 319. Tranosphthj Iv. IV, 87, 106. Trauleaj Lav. II, 91 III, 117; 109, 861. Trauloba (sl. nastavak) Chil. I, 40, 66. Trauloj Iv. III, 74, 314; Lav. II, 91 III, 119, 166, 168; 109, 519, 805, 806, 809, 860, 880. Triadhthj Xer, 18 B, 21; Triodithj A, 61. Trimourhj Iv. III, 74, 230. Turokomoj (prof ?) Lav. II, 109, 505. Upatoj, Upatioj (tit.) Lav. II, 91 I, 2; 91 III, 64; 109, 524. Fagaj Lav. II, 109, 471. Fakhnoj Zog, 15, 25/26. Fakitzhj Iv. III, 74, 32 33; Iv. IV, 87, 67. Falkwnhj Iv. III, 74, 135. Farganhj Lav. II, 109, 572. Farganw Esph, 15, 88. Fafakhj Iv. III, 70, 385. Faflataj Lav. II, 109, 633. Fegghtaj Lav. II, 109, 383; Esph, 14, 144; 15, 109. Feodoulhj Lav. II, 112, 19. Filieidhj Lav. II, 109, 76, 889. Filoxenithj Esph, 8, 41; 14, 16; 15, 16. Flastaj Iv. IV, 87, 129; Flaskaj Iv. IV, 87 B, 143. Folhj Iv. III, 74, 156; Iv. IV, 87 B, 257. Fournaj Iv. III, 74, 45. Fournia Iv. IV, 87, 46. Fournw Lav. II, 91 I, 53. Foutoulia Esph. 14, 80. Fwtoulhj Esph, 15, 49. Cagiasina Lav. II, 104, 25. Calkeopouloj (prof ?) Iv. IV, 87, 167. Calkissa Zog, 17, 56. Calkiwpouloj Lav. II, 109, 447. Calkwnhj Iv. IV, 87, 155. Calkwnia (po mu`u) Iv. IV, 87, 145.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

201

Cantrhnoj Iv. IV, 87 B, 89. Capatzhj Lav. II, 109, 239. Carakaj Lav. II, 109, 51, 52, 54, 85, 86. Carakw Lav. II, 109, 51. Carantaj Lav. II, 109, 466. Carbalaj Zog, 17, 59. Caritzaj Iv. III, 74, 218. Carokopoj Lav. II, 109, 191. Carsanhj Chil. I, 41, 58. Ceilatoj Iv. IV, 87, 158. Ceimarroj Iv. IV, 86, 327. Ceimwnikoj Esph, 8, 17; 14, 131; 15, 93. Ceiromacoj Lav. II, 91 III, 22; Coiromacoj 109, 599. Cianeshj Lav. II, dodatak VIII, 19. Cionaj Lav. II, 109, 558. Cionhj Lav. II, 109, 226, 371. Cobolij Iv. IV, 87, 33. Corhgaj Iv. IV, 86, 41. Cortaraj Lav. II, 104, 16, 17. Coudinaj Iv. III, 74, 190; 77, 38; Iv. IV, 87, 153. Cousdoj Lav. II, 109, 526. Crusalidia Xen, 25, 98, 106. Crusanoij Chil. I, 41, 77. Crusobelwnhj Lav. II, 109, 489. Crusoberghj Lav. II, 109, 169, 425; Esph, 14, 36. Cruswpadiwthj (ktet ?) Lav. II, 104, 30. Yaqaj Chil. I, 39, 109. Yiaqaj Chil. I, 40, 126. Yikalloj Iv. IV, 86, 285. Yikiwtissa Esph, 15, 24. Yilloj Chil. I, 40, 61. Yimorifia Esph, 14, 128; Oyimorifia Esph, 15, 90. Yucoprathj Iv. III, 70, 81.

Beltziakoj (?) (Vl~jak) Iv. III, 70, 67. Besania (od Ve{a, po mu`u) Lav. II, 109, 759. Beskoutzhj (Besku}) Lav. II, 109, 737; Xer, 18 E I 19. Vâzmi~ Hil, 63. Vir Hil, 415. Bitzaj (Vica) Lav. II, 109, 106. Bodinaj (Bodin) Iv. III, 70, 123, 125, 130; 75, 231; 79, 204, 227; Xer, 18 D I, 45. Borilia (od Boril, po mu`u) Iv. IV, 87, 41, 69. Boulkania (od Vlkan, po mu`u) Xer, 18 D II, 22; D III, 37; E II 18; F I 13. Boulkostrelia (Vlkostrïqa) Zog, 15, 18. Vôrâkla Hil, 115. Bousoj Iv. III, 74, 22. Boutoulia (Bâtuqa) Lav. II, 91 III, 157, 158; 109, 847. Branaj (Vrana) Iv. III, 77, 57; Lav. II, 109, 86; Vrana Hil, 307. Vrâdounar Hil, 67. Galamoj (Golïm) Xer, 18 F II, 13. Galoba (po mu`u) Iv. IV, 86, 24. Gartinoj (od Grdan) Iv. III, 75, 191. Gelkania (od Jelkan, po mu`u) Xer, 18 E II, 12. Gelkoj Esph, 14, 11; 15, 73. Gerilâ Hil, 310. Gkritzkoj (Gricko) Iv. III, 74, 266. Goreaninoj (od Gorjanin) Lav. II, 109, 752. Goulhj (?) (Gol) Lav. II, 109, 204, 235. Grebenarhj (Grebenar, od profesije) Iv. IV, 87, 91. Greveniskiñt (ktetik?) Hil, 183. Gribaj (Griva) Iv. III, 74, 92; IV, 87, 100. Gribitzaj (Grivica) Iv. IV, 87, 175. Grotzhj (Gro~) Lav. II, 91 III, 229; GroSLOVENSKA utzhj Lav. II, 109, 729. Dompromhria (od Dobromir, po mu`u) Anitzhj (od Anica) Lav. II, 109, 101. Chil. I, 40, 65. Basilwba (Vasilova, po mu`u) Xer, 18 A, Dragania (od Dragan, po mu`u) Xer, 18 A, 4; B, 1. 85; B, 30, 31 Ba{tatâ Hil, 92. Dragnia (po mu`u) Xer, 18 A, 87. Belkonia (od V(e)lkowa, po mu`u) Iv. IV, Dragwtw (po mu`u) Iv. IV, 87, 196. 87, 158; Lav. II, 91 III, 208. Belkonitzaj (Velkonica, po mu`u) Iv. IV, Zamokranithj (Samohrani) Lav. II, 109, 42. 87, 187. Beltzia (Vl~a, po mu`u) Esph, 15, 43. Zubokoloj (@ivokoq) Iv. III, 77, 143.

202

Zorica \okovi}

Kalogridaj (gr/sl ?) (œKalu|erovi}Œ) Lav. II, 109, 271. Kalomwdhj (Golomâd) Lav. II, 109, 386. Karabarhj (Kravar, od profesije?) Iv. III, 79, 50, 53. Kastitzaj (Ka{tica, od toponima) Lav. II, 104, 33. Katzarw (gr~. nastavak) (od Ka~ar) Iv. III, 70, 13; 75, 24; 79, 22; Iv. IV, 86, 11, 14. Katzimpouloj (Hotïbálã) Iv. III, 74, 93, 245, 248; Iv. IV, 87, 221. Katoj (od Kot = ma~ak) Iv. III, 70, 150; 75, 251; 79, 222; Lav. II, 91 III, 146; 109, 910. Kobaraj (Kovar, od profesije) Iv. IV, 86, 43. Kobatzhj (Kova~, od profesije) Xer, 18 B, 40. Kodresa (Kãdre{a) Chil. I, 40, 59. Kokouda (?) Iv. III, 70, 386. Kolarhj (Kolar, od profesije) Iv. III, 74, 192, 194, 195; Iv. IV, 87B, 28. Konistoj (Koni{t) Xer, 18 B, 41. Kontraboj (Kâdrav) Iv. III, 74, 94; Iv. IV, 87, 103. Kontreoj (Kãdrav) Iv. III, 74, 125, 127; Iv. IV, 87, 148. Kostreanoj (Kostrïn) Lav. II, 91 III, 114, 124; 109, 810. Kôkôlel Hil, 106. Koukoumarhj (Kukumora) Xer, 18 A, 105; B, 38. Koukouritzhj (Kokoric) Iv. III, 74, 57. Koukouritzia (Kokori~a, po mu`u) Iv. IV, 87, 18. Kouleraj (Kolar, od profesije) Iv. IV, 86, 45. Koupenoj (Kupen) Esph, 14, 103; 15, 65. Kourbmmathj (Krvomut) Lav. II, 109, 388. Kourhlaj (Kurilo) Xer, 18 B, 49. Kourikaj (od Kur) Lav. II, 109, 363, 375. Koutzelia (od Koceq, po mu`u) Lav. II, 91 III, 177; 109, 904. Koutlesij (Kutle{) Lav. II, 109, 833, 896, 897. Kragopôl (? sl/gr.) Hil, 303. Kribabetzh (Krvavâc) Lav. II, 91 III, 125; 109, 811.

Kribelhj (Kriveq) Lav. II, 91 III, 179, 183, 199, 201, 206, 208; 109, 642, 644, 648, 668, 690. Krubodekanikhj (Krivodekanik, od toponima ?) Lav. II, 105, 14; 112, 12. Kwlarhj (Kolar, od profesije) Iv. III, 74, 15, 17. Kwnstaraj (Konstar, od Konstantin) Lav. II, 109, 57, 58, 738. Lampataj (Lapot ?) Xer, 18 DII, 28; Lapatoj Xer, 18 E III, 8. Lampoudina (od Labud) Lav. II, 109, 354. Lizikoj, Luzikoj (Lã`âkã) Lav. II, 91 III, 153, 156; 109, 894. Limlëninâ Hil, 40, 251; Limlïninâ, 246, 255, 377. Losnikhj (Loznik, Lo{an) Iv. IV, 87, 181. Loustkoj (Lâ{tko) Iv. III, 74, 171. Malkobitza (Malkovica, po mu`u) Iv. IV, 87B, 88. Manastraj Iv. III, 70, 70; 75, 125, 128; 79, 112, 114; Iv. IV, 86, 251; Esph, 8, 37. Mandroiwannhj (Mudri Jovan) Iv. IV, 87, 99. Megkoushj (Mênku{, Menku{) Lav. II, 109, 60, 64. Mezinia (po mu`u) Lav. II, 109, 576. Mezinoj Lav. II, 91 III, 5, 8; 109, 591. Mosnarhj (Mo{war, od profesije) Iv. III, 74, 109; Mosnearhj, 198. Mouzatoj (Mé`at) Xer, 18 A, 67; Mountzatoj B, 23. Mountritzhj (Mudrica) Lav. II, 91 III, 173; Mountroutzhj 109, 874. Mpealia (po mu`u) IV. III 74, 265. Mpeatitzaj (Batica) Lav. II, 109, 848. Mperzolozaj (Brzolaz) Iv. IV, 87, 209. Mpescleampoj (Beshlïb) Iv. III, 70, 140; Mpescleampoj 75, 240; 79, 211. Mpozaia (Bo`aja, po mu`u) Iv. III, 70, 27; 79, 42. Mposakoj (Bo`ak ?) Iv. IV, 87, 227; Esph, 14, 23; 15, 23. Mpourzomaria (Bârzomïrja) Iv. IV, 87, 210; Mprizomaria Iv. IV, 87B, 234. Bourië Hil, 486. Mpourhj (Born) Iv. III, 70, 126; Iv. IV, 86, 74.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

203

Mpoucalaj, Boucalaj (?Bogaq) Lav. II, 91 III, 49; Iv. III, 70, 65; 75, 111; 79, 101; Iv. IV, 87, 46. Mpratzilaj (Bra~ilo) Xer, 18 D III, 50; F I, 16. Mprestiakoj (Brïstjak) Iv. III, 74, 207. Nestzestanoj (Nes~estan) Iv. IV, 87, 18/19; Nestzesanoj Iv. IV, 87B, 23. Nikoulitzaj (Nikolica) Iv. IV, 87, 98. Ntreasitzhj (Drï{ic) Iv. III, 74, 282. Ostridhj (Ostrovid?) Xen, 16, 6. Parbea (Prvja) Lav. II, dodatak VIII, 9. Pesiakoj (Pâsjak) Lav. II, 91 III, 81; 109, 754, 889. Pesiakw (od Pâsjak, po mu`u) Lav. II, 109, 817. Pesianikoj (od Pâsã) Xer, 18A, 55, 59, 63, 69, 70; B, 20, 21, 22, 24, 25; F I 29, 30. Petrillaj Xer, 18 F I, 11. Piskilaj (?) Iv. IV, 87, 162. Pissianoj (Pâsjan) Iv. III, 70, 131; 75, 232, 234; 79, 204, 206; Iv. IV, 86, 76, 78; Lav. II, 91 III, 110; 109, 755, 799. Pissinw (od Pâsjan, po mu`u) Lav. II, 109, 801. Plabitzhj (Plavica) Xer, 18 F II, 23. Platzikoj Iv. III, 77, 90. Pompitzhj (Pobica) Iv. III, 74, 137, 138, 214; Iv. IV, 87, 154. Potzakaj (Po~ak) Iv. III, 74, 139; Iv. IV, 87, 167. Potkoj (Pâtk) Xer, 18 A, 50; B, 18; F I, 10. Poutlhj Iv. III, 70, 73, 101. Prabitzaj (Pravica) Iv. III, 74, 13, 15, 16, 217; Iv. IV, 87, 146, 163. Prakazia (Prïkazja, po mu`u) Lav. II, 109, 569, 570; Xer, 18 F I, 20. Prasnikaj (Pra{nik, Praznik) Lav. II, 109, 648, 690. Preantoulia (Prïdâqa, po mu`u) Iv. III, 70, 147. Prekourinh (Prïkorâna) Lav. II, 109, 342. Prentipapoj (Pr(e)dipop) Lav. II, dodatak VIII, 15. Prentzhlaj Printzilaj (Prêdilo, Prï`ilo) Xer, 18 A, 68; B, 24; F II, 9. Pritaj (?) Xer, 18 A, 15; B, 6. Ragazaj (Rogoz) Iv. III, 70, 139; Lav. II, 91 III, 211.

Radhlia (Radiqa, po mu`u) Lav. II, 91 III, 227, 228, 236; 109, 728, 731. Radhnia, Rantinia (Radiwa, po mu`u) Iv. III, 70, 298; 75, 426; 79, 413. Rikaj (?) Lav. II, 109, 560, 565. Robaj (od Rob) Xen, 16, 9, 11. Robaloj, Roubaloj Xer, 18 A, 15; B, 6; D III, 32/33. Rozonikoj Iv. III, 74, 66. Roupetzhj (Rupâc) Lav. II, 91 III, 128, 137, 143, 164; 109, 814, 899. Roucaj (od Ruho) Iv. III, 70, 53, 144; 75, 89; 79, 83. Sertzilhj (Srâdilo) Lav. II, 109, 194. Sermpanoj (Srb(j)an) Iv. IV, 87, 44; Surmpanoj (etnik ?) Iv. IV, 87 B, 50; Surpanoj (etnik ?) Lav. II, 104, 98. Sestilaj (@estilo) Lav. II, 109, 867. Siligoudia (@eligodja, po mu`u) Lav. II, 109, 168, 186. Siligoudw (@eligodo, po mu`u) Lav. II, 109, 135. Skopitzhj (Skãpâcâ) Lav. II, 109, 719. Skoribaj (Skoriva, od Skorivoj) Lav. II, 91 III, 152, 176, 177; 109, 840; Xer, 18 A, 108; B, 39. Skoroinasia (Skorinï`a, po mu`u) Xer, D III, 2. Skotzilaj (Sko~ilo) Iv. IV, 87, 20, 22. Slanhj (Slan) Xen, 25, 101, 102. Slinoba (Zlinova, po mu`u) Iv. III, 74, 134. Smigaderoj (Zmijoder) Xen. 25, 9. Sneagoula (Snïguqa, po mu`u) Iv. III, 74, 236. Sokaraj (?) Iv. III, 79, 228; Swkaraj Lav. II, 91 III, 71. Soulimaj (od Sulimir) Lav. II, 104, 39, 124. Souroubitzaj (od Surov) Esph, 14, 40; 15, 33. Spastrikoj Iv. III, 74, 18, 19, 24, 199; Iv. IV, 87, 61; Lav. II, 109, 244, 405. Stanhlia (od Stanil, po mu`u) Lav. II, 91 III, 20. Startzoj (Starac) Iv. III, 74, 302. Stzanoj ([tjan) Xer, 18 F I, 22. Stouroj ([tur) Lav. II, 91 III, 158. Strantinia (Strïdiwa, po mu`u) Xer, D III, 8.

204

Zorica \okovi}

Sfentzakhj (Svat + gr. sufiks) Esph, 15, 125. Taroushj (? Taru{) Lav. II, 104, 76. Tzaraina ([arena, ^arna) Iv. III, 75, 250; 79, 221. Tzempeliakoj (? ^apqak, Debeqak) Zog, 29, 49. Tzepelaj (^epel) Lav. II, 91 III, 93, 94. Tzepenikoj (^epenik) Xer, 18 A, 14. Tzeprenikaj Xer, 18 F I, 18 Tzermnikaj Xer 18 F I, 18. Tzermneaj (^ermen, ^rmwa) Iv. III, 74, 117; Iv. IV, 87, 197; Tzerneaj 199, 200; 87 B, 221, 222, 223. Tzernhj (^(e)rn) Lav. II, 91 III, 186; Xer, 18 A, 26; B, 11, 36. Tzernwtw (od ^(e)rn, po mu`u) Esph, 14, 89; 15, 54. Tzetzelki (od Ceceqko, po mu`u) Xer, D III, 1; Tzetzelkia Xer, D III, 6. Tzetzelkoj (Ceceqko) Lav. II, 91 III, 212; Xer, 18 A, 109; B, 40. Tzubrillhj (^ubril(o)) Iv. III, 74, 51. Tôlô~ica Hil, 178. Tountinia (Tu|iwa ili Tudiwa po mu`u) Lav. II, 109, 801, 824. Tountouritzhj (Tudorica) Iv. IV, 87, 187. Toupmpasaj (Trba{) Iv. IV, 87, 119. Tramparaj (?) Iv. III, 77, 127. Frastoj (Hvrast) Lav. II, 91 III, 191; 109, 659; Xer, 18 A, 106; B, 38. Carpetaj (Hlapeta) Esph, 14, 77, 79; Calpetaj Esph, 15, 48, 74. Clapetzhj (Hlapâcâ) Lav. II, 91 III, 138, 139, 141; 109, 827, 828, 830–832, 900; Esph, 14, 177; 15, 99, 100. Crakwtaj (Hrakota) Iv. III, 70, 22. Cramperhj (Hrabâr) Lav. II, 109, 684, 767. Creaskoj Iv. III, 74, 127. Critoj (Hrât) Xer, 18 A, 8; B, 3. ETNICI

Aiguptioj (Ciganin) Lav. II, 91 II, 28. Alamanoj Lav. II, 91 III, 67; Xer, 18 A, 10; KTETICI B, 3. Albanithj Iv. III, 70, 275, 295; Lav. II, 91 Agriwthj (zaselak) Chil. I, 41, 69. III, 105, 234; 109, 566, 723, 725, 788. Almuriwthj (Almiros) Esph. 14, 116; 15, 78. Armenhj Lav. II, 109, 622, 635, 641. Amariani (Amara) Xer, 18 A, 93.

Armenopouloj Iv. III, 70, 18, 25; 75, 33; 79, 30; Iv. IV, 86, 46 Barbarhnoj Lav. II, 105, 18; 112, 14. Basmouloj Lav. II, 109, 625. Blaca Iv. III, 75, 431; 79, 417; Xer, 18 A, 114; B, 54; Chil. I, 39, 110. Blacoiwannhj Zog, 15, 37. Blacopoulinh Iv. III, 74, 227. Blacopouloj Iv. IV, 87, 71; Xen, 12, 11; 13, 18; dodatak II, 8. Blacoj Iv. III, 70, 146, 274, 304; 74, 163; Lav. II, 91 III, 37, 178; 104, 129, 138; Xen, 12, 9; 13, 16; 25, 106; dodatak II, 7; Xer, 18 B, 27, 42; Esph, 14, 163; Zog, 29, 46. Blacw Iv. III, 75, 245; 79, 217. Boulgara Xen, 25, 13. Boulgaria Lav. II, 91 III, 67; 109, 598. Boulgarina Lav. II, 109, 220. Boulgaropouloj Lav. II, 109, 168. Boulgaroj Iv. III, 70, 96, 100, 382, 384; Iv. IV, 87, 204; Lav. II, 109, 195, 212, 250, 262, 347, 360, 495; Xen., 25, 11; Blâgarinâ Hil, 491. Germanhj Lav. II, 104, 144. Zerboj Iv. III, 74, 228; Iv. IV, 87, 31; Lav. II, 105, 12; Chil. I, 40, 73. Katzibelakhj (Ciganin) Iv. IV, 87 B, 55. Katzibelhj (Ciganin) Lav. II, 91 III, 233. Komanitzhj Iv. III, 74, 29; Iv. IV, 87, 54, 186. Komana Xen, 25, 7. Komanoj Lav. II, 109, 413, 739. Persikhj (?) Lav. II, 109, 254. Rwmaioj Iv. III, 74, 91, 297. Rwsoj (v. spisak slovenskih imena) Serboj Iv. III, 70, 87; 77, 31; Iv. IV, 87, 125; Lav. II, dodatak VIII, 17; Srâbinâ Hil, 387; Öerâvo Hil, 493. Sqlaboj Iv. IV, 87, 94, 96, 112, 172; Lav. II, 91 III, 112. Srâbopôlâ Hil, 372. Fraggoj Iv. III, 70, 313; Iv. IV, 87, 42; Lav. II, 104, 40; 109, 300; Froug Hil, 43, 291.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

205

Anatolikh (Istok) Iv. III, 70, 311; 75, 419, 432; 79, 405, 419; Iv. IV, 86, 95; Esph. 14, 174. Anatolikoj (Istok) Iv. III, 70, 17; 75, 30, 32, 33; 79, 27, 29; Iv. IV, 86, 43; 87 A, 137; Lav. II, 104, 42, 161; 109, 147, 152, 184, 339, 839, 894; Xen, 25, 106. Anewthj (Ane) Lav. II, 109, 933. Antigwnithj (Antigonija) Xen, 25, 99. Arabenikiwthj (Aravenikija) Xer, 18 B, 47; v. Rabenikwthj Aulwnithj (Avlona) Zog, 17, 50. Babdhnoj (Vavdos) Lav. II, 109, 110, 126, 421, 448. Belwniwthj (Velona) Esph, 14, 135, 139; 15, 102, 105. Belwniwtissa (Velona) Esph, 14, 138. Benetikoj (Venikija) Xen, 25, 105. Berroiwthj (Verija) Lav. II, 109, 36. Bitolanâka Hil, 422. Blaciwthj (Vlahija) Lav. II, 109, 43, 253, 259, 268, 288, 374, 393, 414; Iv. III, 79, 502; Xen, 25, 11. Blaciwtissa (Vlahija) Lav. II, 109, 285; Chil. I, 39, 110. Bodeniwthj (Voden) Lav. II, 109, 364. Bolerinh (Voleron) Iv. IV, 86, 273. Bolerhnoj (Boulerinoj) (Voleron) Iv. III, 70, 101; 75, 188; 79, 164; Iv. IV, 86, 253; Lav. II, 91 III, 238; 109, 405, 726. Gaurianoj (Gavrijani) Lav. II, 91 III, 238; Gaurianij 109, 726. Greveniskiñt Hil, 183. Damaskw Lav. II, 91 III, 30. Didumoteicitoj (Didimotika) Esph, 8, 26. Dobrobikiwthj (Dobrovikija) Iv. III, 74, 259, 260. Dokeianoj (?) Iv. III, 74, 99, 238; Iv. 87, 110. Ermhleiwthj (Ermilija) Iv. III, 70, 291, 312; Esph, 8, 77; 14, 52; Lav. II, 91 III, 165; 109, 394. Euripiwthj (?) Lav. II, 109, 303. Zagorhnoj (Zagora) Lav. II, 109, 130, 888; Xen, 13, 178/179; 25, 14; dodatak II, 14. Zigniwthj (Zihna) Chil. I, 40, 108/109. Zucniwthj (Zihna) Lav. II, 109, 243. Qasitissa (Tasos) Lav. II, 91 III, 55.

Qasithj (Tasos) Iv. IV, 86, 260; Lav. II, 109, 931. Qeasithj (Tasos) Iv. IV, 86, 83. Qessalonikaia (Tesaloniki) Lav. II, 109, 129; Esph, 14, 175. Qessalonikeuj (Tesaloniki) Lav. II, 104, 81, 83. Qhbaioj (Teba) Lav. II, 109, 197, 382. Qwmaina (Ag. Toma) Lav. II, 109, 575. Iannhniwthj (Janjina) Lav. II, 109, 43; Ëniniñtâ Hil, 301. Ierisiwthj (Jeris) Xen, 12, 5; 13, ; 25, 7; dodatak II, 4. Iskariwthj (?) Iv. III, 74, 37. Italiwthj (? Italija) Zog, 29, 20. Kalamarhnoj (Kalamarija) Lav. II, 104, 158/159. Kalamhnoj (? Kalamion) Lav. II, 109, 206, 249. Kallioupolithj (od Gallioupolithj, Galipolje) Iv. III, 74, 29, 46. Kaminiwthj (? Kamena) Iv. III, 75, 235, 236; 79, 207, 208. Karanthnoj (?) Iv. IV, 86, 8. Karewthj (Kareja) Iv. IV, 87, 171; 87 B (Skariwthj), 188. Karkarhnoj (Karkara) Lav. II, 109, 20. Karkariwthj (Karkara) Lav. II, 109, 434. Kasandrhnh (Kasandrija) Lav. II, 109, 114. Kasandrhnoj (Kasandrija) Lav. II, 105, 13; 109, 131, 574. Kastaniwtissa (Kastanija) Lav. II, 109, 727. Kelliwthj (Kelion) Xen, 12, 6, 9, 11; 13, 11, 14/15, 18; 25, 8, 9; dodatak II, 5, 7, 8. Kerashnoj (Kerasea) Esph, 14, 68; 15, 42. Kiwthj (Kios) Lav. II, 109, 442. Klhzomenithj (?) Lav. II, 109, 118. Komhtzianh (Kumica) Zog, 15, 31/32. Komhtzianoj (Kumica) Iv. III, 70, 381; 75, 514 (Komhtianoj); 79, 504; Esph, 8, 75; 14, 54; Xen, 15, 12; Kômi~aninâ Hil, 333. Kontziwthj (Koncikon) Iv. III, 77, 82, 134. Kopanhna (Kopana) Lav. II, 109, 179, 180. Korinqia (Korint) Xer, 18 D II, 32. Korinqioj (Korint) Xer, 18 A, 99; B, 36. Korunqaioj (Korint) Lav. II, 109, 839.

206

Zorica \okovi}

Kosnitziwthj (Ko{nica) Iv. IV, 87B, 91; Kosinitziwthj Iv. IV, 87A, 82. Koumarina (? Kumaridia?) Lav. II, 109, 509. Krhtikoj (Krit) Lav. II, 109, 393. Kritzianithj (Kricijana) Lav. II, 109, 304. Kruophgadithj (Kria Pigadia) Lav. II, 109, 302, 316. Kuprianoj (Kipar) Iv. III, 74, 131, 223; Iv. IV, 87, 150. Lamyakhnoj (Lampsak) Iv. III, 74, 168; Iv. IV, 87, 194. Leontarhnoj (Leonta) Lav. II, 109, 81. Lhmnaia (Lemnos) Lav. II, 109, 380. Lhmnaioj (Lemnos) Iv. III, 70, 150, 380; 75, 168; 79, 144; Lav. II, 109, 208, 210, 392, 397; 112, 18; Xen, 13, 177; dodatak II, 13; Chil. I, 40, 75; Zog, 17, 62. Liparhnoj (Lipari) Xen, 25, 6. Loggianoj (Longos) Iv. III, 75, 238; 79, 210; Lav. II, 91 III, 66; 109, 312, 634/635; Xen, 25, 14. Makedona (Makedonija) Iv. III, 70, 284; 75, 414/415; 79, 403; Esph, 8, 25; Makedwna Lav. II, 109, 238, 241; Makedona Hil, 261. Makedwn (Makedonija) Iv. III, 70, 15; 74, 224; 75, 28; 79, 25; Iv. IV, 86, 19; 87, 143, 184; Esph, 14, 14; 15, 14; Chil. I, 39, 100; Makedonâ Hil, 73. Maloukiwthj (Maluka) Chil. I, 39, 91, 92. Melenikiwthj (Melenik) Iv. III, 77, 139; Lav. II, 91 III, 134, 146, 147, 150, 153; Lav. II, 109, 835, 836, 837, 838, 841. Melitinoj (Melitu) Lav. II, 109, 57. Metalianoj (Metalin) Xer, 18 B, 8. Miliwthj (Milos) Chil. I, 41, 80. Misouriwthj(?) Lav. II, 91 III, 63. Mitulhnaia (Mitilena, Lezbos) Xen, 12, 8; 13, 13; dodatak II, 6. Mitulhnaioj (Mitilena, Lezbos) Lav. II, 112, 17; Xen, 12, 7, 10; 13, 12, 16; 25, 15; dodatak II, 6, 7; Xer, 18D II, 11; E II, 4. Monembasiwthj (Monemvasija) Lav. II, 109, 345. Naxeiwthj (Naksos) Iv. III, 70, 308. Neakithj (Neakit) Iv. III, 70, 97; 75, 183; 79, 160; Iv. IV, 86, 298. Neocwritoj (Neohorion) Lav. II, 109, 465.

Nhsiwthj (Nision) Iv. III, 70, 306; Lav. II, 109, 85, 512, 637, 638; Xen, 12, 10; 13, 17; dodatak II, 8. Odhghtreianoj (Odigitrija) Lav. II, 109, 390. Ourliakhnoj (Urliakos) Lav. II, 109, 449. Partzalaj (Parcala) Lav. II, 109, 367. Paflagwn (Paflagonija) Iv. III, 74, 114; Iv. IV, 87, 21, 203; Lav. II, 109, 90. Pelagonithj (Pelagonija) Lav. II, 91 III, 62. Porhnoj (Porinion) Lav. II, 91 I, 51. Portarhj (Portarea) Iv. IV, 87, 214. Potamithj (Potamia) Iv. IV, 87, 197. Prebistinoj (Prevista) Iv. III, 74, 179; Iv. IV, 87 B, 153, 156; Prebestinoj 87 A, 139, 142. Prinariwthj (Prinarion) Iv. IV, 87, 220; Lav. II, 109, 603. Proushnoj (Prusos) Chil. I, 40, 71, 72. Ptelhnoj (Ptelea) Iv. III, 70, 295, 307. Pwrhnoj (Poros) Lav. II, 109, 545. Ragazhnaj (Ragazion) Lav. II, 109, 58/59, 67, 73. Radobolhnoj (Radovolis) Iv. III, 79, 419. Radolibinoj (Radolivo) Iv. III, 79, 421; Iv. IV, 86, 325. Rebenikiwthj (Arabenikiwthj) (Revenikija) Xer, 18 D I, 38. Samiwthj (Samos) Lav. II, 109, 193. Serriwthj (Ser) Lav. II, 109, 490. Sidhriwthj (San Sidero?) Lav. II, 109, 284. Sidhrokauseiwthj (Sidirokavsija) Lav. II, 109, 313. Skaliwthj (Skala, Skali) Lav. II, 109, 285. Skamandrhnoj (Skamandar) Lav. II, 91 III, 151, 155; 109, 449; Xen, 25, 62; dodatak II, 14; Skamandra Hil, 280. Skapeliwthj (Skopelos) Iv. III, 74, 183, 185; Iv. IV, 87, 127; Skopeliwthj Iv. IV, 87 B, 154. Skoutariwthj (Skutari) Chil. I, 41, 80. Sphlaiwthj (Spilea) Lav. II, 109, 185; Chil. I, 39, 95. Staurhnoj (Stavros) Lav. II, 91 III, 28; 109, 380, 629, 798. Sthlariwthj (Stilarion) Lav. II, 109, 493. Stomianoj (Stomion) Iv. III, 70, 292; Lav. II, 109, 290. Strummonithj (Strimon) Xer, 18 A, 79.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

207

Stroumpitzhnoj (Strumica) Iv. IV, 86, 325, 328, 394. Surmourinoj (Sirma) Lav. II, 109, 901. Tzakwn (Cakonija, Peloponez?) Iv. III, 70, 5, 24; 75, 7, 9; 79, 7, 9; Iv. IV, 86, 43, 48. Tzouniwthj (Tsonia) Esph, 14, 165. Tornarhj (Tornea) Lav. II, 109, 672. Tranabiwtissa (?) Lav. II, 109, 40/41. Trikalhnoj (Trikala) Iv. III, 74, 219. Fourniwthj (Furna) Iv. III, 70, 79; 79, 129; Lav. II, 109, 843. Fourniwtw (Furna) Lav. II, 91 III, 60. Fourtiniwthj (Furna, Furnija?) Iv. III, 70, 272; 75, 148; Iv. IV, 86, 250. Fwkeianoj (Fokeja) Xen, 12, 10/11; 13, 17; dodatak II, 8. Calepithj (Halepo) Iv. III, 70, 70. Ciotissa (Hios) Xen, 25, 14. Ciwthj (Hios) Lav. II, 109, 932. Crusoupolithj (Hrisopolj) Lav. II, 104, 79. Yaleidiwthj (Psalis) Iv. IV, 86, 96. PO MANASTIRIMA Ibhraj Iv. IV, 86, 235. Ibhrissa Iv. III, 70, 99, 381. Ibhropouloj Iv. III, 75, 53, 54; 79, 48; (Iberopouloj) Iv. IV, 86, 35. Xhropotamithj Iv. III, 74, 11, 12. ALBANSKA Kokkhj (Koke) Lav. II, 109, 158. Kouloumpardoj (alb/gr. Kulu+ bardhe) Lav. II, 109, 266, 267, 268, 289. Kourteshj (Kurte{) Xer, 18 A, 10, 26; B, 4; D III, 29. Kourtesw (Kurte{) Lav. II, 109, 93. Kuriampourhj (gr~. alb. Kiria+bure) Lav. II, 105, 19. Tzoumhj (Cume) Lav. II, 109, 294. ARAPSKO-TURSKA Amelgazaj (Amelgaz) Lav. II, 109, 879. Bourouklhj (?Vurukli) Chil. I, 39, 108. Gazoj (Gaz) Xer, 18 D III, 43. Kabazoj (Kavaz, Kabaz) Iv. III, 70, 14; 75, 26; 79, 24; Iv. IV, 86, 12, 25, 29. Loula (Lula) Xer, 18 B, 53. Sakkhj (Sake) Lav. II, 109, 215, 218, 286, 292.

Tzaluparij (tur/gr., Caliparis) Iv. IV, 86, 271. ITALIJANSKA I LATINSKA Aldoubinoj (od Baldovin ?) Chil. I, 40, 45, 48, 49. Bitalhj (Vitali) Iv. III, 70, 129. Bitalia (po mu`u) Iv. III, 75, 230; 79, 202; Iv. IV, 86, 76. Gabalaj (Gavala) Lav. II, 104, 26. Giwn (lat. fran. Gijon?) Chil. I, 40, 117. Domethj (Dometi(s)) Iv. III, 75, 243/244, 247; 79, 215, 219; Iv. IV, 86, 89. Intalkoj ((H)Idalgo) Lav. II, 109, 173. Kalabroj (?) Esph, 8, 34. Kanarw (ital. gr. Kanaro, po mu`u) Lav. II, 109, 780. Karbonhj, Karbwnhj (Karbon) Lav. II, 91 I, 57; 109, 551; Xer, 18A, 7; B, 2; D III, 26, 54; F I, 7. Karbwnia (po mu`u) Xer, 18A, 46. Kornhlioj (Kornelio) Lav. II, 109, 117. Kouratoroj (Kurator) Lav. II, 91 I, 59; 91 III, 21. Kouratwr (Kurator) Lav. II, 91 III, 201. Kourtzoubakia (po mu`u) Esph, 14, 73. Kourtzoubakhj (?) Xen, 13, 24; 25, 64; dodatak II, 12. Koferaj, Kofuraj (Kofer) Lav. II, 91 III, 94; 109, 772, 899. Kritzhj (gr. ital. Kricio) Iv. III, 70, 137; 75, 237; 79; 209; Lav. II, 109, 582. Kritzia (gr. ital. Kricia) Xer, 18 D III, 55. Merkourioj (Merkur) Iv. IV, 87, 139; Lav. II, 109, 745. (hri{. tako|e) Modestoj (Modesto) Iv. III, 74, 187; Iv. IV, 87, 120. Rokotaj (Rokota?) Xer, 18 B, 48; D I, 39. Skouzarhj (Skuzaro) Iv. IV, 87, 205; Skourazhj Iv. IV, 87 B, 228. Tomazhj (Tomazo) Xen, 25, 103. Febrouarioj (Fevruario) Iv. III, 74, 250; Feurouarioj Esph, 14, 171. VLA[KA Arzanikoj (Arzanik) Iv. IV, 87, 76. Artzupaj (Artipa) Lav. II, 109, 488. Gabanoj (Gavan ?) Iv. IV, 86, 308. Iakoumhj (Jakumi) Lav. II, 104, 87, 153.

208

Zorica \okovi}

Katzaboj (?) Zog, 17, 15; Xer, 18 D I, 40. Kopil Hil, 138. Kôcôlotâ Hil, 86. Mamalina (Mamalina?) Lav. II, 109, 351, 426. Mantzabinoj (Manñavin) Iv. III, 70, 296; 75, 423, 424; 79, 409, 410; Iv. IV, 86, 319, 327. Maretzistoj (? Mareñist) Esph, 15, 41. Mignuarhj (od Mig) Esph, 15, 47, 95. Morovôndinâ Hil, 85. Mpasarw (Basaro) Iv. IV, 87 B, 61. Mpounoj (Bun) Lav. II, 109, 410. Mpoucaj (?) Xer, 18 A, 29. Mugiarhj (od Mig) Esph, 8, 6. Nebridhj (Nevri) Lav. II, 109, 366. Ourleaj (Urlja, Orlja) Lav. II, 91 III, 189. Sabilaj (od Sava?) Xer, 18 A, 53; B, 7; D III, 34, 49; Siabilaj (vl. hri{.) Xer, 18 A, 17. Sakôl Hil, 241. Soka (Sokia) Lav. II, 104, 57. Sokaj (Sokia) Lav. II, 104, 54. Sprôlâ Hil, 399. Tzamantouroj (Ñamantur) Iv. III, 70, 85; 75, 161; 79, 140, 169; Iv. IV, 86, 270. Tzouloukwnoj (Ñulukon) Lav. II, 91 III, 84. Touktoulhj (?) Lav. II, 109, 743. Tucolaj (vl. hri{.Tihola) Esph, 8, 18. Carzanaj (? Harzan ?) Iv. IV, 87 B, 99. HRI[]ANSKA Basilitzianhj (Vasilica) Lav. II, 109, 486. Gewrgitzaina (po mu`u, od Georgije) Xen, 25, 11. Gurwtaj (Jerota, Jirota) Lav. II, 91 I, 18. Iakobia (po mu`u, od Jakov) Xen, 25, 109. Iwannhlaj (od Jovan) Lav. II, 109, 296. Leontw (gr~. hri{. od Leon, po mu`u) Lav. II, 109, 578. Manouhlitzhj (od Manoilo) Lav. II, 109, 494. Marinia (Marinja, po mu`u, sl. nastavak) Iv. IV, 87 B, 139; Xer, 18 A, 96. Martinia (Martinja, po mu`u) Xen, 15, 16. Micahlitzia (Mihali~a, po mu`u, sl. nastavak) Iv. III, 77, 64/65; Lav. II, 109, 733. Micalitzhj (od Mihailo) Iv. III, 74, 9, 196; Xer. 18 B, 25.

Micalw (od Mihailo, po mu`u, sl. nastavak) Iv. III, 75, 99. Nikhforia (Ni}iforja, po mu`u, sl. nastavak) Lav. II, 91 III, 58. Nikouliakoj (gr. hri{. od Nikola) Iv. IV, 87, 44. Petrwnaj (Petronja) Lav. II, 109, 476. Sabanaj (od Sava) Lav. II, 104, 162. Silithj (od Vasilije) Iv. III, 70, 92. Simisioj (od Simeon) Esph, 15, 56. Sousmanij (kal.) Lav. II, 109, 813. Tzukourhj (hipokoristik od Hrist) Lav. II, 109, 83. Tomachj (od Toma) Lav. II, 91 III, 47, 52; 109, 544, 603, 616, 618, 620. JERMENSKA Bacanhj (Vahan) Iv. III, 74, 232. Tzumiskhj (Cimiskije) Lav. II, 109, 420. BALKANSKA Barumatzoukhj (sl. balk. ili vl. balk Vari+ macuki) Iv. III, 74, 115. Batranoj (Vatra) Lav. II, 104, 32. Konteaj (Konda) Xer, 18 A, 25, 31. Mastrallhj (Mastral) Xen, 25, 13. NEIDENTIFIKOVANA Akoteiniwthj Chil. I, 41, 64. Ampladhnoj Lav. II, 91 III, 162 A(n)toublianoj Iv. III, 70, 72; 75, 131; Androublianoj Iv. IV, 86, 250. Atrinobaj Xen, 25, 64. Acelhnoj Lav. II, 109, 538. Baracoj Chil. I, 39, 112. Bardenoj Iv. IV, 86, 270; Lav. II, 109, 50. Bastralithj Iv. IV, 87, 185. Batatzona Lav. II, 109, 412. Blatroj Xer, 18 F II, 25. Boumpounoj (sl. ili vl.) Xer, 18 F II, 25. Bourouklhj Iv. III, 74, 229. Boucalia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Iv. III, 70, 104. Gabiwthj Chil. I, 41, 76. Gamalâ Hil, 299. Galbeaj Esph, 14, 82; 15, 50. Gerilzaj Iv. IV, 87 B, 172. G7ricâ Hil, 296. Gersilaj Iv. III, 74, 155.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

209

Griparhj Lav. II, 104, 21. Groleaj Lav. II, dodatak VIII, 22. Gulardoj Lav. II, 109, 512. Guriltzaj Iv. IV, 87, 157; Geriltzaj Iv. IV, 87B, 172. Daughj Iv. III, 74, 53–56, 116. Doraprainoj Lav. II, dodatak VIII, 14. Droupelia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Lav. II, 109, 626. Zabentikanoj Lav. II, dodatak VIII, 16. Zatroulloj Lav. II, 109, 629. Kakâlipodâ Hil, 479. Kalamanoj Chil. I, 39, 102; Kalomanoj Lav. II, 109, 580. Kalenoj Iv. IV, 87, 19. Kaligarhj Iv. III, 75, 189. Kalouba Chil. I, 41, 60. Karouzia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Lav. II, 91 III, 98. Karouzoj Lav. II, 91 III, 163; 109, 790; 857. Katzigkrij Xer, 18 B, 8; Patzigkrij Xer, 18 A 19. Katodikâ Hil, 286. Kayariwthj (ktet?) Iv. IV, 87, 9/10; Kayhriwthj Iv. IV, 87B, 10. Kerkamourghj Esph, 14, 63. Klastadia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Lav. II, 91 III, 36. Kokarij Lav. II, 91 III, 214. Kokashj Iv. III, 74, 297. Komianh Xer, 18 E II, 1. Komianoj Esph, 8, 7; 14, 122; 15, 84; Xer, 18 D I, 44; E I, 18. Konalougeroj Xer, 18 D III, 14. Konteboj Zog, 29, 22. Kontobia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Zog, 29, 25. Kontoboj Lav. II, 104, 23. Kopeloj (vl. ili gr.) Lav. II, 91 III, 239. Koriëlitâ Hil, 264. Koulileij Xer, 18 B, 48. Kouneritzhj Iv. III, 74, 67/68. Kourloukwbhnoj Lav. II, 91 III, 101; 109, 784. Kourtzoukloj Iv. III, 70, 60; Iv. IV, 86, 271. Koufilitzaj Lav. II, 109, 728. Kwnstomoirhj (alb.?) Lav. II, 109, 191, 198. Libounw Zog, 17, 18. Magglabithj Esph, 14, 132; 15, 94.

Magidiwthj Iv. III, 75, 52; 79, 47; Mageidiwthj Iv. IV, 86, 4. Mazhj Lav. II, 109, 428. Malhj Iv. IV, 86, 10. Marmiggw Chil. I, 41, 77/78. Maroudesij Lav. II, 91 III, 205; 109, 682, 916. Martzalatoj Lav. II, 109, 25. Melgouzhj Lav. II, 91 III, 176. Meleanoj (sl. ili vl. ?) Lav. II, 104, 145. Menitziarhj Iv. III, 74, 169/170. Mergazhj Lav. II, 109, 94. Mimhtarhj Chil. I, 41, 79. Misouraj Iv. IV, 86, 242, 262. Moderoj Xer, 18 F II, 15. Modhnia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Xer, 18 D III, 16. Mouzalwn Iv. III, 74, 44; Iv. IV, 87, 60; Xen, 25, 11. Mountinia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Esph, 14, 69. Mourzouliakoj Iv. IV, 87, 66. Mousqniarhj Iv. IV, 87, 156. Mparacaj Lav. II, 104, 31. Mperitzhj Iv. III, 74, 147. Mpiggobaj Lav. II, 104, 115. Mpizeaj Xer, 18 A, 13; B, 5; D II, 31; D III, 31; E II, 27. Mploutzoj Xer, 18 A, 40; B, 14/15; D III, 48; F I, 4; F II, 19. Mpouscaj Lav. II, 109, 482. Mpritzaj Xer, 18 D III, 5. Mwqwnaioj Lav. II, 109, 306, 312. Mwmwthj Lav. II, 109, 432. Nhfaithj Xen, 15, 13. Parâcal Hil, 447, 454, 464. Pastulaj Lav. II, 104, 135. Patzigkrij Xer, 18 A, 19; (Katzigkrij) Xer, 18 B, 8. Pacinoj Xer, 18 E I, 21. Pacoutinia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Xer, 18 B, 48. Pentzoulia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Lav. II, 109, 901. Petziamaj Esph, 8, 49. Petzikaj Lav. II, 91 III, 193, 195, 204; 109, 659. Pizoba Xer, 18 A, 98. Pissurhj Xen, 15, 12.

210

Zorica \okovi}

Pitakaj Lav. II, 91 III, 130, 135, 171; Pitukaj Lav. II, 109, 818, 823, 825, 866, 909. Popnhj Chil. I, 40, 56. Postiaria (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Esph, 14, 12. Postiarioj Esph, 8, 36. Rodosfuroj (sl/gr.?) Iv. IV, 87, 182. Sataiwannhj Lav. II, 105, 12. Sataj (sl. ili vl.) Lav. II, 105, 8; 112, 8, 15. Satokalh Lav. II, 112, 16. Satolewn Lav. II, 105, 8, 10. Souleanikoj Iv. IV, 87, 216; Soulianikoj Iv. IV, 87 B, 239. Sougleaj Iv. IV, 87, 123. Sourilaj Iv. III, 74, 240. Souroulaj Iv. III, 74, 238. Sousouroj Iv. IV, 87, 143. Stilintoj Lav. II, 104, 117. Strilaj Lav. II, 109, 681. Scwtaj Xer, 18 D I, 38; Cwtaj Xer, 18 D I, 48. Tarwnaj Lav. II, 109, 77, 79. Tzabaioj Iv. IV, 86, 321. Tzabalaria (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Lav. II, 109, 480. Tzaknhj Iv. IV, 87, 70. Tzaltoumw Iv. IV, 87, 213; Tzalntoumw Iv. IV, 87B, 236.

Tzafaresij Lav. II, 109, 730/731. Tzafarij Lav. II, 91 III, 236. Tzerementhj Xen, 13, 22; dodatak II, 10. Tzerementia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Xer, 18 D II, 34; E III, 16. Tzertikaj Iv. IV, 87, 229. Tzetzekalij Iv. III, 74, 289. Tziligga Xer, 18 A, 79; Tzhligkaj B, 29. Tzimnizhj Xer, 18 A, 28. Tziricoj (sl. ili vl.) Iv. III, 70, 83. Tzourougianhj Chil. I, 41, 64. Tzubinhj Zog, 29, 32. Tzuboj Lav. II, 109, 409. Tzulimonidhj Lav. II, 109, 500. Tzuricia (verovatno ime po mu`u, sl. nastavak -ja) Iv. III, 75, 156, 79, 136. Tzutzumaj Zog, 29, 37, 39. Tzutziamboj Xer, 18 D III, 24. Thsititziaj Xer, 18 A, 37/38; B, 14. Toxaraj Lav. II, 91 III, 64; Chil. I, 40, 119. Toxaj Xer, 18 F I, 6. Tsoinoj Xer, 18 D III, 4. Tureaj Xen, 25, 107. Fôcinâ Hil, 209. Calmpoukhj Lav. II, 109, 640. Cosiarioj Lav. II, 91 II, 24; 109, 575. Cubdaina Iv. III, 75, 429; 79, 415.

III. OP[TA TABELA
GODINA GR^KA SAMO GR^KA SLOVENSKA SAMO SLOVENSKA OSTALA ME[OVITA NEUTRALNA NEIDENTIFIKOVANA UKUPNO DOMA]INSTAVA

KATEPANIKIJ

SELO

MANASTIR

13 (23,21)

4 (7,14)

4 (7,14)

10 (17,86)

AGATI LAVRA DRIMOSITA LAVRA EPANO ANTIGONA ZOGRAF ZOGRAF EPANO VOLVON KSIROP. KSIROP. GURNE LAVRA JENA LAVRA KARVEI LAVRA 2 (28,57) 1 (33,33) 2 (6,89) 1 (14,29) 1 (33,33) 2 (6,89) 5 (8,93) 2 (28,57) 2 (40) 1 (14,29)

1 (1,78)

KATO VOLVO

IVIRON

KRIA PIGADIA

LAVRA

3 (10,34) 1 (5,26) 2 (7,69) 4 (11,76) 3 (13,63) 2 (9,52) 4 (16,67) 5 (14,29) 3 (27,27) 1 (3,85) 5 (14,70) 5 (22,72) 5 (23,80) 5 (20,83) 6 (17,14) 1 (9,09)

KSILORIGION 8 (13,33) 2 (40) 1 (1,67) 1 (20)

IVIRON

3 (10,34) 1 (5,26) 1 (3,85) 1 (3,85) 1 (2,95) 4 (11,76) 1 (4,54) 3 (13,63) 3 (14,29) 1 (4,17) 2 (5,71) 4 (11,43) 2 (18,18) 1 (25)

7 (24,14) 4 (21,05) 7 (26,92) 8 (23,53) 1 (4,54) 2 (9,52) 2 (8,33) 7 (20) 2 (18,18)

1 (4,17) 1 (2,86) 1 (9,09)

K A L A M A R I J A 4 (6,67) 7 (25) 2 (6,90)

LAVRA

LAVRA

1321. 1321. 1320. 1320. posle 1300. 1325–30. 1321. 1321. 1321. 1301. 1318. 1320. 1341. 1321. 1301. 1318. 1320. 1341. 1321. 1321. 10 (16,67) 1 (20) 5 (17,86) 4 (13,79) 1 (25) 1 (33,33) 9 (15) 1 (20)

1 (100) 44 (78,57) 5 (71,43) 3 (60) 5 (71,43) 3 (100) 19 (65,53) 14 (73,68) 17 (65,38) 24 (70,59) 20 (90,90) 19 (90,48) 20 (83,32) 24 (68,57) 6 (54,54) 3 (75) 3 (75) 2 (66,67) 49 (81,67) 3 (60)

1 (100) 34 (60,71) 5 (71,43) 3 (60) 4 (57,14) 2 (66,67) 17 (58,62) 14 (73,68) 16 (61,54) 19 (55,88) 15 (68,18) 14 (66,67) 16 (66,67) 18 (51,43) 5 (45,45) 3 (75) 3 (75) 2 (66,67) 39 (65) 2 (40)

1 56 7 5 7 3 29 19 26 34 22 21 24 35 11 4 4 3 60 5

LOROTON MANASTIR SV. BOGORODICE NEOHORION PANAGIA PASHALI PINSON

LAVRA LAVRA LAVRA LAVRA

1 (3,45) 1 (2,32)

PORTAREA

ESFIGM.

2 (4,65) 2 (6,90) 1 (5,56)

SARANTAREA SV. JEFIMIJA

LAVRA LAVRA

STOMION

KSENOF.

1 (3,57) 5 (17,24) 1 (10) 3 (6,98) 1 (3,45) 1 (5,56) 3 (7,32) 17 (25) 2 (10,53)

1 (3,45) 1 (10) 2 (4,65) 1 (3,45) 1 (5,56) 3 (7,32) 1 (1,47) 2 (10,53)

4 (9,76) 2 (11,76) 1 (5,26) 1 (5,88)

3 (6,98) 1 (3,45) 1 (5,56) 5 (12,19) 17 (25) 1 (5,26)

3 (10,71) 2 (6,90) 2 (20) 12 (27,90) 8 (27,59) 3 (16,67) 6 (14,63) 12 (17,65) 5 (29,41) 4 (21,05)

1 (2,44) 1 (1,47) 1 (5,88) 2 (10,53)

KASANDRIJA 1321.

PTELEA

LAVRA

1321. 1321. 1321. 1321. 1318. 1321. 1321. 1321. 1318–20. 1338. 1321.

SKELOHORION

LAVRA

22 (78,57) 23 (79,31) 6 (60) 29 (67,44) 19 (65,52) 14 (77,78) 29 (70,73) 51 (75) 9 (52,94) 11 (57,89) 18 (100) 16 (94,12)

17 (60,71) 19 (65,52) 6 (60) 25 (58,14) 18 (62,07) 13 (72,22) 24 (58,54) 34 (50) 9 (52,94) 10 (52,63) 18 (100) 16 (94,12)

28 29 10 43 29 18 41 68 17 19 18 17

ERMILIA 1 (100) 32 (84,21) 5 (13,16) 2 (5,26) 3 (7,89) 6 (15,79) 1 (2,63) 3 (7,89) 1 (100) 1 (14,29) 3 (30) 1 (100) 26 (68,42)

KASTRON

LAVRA

1321.

9 (69,23)

8 (61,54)

1 (7,69)

1 (7,69)

4 (30,77)

13

KOSKINA LONGOS

KSIROP. LAVRA

NEAKIT

KSENOF.

A P R O S 3 (23,08) 1 (12,50) 5 (16,13) 1 (14,29) 1 (14,29) 5 (10) 4 (8,69) 2 (4,54) 1 (8,33) 1 (8,33) 4 (30,37) 4 (12,90) 2 (28,57) 2 (25) 7 (22,58) 1 (14,29)

PSALIDA

FURNA PSALIDO FURNA SARTI ? ARSENIKIJA

GOMAT

LAVRA KSENOF. KSIROP. KSENOF. KSENOF. KSIROP. LAVRA LAVRA IVIRON IVIRON IVIRON IVIRON LAVRA LAVRA 2 (25) 6 (19,35) 1 (14,29) 8 (53,53) 1 (14,29) 8 (16) 6 (13,04) 5 (11,36) 8 (25) 32 (33,68) 15 (14,42) 1 (14,29) 6 (12) 5 (14,13) 5 (10,87) 2 (6,25) 8 (8,42) 15 (14,42) 12 (54,54) 8 (25) 1 (8,33) 2 (18,18) 1 (2) 2 (4,35) 2 (4,54) 3 (9,37) 6 (6,31) 8 (7,69) 3 (13,64) 2 (6,25) 1 (8,33) 6 (18,75) 1 (9,09) 3 (18,75) 2 (8) 4 (21,05) 2 (12,50) 2 (8) 1 (5,26) 8 (22,22) 3 (8,33) 4 (14,81) 5 (18,52) 6 (19,35) 4 (12,90) 1 (3,57) 2 (7,14) 1 (25) 1 (16,67) 1 (16,67) 1 (25) 7 (38,89) 2 (25) 2 (66,67) 3 (20) 8 (53,33) 2 (11,11) 1 (12,50) 4 (26,67) 4 (50) 5 (27,78) 4 (50) 4 (26,67) 2 (11,11) 2 (25) 1 (33,33) 4 (26,67) 8 (22,22) 11 (40,74) 10 (32,25) 8 (28,57) 1 (2,75) 3 (11,11) 2 (6,45) 3 (10,71) 1 (16,67) 2 (33,33) 2 (28,57) 10 (20) 6 (13,04) 4 (9,09) 1 (3,13) 8 (8,42) 12 (11,54) 14 (63,63) 13 (60,42) 1 (8,33) 2 (18,18) 2 (12,50) 2 (8) 1 (5,26) 1 (1,05) 4 (3,85) 2 (9,09) 5 (15,63) 15 (41,67) 12 (44,44) 15 (48,39) 9 (32,14)

GRADI[TA

LAVRA

J E R I S

JERIS

KAMENA (KAMENICA)

5 (71,43) 6 (60) 1 (100) 8 (61,54) 1 (50) 4 (50) 17 (54,83) 4 (57,14) 7 (46,67) 4 (57,14) 30 (60) 29 (63,04) 29 (65,90) 20 (62,50) 49 (51,58) 67 (64,42) 8 (36,36) 13 (40,62) 10 (83,33) 7 (63,63) 10 (62,62) 20 (80) 14 (73,68) 2 (100) 19 (52,78) 8 (29,62) 11 (35,48) 15 (53,57) 4 (100) 3 (75) 4 (66,67) 3 (50) 3 (100) 3 (75) 7 (38,89)

KOMITISA (KUMICA)

ZOGRAF ZOGRAF KSIROP. KSIROP. KSIROP. LAVRA IVIRON IVIRON IVIRON IVIRON KSENOF. KSENOF. KSENOF. KSENOF. KSIROP. KSIROP. HILAN. IVIRON IVIRON HILAN.

1325–30. 1321. 1318. 1320. 1320–38. 1321. 1321. 1325–30. 1321. 1338. 1325–30. 1321. 1321. 1301. 1318. 1320. 1341. o. 1300. 1321. o. 1300. 1321. 1300. 1320. posle 1300. o. 1315–20. o. 1320–25. 1300. 1301. 1318. 1320. 1341. 1318. 1320. 1320–38. 1338. o. 1300 posle 1300 1300. 1301. 1341. 1300. 5 (71,43) 6 (60) 1 (100) 11 (91,67) 1 (50) 6 (75) 24 (77,42) 5 (71,43) 7 (46,67) 5 (71,43) 36 (72) 34 (73,91) 34 (77,27) 22 (68,75) 57 (60) 81 (77,88) 20 (90,90) 19 (59,37) 11 (91,66) 9 (81,81) 10 (62,50) 20 (80) 14 (73,68) 2 (100) 26 (72,22) 19 (70,37) 20 (64,51) 23 (82,14) 4 (100) 3 (75) 4 (66,67) 3 (50) 3 (100) 3 (75) 12 (66,67) 2 (25) 2 (66,67) 7 (46,67)

1 38 1 1 (14,29) 7 1 (10) 10 1 13 1 (50) 2 8 31 7 15 7 1 (2) 50 1 (2,17) 46 2 (4,54) 44 1 (3,13) 32 95 2 (1,92) 104 22 32 12 11 1 (9,09) 16 1 (6,25) 25 1 (4) 19 2 36 27 31 1 (3,23) 28 4 4 6 6 3 4 2 (11,11) 18 8 3 15

KONDOGRIK

HILAN. KSIROP. KSIROP. KSIROP. KSIROP. 3 (6,98) 6 (13,63) 3 (12,50) 2 (8,33) 3 (6,98) 5 (11,36) 1 (4,16) 2 (8,33)

KOZLA

KSIROP.

METALIN

LAVRA

J E R I S
2 (6,06) 6 (21,42) 10 (10,87) 21 (13,12) 1 (33,33)

SELADA

LAVRA

SIDEROKAVSIJA

ESFIG

5 (100) 27 (62,79) 16 (36,36) 15 (62,50) 16 (66,67) 7 (63,63) 7 (53,85) 11 (78,57) 20 (60,60) 16 (57,14) 62 (67,39) 68 (42,50) 1 (33,33) 1 (7,14) 1 (3,03) 1 (3,57) 3 (3,26) 3 (1,88)

4 (80) 11 (25,58) 7 (15,90) 4 (16,67) 6 (25) 5 (45,45) 6 (46,15) 8 (57,14) 15 (45,45) 6 (21,42) 21 (22,83) 55 (34,38) 1 (33,33)

1 (20) 18 (41,86) 12 (29,54) 12 (50) 9 (37,50) 2 (18,18) 1 (7,69) 4 (28,57) 5 (15,15) 10 (35,71) 41 (44,57) 38 (23,75)

SIMEON

ZOGRAF KSIROP. KSIROP. KSIROP. KSIROP. 1300. 1 (2,17) 1 (2,13) 1 (2,63)

1300. o. 1300. posle 1300 o.1315–20. o. 1320–25. o. 1300. posle 1300. 1325–30. o. 1300. 1321. o. 1300. 1321. 1318. 1321. 1300. o. 1300. p. 1300. o. 1315–20. o. 1320.25. 3 (100) 17 (52,44) 14 (31,81) 26 (68,42) 11 (61,11) 5 (55,55) 1 (33,33) 10 (27,03) 13 (29,54) 19 (50) 9 (50) 1 (11,11) 8 (18,60) 6 (13,95) 11 (25) 6 (13,64) 4 (16,67) 5 (20,83) 4 (16,67) 1 (4,17) 4 (36,36) 6 (46,15) 1 (7,14) 1 (7,14) 9 (27,27) 1 (3,03) 5 (17,86) 17 (18,48) 4 (4,35) 43 (26,88) 8 (5) 1 (33,33) 2 (100) 1 (33,33) 9 (24,32) 1 (2,70) 19 (43,18) 1 (2,27) 6 (15,79) 3 (16,67) 1 (11,11) 2 (66,67) 7 (18,92) 1 (2,27) 7 (18,42) 3 (16,67) 4 (44,44) 10 (27,05) 9 (20,45) 4 (10,53) 2 (22,22) 1 (2,27) 2 (5,26) 3 (16,67) 1 (11,11) 1 (2,17) 3 (6,38) 1 (3,85) 2 (16,66) 1 (14,29) 2 (25)

RENDINA LOZIKIN

HILAN.

1 (20) 22 (51,16) 22 (50) 12 (50) 13 (54,16) 6 (54,54) 7 (53,85) 4 (28,57) 14 (42,42) 15 (53,57) 56 (60,87) 75 (46,88) 1 (33,33) 2 (100) 1 (33,33) 16 (43,24) 20 (45,45) 13 (34,21) 6 (33,33) 5 (55,55)

5 43 44 24 24 11 13 14 33 28 92 160 3 2 3 37 44 38 18 9

VRA[TA

ESFIGMEN

KRU[OVO

ESFIG.

7 (15,22) 12 (25,53) 7 (18,42) 7 (26,92) 6 (27,27) 1 (8,33)

14 (30,43) 6 (12,76) 9 (23,68) 6 (23,08) 5 (22,73)

S T E F A N I A N A

STEFANIANA (METOH SV. GEORGIJA)

ESFIGMEN

20 (43,47) 17 (36,17) 12 (31,58) 12 (46,16) 11 (50) 1 (8,33) 1 (14,29) 1 (11,11)

6 (13,04) 6 (12,77) 8 (21,05) 1 (3,85) 4 (18,18) 2 (16,66) 1 (14,29)

1 (14,29) 1 (11,11)

AHINO (METOH LEMIN) 2 (9,52)

ESFIGMEN

1 (4,76)

1 (11,11) 2 (25) 1 (12,50) 1 (14,28) 1 (4,76)

2 (9,52) 21 (29,58)

S T R I M O N

EVNUHION HUDINA KASTRIN LIPSOHORION

HILAN. KSIROP. HILAN. HILAN.

1 (9,09)

MELICIANI

IVIRON

1 (2,85)

MUNZENI

HILAN.

o. 1300. 1318. 1321. 1318. 1321. o. 1300. 1318. 1321. o. 1300. 1318. 1321. 1318. 1325–30. 1300. 1318. 1301. 1318. 1320. 1341. 1300. 24 (33,80) 1 (9,09) 4 (13,79) 2 (5,88) 4 (10,25) 8 (22,86) 3 (33,33)

32 (69,57) 25 (53,19) 23 (60,53) 17 (65,38) 10 (45,45) 7 (58,33) 5 (71,43) 7 (77,78) 7 (87,50) 5 (62,50) 4 (57,14) 15 (71,43) 3 (75) 47 (66,19) 7 (63,64) 16 (55,17) 24 (70,59) 29 (74,36) 18 (51,43) 5 (55,55)

18 (39,13) 20 (42,55) 16 (42,10) 11 (42,30) 7 (31,82) 7 (58,33) 4 (57,14) 7 (77,78) 5 (62,50) 5 (62,50) 4 (57,14) 13 (18,30) 3 (75) 26 (36,62) 7 (63,64) 13 (44,27) 20 (58,82) 23 (58,97) 12 (34,27) 3 (33,33)

9 (12,68) 8 (11,27) 1 (9,09) 1 (9,09) 3 (10,34) 4 (13,79) 6 (17,65) 1 (2,56 8 (20,51) 5 (14,29) 4 (11,43) 1 (11,11)

3 (10,34) 4 (11,76) 6 (15,78) 6 (17,14) 2 (22,22)

1 (12,50) 2 (25) 2 (28,57) 5 (23,80) 1 (25) 14 (19,72) 1 (9,09) 8 (27,59) 6 (17,66) 5 (12,82) 10 (28,57) 3 (33,33)

46 47 38 26 22 12 7 9 8 8 7 21 4 71 11 29 34 39 35 9

STRIMON 1 (2,78) 6 (4,96) 15 (12,39) 2 (10) 1 (4) 19 (15,70) 1 (5)

ZDRAVIKION

URLIAKOS ZDRAVIKION DOKSOBUS HANDAK MALUKA NISION DOBROVIKIJA 1 (2,78) 1 (0,83) 2 (10) 2 (8) 2 (7,40) 1 (2,77) 6 (2,48) 17 (7,66)

KSENOFON HILAN. LAVRA ZOGRAF HILAN. ZOGRAF IVIRON

1 (50) 6 (16,67) 13 (10,74) 3 (15) 4 (16)

LIKOSHISMA

LAVRA

OVIL

IVIRON

RADOLIVO

IVIRON

P O P O L I A 1316. 1320. 31 (44,29) 2 (2,86) 66 (94,29) 36 (51,43) 6 (8,57)

VORISK

IVIRON

1321. 1318. 1317. 1333. 1318. 1333. 1316. 1317. 1321. 1316. 1316. 1341. 1316. 1341. 1 (2,78) 17 (14,05) 1 (5) 2 (8) 3 (42,86) 13 (48,15) 6 (22,22) 10 (27,77) 23 (57,50) 106 (43,80) 96 (43,24) 11 (73,33) 7 (43,75) 11 (64,70) 2 (8) 1 (14,28) 7 (25,93) 3 (11,11) 7 (19,44) 6 (15) 48 (19,83) 39 (17,57) 3 (20) 4 (25) 7 (41,17) 2 (28,57) 7 (25,93) 5 (18,52) 3 (8,33) 17 (42,50) 65 (26,86) 63 (28,38) 8 (53,33) 2 (12,50) 4 (23,52) 7 (25,93) 7 (25,93) 10 (27,77) 4 (10) 41 (16,94) 13 (5,86) 2 (13,33) 2 (12,50) 30 (42,86) 2 (2,86) 1 (3,70) 3 (8,33) 1 (2,50) 7 (2,89) 9 (4,05) 1 (6,67) 1 (6,25) 1 (5,88)

SVETI PANTELEJMON

LAVRA

1 (50) 28 (77,78) 96 (79,34) 13 (65) 16 (64) 6 (85,71) 14 (51,85) 16 (59,26) 15 (41,67) 24 (60) 148 (60,33) 155 (69,82) 9 (60) 9 (56,25) 9 (52,94) 70

1 (50) 28 (77,78) 76 (62,81) 12 (60) 16 (64) 4 (57,14) 7 (25,93) 11 (40,74) 12 (33,33) 12 (30) 81 (33,35) 89 (40,09) 1 (6,67) 7 (43,75) 5 (29,41)

2 36 121 20 25 7 27 27 36 40 242 222 15 16 17

OKOLINA STRUMICE

IVIRON

NAPOMENA: Ova tabela sadr`i podatke o katepanikiju u kojem se selo, ~iju smo populaciju analizirali, nalazi; kom manastiru su parici iz tih sela pripadali; iz koje godine poti~e izvor; koliko je bilo doma}instava sa gr~kim, a koliko sa slovenskim imenima (pri tom su posebno ra~unata doma}instva u kojima se od narodnih imena javljaju samo imena jednog od ova dva naroda), koliko sa imenima i drugih manje zastupljenih naroda, koliko samo sa crkvenim, odnosno neutralnim imenima, u koliko je doma}instava ostalo neidentifikovanih imena i koliko je to u procentima u odnosu na celokupnu popisanu populaciju i, kona~no, koliko je u svakom selu bilo doma}instava.

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

215

KARTA 1 m o n r i S t

r e S

Z

i

h

n

a

TEMA
SER

DRAMA

SER
ZIHNA
S t I

STRIMON

r i m o n

Ahino

Ahino

L a n g a d a

S t r i m o n
Stefaniana

Meliciani Lipsohorion Evnuhion Munzeni Kastrin Krušovo

Maluka Zdravikion Doksobus Radolivo Vorisk Nision Handak

Ovil

TEMA
SOLUN

n a a n i a S t e f
Vrašta Volvi

i a o l o p Dobrovikia P
M

Ederokastron

Langada

SOLUN
Pinson

R e n d i n a
Lozikin

u

Siderokavsia

s

Selada

Ksilorigion

A

k

r

Metalin Gradišta

K a l a m a r i a
Neohorion Stomion Karvei Portarea Kato Volvo Panagia

Simeon Gomat

Kondogrik Kozla

Arsenikia Kamena Jeris Komitisa

Esfigmen Hilandar

A t

r a Z

a t i a l a a b ar m G

a

l i k

m E r i a i l
K

Zograf

o

Ksenofon

s

Furna Neakit Psalida

Iviron Ksiropotam Lavra

A a p

r

o

s

Sarti

a

Longo

s

n

d

r a

LEGENDA naselje manastir granica teme granica katepanikija

ISTO^NA MAKEDONIJA 1300-1341
0 10 20 30 40 50 km

216

Zorica \okovi}

KARTA 2 m o n r i S t

DRAMA SER

ZIHNA
S
t

r i m o n

Ahino l i k

Ahino

Meliciani Munzeni Kastrin
M
m

ar

a

G

a

Stefaniana

Vrašta

SOLUN

Langada

Volvi

Lozikin

Metalin Ksilorigion Gradišta

Selada

Kondogrik Simeon Kozla Gomat Kamena Jeris

Komitisa

Esfigmen Hilandar Zograf

Kato Volvo Iviron Ksiropotam Lavra

LEGENDA % Zastupljenost imena gr~kih slovenskih % Imena manje od 20% od 20% do 33% od 33% do 50% od 50% do 66% od 66% do 80% od 80% do 100%

ISTO^NA MAKEDONIJA 1300/1301
0 10 20 30 40 50 km

r a Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

217

KARTA 3 m o n r i S t

DRAMA SER

ZIHNA
S
t

r i m o n

Ahino l i k

Meliciani

Maluka Zdravikion Ahino Lipsohorion Doksobus Rodolivo Evnuhion Vorisk
M

Krušovo Stefaniana Ederokastron Vrašta

Dobrovikia

SOLUN

Langada Volvi

(Siderokavsia) Pinson (Ksilorigion) Metalin Selada

Neohorion

Panagia Karvei

Gradišta Kondogrik Simeon Arsenikia Gomat Kozla Jeris Esfigmen Hilandar

Stomion Portarea Kato Volvo Furna Neakit Psalida

r a Ovil

m

ar

a

G

a

Zograf Ksenofon Iviron Ksiropotam Lavra

Sarti Longo

LEGENDA % Zastupljenost imena gr~kih slovenskih % Imena manje od 20% od 20% do 33% od 33% do 50% od 50% do 66% od 66% do 80% od 80% do 100%

ISTO^NA MAKEDONIJA 1315-1333
0 10 20 30 40 50 km

218

Zorica \okovi}

KARTA 4 m o n r i S t

DRAMA SER

ZIHNA
S
t

r i m o n

Ahino Meliciani l i k

Radolivo Vorisk Nision Handak ar a

G

a

m

M

SOLUN

Langada Volvi

(Ksilorigion)

Gomat Jeris (Komitisa) Stomion

r a Kato Volvo Furna

Ksenofon Iviron Psalida

LEGENDA % Zastupljenost imena gr~kih Slovenskih % Imena manje od 20% od 20% do 33% od 33% do 50% od 50% do 66% od 66% do 80% od 80% do 100%

ISTO^NA MAKEDONIJA 1338-1341
0 10 20 30 40 50 km

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

219

INDEKS
Agapitini, 108 Agapitos, 108 sin Jevstatija Sakisa 175 Ahlada, Georgije 148 Ahino, selo 152, 154 Akakios, 108 Akarnanija, 175 Akritin, Mihailo 154 Akrus, katepanikij 141 Alaman, 131, 170 Albanac, vlastito ime, 109, 131 1) Georgije 175 2) sin Georgija Esfagmena 176 3) Vasilije 147 Albanci, 133, 147, 172, 175, 176, 178 Albanija 134 Alduvin, Teofan 175 Ana, 106; 1) Bodinova 2) œBugarkaŒ 139 3) Gunaro 125 4) k}i Limocervulova, 119 5) k}i Mihaila Gro~a 147 6) k}i Pankala Kalospita 161 7) Kiporisa, 125 8) Manastrova 138 9) Panajotisova, 119 10) Platano, 132 11) snaja Kavazova 117 12) udovica Georgija Kolara 163 13) udovica Danila Pobice 163 14) udovica Koceljeva 145 15) udovica Krekova 123 16) `ena Georgija Venetika 140 17) `ena Manojla @eligoda 138 18) `ena V(o)lkana œKudravogŒ 133 Anagnost, Nikola 137 Anatolik, Konstantin 173 Andronik II, car 126, nap. 442 Andronik III, car 126, nap. 442 Apostat, Vasilije 156 Apros, katepanikij 136 Areti, 108 1) k}i Vasilija Paksimada 144 2) snaja Be`ana Zgura 164 3) snaja Georgija Kulubarda 175 4) snaja Leona Burisa 143 Argiri, 108 `ena Rada Pelagonita 137 Argiros, 108 Arkudof, Vasilije 115 Armenopulos, Georgije 118, 177 Asan, sin Jovana Klostogena 164 Asimopulos, sin Georgija œAlbancaŒ 175 Atanasija, udovica Teofilaktova 117 Atanasije 1) kova~ 119 2) sin Dimitrija œPrimorcaŒ 156 3) œSecikrastavacŒ 127, 147, 176 andradelfoj, tj. dever 115 antishkoj, tj. naslednik, 114, 115 anepse›, anepseë, ne}ak-inja nap. 84 Bajan (Bojan), Konstantin, 112, 155 Balkansko poluostrvo, 133, 134, 177 Bambakas, Nikola œBugarinŒ 139 Bastat 1) Kosta 114 2) Nikola 157 Beograd, 134 B(j)el, Bjali, 108 1) B(j)elota 158 2) N. u selu Munzeni 154 3) sin Georgija Ahlade, 148

220
4) sin Dimitrija Travlosa 146 5) sin Leona kova~a 166 6) zet Pankala Kalospita 161 B(j)elka, Bjalka 108, 166 B(j)elota, Bjalota 1) Dimitrije 158 2) Teodor 158 3) Vasilije 158 Ber(o), Teodor 155 Beron, 109; Franak 170 Beshleb, Mihailo 143 Behleb, Manojlo 143 Be`an, Zgur 163 Bitolj, 149 Bitoljanka, Fotini 149 Bla`n, 108 Bogdan, 107; zet Georgija Botra 137 Bodin 1) Dimitrije, 142 2) Georgije, 142 3) Konstantin 142 Botros, Georgije 137 Bo`a, 107, N. u Melicijani 153 Bo`ana, 107, 113 Bo`ica, 107 N. udovica 158 Bra~ilo, Dimitrije, 112, 144 Brajil, Vasilije, zet Slavov 162 Brza Marija 128 Bubalo 1) Jovan 120 2) Nikola 120 Bugari, 139, 141, 165, nap. 443 Bugarin, vlastito ime 131, 165 1) Georgije 139, 174 2) Jovan 142 3) Manojlo 137 4) Mihailo 139

Zorica \okovi}

5) Nikola Bambakas 139 6) Ros 110 7) Vasilije u Ksilorigionu 137 8) Vasilije u Lorotonu 139 Bugarka, N. Gomatu 142 Ana 139 Bugarska, 110, 111, 130, 134 nap. 223 Bugarsko carstvo, 134 Buha, Konstantin 115 Bunos, Nikola 172 Buris, Leon 143 Cakon, Cakoni, 129 Konstantin 175 Cakonija (jugoisto~ni Peloponez?) 129 Cankaropulos, Konstantin, 125 Carigrad, 177 Cigani, 133, 169, 177, 178 Ciganin, vlastito ime, 119, 131 1) mu` Ane Limocervulove 177 2) Georgije 148 Cikalas, Georgije 125 Cikalo, Zoi 125 Cimiskije, Konstantin 176 ^av(a), Georgije 115 ^epatas = ^epelj 110 1) Jovan, 110, 111 2) Konstantin, 110 ^eprenik, Teodor, 144 ^rnat, 108 parik u Maluci 154 ^rni, 108; Diman 144 ^rnka, 108 ^(e)rnoto, Kali 158 Dafni, 108 unuka Zagorinova, 139 David, 106 zet Nikole Galovinog 114

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

221

Debeljak, Nikola 154 Desan, antisik Konstantina Mire 166 Dikran, Konstantin 142 Dikrano, Kali 118 Diman, 107 1) brat Georgija [tura 111 2) ^rni 144 3) sin Georgija Pravice 163 Dimitrije, 107; 1) antisik Georgija ^ava 115 2) antisik Dimitrija Vulgaropula 139 3) B(j)elota 158 4) Bodin 142 5) Bra~ilo 112, 144 6) Geril 156 7) N. grn~ar 124 8) Dragan 155 9) Frankov 170 10) œJermeninovŒ 177 11) Kacivelakis 118 12) Kladis, 139 13) N. kova~ 120 14) Leon, 112 15) Melenikiot 116 16) Mirota 132 17) mu` Ane Panajotisove 119 18) ne}ak udovice Atanasije 117 19) Nisiotis 110 20) Pagan 145 21) Pendeimatis 173 22) pop, sin Nikole œSrbinaŒ 149 23) œPrimoracŒ 156 24) Rupec 145 25) sin Ane Kavazove 122 26) sin Ipatijev 114 27) sin Jovana Pobice 163 28) sin Kiriakov 132 29) sin Kova~ev 126 30) sin Leona iz Zdravikiona 120 31) sin Marije, sestre Kalijine 146

32) sin Mari~in 148 33) sin Stamatov 115 34) sin Vasilija Stanile 112 35) sin udovice Evdokije œStrumi~aninoveŒ 137 36) Slav 162 37) Stilind 173 38) sve{tenik 115 39) Stamatov 172 40) Sulim 155 41) Tiligadis 123 42) Travlos 146 43) Volerinos 123, 124 44) zet Vulkostreljin 114 45) @eligod 138 Dobra, 108 Dobrana, 108 1) k}i Slovena Dobra 164 2) snaja Jovana œKudravogŒ 164 3) `ena Vasilija Ptoharisa 161 Dobren, 108 Dobrica, 108 1) `ena Konstantina œSrbinaŒ 165 2) `ena Jovana Klona 159 3) `ena Leona Satasa 169 Dobri, Dobro, 108 1) N. 164 2) sin Groza œStrumi~aninaŒ 137 Dobrika, Jovan 122 Dobrilo, 108 Dobrin, unuk Teodora Kacijanitisa 169 Dobromir, 108 1) Georgije 112, 141 2) Kiriak 141 3) sin Jovana Hristodulovog 157 Dobromirja 154 Dobronja 1) Jovan 158 2) Teodor, 158 Dobroslav 108

222

Zorica \okovi}

Dobrota, sin Fruga Hristodula, 157, 170 Dobrovikija, selo 161, 165, 168, 180 Dokijanos, Georgije 122 Doksobus, selo 125, 153, 155, 173 Domeniko, 109 N. 170 Dragan, 108; 1) Dimitrije 155 2) ne}ak Nikole Anagnosta 137 3) N. pop 140 4) sin Zoi Lahano 153 5) unuk Georgija Botra 137 6) zet Georgija Rupca 145 Dragana, 108 1) k}i Nikole Rupca, 145 2) majka Vasilija Apostata 156 3) sestra Mihaila, zeta Jerotinog, 166 4) snaja Stefana Travlosa 145 5) `ena Teodora Genimatisa 159 Draginja, 108 1) Dimitrije 146 2) Kiriak 146 3) Stan, 112, 146 Dragna, 108 `ena Teodora B(j)elote 158 Drago, 108 1) N. 172 2) zet œZlogŒ Jovana 137 Dragoslav, 108 1) Nikola 112 2) sin Bo`anin 153 Dragonja, Georgije 142 Dragoto, Teodora 109 Dragula, 108 k}i Krivodekanikova 169 Drama, grad 104 Dra`a, 108 Dra`ilo, unuk Teodora Kacijanitisa 169 Dra`, zet Irini @eligodo 138 Dra`, parik u Maluci 154

Dra`an, 108 Dra`ilo, 108 Drosila, k}i Georgija Golema 147 Duklja, srpska zemlja, 134 Dunav, 133, 134 Egejsko more, 104, 129, 134 Egip}anin, vlastito ime 177 mu` Ane Limocervulove 119 Ederokastron, metoh 120 elefteri, 148 Epano Volvo, selo 140, 171 Epir, 129 Erman, 109 sin Jovana grn~ara 170 Ermilija, katepanikij 136 Esfagmen, Georgije 176 Esfigmen, manastir 104 Etolija, 129 Eumorfija, k}i Rada Pelagonita 137 Eufrosini 1) k}i Dimitrija Bra~ila 144 2) `ena Dimitrija Kladisa 139 3) `ena Mihaila Manastre 141 Evgeno, `ena Stana, zeta Antagonitovog 118, 140 Evdokija, 107, 157; 1) Sapono 118 2) udovica, sestra Aleksandrina 117 3) udovica œStrumi~aninovaŒ 115, 137 4) `ena Dimitrija œBugarinaŒ 142 5) `ena Konstantina Cakona 175 Evnostija, `ena Bogdana, zeta Georgija Botra 137 Evnuhion, selo 152, 154, 174 Evropa, 134, 174 exadelfoj, brat od strica, ujaka ili tetke 114 Foka, car, 133 Fostir, brat Mihaila Taru{a 173

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

223

Fotini, 108 1) Bitoljanka 149 2) Kali 112 3) k}i Nikole œSlanogŒ 140 4) k}i Vasilija Grive 164 5) N. udovica 148 6) snaja Jovana, sina Franka Hristodula 170 7) `ena Konstantina Pentikontara 115 8) `ena Vasilija Slava 162 Fotinos, 108 1) Ka~arev 126, 153 2) parik u Nisionu 155 3) sin Ane Manastrove 141 4) sin Jovana Hovolisa 164 5) sin Dobrov 164 6) Teodor 112 Franak, 131, 157 Frug 1) Hristodul 157 2) Nikola 170 Gasmuli, potomci Grka i Latina 171 Gavala, Aleksije 170 ne}ak Vasilija Varadija 178 Genimatos, Teodor 159 Georgicena, Marija 118 Georgija, udovica Vasilija Bodina 142 Georgije, 107 1) Akropolit, 174 2) Alamanov, 170 3) Ahlada, 148 4) Armenopul, 118, 177 5) Bodin, 142, 143 6) Botros, 137 7) œBugarinŒ 139, 165 8) brat udovice Atanasije Teofilaktove, 117 9) œCiganinŒ (Kacivel), 148, 177 10) Cikala, 125 11) ^av, 115

12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) 30) 31) 32) 33) 34) 35) 36) 37) 38) 39) 40) 41) 42) 43) 44) 45) 46) 47) 48) 49) 50) 51)

Dobromir, 112, 141 Dragonja, 142 Dokianos, 122 Golem, 146, 147 Griva, 137 Esfagmen, 176 Irinin, 114 Jatropulos, 125 Jelkan, 117 Jermenin, 177 Kiriakos, 132 Klon, 159 Kolar, 126, 163 kroja~, sin œSrbinovŒ 165 Kukurov, 114 Kulubard, 175 Mankafa, 122 Mira, 118 Pravica, 163 Raptopulos, 125 Rupac, 124, 145 Sakula, 172 sin Ane Kavazove, 122 sin Ane Krekove, 123 sin Dimitrija kova~a, 120 sin Jovana œKudravogŒ, 164 sin Kali Radinje, 132, 136 sin Leona iz Zdravikiona, 120 sin popa Kostantina, 124, 125 sin Smoljanov, 154 sin Teodore i Beljena, 161 sin Tudorov, 167 sin Vasilija Arkudofa, 115 sin Vasilija Mu`ata, 146 sin Vasilija Radilijinog, 147 Skamandrin, 146 Stanko, 112, 142 Tiligadis, 123 [tur, Zgur 111 Varda, 176

224

Zorica \okovi}

52) Venetik, 140 53) Vojteh, vo|a ustanka, 134 54) Volerinos, 124 55) Vrana, 156 56) unuk Ksena Pecike, 144 57) zet Jovana Klosa, 119 58) zet Mihaila @egljana, 143 59) zet udovice Evgeno, 118 60) œZliŒ Georgije 128 61) œ@irŒ, 155 Germanin, Leon 170 Glikis, Jovan 116, 126, 153 Golem, Georgije 146, 147 Gomat, selo 110, 118, 119, 124, 125, 131, 141, 142, 150, 177 Gradi{ta, selo 119, 147, 150, 177 Grci, 105, 107, 110–112, 133, 135–137, 140–147, 149, 155–158, 163–167, 170–172, 175, 178, 179 Gr~ka 104, 105, 129, 134 Gr(i)dana, `ena Jovana œHrastaŒ 144 Griva 1) Georgije 137 2) Vasilije 164 Gro~, Mihailo 147 Groz, œStrumi~aninŒ 137 Gurne, selo 176 Gunaro, Kali 125 gamproj, zet 114 gunaikadelfoj, {urak 115 Halkidika, 104, 130, 135, 136, 138–141, 149, 150–152, 160, 174 Handak, selo 112, 153, 154 Harakas, Nikola 113, 114 helenizacija, 105, 108–110, 128, 131, 133–143, 146–150, 152, 154–163, 165, 168–173, 175–177, 179, 180 Hilandar, manastir 104, 148, 156 Hios, 128 Hioni, Hiono 108

Hlapec, Manojlo 118 Hlerina, udovica Georgija Mire 118 Honijat, 110 Hovolis, Jovan 164 œHrabarŒ, Paganos 145 Hrakota, Konstantin 153 œHrastŒ, Jovan 144 Hrisi, 108 1) k}i Mihaila @egljana 143 2) k}i Stana Hristodula 158 3) k}i Teodora Genimatisa 159 4) k}i Vasilija œAlbancaŒ 176 5) k}i Vasilija Apostata 156 6) snaja Danila Pobice 163 7) snaja Jovana œKudravogŒ 164 8) unuka Kali Manastrove 158 9) unuka Vasilija œAlbancaŒ 147 10) unuka Vasilija Radilijinog 147 11) `ena Georgija Sakula 172 12) `ena Dimitrija Slava 162 13) `ena Nikole Melenikiota 116 Hrist, 107 Hristodul, 107 1) Franak(Frug) 157, 170 2) sin Dimitrija B(j)elote 158 3) sin Stana Hristodula, 158 4) Stan 158 Hrisudija, 120 Hrs, sin Fotinov u Nisionu 155 Hrvati 134 Hudina, selo 154 Humn, sin Dimitrija Stilinda 173 Idalgo, Ni}ofor 170 Ilija, 106 Iraklije, car 134 Irina, Irini 107 1) Ka~ar 126, 153 2) Kaligo 125 3) k}i Dimitrija Tiligadisa 123

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

225

4) k}i œJermeninovaŒ 177 5) k}i Jovana Manastre 141 6) k}i Konstantina Hrakote 153 7) k}i Tirijana B(j)elkinog 166 8) œLepaŒ Irini 128 9) Rosa 155 10) udovica Georgija Esfagmena 176 11) udovica popa Manojla 174 12) unuka Atanasija kova~a 119 13) Volerini 124 14) @eligodo 138 15) `ena Berona Franka 170 16) `ena Jovana Tiligadisa 123 17) `ena Leona Burisa 143 18) `ena popa Dimitrija 149 Iviron, manastir 104, 105, 119, 123, 137, 141, 142, 153, 161 Jakuma, Jovan 173 Jatropulos, 125 Jelisaveta, 106 Jelkan, Georgije 117 Jelkanja, 111, 118 Jeril 1) parik u Lipsohorionu 154 2) Vasilije 112 Jeris, katepanikij 141 Jeris, selo 111, 115, 123, 125, 141–143, 150 Jermeni, 169, 176, 177 Jermenija, 176, 177 Jermenin, vlastito ime 131, 177 Georgije od unuke zet Plumo 177 Jevreji, 178 Jevstatije Solunski, 174 Joanakis, 107 Joanikios, 107 Jovan, 106, 107, 131; 1) brat Georgija Kulubarda, 175 2) brat Nikole Bubala, 120 3) brat Teotoka Pahimarijinog 113

4) œBugarinŒ, 142 5) œCrniŒ, 128 6) ^epel, 110 7) Dobrika, 122 8) Dobronja, 158 9) Glikis, 116, 126, 153 10) N. grn~ar iz Selade 137, 170 11) Hovolis, 164 12) Iz Judeje, œPokr{teniŒ, 178 13) Jakuma, 173 14) Jeril, 112 15) Jovan II Asen, bugarski car 134 16) Karamalos, 111 17) Kasidaris, 121 18) Klon, 159 18) Klos 119 19) Klostogenis, 164 20) Kofer (Kofir), 111 21) Kucurubov, 150 22) œKudraviŒ, 164 23) Manastra, 141 24) Marul, 173 25) Morovundin, 114 26) ne}ak Manojla Esfagmena, 144 27) ne}ak Pravi~in, 163 28) pastorak Vasilija Kata, 117 29) Petar, 112 30) Pobica, 163 31) Rad, 155 32) œRomejevŒ, 166 33) sin Aleksija Gavale, 170 34) sin Dimitrija Tiligadisa, 123 35) sin Georgija ^ava, 115 36) sin Georgija Venetika, 140 37) sin Fruga (tj. Franka) Hristodula, 157, 170 38) sin vrtlara Kalogira, 120 39) sin Konstantina Dikrana, 142 40) sin M(e)rzanov, 167 41) sin Stanislavljev, 166

226

Zorica \okovi}

42) sin udovice Prosalendine, 168 nap. 458 43) œSre}koŒ, 112, 144 44) Stanil(a), 112 45) œStrumi~aninŒ, 138 46) Tiligadis, 123 47) Tirijan, 113 48) unuk Teodora Melenikiota, 116 49) Vatac, car 109 nap. 11, 170 nap. 475 50) V(e)lkonja, 157 51) V(o)lkan, 144 52) Vlah 171 53) Vlahiotis, 172 54) zet Kulerin, 154 55) œZliŒ, 127/128 56) œZliŒ, zet Vlahov, 172 57) @egljan, 143 58) @eligod, 138 Judeja, 178 Justinijan I, car 134, 173 Kacijanitis, Teodor 168 nap. 458, 169 Kacivel, Georgije 177 Kacivelakis, Dimitrije 118 Ka~ar, N. 116, 126, 154 1) Irini, 126, 153 2) Fotin 126 Kalamarija, katepanikij 136, 139 Kali, 108, 139, 167, 169 1) ^ernoto 158 2) Fotini 112 3) Gunaro 125 4) Kalospitis 161 5) k}i Dimitrija, antisika Georgija ^ava 116 6) k}i Dimitrija Frankovog 170 7) k}i Georgija Klona 159 8) k}i Georgija Varde 176 9) k}i Irine @eligodo 138 10) k}i Jerotina 166 11) k}i Jovana, sina Stanislavljevog 166

12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) 30) 31) 32) 33) 34) 35) 36) 37) 38) 39) 40) 41) 42) 43) 44) 45) 46) 47) 48) 49) 50) 51)

k}i Krivodekanikova 169 k}i Manojla Behleba 143 k}i Manojla Hlapca 118 k}i Mihaila Gro~a 147 k}i Mihaila Mancavina 172 k}i Mihaila @egljana 143 k}i Nikole Kotakija, tj. Kofakija 111 k}i udovice Ane Bodinove 143 k}i Vasilija œAlbancaŒ 176 k}i Vasilija Brajila 162 k}i Vasilija Ptoharisa 161 Komana 174 Kurte{o 175 Manastrova 141, 158 ne}aka Georgija Sakula 172 ne}aka kova~a Mihaila Limnea 117 ne}aka Rosina Slava 162 Pankal 161 Radinja 132, 136 Radova 156 snaja Be`ana Zgura 164 snaja Fotinina 148 snaja Georgija Kolara 163 snaja Irini Ka~aro 153 snaja Leona kova~a 166 udovica Dikrano 118 udovica Nikole Varadija, 178 udovica Srbljanova 165 unuka œZlogŒ Jovana 172 unuka Nikole Radiljinog 145 @eligodija 138 `ena Dimitrija Gerila 157 `ena Dimitrija Melenikiota 116 `ena Fotinova 153 `ena Georgija Bodina 142 `ena Georgija œ@iraŒ 155 `ena Groza œStrumi~aninaŒ 137 `ena Jovana, sina Frankovog 170 `ena Konstantina Bojana 155 `ena Leona Karavarija 153

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

227

52) `ena Mihaila Akritina 154 53) `ena Mihaila œBugarinaŒ 139 54) `ena Mihaila, sina Gurnakijevog 164 55) `ena Nikole œSlanogŒ 140 56) `ena Stana Hristodula 158 57) `ena Teodora ^eprenika 144 58) `ena Vasilija œBugarinaŒ 137 59) `ena Vasilija Paksamadisa 144 Kaligo, Irini 125 Kalogir, vrtlar 120 Kalojan, bugarski car 134 Kalotet, zet @eligodov 138 Kalos, 108 1) brat Georgija Kulubarda 175 2) Sakis 126, 175 3) sin Konstantina, sina Ksenovog 173 4) sin Mihaila Mancavina 172 5) Sulim 155 6) Teodor 112 7) unuk Ksenov, parik u Doksobusu 155 Kamena, Kamenica, selo 114, 149 Kaminar, Mihailo 114 Karamalos, zet Nikole Kotakija 111 Karavari 1) Leon 153 2) Mihailo 153 Karkariot, Teodor 115 Karvei, selo 170 Kasandrija, katepanikij 136, 179 Kasidaris, Jovan 121 Kastrin, selo 114, 136 nap. 86, 156, 172 Kat, Vasilije 117 Katalanska kompanija, 109, 130, 170 Kato Volvo, selo 115, 117, 121, 132, 136, 137, 139, 172 Kedrilion, planinska oblast 151, 156 Kiporisa, Ana 125 Kiriak, 107; 1) brat Mihaila kapad`ije 125 2) Dimitrije 132

3) Dobromir 141 4) Draginja 146 5) Georgije 132 6) Stanil 112 7) unuk Leona Burisa 143 8) unuk Vasilija Bodina 142 Kiriaki(a), Kiriako, 107 `ena Teodora, zeta Ksenosa Pecike 144 Kladis, Dimitrije 139 Klevtakije, Mihailo 148 Klon 1) Georgije 159 2) Jovan 159 Klos, Jovan 119 Klostogenis, Jovan 164 Kofaki, tj. Kotaki, Karamalos 111 Kofer, Kofir, Jovan 111 Kokica, Nikola 125 Kolar(i), 126 1) Nikola 126, 163 2) Konstantin 163 Komana (œKumankaŒ) 1) Kali 174 2) k}i popa Manojla 174 Komnin, 110 Komnini, carska porodica 174 Kondogrik, selo 132, 143, 151 Konstans II, car 134 Konstantin, 107 1) Anatolik, re~eni Vlah, 173 2) Bodin, 142 3) Bojan, 112, 155 4) brat Mihaila kapad`ije, 125 5) Buha, 115 6) Cakon, 175 7) Cankaropulos, 125 8) Cimiskije, 176 9) ^epel, 110 10) Dikran, 142 11) Hrakota, 153

228
12) Ksenovijin, 114 13) Makros, 172 14) Mira, 166 15) Pentikontar, 115 16) N. pop, 124 17) Simeon, 112 18) sin Georgija Kolara, 163 19) sin Jovana Hovolisa, 164 20) sin Ksenov, 155, 173 21) sin Vasilija Arkudofa, 115 22) œSrbinŒ, 165 23) Varadi, 178 24) zet Dimitrija œBugarinaŒ, 142 25) zet Kali Dikrano, 118 26) zet Vasilija Franka, 170

Zorica \okovi}

Konstanto, unuka Kali Manastrove 158 Kopil, Teodor 172 Korint, grad 129 Kosta 1) Bastat Kuculotov 114 2) Kukulel 157 3) sin Nikole Bastata 157 4) Vzmi~ 157 Kozla, selo 119, 146, 147, 150 Kria Pigadia, selo 115, 176 Krivodekanik, N. 169, nap. 458 Krit, 128 Kru{ovo, selo 156, 157, 160 Ksanti, Ksanto, 108 Kseni, 108 1) k}i Dimitrija Mirote 132 2) k}i Fotinova 117 3) k}i Mihaila Gro~a 147 4) k}i Teodora ^eprenika 144 5) udovica Vasilija Kuratora 113 6) unuka Georgija Botra 137 7) `ena Dimitrija Bra~ila 144 8) `ena Mihaila @egljana 143

Ksenija, 108 1) k}i Mihaila, zeta Nikole Radiljinog 147 2) k}i Vasilija Brajila 162 Ksenofon, manastir 104, 141 Ksenos, 108 1) Mesitis 146 2) Pecika 144 3) sin Ane Manastrove 141 4) sin Atanasije, udovice Teofilaktove 117 5) sin Mihaila œBugarinaŒ 139 6) sin Mihaila Taru{a 173 7) zet Jovana @eligoda 143 Ksilorigion, zaselak 114, 136, 137, 139, 172 Ksiropotam, manastir 104, 105, 141, 148 Kucurub, Jovan 150 œKudraviŒ 1) V(o)lkan 133 2) Jovan 164 Kukulel, Kosta 157 Kulubard 1) Georgije 175 2) Jovan 175 3) Pepani 175 4) Vasiliki 175 Kuman, vlastito ime, 109 1) Jovan 174 2) Mihailo 174 3) mu` Stanije, k}erke @egljanove 143 4) N. u Ahinu 174 5) sin Jovana Hovolisa 164 6) sin Teodora Kopila 172 Kupen 1) Georgije 158 2) Mihailo 158 Kurator, Vasilije 113 Kurte{, Kali 175 Lagudis, Triakondafilos, 113

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

229

Lahano, Zoi 153 Latini, 109, 133, 157, 170, 171, 174, 178 Lavra, manastir 104, 110, 112, 120, 141, 142, 161, 177, 178 Leon 1) Dimitrije 112 2) sin Jovana Jakume 173 Lemin, metoh 174 Lemnos, ostrvo 128 Lezbos, ostrvo 128 Likoshisma, selo 168, nap. 458 Limneos, Mihailo 117 Lipsohorion, selo 152, 154 Longos, katepanikij 139 Loroton, selo 139, 172, 175 Lozikin, selo 148, 149 Luka, 107 Ma|ari, 169, 178 Makedonci, ktetik 130 Makedonija 104–107, 114–126, 133–135, 137, 155, 160, 165, 168, 169, 171–178, 179 Makros, zet Mihaila Mancavina 172 Mala Azija, 129, 173, 176 Maluka, selo 152, 154 Manastra, 141 1) Ana 141 2) Jovan 141 3) Nikola 141 4) Mihailo 141 Mancavin, Mihailo 172 Mankafa, Georgije 122 Manojlo, Hlapec 118 Margarito, 108 Marica, N. udovica 148 Marija, 106, 131 1) œBrzaŒ, 128 2) œBugarinova `enaŒ, 142 3) œDebelaŒ, 128

4) k}i Georgija, antisika Dimitrija ^ava, 115 5) k}i Evdokije, udovice Strumi~aninoveŒ, 120 6) k}i Jovana Klosa, 119 7) k}i Jovana Manastre, 141 8) k}i Jovana, sina Stanislavljevog, 165 9) k}i Kavazova, 117 10) k}i Mihaila œNesre}nogŒ, 164 11) k}i Sardova, 143 12) k}i Vasilija œAlbancaŒ, 147, 176 13) Platanova, 132 14) Siligno, 118 15) sestra Berona Franka, 170 16) snaja Georgija Cikale, 125 17) svekrva Hlerinina, 118 18) udovica Leona kova~a, 166 19) udovica Nikole Kolara, 126 20) udovica Pahnioto 116 21) udovica Pr(e)dipopova, 167 22) udovica Tirijanova, 113 23) ujna (qeia) Georgija Armenopula, 118 24) unuka popa Nikole œSrbinaŒ, 149 25) `ena Dimitrija œPrimorcaŒ, 156 26) `ena Dimitrija Stamatovog, 115 27) `ena Dobrova, 164 28) `ena Fotinova, 155 29) `ena Georgija Ahlade, 148 30) `ena Georgija Vlahiotisa, 172 31) `ena Jovana V(e)lkonje, 157 32) `ena Jovana Pobice, 163 33) `ena Ksena Pecike, 144 34) `ena Mihaila Gro~a, 147 35) `ena Nikole Haraka, 113 36) `ena Teodora Karkariota 115 37) `ena Tihanova, 159 Marin, sin Vasilija Varadija 178 Marinja, `ena Marinova 118, 178 Marko, 107

230

Zorica \okovi}

Marta, 107 Marul, Jovan 173 Mavrikije, car 133 Mavros, 108 Melanija, 108 Melahrini, 108 Melenikiot 1) Dimitrije 116 2) Nikola 116 3) Teodor 116 Melicijani, selo 126, 151–153, 174, 175, 177 Melisin, unuk Mihaila Mancavina 172 Mesitis, Ksenos 146 Metalin, selo 144, 150, 180 Mihaili~a, `ena Mihailova 118 Mihailo, 106 1) Akritin, 154, 116/117 nap. 87 2) Beshlebov, 143 3) Bo`anin, 113 4) œBugarinŒ, 139 5) Gro~, 147 6) Kaminar, 114, 116/117 nap. 87 7) Kapad`ija, 120 8) Karavari, 153 9) Kavaz, 122 10) Klevtaki, 148 11) Kolar, 126, 163 12) Komanos, 174 13) Kupen, 158 14) Limneas, 117 15) Manastra, 141 16) Mancavin, 172 17) Neropolis, 122 18) œNesre}niŒ, 164 19) Paleolog VIII, car 129, 174, 177 20) pastorak Georgija Vlahiotisa, 115 21) Radila, 154 22) Rangabe I, car 131 nap. 206 23) œRomejŒ, 162

24) Rupec, 117, 145 25) sin Georgija Ciganina, 148 26) sin Georgija Kacivela, 177 27) sin Gurnakijev, 164 28) sin Jovana œKudravogŒ, 164 29) œSlaniŒ, 140 30) Taru{, 173 31) Vasmulos, 171 32) Vlahopul, 173 33) unuk Dimitrija Mirote, 132 34) zet Ane Gunaro, 125 35) zet Jerotin, 166 36) zet Nikole Radiljinog, 147 37) @egljan, 143 Milos, ostrvo 128 Milutin, srpski kralj 134, 165 nap. 442 Mir, 108 Georgije 118 Mira, 108 Konstantin, 166 Miran, 114 zet Danila Pobice 163 Mirjan, 108 Miristikos, 108 sin Georgija œAlbancaŒ 175 Mirota 1) Dimitrije 132 2) Nikola 132 Mitilena, 128 Modesto, 109 Monemvasija, 129 Morovundin, Jovan Kuculotov 114 Moshos 1) brat Vasilija œStarcaŒ 166 2) sin Mihaila Karavarija 153 3) sin Teodora, antisika Teodora Karkariota 115 Mu`at, Vasilije 146 Munzeni, selo 152, 154

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

231

Naksos, ostrvo 128 Neakit, selo 140 Negaja, `ena B(j)elova 154 N(j)ego, unuk Gurnakijev 164 Nehtjan 1) sin Stefana Nehtjana 156 2) Stefan 156 Nemci, 170 Neohorion, selo 126, 175 Neropolis, Mihailo 122 Nestor, 108 Ni}ifor 1) brat Mihaila kapad`ije 125 2) œBugarkinŒ 142 3) Idalgo, 170 4) Varadi, 178 5) zet Konstantina Ksenovijinog, 114 Nikeja, vlastito ime 110 Nikola, 107 1) Anagnost, 137 2) Bastat, 157 3) Brat Vasilija Varadija, 178 4) Bubalo, 120 5) œBugarinŒ Bambakas, 139 6) Bunos, 172 7) Debeljak, 154 8) Dragoslav, 112 9) Franak, 170 10) Haraka, 113/114 11) Jelko, 158 12) Kofaki (Kotaki), 111 13) Kokica, 125 14) Kolar, 126, 163 15) Kroja~, sin Stanulin 122 16) Krstila, 113 17) Manastra, 141 18) Melenikiot, 116 19) Mirota, 132 20) Pagan, 145

21) Parik iz Zdravikiona, (mu` Pepanin ?), 119 22) Pashalis, 158 23) Pa{enog sve{tenika Dimitrija, 115 24) Radiljin, 147 25) Rupac, 145 26) Sava, 112 27) Sin Dimana œCrnogŒ, 144 28) Sin Galovijin, 114 29) Sin Petra Tulukonovog, 116 30) Sin Triakondofila Lagudija, 113 31) Sin Vasilija Mu`ata, 146 32) Skiadas, 113 33) œSlaniŒ, 140 34) pop Srbin, 149 35) Srbopul, 148 36) Stanil(a), 112 37) Stolar Surulas, 122 38) Taksaras, 114 39) Vlahiotis, 172 40) @eligodijin, 138 Nision, selo 110, 153, 155 Nisiotis, 110 namïstnikâ (naslednik), odgovara gr~kom antishkoj 114 Ovil, selo, 161, 166–168 Ostridis, Pankal 114 Pagan (Pogan) 1) Dimitrije 145 2) œHrabarŒ 145 3) Stan 145 4) unuk Nikole Pashalisa 159 Pahnioto, Marija 116 Paksamadas, Vasilije 143 Paleolozi, 122 nap. 131, 134 Mihailo VIII, 129, 177, 178 Panagija, selo 174 Panajotis, 110 1) Radinja 132, 136

232

Zorica \okovi}

2) sin Dimitrija Kladisa 139 3) sin Leona iz Zdravikiona 120 Panaretos, 108 Pangejska gora 130, 151, 160 Pankal 1) Kalospitis 161 2) Ostridis 114 3) unuk Pankala Kalospita 161 Paraskevi, Paraskevo, 107 Paravuniotisa, Zoi Tulu~ica 157 parici, zavisni seljaci 111, 112, 114, 115, 119–121, 126, 128, 130–132, 141, 142, 148, 153, 155, 156, 162, 164, 166, 170, 173, 178, 179 Pasar, Basaro, 109 Pashali, 107 Pashalis, 107 Nikola, zet Stanov 159 Pavle, 107 Pecika, Ksenos 144 Pelagonija, 137 Pelagonitis, Rad 137 Peloponez, 129, 133, 134 Pendeimatis, Dimitrije 173 Pentikontar, Kosta 115 Pepani, N. 119 `ena Koste Vzmi~a 157 Petar, 107; 1) Deljan, vo|a ustanka 134 2) Stanil, 112 3) Jovan, 112 Pinson, selo 175 Pir, 108 Pobice, 163 Jovan 163 Poliefktos, 108 Popolija, katepanikij 151, 161 Porinos 1) Vasilije 124 2) Teoharis 124

Potamis, 168 nap. 458 Potiti, 108 Potito 108 1) k}i Dimitrija Kladisa 139 2) k}i Leona Burisa 143 3) snaja Vasilija Bodina 142 Potitos, 108 praktik, popis parika 104, 106, 111, 113–116, 118–120, 123, 124, 129, 131, 143, 146, 151, 156, 157, 159, 161, 165 Pravice, 163 1) Georgije, 163 2) Jovan 163 3) Vasilije 163 Pr(e)dipop, N. na metohu Sv. Pantelejmona, 167 Prib, sin udovice Ane, Danila Pobice 163 œPrimoracŒ, Dimitrije 156 Psalidofurna, selo 140, 172 Ptoharis Vasilije 161 progonoj, pastorak, 110, 111, 116 nap. 87 posinenikâ, usvojeni sin, odgovara gr~kom uioqetoj 116 nap. 86 Rad 1) Jovan 155 2) Pelagonitis 137 Radil(a), Mihailo 154 Radinja 1) Kali 132, 136 2) Semni 132, 136 Radolivo, selo 113, 118, 122, 124, 126, 161–163, 173 Raptopulos, Georgije 125 Rendina, katepanikij 141 Revenikija, katepanikij 141 Ribica, k}i Pr(e)dipopova 167 Rob, sin Be`ana Zgura 164 œRomejŒ, 114, N. 165 Mihailo 162

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

233

Ros 1) œBugarinŒ 110 2) N. 173 3) sin Dimitrija Primorca 156 4) sin Nikole Pashalisa 159 Rosa 1) k}i Krstilova 142 2) Irini 155 Rosana 1) k}i Nikole Rupca 145 2) k}i Vasilija B(j)elote 158 3) ne}aka Vasilija Ptoharisa 161 Roza, k}i Jovana Kucurubovog 150 Rupci, 124 1) Dimitrije 145 2) Georgije grn~ar 145 3) Georgije kroja~ 124 4) Mihailo 117, 145 5) Vasilije 145 Sakis 1) Jevstatije 175 2) Kalos 126, 175 Sakul, Georgije 172 Samos, ostrvo 128 Sampson, 106 Samuil, 106 Samuilova dr`ava, 134 Sapono, Evdokija 118 Sara, 106 Saracen (Sarakin), valstito ime 109, 174 1) sin Cakona Konstantina 174, 175 2) sin Teodora Alduvina 174, 175 Sarandini, 108 œZlogŒ Jovana 137, 172 Sarandinos, 108 Sarantarea, selo 113 Sava, Nikola 112 œSecikrastavacŒ, Atanasije, 127, 147, 176

Selada, selo 110–112, 116, 124, 133, 145, 146, 150, 170, 171, 174, 176, 180 Semjak, Teodor 167 Semni, Radinja 132, 136 Semnos, sin Teodora ^eprenika 144 Sidirina, 108 Sidiros, 108 Kalogirov 169 Silignija 1) k}i Smedkova 149 2) k}i Fotini Bitoljanke 149 Siligno 1) udovica Marija 118 2) `ena Georgija Alamanovog 170 Simeon, Konstantin 112 Simeon, selo 113, 123, 126, 132, 148, 150 Sinadin, 110 Skamandrinos, Georgije 146 Skamandros, ostrvo 128, 146 Skelohorion, selo 140 Skiadas, Nikola 113 Skoplje, 134 œSlaniŒ 1) Mihailo 140 2) Nikola 140 Slav, 124 1) Dimitrije 162 2) brat Georgija Dokijana 122 3) parik u Kondogriku 144 4) sin Georgija Skamandrina 146 5) Vasilije 124, 162 6) {urak Georgija, sina Vasilija Radiljinog 147 Slavija, k}i udovice Marije, u Seladi 146 Sloven, kao vlastito ime 109, 131 Sloveni, 105, 107–109, 111, 112, 126–128, 133–142, 145, 162–169, 171, 172, 174, 176, 178–180 Smedan, sin Smedka Gerovog 150 Sn(j)egulja, 108 `ena Pankala Kalospita 161

234

Zorica \okovi}

Solun, 140, 176 Sorea, 109 œSre}koŒ, Jovan 112, 144 Srbija, 111, 134 nap. 224, 165 nap. 442 Srbi, 134 nap. 224, 141, 155, 165, 436, 443 Srbin, vlastito ime, 131, 149, 165 nap. 443 1) Georgije kroja~ 165 2) Konstantin, 165 3) N. 155 4) N. pop 141 5) pop Nikola 149 6) sin Georgija œ@iraŒ 155 Srbopul, Nikola zet Klevtakijev 148 Stamata, k}i Mihaila œSlanogŒ 140 Stamatik 1) sin Georgija Kacivela 177 2) sin Jovana Kukubarda 175 3) unuk Mihaila Mancavina 172 Stamatiki, 108; 1) k}i Irine Rose 155 2) k}i Jovana Manastre 141 3) ne}aka Georgija Sakula 172 4) snaja Evdokije œStrumi~aninoveŒ 137 Stamatis, 108; 1) Dimitrije 172 2) sin Kalogirov, 120 3) sin Teodora Semjaka 167 4) sin Ane Bodinove 143 5) sin Dimitrija @eligoda 138 6) Teotoijin 121 Stana, 108; 1) k}i B(j)elova 154 2) snaja Nikole Bastata 157 3) snaja Dimitrija B(j)elote 158 Stanija, 108 1) Krasopolova 133 2) k}i @egljanova 143 3) unuka Ksenosa Pecike 144 4) snaja Skorive 145

5) k}i Vasilija œAlbancaŒ 147, 176 6) k}i Jovana Klona 159, 160 Stanil(a) 1) Jovan 112 2) Kiriak 112 3) Nikola 112 4) Petar 112 5) Teodor 112 6) Vasilije, 112 Stanislav, zet Mihaila Kolara 126 Stanka, 108 k}i Jerkova 166 Stanko, Georgije 112, 142 Stanislav, Kolar 163 Stanos, 108 1) Draginja 112, 146 2) Hristodul 158 3) Pagan, Pogan 145 4) Pravica 163 5) sin Georgija [tura 111 6) sin Jovana Esfagmena 144 7) sin Jovana œSre}kaŒ 144 8) sin Mihaila Gro~a 147 9) sin Nikole Pashalisa 159 10) sin Zoi Lahano 153 11) unuk Stefana Travla 145 12) unuk Vasilija Radiljinog 147 13) zet Antigonitov 140 14) zet Teodora Kacijanitisa 169 Stanul, zet Tirijana B(j)elkinog 166 Stanula 1) udovica Jovana Dobrike 122 2) `ena Koste Kukulela 157 3) `ena Stanislava, zeta Mihaila Kolara 163 œStaracŒ, Vasilije 166 Stefan 107 1) Du{an, srpski kralj i car 134, nap. 224

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

235

2) Nemanja, srpski veliki `upan 134 nap. 224 3) Nemanjin sin 134 nap. 224 4) Vojislav, vo|a ustanka 134 Stefanijana, katepanikij 151 Stefanijana, selo 156 Stilarion, selo 130 Stilind, Dimitrije 173 Stirijan, sin Georgija ^ava 115 Stomion, selo 118, 130, 139, 172–174 Stratigo, druga `ena Jovana Klona 159 Strez (Strezimir), zet Teodora Semjaka 167 Strimon, katepanikij 151 Strimon, reka 151, 153, 160, 166 dolina Strimona, 152, 154, 165 Struma, k}i Jerotina 166 Strumica 137, 138, 149 œStrumi~aninŒ 1) Groza 137 2) Jovan 138 Strumska oblast, 130, 151, 156, 173 Sulim 1) Dimitrije 155 2) Kalos, 155 Surulas, Nikola 122 Sveta Bogorodica, manastir 137, 172 Sveta Jefimija, selo, 121, 138, 140 Sveti Georgije, metoh 156 Sveti Pantelejmon, metoh 161 suggambroj, pa{enog, 115 sbedenik, sbedenica, pastorak-a, odgovara gr~kom progonoj, 117 nap. 87 [o{ana, 111 [panci, 170 [tur, Georgije 111 [u{man, Teodor 114 Taksaras, Nikola 114 Talasini, 110 Ermanova sestra 170

Tamara, 106 Taru{, Mihailo 173 Tasos, 110, 128 Teba, 129 Teodor, 107, 167; 1) antisik Teodora Karkariota, 115 2) Bero, 155 3) brat Georgija Sakula, 172 4) ^eprenik, 144 5) dever udovice Marije Varadi, 178 6) Dobronja, 158 7) Fotin, 112 8) Genimatos, 159 9) Kacijanitis, 169 10) Kalos, 112 11) Kopil, 172 12) Melenikiot, 116 13) N. grn~ar, 125 14) N. sve{tenik, 174 15) N. udovac, 137 16) Persikis, 175 17) sin B(j)elote, 158 18) sin Leona iz Zdravikiona, 120 19) sin Nikole Stanila, 112 20) sin Pankala Kalospita, 161 21) sin Vasilija Arkudofa, 115 22) Stanil, 112 23) [u{man, 114 24) Teodor Karkariot, 115 25) unuk udovice Marije Pahnioto, 116 26) usvojeni sin Mihaila Rupca, 117, 145 27) Zervos, 165 28) zet Ksenosa Pecike, 144 29) zet @egjanov, 143 Teodora, 107; 1) Dragoto, 109 2) k}erka Jovana Manastra, 141 3) Pankalova ne}aka, 161 4) Tudinja, 133

236

Zorica \okovi}

5) udovica Kolareva, 163 6) udovica Mihaila Kavaza, 122 7) `ena Bel(j)enova, 161 8) `ena Jovana œBugarinaŒ, 142 9) `ena Jovana iz Judeje 178 10) `ena Konstantina Ksenovog, 155, 173 11) `ena Teodora Kopila, 172 12) `ena Vojilova, 163 Teodosije, 107 eksadelfos Pankala Ostridisa 114 Teodoti 107 `ena Jovana œPokr{tenogŒ 178 Teofan, 107 Alduvin 175 Teofanija, 107 Teofano, 107 k}erka Nikole @eligodijinog 138 Teofilakt, 107, N. 117 Teoharis, 107 Porinos 124 Teologija, k}i Smoljanova 154 Teotok, 107; 1) brat Rosina Slava, 162 2) Pahimarijin 113 3) sin Jovana, zeta Smedkovog, 149 Teotokija, k}i Jovana V(e)lkonje 157 Tesalija, 115, 129 Tihan, 108 zet Nikole Pashalisa 159 Tiha, 108 k}i Fotinova, u Nisionu 154 Tiligadis 1) Dimitrije 123 2) Jovan 123 Tirijan, 110; 1) B(j)elkin, 166 2) Jovan, 113 3) sin Vasilija Slava 162 Trakija, 134

Travlos 1) Dimitrije 146 2) Stefan 145 Travlova, udovica, 109 Triakondafilina, 108 1) k}i Georgija, zeta Atanasije Teofilaktove 117 2) k}i Dimitrija Jermenina 177 Triakondafilis, 108 Lagudis, 113 Triakondafilos, zet Georgija Irininog 114 Trifilios, 108 Trifilis, 108 Tudin, sin V(e)lkana œKudravogŒ 133 Tudinja, Teodora udovica 133 Tulu~ica, Zoi Paravuniotisa 157 Tudor, 107, 167 Turci, 133, 161, 169, 173–175, 178 Varadi, 109 1) Konstantin 178 2) Ni}ifor 178 3) Nikola, 178 4) Vasilije 178 Varda, 109, 176 Georgije 176 Vardar, reka 104 Vardarioti, 173 Varvarin, Georgije 168 nap. 458 Vasilije, 107, 157 1) œAlbanacŒ, 147, 176 2) Apostat, 156 3) Arkudof, 115 4) Belijin, 167 5) B(j)elota, 158 6) Bodin, 142 7) Brajila, 162 8) œBugarinŒ, 137, 139 9) Franak, 170 10) œGrickoŒ, 167

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

237

11) Griva, 164 12) Jeril, 112 13) Kat, 117 14) Kurator, 113 15) Mu`at, 146 16) N. stolar, 122 17) Paksamadas, 143 18) Porinos, 124 19) Pravica, 163 20) Ptoharis, 161 21) Radiljin, 147 22) Rupac, 145 23) sin Leona kova~a, 166 24) sin popa Konstantina, 124 25) sin popa œSrbinaŒ, 141 26) sin Stefana Travla, 145 27) Slav, 124, 162 28) Stanil, 112 29) œStaracŒ, 166 30) unuk Teodora Melenikiota, 116 31) Varadi, 178 Vasilije I, car 134 Vasilije II, car 134, 176 Vasiliki, udovica Pepana Kulubarda 175 Vasmuli, 171 Mihailo, antisik Gomarev 171 Vaspurakanska oblast, 176 V(o)lkan, 108 V(e)lkonja 1) zet Krivodekanikov 169 2) zet Ka~arev 154 3) zet Lahanov 153 Venetik, Georgije 136 Vi{a, `ena Jovana Hovolisa 164 Vizantijsko carstvo, 114, 122, 131, 133, 134, 165, 170, 173–178 Vizantinci 134 Vlad, sin Krivodekanikov 169 Vlah, vlastito ime, 109, 131, 171, 172 1) Georgije 171

2) Jovan 171 3) Konstantin Anatolik 173 4) sin Dimitrija Pendeimatisa 173 5) sin Dimitrija Stilinda 173 6) sin Jovana Marula 173 7) unuk Leona, sina Jovana Jakume 173 Vlaha 1) k}i Konstantina Ksenovog 155 2) Zoi 171 3) `ena Mihaila Taru{a 173 Vlahija, 171–173 Vlahiotis 172 1) Georgije 115, 172 2) Teotokijin 121 Vlahopul, Mihailo 173 Vlasi 133, 155, 169–173, 178 Vla{ka, 129 Volvon, planinska oblast 151, 156 Volerini, Irina, 124 Volerinos 1) Dimitrije 124 2) Georgije 124 Voleron, 123 V(o)lkan 1) Jovan 144 2) œKudraviŒ 133 Vorisk, selo 122, 161 Vra{ta, selo 133, 156, 158–160 Vulgariotis, sin Jovana grn~ara 110, 137 Vulgaropul, Dimitrije 139 Vzmi~, Kosta 157 Zabaltija, katepanikij 151 Zagorinos, N. 139 Zaharije, 106 Zgur 1) Be`an 163 2) Georgije 111 Zdravikion, selo 112, 119, 122, 125, 153, 154

238

Zorica \okovi}

Zervos, Teodor obu}ar 165 Zlatka, 108 Zlatko, 108 Zlatna, 108 `ena Nikole Pagana 145 Zograf, manastir 104, 111, 141, 148 Zoi 1) Cikalo 125 2) k}i Pankala Kalospita 161 3) Lahano 153 4) Marinja, 178 5) Paravuniotisa Tulu~ica 157 6) snaja Marije, udovice Leona Kova~a 166 7) udovica Nikole Anagnosta 137 8) udovica œVlahinjaŒ 171 9) `ena Jovana œKudravogŒ 164 10) `ena Jovana, ne}aka Manojla Esfagmena 144 11) `ena Mihaila Karavarija 153 Zorana, 108 1) Fotinina unuka 148 2) Jelkanja 111 3) k}i Ane Koceljeve 145 4) k}i Dimitrija Travla 146 5) k}i Georgija [tura 111 6) k}i Mihaila Akritina 154 7) k}i Mihaila Gro~a 147

8) k}i Nikole Rupca 145 9) k}i udovice Stanije, snaje Skorivove 145 10) ne}aka Georgija, sina Vasilija Radiljinog 147 11) snaja Georgija œCiganinaŒ 148 12) snaja Georgija Kacivela 177 13) snaja Mihaila Rupca 145 14) snaja Vasilija Rupca 145 15) udovica Vasilija œAlbancaŒ 147, 176 16) unuka Leona kova~a 166 17) unuka Nikole Rupca 145 18) `ena Mihaila Klevtakija 148 Zorica, `ena Desanova 166 Zorka (@arka), k}i Teodora Semjaka 167 Zugla, k}i Pankala Kalospita 161 @arka, v. Zorka @eligod 1) Dimitrije 138 2) Jovan 138 3) Manojlo 138 @eligodija, udovica Kali, snaja Makrova 138 @eligodo, udovica Irini 138 @egljan, 140; 1) Jovan 143 2) Mihailo 143 œ@irŒ, Georgije 155

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

239

Zorica Djokovi} LA POPULATION DE LA MACÉDOINE DE L’EST DANS LA PREMIÈRE MOITIÉ DU XIVE SIÈCLE Le but du présent ouvrage est de présenter la structure ethnique de la Macédoine de l’Est dans la période entre 1300 et 1341, et cela en se basant sur les données anthroponymiques. Cette limitation dans le temps et l’espace a été imposée par les sources elles-même, qui sont les praktika (une sorte de registre des cadastres) des monastères d’Athos, car ils sont les seuls à avoir été conservés. Les monastères en question avaient eu des propriétés dans cette région-là et c’est uniquement pour cette période qu’ils permettent de suivre continuellement la population dans certains villages. Il faudrait prendre en considération le fait que dans les praktika étaient recensés uniquement les parèques (paysans dépendants) des monastères d’Athos dans 65 villages, et non pas la population entière de cette région. Parfois, un monastère dans un certain village n’avait qu’un ou deux ménages de parèques. Cela signifie que les résultats que nous avons obtenus étaient relatifs. Deuxièmement, toutes les agglomérations ne sont pas couvertes par les sources pour toute la période mentionnée. Rares sont les cas où pour un village il existe 3–4 praktika ce qui nous permet de suivre sa population dans 2–3 générations. Le cas le plus fréquent est lorsqu’il n’existe qu’un seul praktika ce qui nous permet uniquement de constater dans quelle circonstance avait apparu le praktika, mais pas de suivre les changements éventuels dans la structure de la population. Également, il faudrait tenir compte du fait que c’est uniquement la population paysanne qui a été recensée. Dans la majorité des praktika, les ménages de parèques sont décrit en détail, quant aux parèques eux-même, ils sont identifiés de manière différente, le plus souvent d’après leur nom individuel ou d’après une autre caractéristique comme par exemple un surnom, une profession complémentaire, une origine ethnique, lieu d’où la personne était venue, relation familiale par rapport à une autre personne. Ces moyens d’identification nous présentent des données précieuses sur la société rurale et sur les professions complémentaires exercées par les paysans (il s’agit le plus souvent de métiers et plus exactement le métier de cordonnier, de forgeron et de potelier), sur les rapports entre les gens, les conditions matérielles, les migrations, la langue utilisée par la population...

240

Zorica \okovi}

Afin d’étudier la structure ethnique d’après l’anthroponymie, il fallait avant tout classifier les prénoms. En effectuant cela, nous nous sommes confrontés à plusieurs problèmes. Il arrive parfois que dans la littérature scientifique que nous avons consultée, on donne des interprétations complètement différentes des prénoms que nous avons rencontrés, c’est pourquoi, nous avons dû juger de nous-même assez souvent. Tout en nous basant avant tout sur l’étymologie, mais également sur l’observation de la situation sur le terrain. Par exemple: si pour un prénom ou un mot on suppose qu’il est d’origine slave, nous nous sommes efforcés de définir si ce nom apparaissait plus souvent dans un milieu où il y a des Slaves. Les listes des noms et surnoms sont aussi données afin que nos conclusions puissent être contrôlées. Certains des problèmes sont originaires des recenseurs eux-mêmes. Ils étaient Grecs et certains d’entre-eux ne savaient pas transcrire correctement les prénoms et les surnoms non-grecs. Cela est particulièrement valable pour les sons qui n’existent pas dans la langue grecque. Parfois ils hellénisent les prénoms non-grecs et leur donnent un sens qu’ils n’avaient pas. Par exemple: le surnom slave [tur (Stouroj) est transcris d’une manière incorrecte en tant que surnom grec Zgur (Sgouroj). Derrière ces formes aussi modifiées il est impossible de reconnaître la forme véritable sauf s’il existe des séries- praktika qui permettent que les données soient comparées. Pourtant, la classification même des prénoms ne suffit pas pour aboutir à des conclusions fiables sur l’appartenance ethnique de leur porteurs. Néanmoins, le plus grand nombre représentent les prénoms du calendrier qui n’indiquent rien sur l’appartenance ethnique, à moins que des variations populaires de ces prénoms ne soient utilisées (par ex. Joanakis ou Joanikije au lieu de Jovan chez les Grecs ou Ivan, Ivanko, Janko chez les Slaves) et ceci est extrêmement rare. Les plus précieux sont les prénoms populaires. Mais, là aussi il faut être très vigilant. En général, si quelqu’un porte un prénom slave, il est Slave. Cependant, il arrivait souvent que ce prénom devienne un nom patronymique et soit ainsi transmis à travers les générations, quant à la famille, elle s’hellénisait entre-temps. Nous sommes arrivés à la conclusion que là où les noms individuels apparaissent au moins dans deux générations, il s’agissait sûrement des Slaves non-hellénisés (qui parlent le slave). Au cas où les descendants des Slaves portent des noms individuels grecs, nous avons de bonnes raisons à douter qu’il s’agisse d’une hellénisation (qui est du moins entamée, ce qui ne veut pas dire qu’elle ait aboutit à une fin). Les surnoms sont nombreux et variés. Ils peuvent nous être d’une grande utilité dans la détermination de l’appartenance ethnique de quelqu’un. Vu que la majorité de parèques porte des prénoms ecclésiastiques c’est-à-dire neutres, comme nous les avons nommés pour les besoins de notre ouvrage, les surnoms sont particulièrement précieux lorsque nous rencontrons ce genre de situations. Néanmoins, l’existence de surnoms slaves nous montre que dans le milieu où ils apparaissent, la langue slave est comprise et parlée, alors que le grec nous indique que le grec est compris et parlé. En principe, celui qui porte un surnom slave est le plus souvent Slave. Cependant, l’existence de ce genre de surnom n’exclut pas l’hellénisation. Il existe une autre difficulté, qui est que les membres d’un groupe ethnique peuvent avoir un surnom dans la langue de l’autre peuple avec lequel le plus souvent ils cohabitent. Il existe

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

241

plusieurs cas où les Slaves pour lesquels nous sommes certains qu’ils sont Slaves, car les membres de leur famille portent des noms individuels slaves, ont un surnom grec. L’analyse a montré que ce genre de cas se rencontrent dans les régions bilingues où ce surnom avait été compréhensible aux membres des deux ethnies. C’est pourquoi, les surnoms, en tant qu’indices de l’appartenance ethnique ne peuvent en aucun cas être utilisés individuellement, mais uniquement en combinaison avec d’autres données. Les résultats auquels nous sommes parvenus sont les suivants. La Macédoine de l’est était au XIVe siècle une région encore ethniquement hétérogène ce qui ne fait que confirmer les résultats des autres chercheurs. Pourtant, la question de la structure ethnique est réduite à la question des relations entre Grecs et Slaves. Les autres peuples qui se rencontrent, et qui sont les Latins, les Valaches, divers peuples turcs, les Albanais, les Arméniens, les Rom et même un Juif et une famille hongroise, ils forment tous une minorité, généralement déjà assimilée. Dans la moyenne, les prénoms et surnoms slaves se manifestent dans un peu plus d’un quart de familles recensées. Cela ne veut pas dire que les Slaves non-hellénisés représentaient réellement une partie si importante de la population de l’est de la Macédoine, car leur prénoms et surnoms se transformaient parfois en nom de famille et étaient ainsi conservés même après que la famille se soit hellénisée. D’autre part, il faut prendre en considération qu’un certain nombre de Slaves se dissimulait derrière des prénoms ecclésiastiques et c’est pourquoi il est resté pour nous imperceptible. Donc, les données statistiques présentent uniquement une image relative de la réalité, mais elles sont données dans l’ouvrage car il a été nécessaire de donner un certain rapport numérique de la présence des Grecs et des Slaves. La présence de la population slave dans la Macédoine de l’Est n’est pas proportionnée. On observe plusieurs régions qui se distinguent par la présence des Slaves à leur sein, c’est pourquoi, nous les avons analysés individuellement. La Chalcidique est une région où le nombre de Slaves, dans la période depuis le début du XIVe siècle jusqu’en 1341 était considérable. En moyenne, leurs prénoms et surnoms se manifestent dans environ 25% de ménages ce qui, statistiquement parlant, nous indique que les Slaves représentait un quart de la Chalcidique, qu’il s’agisse des Slaves qui avait encore gardé leurs caractéristiques ethniques, ou qu’il s’agisse de ceux qui se sont hellénisés mais qui ont gardé leur noms individuels ou leurs surnoms slaves en tant que noms de famille. Lorsque l’on effectue une coupe dans le temps de la présence des prénoms et surnoms slaves, il est évident que le nombre de Slaves en Chalcidiques diminue sans cesse. De 35,98%, combien il y en avait au début du XIVe siècle, leur nombre jusqu’aux années vingt avait diminué et représentait 20,81% et le décroissement continuait jusqu’à 1341, lorsqu’ils apparaissent dans uniquement 13,69% de ménages. Dans cette même période, on distingue une hausse du nombre de ménages portant des prénoms grecs, ainsi qu’une baisse de ménages portant des prénoms mixtes, c’est-à-dire avec des prénoms populaires d’au moins deux peuples, dans ce cas-là, le plus souvent grec et slave. Nous pensons que dans ce phénomène se cache l’explication de la diminution du nombre de familles portant des prénoms slaves. Néanmoins, comme les mariages mixtes était une chose fréquente, avec le

242

Zorica \okovi}

temps, dans ces couples dominait l’influence grecque ce qui est tout à fait compréhensible, étant donné que les Grecs, comme on peut le remarquer sur le tableau 3, déjà au début du siècle étaient dominants. En plus du fait que l’on remarque que le nombre de Slaves est en baisse continue, on remarque que leur présence n’était pas partout la même. En relation avec cela, il existe de nombreuses différences entre la Chalcidique de l’Ouest et de l’Est. En général, pour la Chalcidique de l’Ouest on pourrait dire que le nombre de Slaves, plus exactement, les familles portant des prénoms et surnoms slaves est petit. Statistiquement observant, ce nombre s’élève à environ 13% et reste stable pour toute la période de 1301 jusqu’à 1341. Cependant, dans certains endroits comme par exemple: Epanô-Bolbos, Skylochôrion, Néakitou ainsi que d’autres endroits, ils n’apparaissent pas du tout. Même dans les endroits où il y en avait dans un nombre considérablement plus grand que la moyenne, comme c’est le cas avec Sainte-Euphémie, nous sommes les témoins de leur disparition à la suite de l’hellénisation complétée. Deux autres faits témoignent de la fin du processus d’hellénisation des Slaves dans la Chalcidique de l’Ouest. Le premier fait est que dans la majorité des cas où nous rencontrons des prénoms ou surnoms slaves, ils apparaissent en fonction de noms figés et sont portés par des personnes aux prénoms ecclésiastiques voire même grecs, alors qu’il y a très peu de noms individuels slaves. Deuxièmement, là où les prénoms slaves apparaissent comme noms individuels, ils sont le plus souvent portés par des immigrants, dont certains d’entre eux sont devenus les gendres dans certaines familles grecques autochtones. En Chalcidique de l’Est il y avait considérablemet plus de Slaves que dans la partie ouest de la péninsule. En moyenne, les prénoms slaves apparaissent dans un tiers de ménages. Pourtant, si nous observons chronologiquement les sources, nous nous apercevons que le nombre de Slaves est en baisse continue. De 38,29% combien ils étaient au début du siècle, leur nombre baisse à environ 30% dans les années vingt du XIVe siècle pour ensuite baisser à seulement 14,49% en 1338–1341. Ce dernier résultat est à prendre avec réserve. Néanmoins, pour les étapes précédentes nous disposons de dix fois plus de données que pour la dernière étape. C’est pourquoi nous estimons que le résultat obtenu est, au moins partiellement, la conséquence de la nature fragmentaire des sources, et qu’il y aurait pu être beaucoup plus de Slaves. Ici, les Slaves étaient encore restés en tant que groupe ethnique solide. L’hellénisation était ici aussi entamée, mais elle n’a pas été complétée. Ce qui caractérise en général cette région, c’est l’importante mixité ethnique de la population, la coexistence et le bilinguisme. Cependant, la situation varie d’un village à un autre. Il y en a de ceux où les prénoms et les surnoms slaves se manifestent uniquement en fonction de patronymes, alors qu’aucun membre de la communauté ne porte un prénom slave en tant que nom individuel ce qui témoigne du fait que les Slaves, autrefois, dans un passé pas si lointain, étaient présents, là, mais qu’une hellénisation a été effectuée, comme c’est le cas avec Hiérissos et Gomatou. Il y en a aussi où le nombre de Slaves est important mais qui dimunue avec le temps ce qui indique que l’hellénisation est en cours comme à Kozla. Certains villages indiquent un haut pourcentage de population slave comme

Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka

243

Gradista, Siméon et Sélada, mais on y rencontre pourtant des traces d’hellénisation. Dans d’autre, néanmoins, le nombre de Slaves augmente: à Kontogrikon et à Métallin.Ce qui peut aussi être observé c’est qu’une si grande présence de Slaves pourrait être expliquée non seulement par leur résistance vis-à-vis de l’hellénisation, mais aussi par leur migrations récentes dans ces régions-là, ce qui signifie qu’ici nous ne rencontrons pas uniquement les descendants des Anciens Slaves, c’est-à-dire ceux qui étaient venus dans ces régions déjà au septième siècle, mais aussi que la communauté etnique slave était renforcée avec l’arrivée des nouveaux Slaves. Dans la région de Strymon, on distingue plusieurs régions caractéristiques. La première région est la vallée de Strimona pour laquelle on pourrait dire la même chose que pour la Chalcidique de l’Ouest, c’est pour cela que nous ne répèterons pas les résultats à cet endroit-là. La deuxième est la région montagneuse de Kerdylion et Bolbè. Malheureusement, pour cette région nous disposons uniquement de données pour les dix premières années du XIVe siècle. En général, on pourrait dire pour elle que le nombre de Slaves est élevé. Leur présence correspond à celle de la Chalcidique de l’Est, elle est même quelque peu plus importante. Malgré l’hellénisation qui s’écoule en toute évidence, leur nombre est relativement stable. Le fait qu’en 1318–1321, les prénoms populaires slaves se rencontrent seuls dans plus de 20% de ménages nous indique qu’au moins un cinquième de la population devait être slave et non-hellénisée. Le nombre de mariages mixtes est important. On parle les deux langues, le slave et le grec. Cependant, ceci est valable uniquement pour une période de vingt ans, de 1301 jusqu’à 1321. Malheureusement, les sources ne nous permettent pas de suivre ce qui se passait plus tard avec la population de ces villages-là. La troisième province est la région du mont de Pangée qui est caractérisée par une forte présence de Slaves. Ils représentaient presque la moitié de la population de cette région. Dans certains villages il y en avait même beaucoup plus par exemple à Boriskos en 1316, dans certains villages ils étaient plus nombreux que les prénoms purement grecs comme dans le métoque de Saint-Pentéléèimôn et Obèlos. Les prénoms slaves se rencontrent comme noms individuels, c’est-à-dire prénoms vivants, et non pas comme des mots slaves figés en fonction des noms patronymiques. Sur l’existence de l’élément slave nous parlent non seulement les nombreux cas que les descendants des Slaves portent des prénoms slaves, mais il y a aussi de nombreux cas où les enfants issus de mariages mixtes gréco-slave portent également des prénoms slaves. Ceci démontre que dans ces mariages-là il n’y avait pas la domination de l’élément grec, ou du moins, pas tout de suite. Nous sommes les témoins que les enfants de parents aux prénoms grecs portent parfois des prénoms slaves. Ceci pourrait signifier que même là où l’on donnait des prénoms grecs aux Slaves, ces derniers n’ont pas été automatiquement hellénisés, mais vu qu’entourés d’une importante population slave, ils réussissaient à conserver encore leurs caractéristiques ethniques, ainsi que le fait qu’ils étaient hellénisés très difficilement et lentement. Ils s’étaient maintenus ici en tant qu’élément ethnique extrêmement fort

244

Zorica \okovi}

et ils n’ont pas été hellénisés jusqu’à l’arrivée des Turques. Les exemples de villages de Dobrobikeia et Obèlos le montrent très bien, ces villages étaient déplacés à la suite d’attaques turques dans la période entre 1316 jusqu’à 1341. En général, on pourrait y ajouter encore que la population slave s’est beaucoup mieux maintenue dans les régions montagneuses que dans les régions maritimes et dans les plaines. On pourrait dire que la Macédoine de l’Est était une région intermédiaire entre les provinces slaves du nord et les provinces grecques du sud. Il est impératif d’ajouter que la mixité de la population est grande et que tout partage en population purement grecque ou purement slave pourrait être artificiel. On peut facilement remarquer dans les sources que les habitants de certaines régions et agglomérations comprenaient les deux langues et que le nombre de mariages mixtes était considérable. Il y avait des familles qui contenaient voire même trois éléments ethniques. Le bilinguisme et la coexistence étaient chose commune c’est pourquoi nous pensons qu’ils représentent même le principal facteur d’hellénisation étant donné qu’avec le temps, il y a eu une domination de l’élément ethnique grec même dans les milieux caractérisés par une forte présence des Slaves.