Internacionalni menadžment
Internacionalne biznis korporacije
Internacionalna firma obavlja svoje biznis transakcije izvan svoje matične zemlje i može finansirati značajne inostrane investicije, ali to ne znači da je obavezno i globalno preduzeće. Karakteristike globalne organizacije su integrisani sistemi internacionalnih operacija i menadžment koji drži kompaniju zajedno u smislu međuzavisnog napora.
Transnacionalna korporacija (TNC) je izraz koji Ujedinjene Nacije koriste od početka 80-tih godina i označava "globalno integrisane" organizacije za razliku od onih koje se bave internacionalnim transakcijama bez ekspanzivnih internacionalnih odgovornosti ili interesa. Ujedinjene Nacije podstižu širu primenu termina transakcionalna korporacija da bi ukazale na multinacionalno preduzeće sa globalnim interesima. OUN definiše transnacionalnu korporaciju kao preduzeće koje sadrži celine u dve ili više zemalja, bez obzira na formu i oblast aktivnosti tih celina; koje posluje u okviru sistema odluka, koje pak dozvoljavaju koherentne politike i zajedničku strategiju za jedan ili više centara u kojima se donose odluke.
Multinacionalna korporacija (MNC) je kompanija sa značajnim direktnim stranim investicijama u barem još jednoj stranoj zemlji, izuzev od kuće, i sa aktuelnim menadžment odgovornostima za aktivnosti u stranim operacijama.
Definicija internacionalnog menadžmenta
Internacionalni menadžment je vezan za vlasništvo i menadžent sredstava i operacija izvan granica matične zemlje. Osnovne odgovornosti menadžera - planiranje, organizovanje, rukovođenje i kontrola - ostaju ne promenjene, ali ove aktivnosti postaju komplikovanije i predstavljaju izazov kada organizacija stupa u višekulturnu sredinu. Nasuprot tome internacionalni biznis je sveobihvatni koncept koji obuhvata trgovinu, finansije, prakse prodaje i kupovine od kompanija u drugim zemljama i političku ekonomiju internacionalnih biznis odnosa.
Istorijat internacionalnog biznisa
Iako će globalizacija biti dominantna za menadžere u novom milenijumu, to je tek poslednja faza u dugoj istoriji internacionalnog biznisa. Možda će razvoj prostora kreirati neku vrstu kosmičkog menadžmenta , ali mala je verovatnoća da će ta promena uticati na značaj dnevnog rada i trgovine. Ljudi skoro iz svih kultura, sa svih kontinenata, učestvuju u internacionalnoj trgovini i tokom vremena javljale su se organizacije koje su održavale pojavu novih društvenih i tehnoloških realnosti.
Nekada grupe avanturista su lutale po selima i razmenjivale robu. Nešto kasnije, karavani su putovali afričkim pustinjama i azijskim putevima svile. Rani prekomorski brodovi su eksploatisali inovacije u navigaciji da bi proširili uticaj trgovinskih kompanija. I zaista, čitavi gradovi, poput Venecije, su se razvijali sa ciljem da služe potrebama ovakve trgovine. Tokom perioda Renesansne javile su se evropske trgovačke kompanije koje su slale brodove i kolonijalne avanturiste u svet. Ameriku su kolonizirali evropski trgovci tražeći blaga Novog sveta za svoja domaća tržišta.
Pojava američkog uticaja u međunarodnoj trgovini
Evropa je u celini imala veliku većinu učešća u svetskim trgovinskim aktivnostima, ali su SAD imale veće industrijske kompanije čiji je zajednički bruto dohodak bio veći od njihovih rivala iz Velike Britanije, Francuske ili Nemačke. Vodeće američke kompanije su imale i veći ukupan obim inostrane prodaje od svojih konkurenata u Evropi, u nafti, električnim mašinama, automobilskim proizvodima i telefonskoj i telegrafskoj industriji. U to vreme, ove industrije su predstavljale četiri do pet vodećih sektora industrijske aktivnosti; peta je bila rudarstvo i to uglavnom ugalj.
Uspon Japana i Azijskih Zmajeva
Japanske firme su veoma brzo počele da prodiru na američka tržišta, posebno imajući za cilj automobilski aektor i elektronsku robu široke potrošnje. Takođe su se pojavile i na većini evropskih tržišta, ali njihov najvažniji uspeh je rezultirao iz njihove dominantne pozicije u pan-pacifičkom razvoju. U međuvremenu, izgledalo je da su američka i evropska industrija stale. Zato zapadna tržišta nisu generalno podržavala invaziju japanskih proizvoda; izgledalo je da je novac i poslovi teku ka japanskim kompanijama koje su nudile proizvode po nižim cenama, ali boljih karakteristika nego što su bile domaće alternative. 1970. godine 49 od 50 najvećih globalnih korporacija u svetu su bile evropske ili američke firme. Međutim, do 1975. godine, Toyota, Hitachi, Mitsubishi teska industrija i Nippon Kokan prodružili su se 50 najboljih, a 16 američkih firimi je nestalo sa liste. DO 1980. na listi je ostalo samo 24 američke kompanije da bi se do 1989. taj broj smanjio na 21. Tokom istog perioda japanski položaj se poboljšao. Do 1980. 12 od 50 kompanija je pripadao Japanu od čega su četri zauzele prva četiri mesta na listi. Osam japanskih banaka koje nisu zapažene 70-tih godina, našle su se među 10 globalnih bankarskih korporacija do 1989. godine.
Repozicioniranje globalnog biznisa
Iako se Azija istakla u svetskoj trgovini, i Evropa i Severna Amerika su se ponovo probudile. Sa dolaskom novog veka, i industrijalizovane države i one koje tek grade svoju privredu, zauzimaju pozicije u internacionalnoj konkurenciji.
Do 1950. godine, države su generalno tragale za unutrašnjim ekonomskim mogućnostima; kreatori ekonomskih i političkih strategija nisu davali velikog prioriteta međunarodnim komercijalnim aktivnostima, a akedemci su generalno ignorisali internacionalni biznis. Tokom tog perioda, svetska trgovina nije imala veliki rast, ali tehnološki razvoj koji je usledio, transformisao je sisteme transporta i telekomunikacija ubrzavajući hod globalnih međuakcija. Internacionalna tržišta su postala dostupna, a svetska transportna mreža je olakšala brzu razmenu resursa.
Internacionalne biznis komunikacije
Proučavanje internacionalnog menadžmenta zahteva prethodno razumevanje strukture internacionalnih organizacija. Način na koji kompanija definiše svoje odnose u izvršavanju i menadžerske odgovornosti, određuje njenu organizaciju, a standardni imidž organizacije koji preovladava liči na gigantsku piramidu. Tipično je da jedna osoba sedi na vrhu moći, delegira zadatke i odgovornosti menadžerima na nižim nivoima koji imaju relativno manje vlasti i uže definisane uloge. Na dnu je naravno, puls radne snage.
Multinacionalne korporacije
Samo mai broj aktera u savremenoj međunarodnoj areni izazivaju jače pohvale ili osude od multinacionalnih korporacija. Na jednom kraju ekstrema , najžustriji branioci tvrde da multinacionalne korporacije obezbeđuju šanse za globalni ekonomski napredak i za zaposlenost, da one formiraju racionalan i efikasan način da se ostvari najveći mogući kvantitet i da se najviše moguće smanji trošak internacionalne proizvodnje, i pružaju šansu da se prevaziđu parohijska nacionalna nacionalna savezništva koja uspostavljaju države, na drugom kraju ekstrema, najrevnosniji kritičari multinacionalnih korporacija smatraju da su multinacionalne korporacije agensi ekonomskog imperijalizma i političke kontrole, da žele da ostvare maksimalan profit bez obzira na posledice koje to može da ima na zaštitu čovekove sredine ili na ljude, i da se one nalaze pod kontrolom elitičkih menadžera i tehnokrata koji žele da povećaju sopstvenu moć i uticaj. Između ova dva ekstrema nalaze se ostala tumačenja uloga, svrha, i ciljeva modernih multinacionalnih kompanija, tumačenja koja u određenom stepenu na multinacionalne korporacije gledaju kao na mešane blagoslove koji nisu ni dobri ni loši koliko to čine njihovi branioci ili kritičari.
Veličina, centralizacija i multinacionalne kompanije
Globalno, postoji hiljade velikih i malih multinacionalnih korporacija koje poseduju bikvalno desetine hiljada filijala u potpunom ili delimičnom vlasništvu. Mnoge od ovih multinacionalnih korporacija su ogromne. Još je impresivnija činjenica da stopa rasta mnogih multinacionalnih korporacija redovno prevazilazi stopu rasta privreda mnogih država. Zaista, do 2000. godine prema nekim proračunima, zaključeno je da će multinacionalne korporacije proizvoditi više od dve trećine svetskog bruto ekonomskog proizvoda.
Zahvaljujući svojoj voličini, multinacionalne korporacije poseduju impresivnu ekonomsku, politilčku i društvenu moć. Nije bitno da li je ta moć tražena ili ne ... ona postoji. A činjenica o postojanju te moći i brige oko toga kako se ona koristi učinila je savremenu multinacionalnu korporaciju temom burnih rasparava.
Multinacionalne korporacije i države: ugroženi suverenitet?
Globalne operacije multinacionalnih korporacija predstavljaju stvarni izazov za vlade država. Odluke koje se donose u sedištima korporacija mogu da povećaju ili da smanje nivoe nezaposlenosti u nekoj zemlji, da kompromotiju ili da unaprede pezbednost neke države, i da dovedu do veće ili manje zavisnosti jedne zemlje u odnosu na drugu. Stopa privrednog razvoja neke zemlje može da bude ubrzana ili usporena zahvaljujući određenim korporativnim odlukama, i ne mora da bude važno da li je ta zemlja središte neke multinacionalne korporacije ili zemlja domaćin filijale neke multinacionalne korporacije. Kada General Motors ili Ford odluči da zatvori neku fabriku ili smanji operacije neke fabrike u Detroidu zbog visokih troškova radne snage, i da otvori neku fabriku u Meksiko Sitiju, posledice toga osećala bi i mičigenska privreda i američki radnici u automobilskoj industriji, iako su i General Motors i Ford sa središtem u SAD. Suprotno tome, kada sadržaj bakra u rudi koja se vadi u Peruu opadne ispod nivoa koji se može dobiti u, recimo, Australiji, kompanija Kennicott može da odluči da zatvori taj peruanski rudnik. Peruanska privreda i radnici su na šteti, dok australijska privreda i radnici imaju koristi od toga. Ponovo, firma sa sedištem u SAD donosiće odluke koje će uticati na privredu i na društvenu strukturu u dve zemlje u kojima ona ima svoje filijale, a da vlade tih zemalja domaćina igraju neku ulogu u donošenju tih odluka.
Uloge internacionalnih menadžera
Internacionalni menadžeri se ne mogu oslanjati na univerzalne principe menadžmenta koji će voditi njihovo ponašanje iz dva razloga. Prvo, iako su teoretičari razvili neke suštinske koncepte dobrog menadžmenta bazirane na Zapadnjačkom (uglavnom Anglo-američkom) fenomenu, druga društva se toliko vidno razlikuju po svojim kulturama i ideologijama da se ovi koncepti ne mogu univerzalno primeniti. Drugo, jedan internacionalni menadžer često mora da funkcioniše uz prisustvo nekoliko kultura odjednom (integrisano preduzeće sadrži različite multikulturne organizacije), što "povećava rizik pravljenja greške kada se pretpostavlja najbolji način" da se nešto uradi. Menadžment ponašanja i menadžerske odluke treba prilagoditi različitim situacijama.
Ekspatrijati i opšte uloge
Menadžer ekspatrijat se još više susreće sa problemom adaptibilnosti nego drugi jer ekpatrijati definitivno ne pripadaju kulturama u kojima se nalaze. Oni vrlo retko akulturišu (asmiluju) u smislu postojanja člana inostranog društva čak i ako žive u toj stranoj zemlji godinama. Mnogi britanski ekspatrijatisu živeli u Hong Kongu od rane mladosti, a neki ostali do penzije, i uz sve to uvek su bili izolovani od dominantnog kineskog društva. Oni nastoje da zadrže svoj identitet kao Škoti, Velšani ili Londonci ali nikada nisu postali "Hong Kong ljudi", kako ih lokalno stanovništvo naziva.
Novi izazovi za internacionalne menadžere
Društvene, ekonomske i tehnološke promene koje smo do sada naveli dotiču površinu razvoja u internacionalnom biznisu. Na snazi su mnogo važnije sile koje menjaju funadmentalnu prurodu internacionalnog menadžmenta; neke sile funkcionišu harmonično, ali mnoge imaju destruktivne efekte. Globalna Trijada trgovnskih blokova, koju smo već pomenuli, jača veze unitar tih regiona, ali i podstiče konkurenciju međuregionalne trgovine u obimu koji se do sada nikad nije pojavio. Neki kritičari alijansi Trijade sugerišu da ta konkurencija zamagljuje direktne ekonomske retove među regionima. Kritičari takodje porede japanske poslovne strategije sa samurajima iz doba ratova, a nemačko ekonomsko vodjstvo karakterišu kao "zveckanje oružjem": trgovinski pregovarači i politilčari definišu granice sa jezikom vezanim za "trgovnske ratove", a korporativni lideri govore o "izgradnji mostobrana" na inostranom tlu.
Globalni biznis
Da bi se razumele međunarodne operacije mora se najpre razumeti pojam globalnog biznisa. Brzi razvoj saobraćaja, tehnologije i komunikacija je stvorio globalna tržišta za proizvode i usluge. Na primer, koka-kola i pepsi-kola se mogu naćibilo gde na svetu. McDonald's je na Jelisejskim poljima u Parizu i drugim svetskim metropolama. Konsultantske firme imaju kancelarije širom sveta, a komunikacije, putovanja, kućna elektronika, bankarstvo, i roba su postali globalni biznisi. U globalnom biznisu svetsko tržište se posmatra kao jedna celina, a proizvodi i usluge prelaze međunarodne granice. Rezultat toga je da su ekonomije globalnog obima po prirodi, a da ne prepoznaje prirodu globalnih tržišta i proizvoda, ne može se uspešno takmičiti na tržištu.
Suprotno tome, multinacionalne firme posluju u nekoliko zemalja po svetu na različitim osnovama. Dok tehnologija i proizvodi mogu biti zajednički deljeni, multinacionalni biznisi su obično organizovani po zemljama. Svaka spoljna filijala, ili uprava, donosi odluke za koje smatra da su najbolje za njeno lokalno tržište, a rad menadžera u svakoj zemlji se meri na osnovu profita i gubitka. Na taj način, multinacionalna kompanija je raskomadana u njenom pristupu globalnim tržištima i ne može komandovati resursima i ekonomijom obima globalne firme. Sa tačke gledišta poslovnih operacija, kapaciteti multinacionalne firme mogu biti nedovoljno korišćeni u jednoj zemlji, a preterano krišćeni u drugoj. Može izostati i prenos tehnologija između zemalja, a proizvod se prilagođava lokalnom ukusu i običajima. 