Free Essay

Strane Direktne Investicije

In: Business and Management

Submitted By Stefankuja
Words 6340
Pages 26
[pic]

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJI

Mentor Ime i prezime studenta i broj indeksa prof.dr Dragana Kragulj Stefan Kujundžić 526/12

Beograd,novembar,2012

APSTRAKT

Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala značajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i načinu poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. Ovaj rad će se pored teoretskog dela koji se odnosi na strane direkne investicije uopšte, baviti stranim direktnim investicijama u Srbiji i konkretnim SDI i njihovim uticajem na sama preduzeća u koja su uložena. U ovom radu će biti opisana ulaganja u sledeća preduzeća Telenor, Fiat. Gasprom, Philip Moris, Stada, i Banca Intesa. Efekti ulaganja će se analizirati na osnovu godišnjih finansijskih izveštaja za period od 2008. do 2011. godine firmi koje posluju u Republici Srbiji. U radu su pored podataka Agencije za privredne registre korišćeni i podaci Narodne Banke, Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza na osnovu kojih su urađene tabele i grafikoni.

SADRŽAJ

APSTRAKT 1
SADRŽAJ 2
UVOD 3
MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA 4
INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA 7 Portfolio investicije 7 Direktne investicije 8 Greenfield strane direktne investicije 8 Merdžeri i akvizicije 9 Brownfield strane direktne investicije 10 Joint venture investicije 10 Posebni vidovi ulaganja 11
POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI SDI 11
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SVETU 12
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJI 13
ZNAČAJ SDI-A ZA SRBIJU 15
STRATEGIJA PODSTICANJA I RAZVOJA STRANIH ULAGANJA 16
SWOT ANALIZA INVESTICIONOG POTENCIJALA SRBIJE 17
NEKE OD NAJZNAČAJNIJIH STRANIH INVESTICIJA U RS 19 TELENOR DOO 19 O investiciji 19 Šta je Telenor doneo građanima Srbije? 20 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 20 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO 31 O investiciji 32 Šta je Fiat doneo građanima Srbije? 32 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 33
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE A.D. 35 O investiciji 35 Šta investicija Gaspromnjeft-a znači za građane Srbije? 36 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 36
PHILIP MORRIS OPERATIONS AD 38 O investiciji 38 Šta investicija “Philip Morris”-a znači za građane Srbije? 38 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 38 HEMOFARM AD 34 O investiciji 34 Šta znači za građane Srbije? 34 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 35 BANCA INTESA A.D. 41 O investiciji 41 Šta znači za građane Srbije? 42 Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011. 42
ZAKLJUČAK 44
LITERATURA 45

UVOD

Jedna od bitnih karakteristika svetske privrede u poslednje tri decenije je povećani obim stranih ulaganja. Direktne investicije predstavljaju glavni oblik plasmana privatnog kapitala razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Pod direktnim stranim investicijama se podrazumeva takav oblik ulaganja kod koga ulagač obezbeđuje pravo svojine, kontrole, i upravljanja nad firmom u koja su uložena sredstva radi ostvarivanja nekog dugoročnog ekonomskog interesa.

Poslovni ambijent u Srbiji je značajno poboljšan tokom poslednjih nekoliko godina. Srbija kao mali i visoko otvoreni ekonomski sistem ima potencijala da se fleksibilno uklapa u svetske trendove kretanja stranih direktnih investicija SDI, te se u tom pravcu prvenstveno mora posvetiti poboljšanju svog ukupnog investicionog ambijenta, realizacijom ključnih ciljeva. Međutim, akcija privlačenja stranih investicija, osim promena koje idu u pravcu liberalizacije režima priliva stranih direktnih investicija (zaštita vlasničkih prava, poreske olakšice, radno zakonodavstvo...), zahteva uporedo i promociju učinjenih pozitivnih promena. Zato je neophodno da se Srbija fokusira na definisanje ključnih poluga investicione politike, targetiranje stranih investitora kroz implementaciju fiskalnih, finansijskih i institucionalnih podsticajnih mera, kao i definisanje ključnih promotivnih aktivnosti. [1]

MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Sa ekonomske tačke gledišta , kretanje kapitala predstavlja najvažniji oblik međunarodnog kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba u osnovi , da usmeri kapital prema onim geografskim oblastima koje pružaju mogućnost ostvarivanje najvećeg profita i najrentabilnije proizvodnje. Kretanje kapitala iz jedne države u drugu može se posmatrati sa različitih aspekata.
Osnovna i najvažnija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala(Šema 1): 1. investicioni 2. kreditni Investicioni kapital je kapital koji potiče od međunarodnih institucija ( Svetska banka, Evropska investiciona banka, itd) i kapital iz privatnih izvora. Po svom značaju prednost imaju privatni izvori jer je njihovo poslovanje orijentisano na potencijalni profit , pa je zbog toga efiksnost poslovanja veća. Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom učešću u privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz: a. osnivanje samostalnih preduzeća (greenfield investicije) b. kupovinu već postojećih preduzeća (brownfield investicije,merdžeri i akvizicije c. kupovinu i prodaju akcija i obaveznica (portfolio ulaganja) Kreditni (kamatni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vrši kreditiranje stranih preduzeća ili država , pri čemu investitor dobija fiksne kamate od dužnika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja međunarodnog kapitala. Međutim, sa razvojem finansijskih tržišta , njegovo učešće u ukupnom kretanju kapitala znatno opada.Dakle , osnovni kriterijum za obim i pravac kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza kapitala , odnosno , u visini kamatne stope ako je reč o zajmovnom kapitalu. Investicioni oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni , sa obzirom da omogućava ostvarenje većih profita (mada je i rizik ulaganja znatno veći). Takođe , treba naglasiti da u savremenim uslovima, pored razlika u mogućnostima ostvarivanjima dohotka , raste značaj i drugih faktora. Naročito je porasla uloga kriterijuma nesigurnosti i rizika koji potiču uglavnom iz političkih i ekonomskih razloga. Politička i ekonomska stabilnost mogu ne samo da uspore , već i da zaustave kretanje kapitala. Takođe mogu da budu i uzrok njegovog neadekvatnog prometa, što utiče posebno na pogoršanje efikasnosti alokacije faktora proizvodnje. Široka je lepeza ekonomskih , političkih i socijalnih uticaja na obim i pravac kretanja kapitala: • monetarne promene (devalvacija, revalvacija ) • promene u oporezivanju i regulisanju profita i dividendi • državna intervencija • opasnost od nacionalizacije • strah od nacionalne, verske i duge diskriminacije
Sve su to faktori koji utiču na smanjenu mobilnost kapitala. Isto tako, to su i glavni uzroci pojave vrućeg novca („hot money“) koji predstavlja specifičan oblik kretanja kapitala u likvidnom obliku, ali bez vezivanja u investicione delatnosti. „Vruć novac“ ima negativne posledice i na zemlju u koju ulazi, kao i na zemlju koju napušta ostavljajući haotično stanje u monetarnim odnosima na međunarodnom nivou, a što se ogleda , pre svega , u neadekvatnom kretanju kurseva u odnosu na paritete (utvrđeni odnosi između vrednosti novca pojedinih zemalja) kupovnih snaga valuta.[2] Primer: Povlačenje 25 milijardi dinara osnovnog kapitela „Telenora“ u 2011. godini(pogledati stranu 20).

Šema 1.

Jedna od klasifikacija stranih direktnih investicija , koja potiče od Svetske banke, jeste podela prema motivima za investiranje. Ova podela može biti veoma korisna , jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora. Prema ovoj podelu postoje: ➢ investicije koje traže resurse: • investicije koje traže prirodne resurse kao što su rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode; • investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu; ➢ investicije koje traže tržište: • investicije koje dolaze na tržište odakle je uvoz određenih proizvoda visok; • investicije koje prate kretanje svojih kupaca-velikih kompanija; • investicije koje prate kretanje određenih trendova na tržištu i angažuju lokalne dobavljače; ➢ investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u cilju smanjenja i/ili specijalizaciju proizvodnje; ➢ investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište). Podela stranih direktnih investicija može se izvršiti i na druge načine. Ipak , važno je razumeti da svaka kompanija ima različite razloge za donošenje odluke gde će i kako investirati. Da li će jedna kompanija odlučiti da li da uloži kapital u jednu zemlju zavisi od mnogo činilaca, a pre svega, od procene profita koji može ostvariti, dugoročnosti poslovanja, ali i od spremnosti zemlje domaćina da prihvati, ubrza i olakša poslovanje. Samim tim, na svakoj državi je da stvori dobru investicionu klimu, odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla najbolje svetske kompanije.[3]

INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA

Dok je kamatonosni oblik izvoza kapitala ustvari bankarsi kredit, odnosno novčani zaja inostranstvu koji izvozniku donosi dohodak u vidu kamate, dotle se investicioni oblik izvoza kapitala , koji služi za obavljanje različitih privrednih delatnosti u inostranstvu ispoljava na dva osnovna načina. Ti načini se ispoljavaju preko: -portfolio investicija i -direktnih investicija

Portfolio investicije

Prvi način ispoljavanja investicionog oblika izviza kapitala jesu portfolio investicije, odnosno portfeljni sistem. Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje kapitala u kupovinu hartija od vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utiče na poslovnu politiku preduzeća. Ulaganja mogu biti u vidu vlasničkih hartija od vrednosti (akcije) ili dužničkih hartija od vrednosti (npr. obveznice). Investitor nema, ni prava, a ni posebnog interesa da organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Radi se o direktnom obliku investiranja koji podrazumeva transfer domaćeg kapitala u inostranstvo. Njime se stiče potraživanje, ali se ne zasniva svojina. Portfolio investiranje je dobilo na značaju razvojem finansijskog tržišta i finansijskih instrumenata, a posebno sa povezivanjem međunarodnih finansijskih tržišta. Sve to je omogućilo diversifikaciju rizika ulaganja u više različitih hartija od vrednosti na finansijskom tržištu. Osnovni motiv portfolio investicija se ogleda u sticanju dohotka u obliku dividendi ili kamata. Za portfolio investicije se sve više odlučuju institucionalni investitori koji se javljaju kao značajni subjekti na domićim i međunarodnim tržištima kapitala (penzioni fondovi, fondovi zdravstvenog i drugog osiguranja , uzajamni fondovi, itd.). Oni su, u cilju očuvanja i oplodnje svog kapitala, spremni da investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika.

Direktne investicije

Najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala jesu direktne investicije, one obezbeđuju i najveće profite. Direktne investicije podrazumevaju proširenje postojećih i osnivanje novih privrednih organizacija od strane tzv. matičnog preduzeća. Radi se o dugoročnom ulaganju korporativnog kapitala u inostranstvu. Kod direktnih investicija gde se, po pravilu, ne izvozi samo kapital, već i tehničko-tehnološki procesi, know-how, oragizacija rada itd., vlasnik kapitala zadržava i funkciju svojine i funciju upravljanja , tj. izvoznik kapitala organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi stranih direktnih investicija. Oblici stranih direktnih investicija su: • greenfield investicije • medžeri i akvizicije • brownfield investicije • joint venture ulaganja • posebni vidovi ulaganja

Greenfield strane direktne investicije

Greenfield strane direktne investicije su investicije koje podrazumevaju izgradnju potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasništvu investitora, što znači da on odlučuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzeća, putem greenfield stranih direktnih investicija, direktno se doprinosi povećanju proizvodnih kapaciteta zemlje i zapošljavanju novih radnika. Takođe, greenfield investiranje ima i značajan efekat na povećanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim investitorima. Ovakve investicije su od posebnog značaja za zemlje u tranziciji, međutim najteže je privući ih. One spadaju u ređe opcije kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora zbog nesigurnih uslova privređivanja i drugih problema u zemljama u tranziciji izuzetno velik.

Merdžeri i akvizicije

Merdžeri i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem spajanja i preuzimanja. Merdžeri podrazumevaju spajanje dva ili više odvojenih i nezavisnih međunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva pripajanje preduzeća u inostranstvu njegovom kupovinom, čime preduzeće koje je pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadžment. Kod merdžera i akvizicija dolazi do promene vlasništva nad postojećim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do povećanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Dešava se i da u početnom periodu dođe i do smanjenja kapaciteta i otpuštanja određenog broja radnika. Ipak merdžeri i akvizicije mogu uticati na povećanje ukupnih investicija u narednim periodima i značajno privrednom rastu zemlje kroz unapređenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako ovim oblikom ulaganja može se rešiti problem opstanka domaćih preduzeća koja su pred bankrotstvom.[4]

Da li su greenfield investicije bolje od M&A (merdžera i akvizicija) ?
Uobičajena je tvrdnja da nakon samo nekoliko godina poslovanja nije moguće razlikovati strane direktne investicije (SDI) prema načinu ulaska. UNCTAD-ov Izveštaj o investicijama u svetu ukazuje da, naročito u trenutku ulaska u zemlju i na kratak rok, zemlja-domaćin u izvesnim aspektima ima veće koristi od greenfield nego od drugih vrsta stanih direktnih investicija. A evo i zašto: • Oba načina ulaska SDI donose strani kapital zemlji domaćinu, ali finansijska sredstva obezbeđena kroz M&A ne dovode uvek do povećanja vrednosti kapitala, dok se to u sučaju Greenfield SDI redovno događa. • Manja je verovatnoća da SDI kroz spajanje i pripajanje (M&A) obezbedi transfer savremenije ili bolje tehnologije /znanja nego što bi to bilo u slučaju Greenfield SDI. M&A mogu direktno da dovedu do smanjenja, ili gašenja lokalne proizvidnje ili funkcionalnih aktivnosti(npr. istraživanje i razvoj), ili do njihovog preseljenja u skladu sa korporativnom strategijom sticaoca. • Strane direktne investicije kroz spajanje i pripajanje ne dovode do otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju. One mogu da dovedu do otpuštanja, mada u slučaju preduzeća koje bi otišlo pod stečaj da nije bilo kupljeno i do očuvanja radnih mesta. Greenfield strane direktne investicije, nasuprot tome, nužno pri ulasku u zemlju dovode do otvaranja novih radnih mesta. • Strane direktne investicije kroz M&A mogu da povećaju koncentraciju i dovedu do monopola. Ipak, moguć je i slučaj da ove investicije povećaju konkurenciju, ukoliko preuzimanjem uspe da se sačuva lokalna firma koja bi inače bankrotirala. Greenfield SDI, po definiciji, povećavaju broj preduzeća a ne povećavaju tržišnu koncentraciju pri ulasku u zemlju.
Na duži rok , mnoge razlike između ova dva načina ulaska stranih direktnih investicija se smanjuju ili nestaju.[5]

Brownfield strane direktne investicije

Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu već postojećih zgrada, skladišta i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Napuštene i zapuštene lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period nekorišćena gradska zemljišta postaju ekološki, socijalni i estetski problem grada, te stoga treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojeće industrijske objekte i lokacije gde već postoji prateća infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija je češći slučaj nego greenfield investicije, iz razloga što u tim zemljama postoji mnogo neiskorišćenih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalističkog perioda koje, na primer, čekaju proces privatizacije ili stečaja. Joint venture investicije Joint venture investicije (zajednička ulaganja) su investicije u kojima strano preduzeće uzima značajan udeo u novoosnovanom domaćem preduzeću.[6]
Zajednička ulaganja mogu nastati na dva načina[7]: • Formiranjem novog pogona koji će proizvoditi određenu robu ili pružati određenu uslugu • Ili kada jedan partner otkupi deo kapitala već postojećeg preduzeća , odnosno dodatnim ulaganjem poveća već uloženu sumu u postojeći privredni sublekat.

Posebni vidovi ulaganja

Koncesecija-Stranom investitoru može biti ustupljena dozvola (koncesecija) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, a u skladu sa zakonom.
BOT- Stranom investitoru se odobrava izgradnja korišćenje i transfer (BOT) određenih objekata, postrojenja ili pogona , kao i objekata infrastrukture i komunikacija.[8]

POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI SDI

|Pozitivni efekti stranih direktnih investicija |Negativni efekti stranih direktnih investicija |
|One pozitivno utiču na problem obezbeđenja potrebne (kritične) |Dugoročno posmatrano, dejstvo direktnih investicija se može |
|mase akumulacije neophodne za proces oživljavanja investicija i |smatrati negativnim za platni bilans zemlje domaćina jer , ne |
|bržeg privrednog rasta.Uvoz kapitala otvara prostor za nove , |primer, jedna investicija sa malim uticajem na platni bilans u |
|efikasne investicione programe. |prvim godinama razviće se , kroz reinvestiranje , u kompaniji |
|Obezbeđenje akumulacije iz inostranstva u svojinskom obliku ima |koja će slati znatne dividende u inostranstvo. |
|pozitivne kratkoročne efekte sa platno bilansnog stanovišta |Dolazi do odlivanja značajnog dela akumulacije kroz transfer |
|pošto se zemlje ne zadužuju u inostranstvu. |profita i kamata u inostranstvo. |
|Takođe, mogućnost finansiranja novih investicija utiče na porast|Realna opasnost je i u jednostranom razvitku privrede, |
|zaposlenosti, dohotka , povećanje tehničkog sastava proizvodnih |neadekvatnom rasporedu domaće akumulacije i tehnološkoj i |
|činilaca i tehničke opremljenosti rada, porast produktivnosti |ekonomskoj zavisnosti u odnosu na zemlju-vlasnika investicija. |
|rada. |Ekonomska zavisnost prema zemlji izvozniku kapitala često dovodi|
|Angažovanjem inostranog kapitala obezbeđuje se transfer nove |do gubitka samostalnosti i ugrožavanja nacionalnog suvereniteta.|
|tehnologije i znanja bez kupovine licenci. | |
|Smanjuju se troškovi proizvodnje , čime se povećava | |
|konkurentnost i stvaraju bolji izgledi za izvoz. | |
|Isto tako , omogućuje se supstitucija uvoznih proizvoda i | |
|olakšava uvoz , čime se postiže bolja snabdevenost deficitarnim | |
|sirovinama i reprodukcionim materijalima. | |
|Uvozom kapitala povećavaju se i budžetski prihodi i to kroz | |
|porast poreskih prihoda. | |

U sledećoj tabeli navedeni su pozitivni i negativni efekti stranih direktnih investicija na zemlju koja prima strane direktne investicije.[9]

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SVETU
Radi boljeg razumevanja kretanja priliva stranih direktnih investicija u Srbiji treba imati uvid u priliv stranih direktnih investicija u svetu.
| Priliv stranih direktnih investicija 2003-2010. u milijardama USD |
|Opis/godina |2003 |2004 |2005 |2006 |2007 |2008 |2009 |2010 |
|Priliv SDI u razvijenim zem. |361 |419 |590 |858 |1247 |840 |850 |935 |

Nakon rekordnog priliva uod 1300 milijardi USD u 1999. godini strane direktne investicije su u narednih nekoliko godina značajno smanjene, da bi u 2007.godini dostigle najveću vrednost od 1833 milijarde dolara. Jedan od najtežih efekata globalne ekonomsko-finansijske krize koja je počela u 2007. godini jeste pad priliva stranih direktnih investicija što se i da videti u datoj tabeli[10].
Prema podacima iz UNCTAD-ove baze podataka iz World Investment Report-a za 2012. godinu u 2011. godini je vrednost priliva stranih direktnih investicija iznosila je 1.524,4 milijardi dolara u čemu su najveću vrednost imale SAD (227), Kina (124), Belgija (89), Hong Kong (83milijardi dolara). Srbija je sa 2,7 milijardi dolara bila na 58. mestu u svetu po vrednosti priliva stranih direktnih investicija, tik ispred Rumunije. Bolje rangirana bila je u 2007. godini , na 57. mestu, i u 2006. na 52 mestu. Udeo Srbije u svetskom prilivu bio je 0,18% i veći je bio samo u 2006. godini (0,29%).
Ukupno registrovan odliv u prošloj godini iznosio je 1,694,4 milijarde dolara. Najveći registrovani odliv imali su : SAD (397) , Japan (114), Velika Britanija (107), Francuska (90 milijardi dolara). Odliv stranih direktnih investicija je mnogo više koncentrisan u odnosu na priliv te je Srbija rangirana kao 68. zemlja odliva uprkos skromnoj vrednosti odliva od 169,6 miliona dolara. Bolji rang je imala 2007. godine kada je bila na 57. mestu sa odlivom od 946,8 miliona dolara , a usled kupovine Telekoma Republike Srpske[11].

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJI

Opredeljenje za ulaganje stranog kapitala je od suštinske važnosti za Srbiju. Putem stranih ulaganja se omogućava brži razvitak zemlje. Stranim kapitalom se mora podsticati rekonstruisanje i preorijentisanje onih industrijskih grana sa kojima je Srbija nekada uspešno istupala na svetskom tržištu. Ulaganjem stranog kapitala trebalo bi da se ubrza proces transformisanja dosadašnjih društvenih u privatne svojinske oblike. To će dodatno imati odraza na brže konstituisanje tržišta novca i kapitala, a naročito tržišta akcija. Stranim ulaganjima bi se mogla i ublažiti izuzetno visoka stopa nezaposlenosti.[12] Na sledećem grafikonu se može videti priliv investicija u Srbiji u periodu od 2003.-2011. godine (u milionima dolara)[13]:

[pic]
Izvor :Narodna banka Srbije 1

Na sledećem grafikonu prikazaću i najveće strane investitore u Srbiji po zemljama:[pic]
Izvor : SIEPA

U narednim tabelama i grafikonima prikazaću neke od najvećih investitora-firmi koji su došli u Srbiju u prošloj deceniji i vrednosti njihovih investicija, kao i raspodelu stranih direktnih investicija po sektorima:
|Veće investicije u Srbiji (vrsta ulaganja,vrednost u milionima evra) |
|Telenor |Akvizicija |1.602 |
|Gasprom Neft-NIS |Akvizicija |947 |
|Fiat Automobili Srbija |Brownfield |940 |
|Philip Moris -DIN |Akvizicija |733 |
|Stada - Hemofarm |Akvizicija |650 |
|Mobilkom - Vip Mobile |Greenfield |633 |
|Agrokor |Akvizicija |614 |
|Banca Intesa - Delta banka |Akvizicija |508 |
|Mercator |Greenfield |500 |
|Metro Cash & Carry |Greenfield |150 |
|OMV |Greenfield |150 |

Izvor: SIEPA (vrednost u milionima evra)

[pic]
Izvor. Narodna banka Srbije za I-III kvartal 2011.

ZNAČAJ SDI-A ZA SRBIJU

Proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu političkih i ekonomskih reformi. Izvršene su brojne značajne zakonodavne reforme, koje su u više navrata pohvaljene od strane vodećih međunarodnih institucija, a koje za cilj imaju usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske Unije. Izveštaj o izvidljivosti EU, posebno daje značaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljšanja finansijskog sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa .[14] Međunarodnim kompanijama se u Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaćim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da ulažu sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferišu sve finansijske i druge aktive, uključujući profit i dividende. Strani investitori koji su u Srbiju došli na početku tranzicije ostvarili su visoke prihode, često zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u slučaju banaka) zbog izuzetno visokih kamatnih stopa. Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije značajnim pokretačem privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti i prihoda. One isto tako imaju veliki, i politički, i ekonomski značaj jer daju signal drugima da ta zemlja ima određene performanse i ekonomsku budućnost i da se ulaganje može pokazati kao profitabilno. Sa druge strane, kreatorima ekonomske politike je vrlo važno da stvore odgovarajuću investicionu klimu koja pogoduje privlačenju stranih direktnih investicija( pogledati šemu broj 2 ).Isto tko, dobar signal je dat potpisivanjem CEFTA[15] sporazuma koji je Srbija potpisala 2006.godine, kao i potpisivanje EFTA[16] sporazuma 2009. godine. Faktor koji značajno doprinosi povoljnijoj investicionoj klimi je i stimulativno poresko okruženje. S obzirom da strana ulaganja u jednu zemlju predstavljaju vrstu specifičnog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajuće propise koji će učiniti da se strani ulagač, po pitanju opstanka svog kapitala u stranoj zemlji oseća zakonski sigurno i zaštićeno. Zabrinutost u vezi sa stranim investicijama postoji i zbog toga što su investicije uglavnom ulazile u sektor nerazmenjivih dobara kao što su bankarstvo, osiguranje, energetika, telekomunikacije i nekretnine.[17] Treba istaći da budućnost srpske privrede u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na plan stvaranja kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore predstavljati izazov. Na sledećim stranama nevešću delove Stragetije podsticanja i razvoja stranih ulaganja Vlade Republike Srbije, čija je svrha, između ostalog, da se pozabavi brojnim ključnim izazovima sa kojima se Srbija suočava u nastojanju da privuče nova ulaganja.

STRATEGIJA PODSTICANJA I RAZVOJA STRANIH ULAGANJA

Strategija je usmerena na napredak četiri šira naslova: 1. Reforme propisa; 2. Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na državnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja; 3. Aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti i 4. Razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmerena marketinška strategija.
Glavne prepoznate prepreke stranim direktnim ulaganjima u Srbiji su: • Zakonodavni problem , tj nerešeni vlasnički odnosi i netržišno određivanje cena korišćenja gradskog građevinskog zemljišta. • Odsustvo posebnih odeljenja u okviru sudova za sprecifične oblasti prava. • Infrastrukturni nedostaci u poređenju sa susednim zemljama. • Spore reforme, usled njihovog zakasnelog otpočinjanja, upoređenju sa konkurencijom i opšti loš kvalitet sprovođenja. • Ograničeni institucionalni kapaciteti za strateško planiranje i marketing i usvajanje srednjoročnih i dugoročnih stanovišta.
Ključne prednosti Srbije podrazumevaju: • Ključni regionalni položaj i povlašćeni pristup tržištima istoka i zapada. • Ljudske resurse i sposobnosti - kvalitetan obrazovni sistem, poznavanje stranih jezika i naročito odlično poznavanje engleskog jezika među stanovništvom ključne starosne dobi. • Industrijsku /istraživačku tradiciju i iskustvo u inženjeringu i proizvodnji. • Prirodne i ljudske potencijale i komparativne prednosti za proizvodnju poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, superiornih po pitanju kvaliteta i cene. • Nižu cenu zanatlija i kvalifikovanih radnika, kao i lica koja se nalaze na rukovodećim položajima.[18]

SWOT ANALIZA INVESTICIONOG POTENCIJALA SRBIJE

Imajući u vidu specifičnost makroekonomskog ambijenta za investiranje , kao i analizu procene rizika ulaganja i nivoa dostignutih ekonomskih i pravnih reformi pristupićemo SWOT analizi atraktivnosti ulaganja u Srbiju[19].

|Prednosti/Strenghts |Slabosti/ Weaknesses |
|Relativna makroekonomska stabilnost |Veličina tržišta |
|Regionalno kompetitivan finansijski rizik |Još uvek nedovoljno prepoznatljive lokacije za privlačenje SDI |
|Završna faza privatizacionog procesa |Limitirani prirodni resursi |
|Visok nivo ostvarenih ekonomskih reformi i kreiranih novih |Nefleksibilno tržište radne snage |
|institucija za stvaranje atraktivnog poslovnog ambijenta |Nedovoljno razvijena infrastruktura |
|Restruktuiran i privatizovan bankarski sistem |Komplikovana procedura izdavanja urbanističkih i građevinskih |
|Ubrzani razvoj tržišta kapitala |dozvola |
|Razvijena telekomunikacijska infrastruktura(regionalni aspekt) |Nedovoljno razvijena sektorska tehnološka baza |
|Visokoobrazovana radna snaga |Nedovoljan nivo know how-a |
|Mogućnosti/ Opportinities |Opasnosti/ Threats |
|Jačanje makroekonomske stabilnosti |Privatizacija najznačajnijih preduzeća i odabir kvalitetnih |
|Održivi rast GDP-a |strateških investitora, sa posebnim osvrtom na energetski sistem |
|Ubrzani razvoj finansijskih tržišta |Dalja netransparentnost i neefikasnost administrativnog sistema |
|Ubrzani razvoj i osnaživanje institucija za privlačenje SDI |Nizak nivo sektorske diversifikacije SDI (koncentracija SDI u malo|
|Snaženje bankarskog sektora i finansijskih intermediara |broju sektora) |
|Prilagođavanje strukture zaposlenih potrebama stranih investitora |Nizak nivo reinvestiranja i potencijalni odliv stranog kapitala. |
| |Dalja koncentracija vlasništva u bankarskom sistemu |
| |Dalja neefikasnost radne snage |
| |( spora prekvalifikacija) |

NEKE OD NAJZNAČAJNIJIH STRANIH INVESTICIJA U RS

U ovom poglavlju sam ukratko predstavio šest primera stranih investicija u Republici Srbiji i pokušao da na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja koji su objavljeni na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre za period od 2008. do 2011. godine detaljnom analizom dođem do određenih zaključaka o efektima istih kod konkretnih pravnih subjekata.
Napomena: Za svaki pravni subjekat prikazani su osnovni podaci do kojih sam došao pretragom registra privrednih društava na već pomenutom sajtu Agencije za privredne registre. Analizom su obuhvaćene firme Telenor d.o.o. Beograd, Fiat automobili Srbija doo Kragujevac, Naftna industrija Srbije ad Novi Sad, Philip Morris services doo Beograd, Hemofarm ad Vršac i Banca Intesa ad Beograd.

TELENOR DOO[20]

Osnovni podaci o preduzeću:
Poslovno ime: TELENOR D.O.O. BEOGRAD; Matični broj 20147229, PIB: 104318304,
Sedište: Omladinskih brigada 90 11000 Beograd; datum osnivanja 04.04.2006.godine,
Naziv delatnosti: Bazične telekomunikacije
Zakonski zastupnici: Ime i prezime: Ove Fredheim (državljanin Norveške)
Funkcija: Direktor
Vlasnička struktura:Poslovno ime: TELENOR A/S; Matični broj: 19433692, Danska; Udeo:100%
Osnovni kapital:Upisani i uplaćeni novčani kapital: 828.000.000,00 RSD (26.9.2006.) i 4.340.000,00 RSD (04.04.2006.).
Upisani i uneti nenovčani kapital:13.525.260.000,39 RSD (31.8.2006.) u pravima.

O investiciji

Ulaganje norveškog „Telenora“ u „Mobi 063“ 2006. godine je jedna od najvećih investicija u Srbiji. Iznos investicije od 1602 miliona evra pretvoren u ekvivalent neto zarada predstavlja tromesečnu platu svih zaposlenih u Srbiji. Ova investicija prema klasifkaciji stranih direktnih investicija spada u akvizicije jer su sredstva uložena u kupovinu Mobi 063 koji je pripojen Telenoru i postao u celosti vlasništvo stranog investitora, kojim upravlja menadžment iz Norveške. Ova investicija nije dovela do promene vrste proizvodnje (usluge) i povećanja zaposlenosti, ali je svakako uticao na unapređenje poslovanja firme i transfer tehnologije. Telenor je zvanično počeo da posluje u Srbiji 1.septembra 2006.godine, Prilikom obeležavanja pet godina poslovanja u Srbiji Ćel Morten Josen, generalni direktor Telenora rekao je sledeće: ”Telenor se čvrsto obavezao Srbiji kada je 2006. ušao na ovo tržište kao najveći strani investitor do sada. Tokom pet godine nastavili smo sa velikim ulaganjima u naše kadrove mrežu i odnose sa korisnicima. Trenutno puštamo u rad našu najnoviju mrežu širom Srbije kako bismo dodatno unapredili pristup internetu i time znatno doprineli socio-ekonomskom rastu ove zemlje. Ulaganje u Srbiju je naše trajno opredeljenje i zadovoljni smo što broj naših korisnika stalno raste svih ovih godina i sada ih ima više od 3 miliona.”

Šta je Telenor doneo građanima Srbije?

1.Besplatan i dostupan internet (otvorena 34 Internet parka širom Srbije)
2.Bezbedan internet za decu (uvedeni filteri za blokiranje pristupa ilegalnim sajtovima)
3.Iskorenio crno tržište mobilnih telefona u Srbiji;
4.Telenor fondacija realizovala je više od 100 projekata u oblasti obrazovanja mladih, pomoći društveno ugroženim grupama, kulture i umetnosti kao zaštite životne sredine i niz drugih aktivnosti koje su doprinele da se građani Srbije osećaju kao ravnopravni učesnici savremenih svetskih zbivanja. Gledano sa aspekta ugleda naše zemlje u međunarodnim poslovnim krugovima ova investicija je imala velikog uticaja na stvaranju povoljnije klime za investiranje u našu privredu i međunarodnu poslovnu i političku saradnju uopšte.[21]

Analiza finansijskih izveštaja za period 2008-2011.

Na osnovu podataka koji su prikazani u tabeli koja sledi može se zaključiti da je preduzeće poslovalo pozitivno sa dobitkom i poslovnim prihodom koji variraju u obrnutoj srazmeri od kretanja broja radnika. Broj radnika u 2009. godini znatnije je povećan dok je dobitak u tom periodu najmanji. Tokom 2010. i 2011. godine broj radnika se postepeno smanjuje na nivo iz 2008. godine, a dobitak raste u većem procentu pogotovo u 2011. godini kada je za 40% veći nego 2008 godine, što znači da je preduzeće sa skoro istim brojem radnika uspelo da ostvari znatno veću dobit što je odlika uspešnog poslovanja. Iz podataka koji pokazuju iznos osnovnog kapitala pažnju privlači drastično smanjenje osnovnog kapitala u 2011. godini. Pretragom dostupnih sajtova pronašao sam tekst autora Miloša Obradovića koji o tome govori. Autor je informisao čitaoce da je Skupština akcionara telekomunikacione kompanije Telenor d.o.o. 1.avgusta 2011. godine donela odluku da smanji kapital ove kompanije u Srbiji za 292.076.950,35 evra i da ta sredstva isplati vlasniku, danskoj kompaniji Telenor A/S. Nakon niza podataka koje autor iznosi predviđa se poremećaj i šteta koju Srbija može imati od prebacivanja ovolike količine osnovnog kapitala u Dansku. U novinskom članku se citira ekonomski analitičar Dragovan Milićević koji upozorava da ukoliko bi i druge strane firme iz Srbije prebacivale ostvarenu dobit to bi moglo potpuno da uruši finansijski sistem Srbije, što je svakako rizik koji nose tkz. „vruće pare“ iz direktnih investicija. Predviđa rast evra koji je prouzrokovan ovom transakcijom što se poklapa sa stvarnim kretanjem kursa koji se zaista i desio narednih meseci.[22] Na ovom primeru vidimo kako država može početi da zavisi od stranih investitora što je svakako jedna od negativnih strana ove vrste investicija.
| | | | | | | |
|TELENOR |2008 |2009 |2010 |2011 |2011/2010 |2011/2009 |2011/2008 |
|Ukupna aktiva |49.054.901 |47.909.036 |48.958.120 |53.374.929 |1,09 |1,11 |1,09 |
|Ukupna aktiva |28.530.114 |34.442.104 |40.449.676 |Top of Form |1,95 |2,29 |2,76 |
| | | | |78.786.855 | | |Top of |
| | | | |Bottom of Form | | |Form |
|Ukupna aktiva |161.193.607 |144.701.351 |178.107.989 |233.554.050 |1,31 |1,61 |1,45 |
|Ukupna aktiva |16.703.296 |19.966.053 |20.354.572 |18.576.633 |0,91 |0,93 |1,11 |
|Ukupna aktiva |35.131.005 |41.674.445 |43.839.920 |37.585.367 |0,86 |0,90 |1,07 |

Ukupna aktiva |253.049.923 |309.977.910 |361.295.299 |395.010.785 |1,09 |1,27 |1,56 | |Gubitak iznad visine kapitala |0 |0 |0 |0 | | | | |Ukupan kapital |43.933.122 |49.840.405 |57.465.435 |80.713.343 |1,40 |1,62 |1,84 | |Osnovni kapital |28.458.766 |28.458.766 |28.458.766 |41.759.627 |1,47 |1,47 |1,47 | |Neraspoređeni dobitak |5.892.499 |6.054.240 |7.783.809 |9.889.858 |1,27 |1,63 |1,68 | |Gubitak do visine kapitala |0 |0 |0 |0 | | | | |Poslovni prihodi |51.718.493 |48.044.755 |59.694.073 |64.606.658 |1,08 |1,34 |1,25 | |Neto dobitak |5.892.499 |6.054.240 |7.741.876 |9.728.100 |1,26 |1,61 |1,65 | |Neto gubitak |0 |0 |0 |0 | | | | |Broj Zaposlenih |2.964 |3.032 |3.067 |3.192 |1,04 |1,05 |1,08 | |[pic]

[pic]

ZAKLJUČAK

U svim zemljama u tranziciji pa i u Republici Srbiji strane investicije, a prvenstveno merdžeri i akvizicije su najvažniji faktori razvoja U Srbiji je najviše bilo akvizicija i to pre svega u oblasti finansijskog poslovanja i saobraćaja (telekomunikacija).Kao što se iz ovog rada može videti direktne strane investicije imaju niz pozitivnih efekata kako na konkretne firme u koje su uložene, tako i na uže i šire okruženje pa i na celu državu. Međutim one mogu doprineti i stvaranju nestabilnosti kao u slučaju povlačenja velike količine osnovnog kapitala Telenora što je ocenjeno kao mogući faktor nestabilnosti kursa dinara, ili na primeru Philip Morris-a i drugih koji su drastično smanjili broj radnika što je izazvalo još veću stopu nezaposlenosti i nezadovoljstvo među građanima Srbije. Republika Srbija će i dalje morati da radi na stvaranju boljih uslova za strane investicije pre svega stvaranjem političke i ekonomske stabilnosti, monetarnom politikom, poreskim sistemom, suzbijanjem sive ekonomije, korupcije i kriminala i ostalih faktora koji mogu uticati na povećanje pokretljivosti kapitala, odnosno koji će doprineti da budući investitori veruju da će kapital uložen u našoj zemlji biti siguran i da će se „oploditi“ u zadovoljavajućoj meri.

LITERATURA

1. Agencija za privredne registre;dostupno na http://www.apr.gov.rs/ 2. Balkan magazin;Telenor smanjuje kapital za skoro 300 miliona evra; http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-29603/telenor-smanjuje-kapital-za-skoro-300-miliona-evra ; datum pristupa (19.11.2010.) 3. Begović B.,Mijatić B., Paunović M.,Popović D. , 2008., GREENFIELD strane direktne investicije u Srbiji , Beograd ;dostupno na http://www.clds.rs/newsite/Grinfild%20SDI%20monografija%20%20srpski%20vf.pdf 4. Dimitrijević, M. ,Strane direktne investicije , SIEPA, Beograd 2000 5. Zbornik radova / XXXIV simpozijum o operacionim istraživanjima - SYM-OP-IS 2007, [Zlatibor, 16-19. septembar 2007] ; [organizatori Fakultet organizacionih nauka, Beograd ... et al.] ; editori Mirjana Čangalović, Milija Suknović 6. INTERVJU ALEKSANDRA DJUKOVA, GENERALNOG DIREKTORA GASPROMNJEFTA ZA DNEVNE NOVINE „ POLITIKA“ ;dostupno na : http://www.nis.rs/mediji/vesti/mediji-o-nama/intervju-aleksandra-djukova-generalnog-direktora-gaspromnjefta-za-dnevne-novine-politika?lang=sh ; datum pristupa ( 20.11.2012.) 7. Jovanović – Gavrilović, P.,Međunarodno poslovno finansiranje,Ekonomski fakultet, Beograd 2008 8. Jovan Kontić i dr Ljiljan Kontić ;„Merdžeri i akvizicije u bankarskom sektoru“ ;dostupno na http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/5_6/B05-06-2009-Kontic-Kontic.pdf; datum pristupa ( 22.11.2012) 9. Jednak S, Strane direktne investicije ,Power point prezentacija, Fakultet organizacionih nauka 10. KOMPANIJA «GASPROM NJEFT» JE ISPUNILA INVESTICIONE OBAVEZE IZ UGOVORA O KUPOPRODAJI 51% AKCIJA NIS-A;dostupno na: http://www.nis.rs/mediji/vesti/korporativne-vesti/gasprom-neft-ispunjene-obaveze-ugovor?lang=sh ;datum pristupa (20.11.2012.) 11. Kragulj D., 2010. , Ekonomija, Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize , Beograd 12. Međinarodni radio Srbija; dostupno na http://glassrbije.org/privreda/ ; datum pristupa (20.11.2012.) 13. SIEPA- Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza;dostupno na http://www.siepa.gov.rs/sr/ 14. Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Vlada Republike Srbije 15. Telenor; Telenor obeležio pet godina poslovanja u Srbiji; http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Medija-centar/Saopstenja-za-medije/Telenor-obelezio-pet-godina-poslovanja-u-Srbiji/?pn=4; datum pristupa(18.11.2010.) 16. UNCTAD: Tokovi stranih direktnih investicija u 2011. godini ;dostupno na [33] http://www.makroekonomija.org/ (datum pristupa 17. 10.2012.) 17. HEMOFARM news; e-bilten br 004 ;dostupno na http://www.hemofarm.rs/docs/hfnews/hfnewsapr2011.pdf ;datum pristupa ( 22.11.2012)

-----------------------
[1] Zbornik radova / XXXIV simpozijum o operacionim istraživanjima - SYM-OP-IS 2007, [Zlatibor, 16-19. septembar 2007] ; [organizatori Fakultet organizacionih nauka, Beograd ... et al.] ; editori Mirjana Čangalović, Milija Suknović ; str. 197
[2] Kragulj D., 2010., Ekonomija, Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd , str 386.
[3] Dimitrijević, M. ,Strane direktne investicije , SIEPA, Beograd 2000. Str 12.
[4] Kragulj D., 2010., Ekonomija, Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd , str 387.,388.
[5] Begović B.,Mijatić B., Paunović M.,PopoviĆ D. , 2008., GREENFIELD strane direktne investicije u Srbiji , Beograd, str 15.
[6] Kragulj D., 2010., Ekonomija, Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd , str 387.,388.
[7] Jovanović – Gavrilović, P.,Međunarodno poslovno finansiranje,Ekonomski fakultet, Beograd 2008, str. 208.
[8] Jednak S, Strane direktne investicije ,Power point prezentacija, Fakultet organizacionih nauka, str. 16.
[9] Kragulj D., 2010., Ekonomija, Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd , str389
[10] Jednak S, Strane direktne investicije ,Power point prezentacija, Fakultet organizacionih nauka, str. 23.
[11] http://www.makroekonomija.org/ UNCTAD: Tokovi stranih direktnih investicija u 2011. Godini (datum pristupa 17. 10.2012.)
[12] Zbornik radova / XXXIV simpozijum o operacionim istraživanjima - SYM-OP-IS 2007, [Zlatibor, 16-19. septembar 2007] ; [organizatori Fakultet organizacionih nauka, Beograd ... et al.] ; editori Mirjana Čangalović, Milija Suknović ; str. 198

[13] Jednak S, Strane direktne investicije ,Power point prezentacija, Fakultet organizacionih nauka, str. 24.
[14] Izvor: www.siepa.gov.rs (datum pristupa 15.10.2012)

[15] Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi
[16] Sporazum o zoni slobodne trgovine između Republike Srbije i država Evropskog udruženja slobodne trgovine
[17] Begović B.,Mijatić B., Paunović M.,PopoviĆ D. , 2008., GREENFIELD strane direktne investicije u Srbiji , Beograd, str 27.
[18] Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Vlada Republike Srbije
[19] Zbornik radova / XXXIV simpozijum o operacionim istraživanjima - SYM-OP-IS 2007, [Zlatibor, 16-19. septembar 2007] ; [organizatori Fakultet organizacionih nauka, Beograd ... et al.] ; editori Mirjana Čangalović, Milija Suknović ; str. 199.
[20]Podaci o preduzecu: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1104523?code=5460415E8B41C9535E10AAFE82BCE5B19B9DC5CC; datum pristupa( 7.11.2012)
[21] Telenor; Telenor obeležio pet godina poslovanja u Srbiji; http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Medija-centar/Saopstenja-za-medije/Telenor-obelezio-pet-godina-poslovanja-u-Srbiji/?pn=4; datum pristupa(18.11.2010.)
[22]Balkan magazin;Telenor smanjuje kapital za skoro 300 miliona evra; http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-29603/telenor-smanjuje-kapital-za-skoro-300-miliona-evra ; datum pristupa (19.11.2010.)
[23] Podaci o preduzeću: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2393502?code=7F91E86AF818B1D2772CEF77BD247530A4ADB813 ; datum pristupa( 7.11.2012)
[24] Podaci iz više članaka dostupnih na : http://glassrbije.org/privreda/search/node/Fiat ;datum pristupa(20.11.2012)
[25] Podaci o preduzeću: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1096795?code=E82B74E5DFE3CC4AFDB811D67EC1DDC80FD934B7 ; datum pristupa( 7.11.2012)

[26] KOMPANIJA «GASPROM NJEFT» JE ISPUNILA INVESTICIONE OBAVEZE IZ UGOVORA O KUPOPRODAJI 51% AKCIJA NIS-A;

dostupno na: http://www.nis.rs/mediji/vesti/korporativne-vesti/gasprom-neft-ispunjene-obaveze-ugovor?lang=sh ;datum pristupa (20.11.2012.)

[27] INTERVJU ALEKSANDRA DJUKOVA, GENERALNOG DIREKTORA GASPROMNJEFTA ZA DNEVNE NOVINE „ POLITIKA“ ;

Dostupno na : http://www.nis.rs/mediji/vesti/mediji-o-nama/intervju-aleksandra-djukova-generalnog-direktora-gaspromnjefta-za-dnevne-novine-politika?lang=sh ; datum pristupa ( 20.11.2012.)
[28] Podaci o preduzeću: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1053433?code=3004C28E71ABCC5C94FF0C02CB9FA0C5CBFC24EC; datum pristupa( 7.11.2012)
[29] Podaci o preduzeću: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1021036?code=F528C6F3E7E36B4CE0392AD86BA169D0C3365734; datum pristupa( 7.11.2012)
[30] HEMOFARM news; e-bilten br 004 ;dostupno na http://www.hemofarm.rs/docs/hfnews/hfnewsapr2011.pdf ;datum pristupa ( 22.11.2012)
[31] Podaci o preduzeću: http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1021775?code=5057BABC72F48FEE7F90394E3286ACAF6A490002; datum pristupa( 7.11.2012)
[32] Jovana Kontića i dr Ljiljane Kontić ;„Merdžeri i akvizicije u bankarskom sektoru“ ;dostupno na http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/5_6/B05-06-2009-Kontic-Kontic.pdf; datum pristupa ( 22.11.2012)

-----------------------
FORME IZVOZA KAPITALA

Investicioni kapital Zajmovni kapital

[pic]

Privatni

Direktne investicije

Portfolio investicije

Kratkoročni depoziti u inostrane banke

Dugoročni spoljni zajmovi

Vidovi

Državni

Similar Documents

Free Essay

International Management

...This script was made by: [pic] MEĐUNARODNI MENADŽMENT 2006. 1. TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE I REZULTATI EMPIRIJSKIH ISTRAŽIVANJA RELEVANTNI ZA MEĐUNARODNI MENADŽMENT Pristupi izvorima komparativnih prednosti Prilikom analize teorija međunarodne trgovine polazi se od teorije apsolutnih prednosti A. Smitha, koja je neposredno vezana za međunarodnu podelu rada. A. Smith dolazi do zaključka da bi bilo nerazumno za jednu zemlju da proizvodi ona dobra koja može da jeftinije nabavi iz drugih zemalja u razmenu za svoje proizvode. U uslovima slobodne trgovine koja omogućava da se svaka zemlja specijalizuje u onoj vrsti proizvodnje za koju postoje najpovoljniji uslovi. Smithova teorija se zasniva na radnoj teoriji vrednosti - proizvodi vrede onoliko koliko je u njima inkorporirano društveno potrebnog rada i u toj razmeri se i razmenjuju na tržištu. A. Smith je nerealno pretpostavio potpunu mobilnost faktora proizvodnje. D. Ricardo – Zemlja će se u međunarodnoj razmeni specijalizovati u onoj proizvodnji u kojoj, iako je skuplja, proizvodi relativno najmanje skupo, odnosno u onoj proizvodnji u kojoj, iako jeftinija, proizvodi relativno najjeftinije. Pri tome se posmatra odnos proizvodnja/faktor. G. Haberler unosi u teoriju spoljne trgovine princip graničnih troškova. Po G. Haberleru do izvoza dolazi kada su granični troškovi dodatne proizvodnje u jednoj zemlji niži od odgovarajućih graničnih troškova dodatne iste proizvodnje u drugim zemljama, ako se uključe......

Words: 14018 - Pages: 57

Free Essay

Guri Dam

...Z prezentaciju Uvod Cilj rada je prikazati trend centralne distribucije koju je implementiralo poduzeće Lidl d.o.o. k.d. kao i navesti prednosti i nedostatke. Prilikom izrade pristupnog rada prvenstveno je korištena dostupna stručna literatura iz područja logistike, članci i podaci prikupljeni na Internet stranicama – metoda kompilacije. Također veliki dio rada je izrađen na temelju osobnog iskustva autora rada. Pristupni rad sastoji se od sedam poglavlja o kojima ćemo nešto kasnije, naravno, govoriti Osnovni pojmovi Logistika je sustav toka robe, materijala i energije, informacija i ljudi koji povezuje nabavna tržišta s proizvodnim i potrošačkim mjestima. Osnovne strukture logističkih sustava: - jednostupnjevane logističke sustave - višestupnjevane logističke sustave - kombinirane logističke sustave U jednostupnjevanom sustavu roba ide odmah od točke isporuke, gdje se roba priprema, do točke prijema, gdje se roba upotrebljava. U višestupnjevanom sustavu roba ne ide direktno od točke isporuke do točke prijema nego se bar u jednoj točki roba pregrupira u manje ili veće jedinice količine za isporuku, što zavisi o potrebama primatelja u točki prijema kombinirane logističke sustave u kojima se pojavljuju istodobno elementi jednostupnjevanog i višestupnjevanog sustava Osnovna funkcija logističkih sustava je prostorno – vremenska transformacija dobara. S njenim ispunjenjem vezane su funkcije promjene količina i vrsta dobara te funkcije olakšavanja......

Words: 3311 - Pages: 14

Free Essay

Menadzment Skripta

...1. Menadzment Sta je menadzment? Nauka koja izucava na koji nacin planiramo da obavljamo radne zadatke, organizujemo kompaniju da bude efektivna I efikasna, predvodimo I motivisemo zaposlene I uspostavljamo kontrolne mehanizme da bismo se uverili da se nasi planovi sprovode u delo I da ce nasi ciljevi biti ispunjeni. Definise se I kao obavljanje posla uz pomoc drugih. Efikasnost podrazumeva obavljanje poslova uz minimalni napor/trosak/otpad. Efektivnost je izvrsavanje zadataka koji doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva (kvalitetna uslga I zadovoljstvo kupaca) Funkcije menadzmenta 1. Planiranje – odredjivanje organizacionih ciljeva I nacina na koji se oni ostvaruju. To je jedan od najboljih nacina da se poboljsaju poslovne performanse. (vise o tome u poglavlju planiranje I odlucivanje) 2. Organizovanje – je odlucivanje o tome gde ce se odluke donositi, ko ce obavljati koje poslove I ko ce u kompaniji raditi za koga. 3. Vodjenje – podrazumeva inspirisanje I motivisanje zaposlenih da naporno rade da bi ostvarili ciljeve. 4. Kontrola – nadgledanje napretka u ostvarivanju ciljeva I preduzimanje korektivnih akcija kad je to potrebno. Vrste menadzera 1. Top menadzeri (npr. Generalni direktor, CEO, operativni direktor) odgovorni su za opsti pravac razvoja jedne organizacije- stvaraju uslove za promenu, definisu dalekoseznije misije I vizije za kompaniju. Druga odgovornost je stvaranje osecaja posvecenosti I zajednicke odgovornosti za performanse......

Words: 12479 - Pages: 50

Free Essay

Market Research

...UNIVERZITET SINERGIJA - BIJELJINA POSLOVNI FAKULTET DIPLOMSKI RAD TEMA: Istraživanje tržišta u marketinški orjentisanom preduzeću Kandidat Mentor Student: Profesor: Bijeljina, 2010. UNIVERZITET SINERGIJA – BIJELJINA POSLOVNI FAKULTET DIPLOMSKI RAD br. ______ Naziv rada: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA U MARKETINŠKI ORJENTISANOM PREDUZEĆU Kandidat: student Bojan Krivaćević br. Indeksa PF-65/07 Teze: 1. Uvod 2. Predmet i cilj istraživanja 3. Uloga i značaj istraživanja tržišta u preduzeću 4. Osnovni elementi istraživanja tržišta a. Tržišne karakteristike proizvoda b. Kvantitativna i kvalitativna analiza tržišta 5. Metode istraživanja tržišta 6. Segmentacija tržišta 7. Izbor marketing strategije 8. Primjer iz prakse: Istraživanje tržišta gaziranih sokova c. Pozicioniranje brenda na tržištu d. Inovacije i marketing e. Istraživanje tržišta - rezultati istraživanja 9. Zaključak 10. Literatura Datum uručivanja: ______________ Dekan: Mentor Profesor Profesor Dr Slobodan Barać Dr Milenko Stanić ________________ ______________ SAŽETAK Poznavanje tržišta neophodan je preduslov u izradi kvalitetnog marketinškog plana. Kvalitet poslovnih odluka koje se donose, podjednako zavisi od kvaliteta informacija kojima se raspolaže. Istraživanje tržišta pruža potporu pri donošenju marketinških odluka. Prema jednostavnoj......

Words: 14263 - Pages: 58

Free Essay

Vanjska (Spoljna) Trgovina I Poslovanje - Skripta - Seminarski, Diplomski, Maturski Radovi

...I. DIO: UVOD U EKONOMIKU I ORGANIZACIJU VT 1. VANJSKA TRGOVINA I VANJSKOTRGOVINSKO POSLOVANJE 1.1. POJAM VANJSKE TRGOVINE I VANJSKOTRGOVINSKOG POSLOVANJA VANJSKA TRGOVINA je gospodarska djelatnost koja obuhvaća razmjenu roba i usluga sa inozemstvom, tj. ukupnu razmjenu materijalnih i nematerijalnih dobara između zemalja. To je ukupnost razmjene jedne zemlje s drugom. U užem smislu vanjska trgovina obuhvaća samo promet robe između gospodarskih subjekata iz različitih zemalja, pa je predmet vanjskotrgovinske razmjene samo ona roba koja prelazi državnu granicu, odnosno carinsku crtu jedne ili više zemalja. U širem smislu vanjska trgovina, uz međunarodnu robnu razmjenu, obuhvaća i razmjena gospodarskih usluga, promet kapitala i ljudi (turizam) i prijenos vijesti (npr. poštanski promet). MEĐUNARODNA TRGOVINA je ukupan opseg razmjene između zemalja cijelog svijeta, odnosno ukupnost razmjene na globalnom tržištu. VT se razvila usporedo s razvojem proizvodnih snaga pojedinih zemalja i porastom životnog standarda – postala je društveno nužna neovisno o društvenom, političkom ili gospodarskom uređenju država. VT uključuje i obavljanje različitih usluga prema nalogu i za račun inozemnih poslovnih partnera: skladišne usluge, bankarske, špediterske, transportne, turističke… POSLOVI VT PROMETA predstavljaju sveukupnost razmjene roba i usluga s inozemstvom. UNUTARNJA TRGOVINA uvjetovala......

Words: 23909 - Pages: 96