Šta nas, šta mene, toliko privlači posmatranju igre dvadeset dvojice odraslih ljudi koji jure za kožnim mehurom? Zašto toliko energije žrtvujemo u rasprave, sukobe, svađe u vezi sa tom neobičnom delatnošću?
Pretpostavljam da ima više odgovora. Neko se prazni kroz posmatranje igre, izbacuje svoje dnevne frustracije, kod kuće i na poslu ga ne vole i ne poštuju, pa, bar, negde da bude svoj, jak, autoritativan; može da se nadgornjava, svađa i prepisuje po novinama, raspravlja po kafanama, objavljuje svoje misli na blogovima. Neko se kladi, i tako popravlja kućni budžet. Neko beži u snove, kao kad gleda film ili čita knjigu.
Evo moj slučaj: ja, recimo, više volim da gledam loš fudbal nego loš film. Loš film nikad ne postaje bolji. A rđava ili osrednja utakmica može se pretvoriti u čudo. Dovoljan je jedan trenutak, nekoliko sekundi, čas, hip. Sednem, na primer, da gledam finale Lige šampiona, igraju Mančester i Čelsi, u Moskvi. Niti posebno volim jedne, niti druge. Ja sam, lično, voleo desnu nogu Dejvida Bekama. I levu nogu Dejvida Bekama, što bi rekao Hju Grant u božićnom remek-delu „Ustvari ljubav“. Ostale sam poštovao, Hjuza, Šeringema, naravno Skolsa, a razume se i Aleksa Fergusona. Poštovanje, to da. Ali, ne više od toga. I, povrh svega, pojavio se Arsenal, do Vengera sasvim nezanimljiv tim, od Vengera - tiha patnja svakoga ko misli da je fudbal umetnička forma. Odmah ću reći, za sve Fergusonove ili Ulijeove i Benitezove titule, Murinjove sisteme, za sve one što me ubeđuju kako „umiranje u lepoti“ nije smisao fudbala. Nego šta je smisao fudbala? Titule? Lova? Moć? Ne, smisao fudbala je u igri, a igra je dobra samo kad je lepa, a lepa je kad u njoj majstori demonstriraju svoje majstorstvo, kada imaju meru u ambiciji, kada im je sujeta manja od osećaja za druge. Kada, drugim rečima, sve učine zbog poteza.
Fudbal volim zato što mi razbija predrasude.
Ne krijem da mi je Kristijano Ronaldo simpatičan. Ali, kada je u šesnaestom minutu finala ostavio Esjena iza sebe onim briljantnim driblingom, Portugalac, otvorio je utakmicu, učinio je boljom. Bilo je to majstorstvo bez viška, bilo je to tačno i lepo. I ja sam pomislio kako je red, zbog tog poteza, da Mančester dobije utakmicu. Onda su dali gol.
Bio sam, dakle, na strani budućeg šampiona, pun prezira prema Abramovičevoj igrački, ovoj koju će uskoro napustiti zbog kolekcionarstva umetnina koje ne poznaje i ne razume, kao što nije poznavao i razumevao fudbal, pre nego što ga je otkrio napustivši interes za hokej.
Onda su došli penali.
Kristijano Ronaldo je promašio, znao sam da će promašiti, zato što je bio siguran da neće, zato što je arogantan, uglavnom bez pokrića. Nije mi bilo žao Kristijana Ronalda, čoveka koji je dao četrdeset dva gola ove sezone, i koji je verovatno najbolji igrač na svetu.
Mislio sam da Čelsi treba da pobedi, a nadao sam se da će to ipak biti Mančester.
Zato volim fudbal. Menja se igra, menjaju se sudbine. Menjam se ja. Ali eto to je bilo, “Zašto volim fudbal” iz aspekta, mog posmatranja fudbala, a sada malo i o mojoj igri fudbala. Dakle nalazim se na travi, na terenu u toku jedne od važnijih utakmica u mom životu, utakmica koja me je ojačala, i evo kako je to izgledalo: I tako ja gledam u loptu, zatim u go. Opet lopta, pa go. Počeo sam da sprintam ka toj sarenoj lopti. Šutnuo sam je perfektno. Savršen ispraćaj. Dok sam gledao loptu kako proleće kroz vazduh, sunce je obasjalo loptu i postavilo neki sjaj na nju. Izgubio sam je na trenutak, sunce mi je išlo u oči, zatvorio sam ih i čuo sam loptu kako klizi niz mrežu. Zasijao sam, i počeo sam navijati i skakati od sreće, upravo sam osvojio pobedu za tim. Volim fudbal je zahteva mnogo trčanja i veštine, igram fudbal već 13 godina, i fudbal uključuje timski rad i timski duh.

Fudbal, je po mom mišljenju, najenergičniji sport ikada. Fudbal je za mene jedan fantastičan sport. Zovu nas “terenske vile”, ali fudbal zahteva mnogo više tehnike nego što se može pomisliti. Volim da trčim, to je moje opsesija. Ali dosta o trčanju. To je razlog iz kom volim fudbal, i zbog koje je to savršen sport za mene. Da bi se tehnika igre fudbala usavršila potrebno je puno vremena i napora. Ali usavršiti tehniku, po mom mišljenju ne može niko, ja, praktično svaki dan naučim nešto novo. Kada igrate fudbal po prvi put u životu, pomislite “vau, pa ovo je mnogo komplikovanije nego što sam ja to zamišljao”, znam, jer je to takođe bila moja prva zamisao. Igram od svoje 7 godine, prvo sam igrao za lokalni klub Fk “Polet” iz sela Idvor. Zatim sam prešao u Crvenu Zvezdu i tamo bio 5,5 godina od svoje 10 godine do 15 godine života. Naredni klub za koji sam igrao bio je Fk “Banat” iz Zrenjanina gde sam imao stipendijski ugovor i igrao za omladince, imao sam nastupe za prvi tim Banata gde sam debitovau u 2. ligi. I oduvek, od kako igram fudbal, obožavao sam ga, mada kada sam bio klinac nisam baš razumeo šta radim uopšte, ali kako sam napredovao, tako sam bolje razumevao i smisao fudbala, i njegov značaj u mom životu. Kao dete, u mojim početcima, imao sam jedan cilj veoma dobar, ako se tačno sećam, ostvario sam ga, a on je bio da šutnem loptu tako da prođe kroz noge, najmanje troje dece i da udari u mrežu gola. Ono čega se sećam, jeste da sam bio neprocenjivo srećan. Moji roditelju su oduvek želeli za mene da igram fudbal. I sada moraju da trpe što neprestano, u bilo kojoj situaciji, u blizini lopte ja moram da zaigram taj čuveni ples sa njome, koji je kao urođen zapisan u mom kodeksu, u mojoj životnoj priči. Mada oni uživaju gledajući me kako igram, i uživaju zajedno u mojoj sreći. Kada sam počinja igrati, smatrao sam da to i nije agresivan sport. Ali sada mi se mišljenje promenilo, mnogo igrača se povređuje na terenu iz raznih razloga i na razne naćune, neki naši suigrači i nemaju baš timski duh, pa voli i malo grublju igru igrati. U ovom sportu je neophodna, brzina, spretnost, okretnost i snalažljivost, bez tih osobina, teško da ćete se snaći na velikom terenu, gde na vas naleće mala gomila igrača suprotnog tima, sa jednim ciljem, a to je da ti uzmu loptu i da je šutnu u tvoj gol!
Drugi razlog moje velike ljubavi prema ovom sportu je, što uključuje veliki timski napor. Toliko da se ni ne može opisati, koliko se ljudi moraju angažovati, i koliko nam to omogućava bolji snalazak u društvenom život. Pa i lakše prilazimo timski, devojkama. A ukoliko samo jedna osoba ne da sve od sebe, pa i više, ceo tim gubi. U timu nepostoji “JA”, to je prva stvar koju sam naučio počevši ovaj sport i tokom cele moje fudbalske karieree ovo je postajalo sve jasnije. Timski trud i timski duh, je ono što volim i što me ispunjava, jer moraš da radiš sa svojim timom i da komuniciraš sa svakim pojedincom kako bi preuzeli loptu i poentirali. Moj trener uvek kaže: Osvojite golove brzo, da ne moramo biti na oprezu neko vreme. I upravu je. Kaže to pre svake utakmice. On takođe kaže da je timski trud ono što osvaja golove, ne pojedinac. I sećam se prve utakmice. Izgubili smo. On je rekao da smo izgubili jer nismo mogli da povežemo tri dodavanja da nam protivnički tim ne preotne loptu. I da nismo imali taj, timski trud, da smo svi vukli da se istaknemo kao pojedinci. Na toj utakmici, svaki od nas je bio pohlepan, hteo je slavu pobede samo za sebe. A gubitak smo podneli svi zajedno, kao pravi tim, barem nešto za početak.svako je hteo da baš on da što više golova, i niko nije obraćao pažnju na bilo kakve savete iskusnijih i starijih igrača, ili trenera. Priznajem, takav sam i ja bio te prve utakmice. Ali ipak je timski rad ono što postiže golove. Dakle u zaključku bih rekao da je bitan timski rad i da ja volim fudbal, jer uključuje mnogo trčanja i tehnike. Takođe u fudbalu upoznaš mnogo novih ljudi, koji ostanu dosta dugo u tvom životu. Iako volim fudbal zbog trčanja, trčanje nije sve u fudbalu, fudbal rszvija i naše motorne veštine, jer u svakom trenutku moraš znati da se snađeš i zn ati kako kada da odreaguješ, jer tu ne postoji tačan šablom kako će lopta kada i u kom trenutku da se kreće. Recimo, poput Barcelone, neverovatno kakav timski rad imaju, svako zna tačno svoju ulogu i šta kada treba da urade, za njih moža i postoji taj “nevidljivi” šablon kretanja lopte, ili ne, ali oni učine da gledaocima to tako izgleda.